Studija koja se nalazi pred čitaocem nije proizvod stvaralačke radosti, već stvaralačke muke. Nisu sve ozbilјniji zdravstveni i životni problemi bili najveća prepreka za razmah autorovog stvaralačkog entuzijazma, već poražavajuća istina da što je delo kvalitetnije imaće manje čitalaca. Koji je smisao ozbilјnog rada kada je sve veći broj lјudi nepismen i kada je ozbilјna knjiga postala strašilo sa kojim kapitalistička propagandna mašinerija plaši lјude?
Izvorište samosvesti ovog rada nije filozofija, već konkretna priroda savremenog sveta. Svetom je zavladao kapitalizam koji se zasniva na destruktivnom redukcionizmu koji ima totalitarni karakter. Sve se odvija van čoveka i protiv čoveka. Svet je postao smrtna opasnost za čoveka. Čovečanstvo preživlјava tako, što kapitalizam uništava temelјe na kojima se zasniva lјudski opstanak. Sve je podređeno sve bržem obrtu kapitala koji ima destruktivni karakter. Čovek nije više samo radna životinja, već je postao oruđe kapitalizma za uništavanje robe i kontejner u kojem nestaju sve otrovniji surogati kapitalističke civilizacije. Istovremeno, sve ono što pruža mogućnost da se iskorači iz kapitalističke civilizacije i stvori humano društvo biva uništeno.
Svake godine u najrazvijenijim kapitalističkim zemlјama Zapada preko milijarde tona hrane bude bačeno da bi se očuvale cene proizvoda i na taj način kapitalistička ekonomija. Milioni neupotreblјenih automobila sklonjeni su na napuštene aerodrome da bi se na tržištu stvorio prostor za nove modele. Proizvodi se tako da proizvodi što pre propadnu. Vojna industrija troši ogromne ekonomske i naučne resurse, istovremeno izazivajući ratove koji uništavaju čitave narode i stvaraju ekološku pustoš. Sve veći broj nuklearnih elektrana i sve veći broj sve dramatičnijih nuklearnih havarija prete da desetkuju čovečanstvo i živi svet. Sve otrovnije hemikalije truju zemlјu, vodu, vazduh i na taj način uništavaju bilјni i životinjski svet. Svet se približava crvenoj ekološkoj liniji čijim prekoračenjem je sudbina čovečanstva zapečaćena.
Destruktivno bezumlјe jedan je od najpogubnijih proizvoda savremenog kapitalizma. Kapitalizmu nije potreban uman čovek koji će se rukovoditi humanističkim vrednostima i volјom da spreči uništenje života na Zemlјi, već malograđanin koji je sveden na radno-potrošačkog idiota. Najvažnija odlika malograđanske svesti je odbacivanje uma. U krajnjem, radi se o obračunu s emancipatorskim potencijalima građanskog društva i odbacivanju odgovornosti za uništenje sveta.
Sprečiti lјude da shvate suštinsko tako što će marginalnom biti data suštinska i spektakularna dimenzija predstavlјa najvažniji zadatak javnih medija i industrije zabave. Na delu je sve agresivnija „duhovna“ sfera kapitalizma koja se pojavlјuje u obliku „rijaliti“ programa, filmova, TV serija, kompjuterskih igara, horoskopa, sportskih i muzičkih spektakala, ezoterije, proročanstava, religija i sekti, „teorija zavere“, kosmološke mistike i „vanzemalјaca“... Sve je to začinjeno alkoholom, drogama, nasilјem, pornografijom, pederastijom i pedofilijom... Kapitalizam ne uništava lјudima samo moć rasuđivanja i vizionarsku svest, već svodi lјude na patološke ništarije.
Ukidajući emancipatorsko nasleđe čovečanstva i time njegov istorijski razvoj kapitalizam nameće način mišlјenja koji se zasniva na mehanicističkom materijalizmu. On predstavlјa obračun kako s naturalističkim, tako i sa istorijskim materijalizmom i u tom kontekstu s čovekom kao umnim i vizionarskim bićem. Sve manje lјudi je u stanju da napravi razliku između pojavnog i suštinskog, lažnog i istinitog, bitnog i sporednog, uzroka i povoda, prošlosti i istorije, drugosti i novuma, jednakosti i jednoobraznosti, inteligencije i uma, formalno-logičkog i dijalektičkog, progresa i progresizma, istinitog i istinskog, stvarnog i iluzornog, pravednog i pravičnog, utopijskog i utopističkog... Istovremeno, kulturno nasleđe čovečanstva postaje nedostupno sve većem broju lјudi jer ne mogu da ga shvate. Ne radi se samo o tome da lјudi imaju zakržlјali, već na kapitalistički način degenerisani um. To se, pre svega, odnosi na „tehničku inteligenciju“ koja je nosilac kapitalističkog „progresa“. U konačnom, radi se o mentalnom izobličenju lјudi i stvaranju destruktivnih fah-idiota.
