Podsećamo: Laži o genocidu u Srebrenici

Tools

Typography

Smaller Small Medium Big Bigger
Default Helvetica Segoe Georgia Times
Reading Mode

Da bismo objasnili i razjasnili šta se sve dešavalo i dešava u kontekstu ovog vremena o Srebrenici daćemo Međunarodnu pravnu definiciju pojma genocida koja je doneta u Ujedinjenim nacijama 1948. god, a koja se zove "Konvencija o sprečavanju i kažnjavanju genocida" koja kaže: genocid se sastoji od 2 elementa:

Mentalni element koji označava nameru da se potpuno ili delimično uništi nacionalna, etnička, rasna ili religiozna grupa kao takva i

Fizički element koji uključuje sledeće oblike zločina:

ubijanje pripadnika grupe

uzrokovanje teških telesnih ili mentalnih povreda pripadnicima grupe

namerno podvrgavanje grupe takvim životnim uslovima koji prouzrokuju njeno potpuno ili delimično uništenje

uspostavljanje mera s namerom sprečavanja rađanja u okviru grupe

prinudno premeštanje dece iz jedne u drugu grupu.

Zločin mora uključivati oba elementa da bi se zvao genocid.
POŠTO DEJSTVA VOJSKE REPUBLIKE SRPSKE NISU NI U JEDNOM TRENUTKU BILA USMERENA PREMA CIVILIMA, ŽENAMA I DECI U SREBRENICI, ONDA SE NE MOŽE GOVORITI O GENOCIDU NAD MUSLIMANIMA U SREBRENICI. Dejstva Vojske Republike Srpske od 11.07.1995. god. su bila isključivo usmerena prema muslimanskim snagama 28. divizije armije BiH, kao i prema muslimanskim paravojnim formacijama koje je sve zajedno predvodio ratni zločinac Naser Orić.

Kako je sve počelo:

Srebrenica je početkom rata 1992. god. bila izolovana enklava sa većinskim muslimanskim stanovništvom duboko smeštena u teritoriju koju su u velikoj većini naseljavao srpski narod. ( Videti popis stanovništva ). Da bi se sačuvala kao enklava Srebrenica postaje zaštićena zona Ujedinjenih nacija koju su čuvali holandski vojnici. Teritorija Srebrenice kao zaštićena zona morala je biti i demilitarizovana zona. Umesto toga, od 40 000 stanovnika Srebrenice 15 000 muslimana, dobro naoružanih, bilo je u 28. Divizije armije BiH i paravojnim formacijama. Od božića 1993.god ,pa do konačnog obračuna sa Vojskom Republike Srpske iz zaštićene zone Srebrenice su napadnuta 33 sela i varošice Republike Srpske kao što su Blječeva, Konjević polje, Sandići, Loznička rijeka, Zogoni, Biljača, Magešići, Hranča, Ježestica, Zalužje, Fakovići, Boljevići, Sikirić, Bjelovac,Kravica, Skelani, Ratkovići, Sase, Višnjica, itd. U tim napadima ubijeno je 3 200 Srba, uglavnom civila, tako da se ovi zločini muslimanske vojske mogu kvalifikovati kao GENOCID NAD SRPSKIM NARODOM. Briljantnom vojnom akcijom VRS 11.07.1995. god. neutralisana je 28. Divizija armije BiH i izbegnuto stradanje civila. Broj mrtvih među srpskim borcima je iznosio oko 500 ljudi, dok je na strani muslimanskih oružanih formacija bio oko 2000. Borbe su bile izuzetno krvave, jer mnogi muslimanski zločinci nisu smeli da se predaju VRS.
Moramo podsetiti da je tadašnji gen. sek. UN Butros Gali još 30.05.1995.god. optužio Vladu BiH zbog kršenja ugovora o demilitarizaciji i učestalih vojnih aktivnosti unutar zaštićene zone. Niko od mnogih lica dobro obaveštenih o događajima u Srebrenici od 11. – 12. 07.1995. god. kao što su kanadski general Luis Mekenzi i Patrik Bario nije pominjao nikakav genocid nad muslimanima. Čak i tadašnji ministar spoljnih poslova Holandije J. Verhove nije pominjao „genocid“ nad muslimanima u Srebrenici.
Naravno, da mi kao KPS osuđujemo svaki zločin koji je izvršen nad bilo kojim pripadnikom bilo kojeg naroda u bivšoj SFRJ i da tražimo da se svaki počinilac izvede pred lice pravde, ali smo apsolutno protiv toga da žrtve jednog naroda budu „vrednije“ od žrtava drugih naroda. Malo je smešno da za 3200 ubijenih Srba oko Srebrenice odgovara samo Naser Orić, kao da je on sam mogao da ubije toliko ljudi i da za sve te zločine dobije samo 2 godine zatvora. To je haška pravda. Strašno je kada moramo da postavimo sledeće pitanje: Koliko vredi život jednog Srbina ili Srpkinje?
Usvajanjem izlobirane i pre svega debelo plaćene rezolucije Evropskog parlamenta o „genocidu“ nad muslimanima u Srebrenici samo je nastavljena satanizacija srpskog naroda kojoj nema kraja. Najlakši način da se opravda svo zlo koje nam je naneto od strane SAD i Evropske unije je da sami Srbi priznaju da su genocidan narod, da su fašističke zveri protiv kojih su sve mere dozvoljene od pomaganja srpskim protivnicima, do bombardovanja Republike Srpske Krajine, Republike Srpske i Republike Srbije i otkidanja delova Srbije ( sada Kosova i Metohije, a uskoro Vojvodine i Raške oblasti ), da sami priznamo kako nas je trebalo bombardovati, okupirati i rasparčati. Najgore od svega je što su najbolje pomagače našli u aktuelnom režimu. Patološka mržnja „drugosrbijanaca“ prema srpskom narodu sada nalazi pomagače u ovom režimu. Nemamo drugog opravdanja za aktuelni režim sem da su ucenjeni od strane njihovih zapadnih gospodara da moraju izglasati rezoluciju o „genocidu“ u Srebrenici.
Usvajanjem lažljive rezolucije o „genocidu“u Srebrenici od strane parlamenta Srbije postižu se dalekosežne negativne posledice po srpski narod u celini:
Da su Srbi u velikoj većini genocidan i fašističko-šovinistički nastrojen kao narod
Da Srbe po tom osnovu treba tamaniti i za to ne snositi nikakvu odgovornost ( ovo je otvaranje sezone lova na Srbe)
Povećavati mržnju i strah kod okolnih naroda,a naročito Muslimana i spremati ih za osvetu
Proglasiti Republiku Srpsku kao genocidnu tvorevinu i ukinuti je, odnosno stvoriti unitarnu BiH pod muslimanskom upravom.

Ako ovi razlozi nisu dovoljni da se odustane od donošenja antisrpskih rezolucija u Srpskom parlamentu, onda nam kao narodu i državi nema spasa; NESTAĆEMO. NESTAĆE I SRPSKA DRŽAVA, A USKORO I SRPSKI NAROD.