Zar smo zaista toliko naivni da ćemo poverovati da će najpokvareniji i najnemoralniji među nama ( kapitalisti ) išta učiniti za dobrobit društva ( svih nas)?
Vrlo često nam se postavlja pitanje „Ko ste vi?“, pitanje sa brojnim potpitanjima, pitanje koje u sebi nosi jedno duboko nerazumevanje svega onoga što je suština naše borbe. Dugogodišnja antipropaganda, satanizacija marksističkih ideja, hiljadu puta ponavljanih laži o totalitarnom i genocidnom društvu, izmišljotina svakojakih vrsta nastalih u kuhinjama kapitalističkih specijalnih službi za borbu protiv Komunista, stvorila je sliku o Komunistima kao monstrumima i glorifikovala kapitalističko društvo kao jedino "humano" i "demokratsko".
Upravo zbog svega toga treba jasno dati odgovore na neka pitanja i postaviti stvari na svoje mesto. Definisati Komunizam u jednoj rečenici je gotovo nemoguće, ali je možda najprimerenije reći da se radi o ideji , duboko humanoj, zasnovanoj na jednakosti i slobodi svih ljudi i sa čovekom kao najvažnijim činiocem. To bi zapravo i bila potpuna suprotnost kapitalizmu kao društvu zasnovanom na novcu, brzoj zaradi i odnosu gazda – najamni radnik gde je profit ono što pokreće kapitalizam kao društveni sistem.
Prošlo je mnogo godina od kad je Karl Marx definisao pojam komunizma ( pogledaj "Komunistički manifest"), vremena su se promenila, ali je suština ostala ista. Promene u društvenim odnosima, napredak nauke i tehnike, iskustva življenja u različitim sistemima, jasno su pokazali bezvremenost Marksovih ideja. Novo doba i nova saznanja nužno zahtevaju prilagodjavanje ovih ideja novonastalim situacijam, u čemu je KPS pronašao svoj dalji put.
KPS je pre svega Pokret koja nije opterećen ni teritorijalnim ni kultnim nasleđem prošlih vremena. Ono, za šta se mi zalažemo, je pre svega društvo u kome neće biti moguće ostvariti privatno vlasništvo nad sredstvima za proizvodnju (i samo nad njima), a samim tim i neće biti moguće iskorištavati tuđi rad, niti će neko moći prisvajati plodove rada drugog čoveka. Na taj način se stvara osnovni preduslov da svako može od svog rada normalno živeti. Takav sistem sam po sebi onemogućava da se rad smatra robom i da mu se odredjuje cena u zavisnosti od ponude i potražnje na tržištu, a što je slučaj u kapitalističkim društvima, gde se različitim manipulacijama obezvređuje cena rada, a radniku otima veći deo zarade u korist vlasnika kapitala ili gazde. Komunizam, a i Socijalizam kao njegova niža faza, podrazumevaju da je rad pravo svakog čoveka, odnosno pravo na život kroz rad, dok, kapitalizam to pravo ne priznaje, već rad tumači kao privilegiju, a time i život kao nešto što će nekome biti dozvoljeno ukoliko gazda to bude smatrao da treba i u meri u kojoj to bude smatrao. Iskustva koje smo u Srbiji stekli u periodu od 2000. godine pa naovamo, upravo dokazuju prethodnu tvrdnju. Životni standard je većini građana drastično opao, povećala se nezaposlenost, a deficitom radnih mesta novi kapitalisti upravljaju i cenom rada i mogućnošću da neko živi ili ne. Tvrdnja da se radi o kontroli prava na život se može potkrepiti i činjenicom da je drastično porastao broj samoubistava zbog nemogućnosti da se porodici omogući preživljavanje, povećao se broj beskućnika, razvoda, abortusa, itd, itd ... , pravo na rad i zaposlenje se isključivo ostvaruje preko stranačke pripadnosti i time je i uslovljeno (DS i G17, a i ostale stranke).