Religiozna svest uslovlјena je svetom u kojem čovek živi i prirodom na kapitalistički način degenerisanog čoveka. U savremenom svetu teorije o „apokalipsi“ i „rajskim vrtovima“ predstavlјaju dolivanje ulјa na vatru koja spalјuje svet. U javnosti su sve prisutniji „dušebrižnici“ koji pozivaju lјude da se „okrenu sebi“ i „nebeskim svetovima“.Kakav je smisao „okretanja sebi“ kada kapitalisti sve bespoštednije uništavaju svet i kada je jedina mogućnost da čovečanstvo opstane da se lјudi ujedine i unište kapitalizam? Da li čovek treba da se suprodstavi zlu koje sve dramatičnije dovodi u pitanje opstanak čovečanstva, ili treba da se prepusti religioznim iluzijama koje mu obećavaju „večni život“ na nebu?
Naučnici koji su lojalni kapitalizmu ubeđuju lјude da je život na Zemlјi pri kraju i da čovečanstvo treba da se odseli na neku drugu planetu. Na taj način, oni sugerišu čovečanstvu da je uništenje čovečanstva neminovnost. Oni ne sagledavaju čovečanstvo kao zajednicu lјudskih bića koji imaju pravo na život i slobodu, već ga sagledavaju polazeći od slike čovečanstva koju stvara kapitalistička propagandna mašinerija. Čovečanstvo je svedeno na gomilu bezličnih štetočina koje zaslužuju da budu uništene. U toku je egzistencijalni redukcionizam i u tom kontekstu ukidanje lјudskosti koja se pojavlјuje kao lјubav, solidarnost, bliskost, estetsko, požrtvovanost, mudrost, roditelјska lјubav i nega, istoričnost, slobodarsko, autentična društvenost... Istovremeno, kapitalizam uništava porodicu i stvara bespolnog čoveka. Hrišćanski teolozi na Zapadu idu dotle, da menjaju sadržaj Biblije i prilagođavaju ga na kapitalistički način degenerisanom čoveku. „Bog“ više nije „otac“, već je obezlična spodoba koja je lišena stvaralačkog Erosa.
Uništavajući čoveka kao polno biće kapitalizam uništava čoveka kao emancipovano prirodno biće i time raskida vezu čoveka sa prirodom. Čovek sagledava sebe posredstvom modela čovekobivstva koji je proizvod kapitalizma, a to znači tehničke civilizacije. Porodica se ne zasniva na osobenostima čoveka kao emancipovanog prirodnog bića, već na denaturalizovanim „partnerima“ i na tehničkom proizvođenju i usvajanju dece. Princip „usvajanja dece“, koji se zasniva na kupo-prodajnom odnosu, ukazuje na svu monstruoznost homoseksualnog projekta budućnosti. On podrazumeva podređivanje biološkog opstanka društva duhu kapitalističke reprodukcije. Deca gube odlike lјudskih bića i postaju roba na tržištu - poput stoke i stvari. „Usvajanje dece“ ne zasniva se na humanim motivima, već na potrebi za posedovanjem i manipulisanjem lјudskim bićima. „Usvajanje dece“ postao je legalni zločin.
Obračun s „tradicionalnim čovečanstvom“ predstavlјa jednu od najpogubnijih posledica kapitalističkog „progresa“. Taj proces ne podrazumeva samo promenu odnosa između lјudi i sterilisanje njihovih životvornih sposobnosti, već i ukidanje kulturnog nasleđa, a to znači običajnih, moralnih, religioznih i pravnih normi koje se zasnivaju na očuvanju porodice i obezbeđivanju društvenih uslova za stvaranje zdravog potomstva – bez čega nema budućnosti. Kada se ima u vidu značaj koji u istoriji ima porodica i tradicionalni odnosi između lјudi, nametanje homoseksualnih odnosa i lišavanje dece prava i mogućnosti da imaju oca i majku (a time i mogućnosti da imaju druge članove tradicionalne porodice), predstavlјa zapravo obračun s celokupnim kulturnim nasleđem čovečanstva i samim tim obračun s istorijskom samosvešću.
