Datum, datum nad datumima. Datum od koga počinje istorija. Datum kao kraj praistorije. Najsrećniji dan za naše kompradore. Datum od kada sve počinje. Sve za datum, datum ni za šta. Bez datuma, to bi bio datum naše propasti.
Dobijamo samo pohvale iz celog sveta ( za „našu“ vlast ceo svet je zapad. Ne postoje druge strane sveta). Po(h)valio nas je čak i nemački ministar inostranih poslova Gvido Vestervele poznati homoseksualac. Pošto je Nemačka lokomotiva EU, verovatno će Gvido da organizuje sa srpskim seksualnim istomišljenicima čitavu kompoziciju, gde će naravno lokomotiva biti pomenuti Gvido, a ostali vagoni neće biti spojeni rukama,već će svi biti spojeni nekim drugim delom tela.
Pošto baš i nismo dobili datum, predlažemo da se u Srbiji promene neki datumi koje slavimo za neke koji su blizu, a označavaju neke druge praznike. Prvo, treba prestati slaviti i pominjati Vidovdan kada je blizu njega Dan homoseksualaca. Time bi se srpskim nacionalistima oduzeo dan sećanja na srpske „teroriste“ koji nisu pustili Turke, a ostavljanjem mračne i nacionalističke prošlosti , pokazali da smo pravi europejci.
Treba proglasiti Dan promene svesti kada su nemački parlamentarci došli da nas „zamole“ da promenimo sami sebi svest i da postanemo nešto drugo, prihvatljivo za Nemačku.
Ne treba zaboraviti da Sveti Valentin ( kod katolika svetac zaštitnik ljubavi) otprilike pada na dan kada su Srbi podigli ustanak 1804. godine. Time bismo izbrisali mračne želje ka slobodi i pokazali da je trebalo da poštujemo ustavno – pravni poredak Turske. Taj dan bi trebalo istisnuti iz kolektivnog pamćenja Srba kao jedan od najmračnijih i prihvatiti Dan zaljubljenih u Eu-ropskoj uniji.
Pokretni praznici bi bili, Dan kada nas je ostalo 7 000 000, pa 6 itd, po milion manje , a kada se svedemo na nulu, mi više nećemo slaviti, pošto nas više nema, a to treba da slave naši veliki prijatelji, naročito Nemci.
Inače umesto spomenika zahvalnosti Francuskoj, treba podići spomenik zahvalnosti Nemačkoj i napisati: Volimo Nemačku onako kako je ona volela nas 1914, 1941 i 1999. Da su nam Nemci bili zaista neprijatelji, oni su za svakog ubijenog Nemca mogli da streljaju po 1 000 „krvožednih“ srpskih civila, ali ne, oni su nas i onda poštovali i voleli i ubijali su samo po 100 talaca za jednog njihovog.
Samo Nemcima možemo da zahvalimo što nas nema bar 30 000 000 Srba. Očita je njihova večna briga da Srbija ne bude prenaseljena, a to sigurno zaslužuje Dan brige o Srbima.
Naravno, pridružujući se EU treba da zaboravimo Dan pobede nad fašizmom i prihvatimo Dan Evrope. Ne znamo tačno šta se tu slavi i ko to slavi, ali treba pobeći od Rusa i ostalih koji su počevši od 1942. god. otvorili lov na Hitlerovu soldatesku i njihove verne pomagače. Treba zaboraviti na vojnike Crvene Armije Jegorova i Kantariju. Mi ćemo ih možda i zaboraviti, ali Nemci neće nikad. Da vas podsetim. To su ona dva momka koji su istakli Crvenu zastavu na nacistički Rajhstag.
Isto tako predlažemo da se sve ulice u srpskim gradovima preimenuju i od ljudi i junaka iz srpske istorije čije ime nose, da od sada nose imena zaslužnih evrofanatika kojima možemo da zahvalimo za datum. Ima ih zaista mnogo. Uostalom, istorija za Srbe više ne postoji.
