U ozbiljnim demokratskim zemljama krađa na izborima je nezamisliva, ne samo zato što je to teško krivično delo, već prvenstveno zbog toga što se time grubo ponižavaju svi građani te države. Političari koji bi se na takav korak usudili bili bi žigosani za sva vremena a stranka trajno izbrisana iz političkog života te zemlje. Mi smo očigledno još jako daleko od tog prevashodno moralnog kodeksa.

Izbori su traženje podrške naroda za određenu politiku, javno ispitivanje volje naroda kako bi se politika prilagodila toj narodnoj volji ili bar pronašla neki kompromisni put između želje građana i svetske realnosti. Na izborima učestvuju stranke a političari tih stranaka prezentiraju svoje ideje na koji način se ta volja građana može ostvariti u trenutnim svetskim okolnostima. Kampanje su mesto i tribina gde dosadašnji vršioci vlasti govore o tome šta je postignuto i šta bi u sledećim koracima preduzeli, a oni koji na vlast pretenduju iznose šta bi oni bolje i više mogli da urade ako im građani ukažu poverenje.

Ja sam pošten, ovi iz EU to ne znaju pa nas bezrazložno napadaju da smo korumpirana zemlja. Mi ne krademo na izborima, to smo radili samo kada smo trebali da smenimo Miloševića, a kasnije upravo zbog vas, da vas uvedemo u EU i NATO.

Ta politika utakmica biva ponekad žustra, iznosi se kadkad i prljav veš suparnika, posebno se podvlače greške prethodne vlasti, gađa se upravo u tačku za koju su građani najzainteresovaniji. Koriste se i razni medijsko-propagandni trikovi u prezentovanju kandidata, ali se na kraju sve završava glasanjem, u čiju regularnost nikome i ne pada napamet da sumnja. To se jednostavno podrazumeva.

Često se u našim političkim analizama koristi već čuvena misao Karla Marksa da se istorija često ponavlja tako što se jednom javlja kao tragedija, a drugi put kao farsa. Ali ova svojevremena istorijska zakonomernost može imati i svoje izuzetke, jer se i farsa može ponavljati. Ovo obnavljanje farse najjasnije se prepoznaje u aktuelnoj izbornoj kampanji Demokratske stranke koja nastupa sa sloganom „Za bolji život“ u čijoj je osnovi stav da sa ovom strankom nema neizvesnosti.

Ovaj poznati izborni slogan je inače isto tako koristila Socijalistička partija Srbije u vreme najveće ekonomske i socijalne krize u kojoj se Srbija nalazila devedesetih godina prošlog veka. Toj političkoj tehnologiji se sada zdušno priklonila Demokratska stranka koristeći iskustva svog sadašnjeg a po svemu sudeći i budućeg glavnog koalicionog partnera. U jednom od nastupa u izbornoj kampanji predsednički kandidat Demokratske stranke Boris Tadić ocrtao je glavni pravac svoje buduće politike kao jedine prihvatljive zaloge za ostvarivanje stabilnosti Srbije u kojoj nema neizvesnosti. “Potpuno sam uveren da je put za koji tražim podršku građana - put izvesnosti, a da svaka druga politička opcija u Srbiji podrazumeva neizvesnost. Dve milijarde evra smo prošle godine obezbedili. To možemo mi, to ne mogu oni jer mi znamo svet, sa svetom smo u neprekidnom kontaktu i svet zna za nas. Mi smo predvidiv činilac za svet, ali znamo i kako da sa svetom pregovaramo o teškim pitanjima od Kosova do investicija, odbranili smo integritet zemlje, podigli njen kredibilitet u međunarodnoj areni i samo moramo da se izborimo za bolji standard i bolji život ljudi“.

U ovim vremenima opšte konfuzije, predizborne kampanje, dobijene kandidature za članstvo u Evropsku Uniju, ali i sumnjivih „rešenja“ u pregovorima Beograda i Prištine, pozvali smo Zvonimir Trajkovića iskusnog političara, da za „Geopolitiku“ odgovori na neka za Srbiju i srpske interese važna pitanja.

 * Poštovani gospodine Trajkoviću, u Vašem najnovijem autorskom tekstu tvrdite da u budućnosti predstoji destabilizacija Makedonije. Ko je pre svega zainteresovan za destabilizaciju u dolini Vardara i s kojim ciljem. Kako da se Srbija postavi prema tome, i kakav uopšte treba da bude politika Srbije prema zvaničnom Skoplju, odnosno Makedoncima. Vi u najavi ovog teksta navodite i jedan razgovor koji je vođen između lorda Ovena i Slobodana Miloševića, koji je ilustrativan i indikativan. O čemu je zapravo reč i u čemu je zapravo suština?

