Iako je ova tema skrajnuta u političkom životu Srbije, mi ćemo je analizirati, jer bez ove analize mi ne možemo razumeti to šta nam se događa. Ako nam sve ovo što se događa izgleda kao ružan san, mnogo smo se prevarili, ovo je predvorje pakla. Tek nas čekaju poniženja, otkidanja teritorije, bedan život i na kraju nestanak nas kao naroda i države Srbije. Kako je sve ovo počelo?
Satanizacija srpskog naroda nije od juče. Ona se u manjem ili većem obimu provlači kroz zapadnu politiku još od stvaranja srpske države početkom 19. veka. U 20. veku je vrlo često satanizacija dostizala monstruozne razmere, a kulminirala je kriminalnim terorističkim napadom Nato pakta protiv Srbije i okupacijom de jure Kosova i Metohije i de fakto ostalog dela Srbije.
Planovi za razbijanje SFRJ su spremljeni u zapadnim kuhinjama odavno. Vrlo dobro su znali da je jedina prava prepreka razbijanju SFRJ srpski narod koji je jedini imao interes da se zemlja sačuva, pošto je živeo u više republika bivše SFRJ. Za takve nakaradno stvorene republike u SFRJ i te kakvu zaslugu imaju srpski kadrovi kojima uopšte nije bilo bitno kako se utvrđuju i određuju republičke granice. Zbog zadovoljavanja apetita ostalih naroda u SFRJ, srpski narod je ostao u manjoj ili većoj meri u drugim republikama, uglavnom kao manjina. Upravo zbog toga svi ostali narodi nisu imali, bar na prvi pogled, neki veliki razlog da sačuvaju SFRJ, pošto su cementiranjem republičkih granica u državne granice, uglavnom zadovoljeni teritorijalni apetiti drugih naroda. Bar za sad.
{xtypo_rounded2}Višenacionalna Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija bila je regionalna industrijska država sa uspešnom privredom. U toku dve decenije, koje su prethodile 1980-im godinama, godišnji rast BDP je iznosio u proseku 6,1%, medicinske usluge su bile besplatne, nivo pismenosti je nadmašivao 91% i životni vek je iznosio 71 godinu. Ali posle decenije zapadne ekonomske pomoći i pet godina raspada, ratova, bojkota i embarga, privreda republika bivše Jugoslavije je nesposobna za život, a njen industrijki sektor je uništen. Jugoslovenski raspad je bio izazvan između ostalog i američkim mahinacijama. Bez obzira na nepriključenje Beograda i njegovih širokih trgovinskih odnosa sa Evropskom ekonomskom zajednicom i SAD, vlada Regana je izabrala za svoju metu jugoslovensku privredu (Početak kraja){/xtypo_rounded2}
Jugoslovenska ljuštura je služila da se naprave nove nacije, a nacionalni interes novostvorenih nacija je uglavnom bio u suprotnosti sa nacionalnim interesom Srba, od kojih je velik broj imao separatne nacionalne interese u odnosu prema Srbima (direktan dokaz je krvavi građanski rat u kome je poginulo gotovo 200 000 građana SFRJ a milion prinudno raseljeno). Srbi su se poistovetili sa jugoslovenskim okvirom i interesima Jugoslavije, dok su svoj interes unutar te Jugoslavije potpuno zapostavili. Braneći samo tu Jugoslaviju, mislili su da će braniti svoj nacionalni interes u njoj, što se pokazalo kao opasna zabluda. Dok su Srbi i njihove vođe smatrali da mogu da pređu na stadijum jugoslovenstva, dotle su ostali narodi u njoj tek počeli da doživljavaju stvarno nacionalno buđenje i objedinjavanje.
Nacionalno buđenje naroda se obično dešava u otporu prema nekome ko se doživljava kao osvajač. U ovom slučaju ulogu „osvajača“ su dobili Srbi. U trenucima odsustva Austrougarske, taj otpor i uzdižuća nacionalna svest se samo mogla oblikovati u otporu prema Srbima. Kroz taj otpor, ti narodi su počeli romantizovati strane, uglavnom germanske elite, koje su njima ranije vladale i gajiti nostalgiju kako prema mrtvoj Austro-Ugarskoj tako i itekako živoj Nemačkoj, koja je našla interes da podrži njihov secesionizam. Nemački imperijalizam je našao plodno tle u skoro svim bivšim „bratskim“ narodima koji su Nemačku doživeli kao oslobodioca od „zlih“ Srba. „Danke Dojčland“ je paradigma stanja svesti većine ostalih „bratskih“ jugoslovenskih naroda. Nacionalno je zamenilo klasno, stari šovinizmi su se probudili, a da balkanska kaša bude još bljutavija, za sve to je, kakvog li cinizma, optužen „veliklosrpski šovinizam“. Tako je pripremljen I čin Balkanske tragedije. Drugovi proleteri i drugovi „Jugosloveni“, sram vas bilo.