Predlažemo da se uvede Dan ludosti kao najvažniji praznik u Srbiji koji bise proslavljao bar nedelju dana. Povoda za ovaj praznik zaista ne nedostaje. Samo treba izabrati najluđi povod.
Sada ćemo malo pročitati i prilagoditi našem vremenu genijalno delo Erazma Roterdamskog „Pohvala ludosti“. Ovo je namenjeno svima nama koji još nismo izgubili razum. Svakako da je ovo vreme u kome živimo izgubilo sve atribute humanosti i da se treba prisetiti nečega što je napisano pre 500 godina.
Ludost prolazi rđavo čak i kod najluđih.
Ko bi mogao naslikati ludost bolje od same ludosti?
Uostalom, ludost kada je na vlasti izgleda samoj sebi veća i od veličine svakog mudraca.
Ludost, dok je na vlasti, ima duboko poštovanje mnogih i mnogi primaju dobročinstva ludaka, ali ni posle mnogo vekova niko nije našao za shodno da pohvali ludost.
Ludak govori ono što mu prvo padne na pamet. Na obrazima ludaka nema mesta za mazanje, što nosi u srcu to kazuje i njegova spoljašnjost u toj meri, da ni maska i ime Mudrosti to ne mogu sakriti.
Dalje, ako ludost na vlasti želi da prevari podanike, onda pokušava da nekim svojim saznanjima zasenjuje slušaoce i otkriva im „istine“ koje njima nisu dostupne. Oni svi koji imaju koristi od ludosti, aplaudiraju do iznemoglosti, smeše se, strižu ušima kao magarci i uzvikuju: „Tako je, tako je“ i to se ponavlja stotinama puta na svim medijima u njihovim rukama.
Pitanje je kojim imenom boginja ludosti može da nazove svoje vernike i sveštenike?
Ludost na vlasti ima svoje pomoćnike koji se zovu Samoljublje, Laskavost, Zaboravnost, Lenjost, Lakomislenost, Razuzdanost, Naslada, Tvrd san itd. Pomoću ovih vernih slugu Ludost potčinjava celu zemlju pod svoju vlast.
Uostalom kakav bi to život bio da nije Ludosti? Život je prijatan kada se ne misli ništa, a neprevaziđen kad je pod vlašću Ludosti.
Možemo reći da se mudrost sastoji u tome da se upravljamo prema razumu, a ludost znači da se vodimo samovoljom strasti, jer niko strasnije ne voli EU od ludaka.
Kada Ludosti dodelimo budalu za savetnika, onda budalaštine dobijaju pravo prvenstva u odnosu na ludilo. Zajedno, idealna su kombinacija.
Dve smetnje ne dopuštaju mudroj vlasti da pogreši, a to su stid od pogrešnih postupaka i strah od posledica. Ludost na vlasti ima prednost jer se ničega ne stidi i nikad je nije strah od posledica. Ono što vekovi nisu mogli da reše, Ludost rešava za jedan dan ( Primer Kosova i Metohije).
Ludaci zlo i ne osećaju, a ako ga i osete, za zlo ne mari. Stid, nepoštenje, psovke i pogrde upućene na račun takve ludačke vlasti, ta vlast i ne oseća. Važno je da Ludost sama sebi aplaudira. Do tog stepena savršenstva može dovesti samo Ludilo.
Ludilu je bliska kocka i hazard. Kockati se sudbinom jednog naroda može potpuno neodgovorna, od naroda otuđena vlast.
Niko se još nije zahvalio za oslobođenje od ludosti. Toliko je prijatno živeti bez razuma da se ljudi više mole za oslobođenje od svega drugog, samo ne od ludosti.
Završićemo sa ovim: Bezumlje je radost Ludaku, stoga ostajte zdravo, slavni poklonici Ludosti, pljeskajte, živite,pijte.