Postavili ste nekoliko važnih pitanja u formi jednog i pokušaću da vam na njih što kraće odgovorim ako je to uopšte moguće. Da, u tekstu „Na redu je Makedonija“ ja sam izneo jednu uprošćenu analizu događaja u Makedoniji za koje smatram da se ubrzo mogu dogoditi. Naime, Nemačka je geostrateški životno zainteresovana za dominaciju nad Balkanom, što apriori podrazumeva izlazak na toplo Jadransko more i kontrola nad Moravsko-Vardarskom udolinom. Razbijanjem SFR Jugoslavije prvi deo je realizovan preko Slovenije i Hrvatske, a sada je došao na red drugi deo, odnosno ovladavanjem nad Moravsko-Vardarskom udolinom. Pošto im Tadićeva veoma pogrešna politika bezalternativnog ulaska Srbije u EU otvara vrata za sve vrste ucena, Moravska udolina je faktički već pod kontrolom – ostaje još Vardarska. Da se oko malog prostora Makedonije sa više faktora ne bi natezali najpraktičnije je Makedoniju podeliti između Albanije i Bugarske i tako „zatvoriti Makedonsko pitanje“ odnosno Makedonce podeliti u proširenja dve države koje i onako imaju otvorene aspiracije na te teritorije. Osim toga i Albanija i Bugarska su članice NATO-a, saveznice Nemačke iz Drugog svetskog rata, Nemačka je daleko najveći investitor u te dve zemlje, i naravno da će ih u podeli Makedonije podržati – jer je sve podudarno sa njenim interesima.
Posle završnog ciklusa oko odvajanja Kosova i Metohije koji se ovih dana odvija kroz takozvane pregovore Beograda i Prištine, u kojima je pod pritiskom upravo Nemačke Tadić kapitulirao i da fakto priznao Kosovo kao novu državu, kosovsko pitanje se kao problem zatvara. Posle zatvaranja kosovskog problema preći će se na završni čin oblikovanja Balkanskih država, razbijanjem Makedonije. Kada se i ta kockica u mozaiku Nemačkog bezratnog osvajanja završi, imaćemo Balkan pod punom kontrolom Nemačke sa proširenom Bugarskom, Velikom Albanijom, razbijenom Srbijom i Srbima rasutim u nekoliko država, odnosno preciznije reći regija, bez ozbiljnijeg uticaja na Balkanu.

Koliko su žene danas ravnopravne u društvu, i kakav je zaista njihov položaj, predmet je rasprava brojnih stručnjaka, od psihologa, sociologa, politologa itd. koji više-manje dolaze do sličnih zaključaka. Okvirno žene se i dalje nalaze u lošijem položaju u odnosu na muškarce i to gotovo u svim područjima njihovog delovanja. Razlog tome i dalje je patrijarhat čiji su temelji duboko ukorenjeni u svim sferama društva. Može se reći kako je patrijarhat najrasprostranjenija ideologija naše kulture.

Zbog čega taj sistem vrednosti i dalje opstaje bez obzira na sve civilizacijske domete, ključno je pitanje na koje je teško pronaći zadovoljavajući odgovor.

Glavna karakteristika patrijarhata je dominacija jedne grupe osoba nad drugom, konkretno dominacija muškaraca nad ženama. Dominacija se uvek temelji na odnosima moći, a moć koju muškarci poseduju u odnosu na žene osigurava im određene društvene položaje, koji opet služe kako bi se sistem takav kakav je mogao i dalje održavati kroz demonstraciju te iste moći. Međutim, postavlja se pitanje kako je gotovo nemoguće stati na kraj tom začaranom krugu, kako uz sve borbe i zahteve žena za promenama patrijarhat i dalje ostaje nepobeđen.

Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin poručio je svojim balkanskim satrapima da evropska opcija ne bi trebalo da se razmatra kao da nema alternativu i kao opcija koja isključuje ostale pravce saradnje.

Kao jednu od alternativnih opcija Konuzin je naveo “Jedinstveni ekonomski prostor Rusije, Belorusije i Kazahstana”.

Ambasador Konuzin, na prvom mestu čovek, pa onda diplomata…

Na okruglom stolu “Rusija i Balkan: Prošlost i perspektive” u Beogradu, Konuzin je naveo da je integracija država u EU najjači katalizator društvenih procesa, ali da se više priča o prednostima integracije, a manje o poznatim rizicima i iskustvu zemalja koje proživljavaju ekonomske i socijalno-političke potrese.

