Danas bi se slavilo. Ne znam koliko je savršena ili nesavršena ona , moja prošla domovina bila, ali barem nisam čitala naslove tipa ''Soraja je glodar'', niti sam bila bombardovana nabotoksiranim razmišljanjima kvazi zvezde i kvazi-instant-intelektulake J.K. ...
Doduše, bilo je mnogo onih koji su bili povlašćeni, ali bilo je ipak zakona i reda. Mogu danas da prekrajaju istoriju, da slave kralja koji je zbrisao u London odnoseći tone narodnog zlata i iz slobodne zavetrine pretio Titu i komunistima i huškao neuravnotežene nacionaliste da progone sopstveni narod u ime kralja & co., ali da su gazde itekako dobile ''po tamburi'' -jesu, da je ipak narod imao u svojim rukama svoju sudbinu - jeste. Možda ne uvek onoliko koliko bi trebalo, ali ni izbliza nije bilo ovakvog fizičkog i duhovnog iživljavanja nad običnim ljudima koji nisu stigl, ili mogli da postanu lekari, inženjeri, intelektualci raznih profila. U Jugi je i čistačica imala vikend, kupovala redovno cipele, išla kod frizera i niko nije radio ''zato da bi radio'' i ''zato što se mora raditi'', već su ljudi radili za stvarnu, opipljivu platu...!!!
Da je ostalo one tvorevine možda danas ne bi bilo potrebe da se raspemo kao što smo se rasuli... Da je ostalo imalo svesti i klasne rasvešćenosti koju nam je ponudila Jugoslavija, možda bi danas mogli da govorimo o tome kako ćemo svinje poslati tamo gde im je i mesto, ali ovako....
Na današnji dan 29.XI su na oslobođenoj teritoriji osnovali Jugoslaviju, danas na isti taj dan mi moramo da progutamo sve ono što nije za gutanje i budemo sretni ako se zaposlimo u nekoj prodavnici za 12.000 dinara u kojoj će nam 'bati mater prvo gazda, a onda i mušterije, moramo da budemo sretni ako uopšte jedemo. Ako na hleb još nešto i namažemo - e, onda je bal! Ona tetkica-čistačica iz predhodnog pasusa, da kojim slučaj ''doluta'' u ovaj pasus, na mestu bi umrla. Od infarkta.
Danas bi se slavilo. Ne znam koliko je savršena ili nesavršena ona , moja prošla domovina bila, ali barem nisam čitala naslove tipa '' Soraja je glodar'', niti sam bila bombardovana nabotoksiranim razmišljanjima kvazi zvezde i kvazi-instant-intelektulake J.K. ...
Doduše, bilo je mnogo onih koji su bili povlašćeni, ali bilo je ipak zakona i reda. Mogu danas da prekrajaju istoriju, da slave kralja koji je zbrisao u London odnoseći tone narodnog zlata i iz slobodne zavetrine pretio Titu i komunistima i huškao neuravnotežene nacionaliste da progone sopstveni narod u ime kralja & co., ali da su gazde itekako dobile ''po tamburi'' -jesu, da je ipak narod imao u svojim rukama svoju sudbinu - jeste. Možda ne uvek onoliko koliko bi trebalo, ali ni izbliza nije bilo ovakvog fizičkog i duhovnog iživljavanja nad običnim ljudima koji nisu stigl, ili mogli da postanu lekari, inženjeri, intelektualci raznih profila. U Jugi je i čistačica imala vikend, kupovala redovno cipele, išla kod frizera i niko nije radio ''zato da bi radio'' i ''zato što se mora raditi'', već su ljudi radili za stvarnu, opipljivu platu...!!!
Da je ostalo one tvorevine možda danas ne bi bilo potrebe da se raspemo kao što smo se rasuli... Da je ostalo imalo svesti i klasne rasvešćenosti koju nam je ponudila Jugoslavija, možda bi danas mogli da govorimo o tome kako ćemo svinje poslati tamo gde im je i mesto, ali ovako....
Na današnji dan 29.XI su na oslobođenoj teritoriji osnovali Jugoslaviju, danas na isti taj dan mi moramo da progutamo sve ono što nije za gutanje i budemo sretni ako se zaposlimo u nekoj prodavnici za 12.000 dinara u kojoj će nam 'bati mater prvo gazda, a onda i mušterije, moramo da budemo sretni ako uopšte jedemo. Ako na hleb još nešto i namažemo - e, onda je bal! Ona tetkica-čistačica iz predhodnog pasusa, da kojim slučaj ''doluta'' u ovaj pasus, na mestu bi umrla. Od infarkta.