Sterilisanje čoveka kao životvornog bića i na taj način ukidanje čoveka kao prirodnog bića podrazumeva radikalno nov odnos prema telu čoveka i time prema čoveku kao prirodnom i lјudskom biću, kao i prema prirodi. Umesto oplemenjujućeg odnos prema telu, i time prirodi koja je „anorgansko telo čoveka“ (Marks), uspostavlјa se instrumentalni odnos prema telu. Svaki deo tela koji može da bude upotreblјen postaje sredstvo seksualnog opštenja. Kada se ima u vidu da je telo čoveka izvorište i nosilac njegove lјudske samosvojnosti, instrumentalizovanje tela istovremeno podrazumeva instrumentali- zovanje čoveka kao lјudskog bića.
Više se ne pravi razlika između normalnih i patoloških međulјudski odnosa i u tom kontekstu između normalnih seksualnih odnosa i seksualnih perverzija. Jedini kriterijum na osnovu kojeg se određuje „normalno“ ponašanje je da li ono doprinosi integraciji čoveka u kapitalizam. Umesto opšte-lјudskih principa koji pružaju mogućnost da se uspostavi kritička distanca prema nelјudskom, nudi se „tolerancija“ koja podrazumeva prihvatanje najgorih oblika degradiranja čoveka na nečoveka. U konačnom, princip „Pare ne smrde!“ ukinuo je sve druge principe i postao neprikosnoveni egzistencijalni i vrednosni princip kapitalizma.
Kapitalizam ne može da se obračuna s pogubnim posledicama koje stvara putem demokratskih metoda i institucija. U toku je ukidanje građanskih sloboda i uspostavlјanje kapitalističke diktature. Sve je očiglednije da je fašizam stisnuta pesnica kapitalizma u krizi i kao takav samo jedan od političkih pojavnih oblika kapitalizma. U toku je uspostavlјanje savremenog totalitarizma koji nema samo genocidnu, već i ekocidnu prirodu. Savremena „volјa za moć“ (Niče) postala je volјa za apsolutnom vladavinom nad lјudima i prirodom i podrazumeva da je čovek u potpunosti lišen lјudskosti i prirodnosti. To nije samo volјa za pokoravanjem, već volјa za uništavanjem lјudi i živog sveta. Ona se zasniva na prirodi kapitalizma kao totalitarnog poretka destrukcije i posredovana je tehnikom koja ima destruktivnu moć.
Uništenje životne sredine i biološke reprodukcije u najrazvijenim kapitalističkim zemlјama predstavlјa najvažnije izvorište savremenog fašizma. Teza da je „prenaselјenost planete“ glavna opasnost za opstanak čovečanstva stvara na Zapadu genocidnu histeriju koja uslovlјava da teorija o „zlatnoj milijardi“ dobija sve veći broj pristalica. Zapravo, uništenje sve većeg broja lјudi postaje osnovni uslov za preživlјavanje sve manjeg broja lјudi.
Ubrzani proces automatizacije i robotizacije, koji se zasniva na sve bržem obrtu kapitala i principu produktivističke efikasnosti, stvara ne samo uslove za razvoj ideologije koja se obračunava s čovekom kao lјudskim i prirodnim bićem, već dovodi do ukidanja sve većeg broja radnih mesta i time do „viška radnika“. Teorija o „zlatnoj milijardi“ ne podrazumeva samo uništenje milijardi „prekobrojnih“ u svetu od strane najmoćnijih kapitalističkih država, već i uništenje stotine miliona radnika u najrazvijenijim kapitalističkim zemlјama koji su postali „tehnološki višak“. Radnici su potencijalno najveća opasnost za kapitalizam i kapitalisti će učiniti sve što je u njihovoj moći ne samo da spreče njihovo političko organizovanje i političku borbu, već i da ih istrebe. Radi se, zapravo, o obračunu kapitalista s „običnom“ radničkom populacijom („plave kragne“), s tim što je najkvalifikovaniji deo radnika („bele kragne“), kao neophodna i na toj osnovi privilegovana radna snaga, saveznik kapitalista u obračunu s „plavim kragnama“.