Prethodno iskustvo Samoupravljanja i društvenog vlasništva nad sredstvima za proizvodnju, pokazalo je sve dobre i loše strane takvog sistema. Iako još uvek nesavršen i sa dosta mana, u svakom slučaju je daleko bolje i kvalitetnije funkcionisao nego ovo što danas imamo. Da pogledamo i činjenice (do 1998 godine) ... Rast BDP-a je godinama u kuntinuitetu iznosio više od 6.3% (danas jedva 0.3-0,6%) , prosečne zarade skoro pet puta veće nego što je to slučaj danas, i ono najvažnije, ukupna zaduženost na nivou Srbije je tada bila oko maksimum 3,7 milijarde dolara u odnosu na današnjih 41 milijardu dolara !?. Srbija u 2012 godini , sa potpuno uništenom privredom, ogromnom nezaposlenošću i stravičnom korupcijom, a uz to i ovakvim dugom je zemlja bez budućnosti. Koliko god nalazili načina za kritiku socijalističkog samoupravljanja, jedno je sigurno, sistem društvene svojine, a time i kolektivne odgovornosti za nju, daleko je efikasniji od ovog veštački stvorenog robovskog sistema gde je privatno vlasništvo ostvareno putem NAJOBIČNIJE KRAĐE.
Ono što Komunistički Pokret Srbije nudi kao rešenje je put društvene i socijalne ravnopravnosti, jednakosti medju ljudima i jednake mogućnosti za svakoga. Medijskim ratom, koji je pokrenut od strane kapitalističkih centara moći se ovakav jedan humani sistem planski i sistematski satanizuje, metodom zamene teza i proglašava jedinim krivcem za ovako katastrofalno stanje ??. Narodu se nameće i medijski formira mišljenje da je kapitalistički sistem najbolje i najkvalitetnije rešenje za široke nardne mase. Sistem u kome su prava potpuno ograničena, a većina njih i ukinuta, standard srozan, a socijalna komponenta gotovo da i ne postoji je sistem i put na koji se poziva kao bezalternativni. Jedini odgovor koji se građanima nudi na pitanje o sve gorim uslovima života je „svetska ekonomska kriza“ .... ko ju je i zbog čega stvorio?? , pa isti oni koji imaju mogućnost da manipulišu novcem, dokazujući time sve one tvrdnje o dehumanizaciji i robovskom iskorišćavanju naivnih građana.
Samo potpunim razumevanjem i saznanjem da je ovo što nam se nameće od strane zapada i EU, u stvari potpuna suprotnost od onoga što je ljudima potrebno i što ime se obećava, možemo prodreti u suštinu perfidne politike i propagandnih laži spremljenih u kuhinji imperijalističkih mentora. Za gradjane Srbije i Srbiju se niko drugi osim njih samih neće boriti. Pomoć ne možemo od nikoga očekivati. Sve ono što nam je neophodno da bi ponovo povratili dostojanstvo, sigurnost i dobar standard moramo sami izboriti. Komunistički Pokret Srbije je spreman da stane na čelo potlačenih i da se zajedno izborimo za svoja osnovna ljudska prava. Ono što je prepoznatljivo i što se nikako i ni na koji način ne može menjati u osnovnim načelima Komunista je beskompromisna borba protiv privatizacije (čitaj, otimanje društvene imovine) i ulaska Srbije u Evropsku Uniju. Ova dva, za ovaj trenutak važna pitanja kao i stalna borba protiv eksplatacije čoveka od strane čoveka, predstavljaju sve ono što Komunistički Pokret Srbije odvaja od nazovi levice (SPS i KP Joške Broza) i deklariše je kao istinskog borca za prava običnog čoveka. Najprostije rečeno, KPS se bori za promenu društveno-ekonomskog sistema iz kapitalističkog u socijalistički, a ubrzo i komunistički društveni sistem jer smatramo da je KOMUNIZAM EGZISTENCIJALNA NUŽNOST ČOVEČANSTVA, AKO LJUDSKA RASA HOĆE DA PREŽIVI.
- Na kraju bi bilo pošteno reći i ono što Komunistički Pokret Srbije ni u kom slučaju ne nudi: Oprost lopovima i onima koji su izdali Srbiju, petoj koloni, službenicima MMF-a i NATO-a, nameštenicima bankarskih klanova kao ni bilo kakvu mogućnost da se ono što je od društva oteto i zadrži.
- Ulazak u EU i NATO ni pod kakvim uslovima ne dolazi u obzir, jer sa onima koji su nas bombardovali i ubijali našu decu, dogovora nema.