“Učešće balkanskih država u EU imaće veliku specifičnost i ta tema zahteva posebnu analizu, a ovim se, kako vidim, očigledno malo bave“, ocenio je šef ruske misije u Beogradu.

Srbija je dobila status kandidata za priključenje Evropskoj uniji, Kosovo će na regionalnim skupovima nastupati sa zvezdicom iliti fusnotom. Slave jedni i drugi! Dok jedni po principu ''jesam li vam rekao'', ponavljaju kako je moguća politika ''Kosovo i Evropa',' drugi se služe stilskim figurama, pa kažu da će pahuljica (zvezdica) sa kraja reči da se otopi kao sneg. Na kraju te priče poglavice iz Brisela ocenjuju da je Srbija ispunila sve uslove i da novih uslova, oko određivanja datuma početka pregovora, neće biti. Nije baš da verujem u to, ali recimo da je tako. Uzeću u obzir stanje kakvo je trenutno i pitam se gde da smestim nas, Srbe sa Kosova i Metohije. Kandidatura nas ne obuhvata, zvezdica iliti fusnota (ne)jasno kaže gde u toj bajci dođu kosovskometohijski Srbi, kao i svi ostali građani pokrajine jer ovo je, po Ustavu ali i Rezoluciji 1244, teritorija Republike Srbije ali.....

Po istoj rezoluciji Saveta bezbednosti ovaj deo Srbije je protektorat Ujedinjenih nacija i ingerencije države Srbije su ograničene, ali nisu baš za bacanje, pogotovo ako se Rezolucija čita i primenjuje od prvog do poslednjeg slova. Ali kako god, ovi što su kandidaturu odobrili, čast izuzecima, Kosovo i Metohiju ne smatraju delom Srbije i to znači da kandidatura južnu srpsku pokrajinu ne obuhvata. To i nije vest, jer se još pre nekoliko godina u Evropu krenulo bez pokrajine, jedino tada Kosovo nije bilo ''država''. Još kada smo prihvatili pozitivnu Studiju izvodljivosti za pridruživanje Evropskoj uniji, kojom nije obuhvaćena teritorija Kosova i Metohije, upleli smo se, svesno, u paukovu mrežu i evo rezultata nekoliko godina posle.

Stefan Simić

Stalno zamišljam jedan novi svet, jednu humanu civilizaciju ostvarenih ljudi gde je čovek čoveku čovek. Stalno zamišljam jedno novo, drugačije društvo gde će ljudi ljude da podstiču, a ne da sputavaju na sve moguće načine – društvo, gde će svako svakoga da oslobađa, da govori ono što oseća otvarajući time beskrajne prostore slobode… To neće biti ni Antički polis, ni Hrišćanski raj, to neće imati veze sa Budističkom nirvanom, niti sa Holivudskom projekcijom budućeg – ne, to će biti svet sačinjen po ljudskoj meri. Gde će svaki detalj da podstiče ono najdublje u čoveku i da otvara nesagledive prostore novog…

Stalno razmišljam o njemu, o humanom svetu, ne da bih bežao od sebe i od postojećeg, naprotiv, već da bih došao do sebe i da bih što bolje razumeo postojeće?! Stvaranjem vizije novog sveta stvaram i viziju novog sebe. Uostalom, ne može čovek da traži ideal u onome što trenutno jeste, već u onome čemu teži, u budućem… Tako je i sa vizijom sveta. U protivnom, kakav je to put u budućnost gde se svi vraćaju u prošlost?! Kakva je to sloboda gde se svi drže postojeće platforme neslobode?!

Humani svet nikada nije postojao – dosadašnji istorijski oblici su samo podsticaji i lekcije na osnovu kojih treba da se stvara budućnost?! Istorijski oblici društava nisu pelceri koji tek tako treba da se posade u zemlju kako bi niklo isto ono cveće koje je nekada nicalo – ne, to je nemoguće, istorijski oblici su prošlost i inspiracija a nikako završni ideal koji bespogovorno treba da se sledi?!

Boris Trajkovski je ubijen, dokazi su u Skoplju

Nakon informacije „MKD“ portala da je makedonski predsednik Boris Trajkovski ubijen, jer je raspolagao kompromitujućim informacijama o umešanosti zapadnih diplomata u korupciju tokom konflikta na KiM i izbegličke krize 1999. godine, advokat Pančevski otkriva nova šokantna saznanje.