U današnje vreme imati za frizera, grejanje i tome slično znači biti privilegovan, znači biti deo one elite koja se iskristalisala posle raspada Jugoslavije i koja neverovatno liči na Krležinu dobrotvorku barunicu Kasteli!
Na današnji dan smo 1943. pokazali srednji prst eliti koja je do tada jela zlatnim kašikama, dok su svi ostali jeli govna da li je potrebno reći - običnim kašikama zarađujući za ista u šivaonama po podrumima, u fabrikama gde nisu smeli ni na bolovanje, niti su smeli da sanjaju o povišici bedne plate...danas, na isti taj dan, vratili smo se unazad, pre 1943. i moramo biti srećni ako radimo, sitnice kao što su uredna isplata zarađenog, penziono i zdravstveno osiguranje nisu vredne spominjanja..
Danas je 29.XI 2014. , ali je gore nego one ratne 1943. jer tada su ljudi imali viziju neke bolje sutrašnjice, dok danas imaju viziju rada za 12.000 dinara mesečno, pa dokle u mesecu s tim parama doguraju. Naravno, prva stanica u toj trci za preživljavanje su dobronamerni saveti dobročiniteljke tipa Krležinih Glembaja, barunica i klerofašista koji su se obogatili krađama, prevarama i ubistvima, da bi posle se posle pojavljivali na freskama, po zidovima, a onda, putujući kroz vreme i dogurali do autorskih emisija, pop ikona, dizajnera svemogućih kuraca-palaca '' za na se, u se i pod se''...sledeća stanica je osećaj krivice koje će vam današnji Glembajevi usaditi, jerbo ste nezahvalni ako ne prihvatite pravilo igre i ne upišate se od sreće ako vas zaposli lokalni hohštapler u svom butiku kojem ćete, kad nema posla da se razumemo!, osim prodaje kineskih kreacija prati automobil, mutiti kolače, dovoditi dete iz škole jer mu je lepša polovina ''strašno umorna'', a na kraju ćete ga i ispušiti, ali dok ne dođete do ''filtera'' čeka vas dug put sagorevanja i paljenja dostojastva, ljudskosti i svega ostalog čega ćete morati da se odreknete za koru hleba..Na kraju te balade, jer o baladi se radi-ljudskoj baladi-ćete stići i pod točkove barunice Kasteli. Tačno na vreme kad ona žuri svojim kočijama, u turističku agenciju da uplati letovanje na nekoj od mediteranskih destinacija. Naravno, na kraju će se barunica izvući jer vi niste bili nikakav radnik, niti uopšte čovek, već parazit i na kraju će vam napakovati i pijanstvo!
Ajde, šta piljite sad u moj članak?! Svi vi, moji nekadašnji zemljaci sa prostora SFRJ, nemojte se zaustavljati, nego trk, pa pravo u onaj gore opisani butik! Mora se raditi! Šta vi mislite! Eno, samohrana majka radi za 12.000 dinara, stanarinu plaća 7.000 dinara, struju 2.000, vodu 900 dinara, pa radi i ne žali se!! Šta vi tu sebi zamišljate, a?!
A ja odoh da vidim da li su mi legle pare...čekam nekih 35.000 dinara. To mi je deo plate, radim u Opštini. Ostatak su dnevnice za učestvovanje po raznoraznim komisijama. Mislite da se meni sviđa ovo što radim?! Ali moram, mora se nešto raditi!!
I kao što je odvjetnik barunice Kasteli primetio: ...'' na kraju krajeva od nečega se mora umrjeti'', ili drugim rečima -daj, odjebite više, dobro vam je i pod kopitama naših skupih, rasnih konja!!!Budite srećni da vam dajemo i tih 12.000 dinara, mogli bismo mi vas uopšte i da ne plaćamo, ali dobri smo ljudi!!''
P.S. SREĆAN VAM PRAZNIK I SREĆNO BUĐENJE. VALJDA ĆE VAMA I MENI JEDNOM DOSADITI SAVREMENI GLEMBAJEVI, PA ĆEMO IH ZAJEDNO SA TIM KOČIJAMA, SA CELOM NJIHOVOM SVITOM U NEKU PROVALIJU!!!
{jb_info}Preuzimanje i kopiranje teksta ili delova teksta , dozvoljeno je isključivo uz obavezno navođenje linka izvora. Primer - ( Preuzeto od: {/jb_info}http://kps.rs )