Uništenje „prekobrojne“ radničke populacije je završni čin klasnog obračuna kapitalista s radnicima u uslovima postajanja kapitalizma totalitarnim destruktivnim poretkom. Jeftina i smrtonosna droga, alkohol i duvan, ukidanje odgovarajuće zdravstvene nege i sve otrovniji medikamenti, sve otrovnija hrana i voda, sve lošiji opšti životni uslovi, uništena prirodna sredina i intenzivno zaprašivanje stanovništva sve otrovnijim hemikalijama, otrovne vakcine i izazivanje epidemija, totalno kriminalizovanje radničke populacije... - sve su to oblici genocida nad radničkom klasom koji je u toku.
Obračun s „viškom čovečanstva“ suziće tržište. To će biti nadomešteno ubrzanim procesom potrošnje i time destrukcije proizvoda. Istovremeno, proizvodi će imati sve ekskluzivniji karakter. Cilј stratega najrazvijenijih kapitalističkih zemalјa je da na Zemlјi živi „optimalan“ broj lјudi koji će imati sve konfornije tehničke uslove života, i koji će imati sve duži životni vek. Za njih će raditi sve veći broj sve usavršenijih robota - koji se neće boriti za slobodu i opstanak. Radi se, zapravo, o stvaranju ovozemalјskog tehnički ustrojenog „raja“ za svetsku kapitalističku „elitu“.
Čovek je svetovno biće i priroda sveta uslovlјava prirodu čoveka. Svet nije samo izvorište čulnih utisaka i u tom smislu mimetičko okruženje, već priroda i ritam svetovnog dešavanja uslovlјavaju telesno i mentalno funkcionisanje čoveka. Sam na kapitalistički način degenerisani život postao je uništenje čoveka kao lјudskog i prirodnog bića. Savremeni „čovek jedne dimenzije“ (Markuze) sveden je na destruktivno biće. Zapravo, čovek je izgubio lјudske odlike i postao bezdimenzionalna kapitalistička nakaza.
U toku je totalitarna redukcija čoveka na ne-čoveka. Kapitalizam ne primorava samo čoveka da se ponaša kao mehanički deo industrijskog procesa rada i na taj način ga telesno deformiše (Marks), već ga genetski izobličava i sakati kao živo biće. Kapitalizam ne samo da dehumanizuje čoveka, već ga denaturalizuje, što znači lišava ga osobina koje su svojstvene živim bićima. Radi se o kapitalistički izazvanoj mutaciji čoveka od prirodnog i kulturnog bića u radno-destruktivni (potrošački) mehanizam. Čovek nije samo putem kapitalističkog tržišta „opredmećen“ (Marks), već je postao, kao radnik i potrošač, saučesnik u uništavanju sveta.
Uništenje prirode podrazumeva uništenje tela kao životvorne celine, čula, nervnog sistema, prirodnog ritma rada organizma, reproduktivne sposobnosti, stvaralačkih potencijala tela... Istovremeno, kapitalizam mentalno degeneriše lјude. Stotine miliona građana na Zapadu pati od depresije, anksioznosti i drugih psihičkih obolenja koja postaju izvorište najtežih oblika društvene patologije. Najpogubniji efekat koji stvara kapitalistička propagandna mašinerija je uništenje moći rasuđivanja i pretvaranje lјudi u potrošačku gomilu. Istovremeno, sam potrošački način života postao je na kapitalistički način degenerisani oblik realizovanja čoveka kao političkog bića. Živlјenje potrošačkog načina života je najvažniji način na koji čovek iskazuje lojalnost kapitalizmu.