„Predsednik Boris Trajkovski i putnici u avionu koji se srušio 2004. u Mostaru su brutalno ubijeni, a dokazi o atentatu su u Skoplju“, rekao za MKD. Mk, Ignjatije Pančevski, advokat porodice jednog od saradnika Trajkovskog.Advokatot porodice jednog od saradnika predsednika Trajkovskog, Ignjatije Pančevski je rekao, da je lično vidio dokaze o atentatu i deo njih i on poseduje.. Posedujem dokaze da je jedan od ranjenih više od pola sata razgovarao mobilnim telefonom sa porodicom. Imao je slomljene obe noge, ali je razgovarao sa porodicom. Postoje audio i video dokazi, kako je izvršen atentat. Postoji satelitski videosnimak. On je oboren vojnim avionom, rekao Pančevski.

Advokat Pančevski je rekao da je lično vidio dokaze ubijstva i deo njih i sam poseduje.
Pančevski naglašava da je imao dokaze da su putnici koji su poginuli 26.. Februara 2004. Bili živi posle pada predsedničkog aviona.

- Svi do jednog su bili ranjeni, ali živi. Poseduje dokaze da je jedan od ranjenih više od pola sata razgovorao mobilnim telefonom sa porodicom. Iako sa slomljene obe noge, razgovarao sa porodicom. Postoje audio i video dokazi о tome kako je izvršeno ubistvo. Postoji i satelitski video-snimak. Srušen je vojnim avionom. Sa snimka se vide scene u kojima se pojavljuju mobilni vojni timovi. Preživeli su ubijeni, a zatim su tela prebačena i spaljena sa napalmom – Tvrdi Pančevski.

Pripadnici Žandarmerije zatvorili su u četvrtak oko 13 sati alternativni put iznad Banja kod prelaza Brnjak na severu Kosova, rekli su za agenciju Beta očevici.

Foto - arhiva: Pripadnici Žandarmerije

Najpre su pripadnici Žandarmerije došli u međuzonu između administrativnog prelaza Brnjak na krajnjem severu Kosova, prema Ribariću i rekli građanima koji su dežurali na barikadi da moraju odmah da se povuku 200 metara, jer imaju naredbu da oslobode administrativni prelaz za saobraćaj.

Potom je došlo i pojačanje žandarmerije, pa je zatvoren alternativni put iznad Banja, odakle žandarmi usmeravaju saobraćaj na administrativni prelaz Brnjak.

Saobraćaj kontrolišu Euleks, Kfor i kosovska carina
Nešto kasnije, administrativni prelaz Brnjak otvoren je oko 14 časova za saobraćaj i u prva dva sata sa Kosova u centralnu Srbiju ušlo je oko 20 vozila, javio je reporter televizije Most sa lica mesta.

Iz pravca Ribarića na Kosovo nije ušlo ni jedno vozilo jer vozači i dalje koriste alternativni put. Srbi koji su dežurali pored barikade u međuzoni razišli su se posle dolaska žandarmerije i uklanjanja peska i drveća sa kolovoza.

Na administrativnom prelazu Brnjak nalaze se pripadnici Kfora, Euleksa i kosovske carine. Oni danas ne naplaćuju osiguranje vozila već samo kontrolišu saobraćaj.

Grčka je bankrot, još neke zemlje EU su na pragu bankrota, a šta je onda Amerika? Ako nisu ni „iluminati“ ni „Rotšildi“ – ko je pravi vlasnik Amerike i čime to Amerika preti Svetu? Deset zemalja kojima Vašington duguje stotine milijardi dolara a samo Kinezima duguje celu proizvodnju Ilinoisa i Indijane.

Dug SAD stranim poveriocima premašuje 14 hiljada milijardi dolara. Ko će taj dug da vrati, hoće li Amerika proglasiti bankrot ili će ratom te dugove da „obriše“ – što bi značilo rat protivu celog Sveta. Ako je Amerika bankrot a neosporno da jeste kako i čime to preti ostatku sveta - ili se „iluminati“, „Rotšildi“ i ostali pljačkaši nadaju da će na kraju biti „da je sve to pojela maca“ te da će oni i dalje vladati Svetom. Mnogo je tu nekih čudnih nelogičnosti koji će ubrzo morati da se reše jer su se umišljeni „vladari Sveta“ očigledno pogubili u svojim planovima bar kada pogledamo kome sve i koliko duguju.

