GLOBALIZACIJA, danas, jako eksploatisan pojam, koji u stvari znači stvaranje svetskog tržišta i svetske privrede. Kao ideja začeo se još u 19. veku u Britanskoj imperiji. Nastala kao potreba nesmetanog i slobodnog kretanja kapitala u svetskim granicama, globalizacija predstavlja osnovnu težnju kapitalizma ka maksimalizaciji profita. Kao posledica takvog procesa je transformacija nacionalnih država sve do njihovog nastajanja i stvaranje jedinstvene svetske vlade ili kako tvorci „teorije zavere“ tvrde, Novog Svetskog Poretka. Nazovimo to kako god nam je drago , ali činjenica je da globalizacija dovodi do nove preraspodele moći na svetskoj pozornici. U okviru te nove igre moći ključnu poziciju ima kapital, odnosno investicije i multinacionalne kompanije!
Otkuda kapitalu ta ogromna moć? Zarad profita, sva se stara neprijateljstva zaboravljaju i uspostavljaju novi odnosi globalne diktature kapitala. Multi-nacionalne kompanije stvaraju pravila i uslovljavaju način života na planeti. Rad je roba, radnici su roba, život je roba. Sve je relativno i sve je na prodaju.
Dojučerašnje nacionalne države, koje su na ovaj ili onaj način stvarale kakvu takvu sigurnost svojim građanima, razgrađuju se i ustupaju mesto novonastalim unijama i savezima. Pogrešno je mišljenje da su novonastale unije, unije naroda, to su unije kapitala. Ogromne fluktacije kapitala, prate i fluktacije radne snage, kidajući tako i poslednju kariku nacionalne države, njene državljane. Da li je to dobro ili nije ?. Neko će reći da je to vrlo komunistički i da se time zapravo ostvaruje jedna od osnovnih ideja marksizma, ukidanje države. Ali ukidanje niza malih država i stvaranje jedne, mega države, države neograničene moći i neograničenih sredstava represije, stvara se globalni radnički geto. Jedinstvena vlada krupnog kapitala, naspram jedinstvene nezaštićene radničke mase.
Trebamo jasno razgraničiti ulogu nacionalne države u društvenim i socijalnim procesima i promenama, kao i njeno nestajanje u posledicama tih promena. Društveno ekonomske promene koje nastaju kao posledica razvoja proizvodnih odnosa i jačanja klasne svesti moguće su samo u okviru klasičnih država ili, u specifičnim uslovima, u okvirima regiona. Mega država i jedinstvena svetska vlada ne daju mogućnost za bilo kakvu dalju evoluciju društva. Aparat prinude i prisile takve mega države bio bi takodje mega aparat i tek tada bi izraz „Totalitarna država“ dobio pravi smisao. Stvari bi sasvim drugojačije izgledale da se radi o unijama naroda, ali na žalost, u ovom trenutku kapital stvara svoje carstvo.
Očigledno je da umesto ranijeg hladnog rata sada imamo jedan globalizacijski diskurs (prizmu, optiku). Sve ovo ima posledica i na sadržinu moći nacionalnih država. Odnosno, to izaziva nužnost da se promeni naš način shvatanja nacionalne države. Zapravo, kako ističe Veber državna vlast počiva na prisili, vojnoj snazi i intervenciji, demokratskom konsenzusu, instumentalizaciji nacionalnog državnog prava.
{xtypo_rounded2}Oko 1.5 milijardi € iznosi ukupni godišnji trošak EU. Samo ulazak u EU košta negde između 333 miliona € i 633 miliona €. Na ime PDV-a i dela carina godišnje bismo Uniji morali uplatiti čak oko 450 miliona € ! oko 300 milona € otpada na troškove primene zakona, oko 200 miliona € su PDV i ostale evropske poreske prevare, 48 miliona € više cene hrane po zajedničkoj poljoprivrednoj politici, 35 247 239,56 € plata se za EU-službenike u zemljama članicama, 7 049 447,91 € su troškovi administracije, a 118 665 706,51 € su ostali troškovi. (EU kroz brojeve){/xtypo_rounded2}
Sve ove „bitne odrednice“ državne vlasti počivaju na teritorijalnom principu, odnosno sve se ovo obavlja i dešava na teritoriji te države. Izvan te teritorije ta moć ne postoji. Ta teritorija je, sa stanovišta vlasti, politički prostor. Polazi se od toga da vlast uvek i nužno počiva u konačnom na raspolaganju prisilom. Trocki kaže: „Svaka država počiva na prisili“. Prisila i teritorijalnost ograničavaju moć države, jer je slabost prisile da je ona nefleksibilna. Međutim, svetska privreda ne počiva na teritorijalnom principu. Umesto moći na ograničenoj teritoriji sada postoji moć na ne-ograničenoj teritoriji.
Sada dolazimo i do ključnog pitanja, kakvu smo to mega državu, diktature kapitala, dobili u kojoj je moć prisile neograničena, a time ograničili i prava i slobode pojedinca (do ukidanja tih prava), države iz koje nemate gde pobeći i koju ne možete promeniti, ako vam život u njoj ne odgovara. Država u kojoj je moć vladara neograničena, prava njenih građana ničim garantovana, sloboda da se radi i samo preživi ako ste lojalni gazdi, sloboda da se umre ako niste lojalni je država koja je, kao takav model, već postojala u periodu od 1933. do 1945. pod nazivom „Drittes Reich“.