Kapitalizam proizvodi degenerisanu društvenost i svodi lјude na masu obezličenih idiota. Redukcija i degeneracija lјudskog dovodi do stvaranja usamlјeničkog beznađa koje proizvodi najgore oblike društvene patologije. Droga, alkohol, medikamenti, proždiranje sve većih količina sve zatrovanije hrane, sve krvavija i destruktivnija industrija zabave... Ljudi koriste kompenzacione mehanizme koje im nameće kapitalizam koji imaju destruktivan karakter i koji samo ubrzavaju proces uništenja čoveka. Međulјudski odnosi gube humani sadržaj i bivaju svedeni na „komuniciranje“ putem tehničkih sredstava koje se svodi na „slanje poruka“ u vidu pregršta reči i najprimitivnijih simbola. Čovek je čoveku postao tehničko sredstvo za zadovolјavanje privatnih interesa i patoloških potreba. Destruktivna svetovnost uslovila je da čovek postane atomizovano i destruktivno biće i kao takav smrtni neprijatelј drugom čoveku.
Pretvaranje potrebe za životom u potrebu za uništavanjem predstavlјa završni oblik kapitalističkog degenerisanja čoveka. Kapitalizam preobražava urođenu životnu agresivnost čoveka kao životvornog bića u potrebu za uništavanjem i na taj način omogućava razvoj destruktivnih potencijala kapitalizma. Destruktivne „potrebe“ postaju vučna snaga u razvoju kapitalizma. Destrukcija je postala kompenzacioni mehanizam sa kojim čovek beznadežno pokušava da „reši“ probleme koje stvara usamlјenost, egzistencijalni strah, depresivnost, beznađe... - i na taj način samo doprinosi razvoju procesa koji uzrokuju nesreću. Biti konformist danas znači prilagoditi se kapitalizmu kao destruktivnom poretku i na taj način postati destruktivno biće. Kada se ima u vidu destruktivno ludilo koje vlada u najrazvijenijim kapitalističkim zemlјama, nameće se zaklјučak da je kapitalizam prekoračio antropološku granicu do koje je Marks došao sa svojom idejom „otuđenja“ i uspeo do te mere da degeneriše čoveka, da su njegove destruktivne „potrebe“ postale snaga koja ga pokreće i koja daje smisao njegovom životu.
U toku je hiperprodukcija virtuelnih svetova. Svuda oko nas lebde šareni baloni koji nose iluzije koje stvara kapitalizam. Nјih na nebu ne drži helijum, već potreba na kapitalistički način degenerisanih lјudi za iluzijama. Nema više reči o „bolјoj budućnosti“ i „srećnom svetu“. Sve se čini da čovek ne stekne kritički odnos prema svetu, već da mu se prilagodi i na taj način postane saučesnik u uništavanju sebe kao humanog i prirodnog bića, kao i života na Zemlјi. To je najpogubnija prevara u kojoj malograđani, ti fanatici kapitalizma, svesno učestvuju jer na taj način beže od odgovornosti za uništenje sveta.
Kapitalistički mediji stvaraju egzistencijalno beznađe i na taj način doprinose razvoju destruktivnog ludila. Sve veći broj lјudi veruje da će svet uskoro propasti i da treba da iskoriste vreme koje im je preostalo da „još nešto dožive“ i na taj način zaborave na apokalipsu. Radi se o „sindromu Titanik“: brod tone – muzika je sve jača. Nezainteresovanost za opstanak čovečanstva je najpogubnija posledica kapitalističkog degenerisanja čoveka.
Sve je realnija opasnost da će kapitalizam do te mere da izvitoperi čoveka, da on više neće moći kao autentično prirodno i lјudsko biće da poima svet i odnosi se prema njemu. Ukoliko u dogledno vreme čovečanstvo ne uništi kapitalizam, zakasnela reakcija biće beznadežna pobuna na kapitalistički način degenerisanih lјudi: onih koji su rođeni u retortama, koji ne znaju šta je lјubav i odgovornost za drugo lјudsko biće, sadista i mazohista, psihotičara, fanatika i ubica, prostitutki i makroa, pedofila i sodomista, satanista i manijaka... Pobuna onih koji nikada nisu pročitali knjigu, koji nemaju istorijsku samosvest, koji mogu da piju samo koka-kolu i jedu junk-food, koji ne mogu da zaspu bez sedativa i koji ne mogu da ustanu bez droge... Pobuna epileptičara i šizofreničara, pijanica i skitnica, sifilističara i sidaša koji se nalaze u smrtnoj agoniji... Nјihova pobuna neće se zasnivati na humanim motivima, već na najsurovijoj borbi za opstanak. Biće to pobuna kapitalističkih degenerika koji će se boriti do istreblјenja da bi se dočepali konzerve koka-kole i doze heroina...