• Dug prema Kini (891,6 milijardi dolara) ekvivalentan je kombinovanom bruto proizvodu Ilinoisa (630,4 mld dolara) i Indijane (262,6 mld dolara)
• Dug prema Japanu (883,6 milijardi dolara) jednak je kombinovanom bruto proizvodu Minesote (260,7 mld), Viskonsina (244,4 mld), Ajove (142,3 mld) i Misurija (239,8 mld dolara)
• Američki dug zemljama OPEK mogle bi da zajedno pokriju Nebraska (86,4 milijarde) i Kanzas (124,9 milijardi)
• Obamin dug Velikoj Britaniji mogao bi da pokrije bruto proizvod Nju Džersija (483 milijarde) i Delavera (60,6 milijardi) bio potreban da ga pokrije
• Rusima Amerikanci duguju 106,2 milijarde dolara, a tu sumu bi mogle da pokriju: Severna Dakota (31,9 milijardi), Južna Dakota (38,3 milijarde) i Montana (36 milijardi)

Hakerska grupa Anonimusi poslala je Jutjuba poruku "političarima Srbije, tajkunima, bankarima i sličnima". Oni nisu zadovoljni kako se trenutna vlast ponaša ni u jednoj sferi društva: ekonomiji, privredi, zakonodavstvu, sudstvu i kulturi. Anonimusi su pozvali sve građane Srbije da "anonimno podignu svoj glas".

"Dosta nam je vaše bahatosti, nesposobnosti i samoljublja. Evolucija Srbije je počela", poručuju Anonimusi.

Oni znaju da je ekonomija Srbije uništena: "Zašli ste u sve pore društva i uništili sve čega ste se dotakli, a sve zbog pohlepe ili želje za kontrolom. Spas srpske ekonomije je spao na očuvanje rada jedne firme, koja vredi jedan dolar. Sve drugo je uništeno".

Anonimusi su optužili režim i za zloupotrebu sudstva. "Naša osnovna ljudska prava gazite kršeći Ustav ove države. Ustavni sud ne stiže ni da obradi sve vaše gluposti, pa na odluke čekamo mesecima. Državne tajne vam služe za skrivanje kriminala, naglašavaju Anonimusi".

Poručili su režimu da ima samo jedan izbor: ili da se popravi ili da nestane. Ali režim je toliko pokvaren da popravke više nema, prešli su granicu !
"Promenićemo vaš nakaradni sistem vrednosti gde krešteća golotinja, mržnjom zadojeni batinaši i bezobzirni pohlepni samoljupci imaju primat nad kulturom, prijateljstvom, razumom i humanizmom. Zlo je toliko naraslo da više nema kompromisa. Na vama je da se prilagodite, da i vi evoluirate ili da nestanete".

Med na prstima, sekira za vratom .... Retko kada je u mračnim kuhinjama srpskih obaveštajnih službi napravljen takav političko-špijunski rankenštajn kakav je Čedomir Jovanović. Dramaturgiju njegovog uspona, od siromašnog studenta do potpredsednika Vlade Srbije, strasnog korisnika zemaljskih zadovoljstava i poverenika britanskih obaveštajnih službi na Balkanu, osmislili su nekadašnji šefovi Državne bezbednosti, danas haški optuženici, Franko Simatović i Jovica Stanišić. U novom režimu koji je ostvario puni kontinuitet sa prethodnim, Jovanović je nastavio sa svojom pozorišnom predstavom. Pozadina mu je danas crvena, ali belo i dalje dominira,

Nekada sam bio Ciganin, a sada sam Rom, kakva divna promena u životu mom!
Ovaj stih, tvrde upućeni, Brana Crnčević je posvetio tada mladom srpskom političaru Čedomiru Jovanoviću, jednom od najistaknutijih Roma u Srbiji.
Čedomir Jovanović je rođen 13. aprila 1971. godine u Beogradu. Osnovnu školu završio je u Beogradu, a prvi razred srednje započeo je u Devetoj beogradskoj gimnaziji, da bi se ubrzo prebacio u Treću ekonomsku školu. Diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, 1998. godine.
U službenoj biografiji gospodina Jovanovića zabeleženo je da je bio jedan od lidera studentskog protesta 1996/97. kada je stekao znatnu popularnost. Tih dana je navodno izvesna studentkinja Mia lansirala i bedž sa natpisom “Čedo, oženi me!” što je Jovanović objašnjavao time da se ljudima verovatno dopada to što on priča. Studentkinju Miu nikad niko nije video, a izmislili su je operativci Državne bezbednosti Srbije, koji su tada pravili imidž svom pulenu Čedi. Jovanović tvrdi da je u to vreme bio hapšen i prebijan više puta od strane policije, mada o tome dokaza u policiji, i živih svedoka, nema. Po okončanju protesta, sa Čedomirom Antićem i grupom tadašnjih istomišljenika osnovao je Studentski politički klub koji je podržao bojkot republičkih izbora 1997.