Posle rasturanja SFRJ na red je došla Srbija. Da bi se lakše razbila, nađeni su domaći izvršioci. To su uglavnom bili tipovi veoma dobro proučenih psiholoških profila sa nikakvim ljudskim osobinama, lišeni bilo kakvog morala, pohlepni na novac. Jednom rečju ljudski talog iz Srbije je bio izvanredan materijal da se na kursevima CIE u Mađarskoj i drugim državama pripreme kao buduće „vođe“ u Srbiji. Još gori šljam je pripremljen da bude u srbomrzačkim NVO, jer je procenjeno da su isuviše šovinistički i bolesno ludački nastrojeni prema srpskom narodu da bi mogli biti deo političkih partija, pošto bi od njih bila veća šteta nego korist. Porobljeni smo lažnom predstavničkom demokratijom i medijskim poluistinama i obmanama. Stavljanjem pod svoju šapu medijskog prostora Srbije, krupni zapadni kapital je stvorio prostor i za takve marginalne moralne nakaze koje su sejale otrov po srpskom narodu iz svojih poganih usta. Te takozvane Nevladine organizacije su poslužile samo zato da se stvori na kapitalistički način degenerisana javnost koja je reklamni prostor najreakcionarijnih snaga zapada u satanizaciji srpskog naroda.
{xtypo_rounded2}Od strane zapada, perfektno urađen posao. U rušenje "neposlušne" Miloševićeve vlasti uložiš oko 200 miliona $, a onda instaliraš svoje podanike i odmah si "zaradio" 12,4 milijardi $. Da ne bude zabune, 8,6 + 1,7 otetih sredstava + 2,1 po istoj metodologiji proračunatih kamate na naša zamrznuta sredstva iznosi 12,4 milijarde $ koje danas svi mi ubrzano otplaćujemo. Onda nam uz posebne pregovaračke sposobnosti Labusa i Dinkića navedeni poverioci širokogrudo otpišu 2,8 milijardi $ duga, pa Labus i Dinkić poberu političke poene kod građana. U čitavu obmanu građana aktivno učestvuju i "demokratskih" mediji pod kontrolom Soroša lažno informišući građane da je SR Jugoslaviji otpisan veliki deo duga a to nije čak ni onaj iznos koji nam je otet. Pa umesto da pomenuti "eksperti" krivično odgovaraju za ogromnu štetu nanetu državi, oni i dalje ekspertuju, uništavajući zemlju. (Kako su nas opljačkali){/xtypo_rounded2}
Buduće „vođe“ stvorenih i od zapada finansiranih partija u Srbiji su se u manjoj ili većoj meri otvoreno legitimisale kao produžena ruka zapadnog kapitala. Neke stranke to nikada nisu ni krile ko ih finansira, da bi ovih dana bilo vidljivo da je kompletna politička scena pod dirigentskom palicom zapada, jer su se u odnosu prema okupaciji Kosova I Metohije svi našli na potpuno istoj strani u aminovanju „briselskih pregovora“. Time je izbrisana bilo kakva ideološka razlika među strankama. Naime, sve njih spaja ista ideologija. Ideologija novca i služenje zapadu. Neko je lepo rekao da dok je stranog novca, u Srbiji će uspevati domaći izdajnici! Novac, kojim su stranci finansirali njima kontrolisane stranke, „Otpor“, pojedine redakcije i novine, raznorazne NVO „nezavisne intelektualce,“ oni su knjižili kao svoj ulog i stostruko ga uvećali preuzimanjem srpskih fabrika, poslovnog prostora, zemljišta, obradivih površina, prirodnih resursa i finansijskog sektora Srbije, što je sve dovelo da Srbija postane okupirana zemlja i kolonija zapada. Oni koji su to omogućili postali su najgori izdajnici ove uboge zemlje.
Što se tiče Kosova i Metohije, umesto da u skupštini Srbije donesu odluku da je Kosovo i Metohija trenutno okupirana srpska teritorija i da se problem vrati tamo gde mu je i mesto u UN, da se poštuje Ustav Srbije i Rezolucija 1244, izdajnička vlast je nastavila da joj sudbinu Srbije kroje dželati iz EU i SAD koji su i genocidnim bombardovanjem i divljačkom agresijom oteli Pokrajinu. Kakav rezultat bilo kakvih „pregovora“može biti sa zapadnim okupatorima, ako su oni oteli i instalirali nezakonitu kriminalno – terorističku šiptarsku vlast. EU i SAD su „priznali“ nezavisnost Kosova i Metohije da bi lakše opljačkali prirodna bogatstva pokrajine,pa zbog toga nikakva promena statusa KiM nije moguća. Jedino moguće je da se sa tim kriminalnim činom saglasi i nazovi srpska strana.
Sastav Skupštine Srbije je u ovom trenutku neverovatan. Gotovo sve stranke su apsolutno evrounijatske, što je neverovatno, ako se zna da je velika većina naroda protiv učlanjenja Srbije u EU. Očita obmana i laž onih „birača“ koji su glasali za sadašnju vlast i za neku drugu politiku u odnosu na prethodnu kvislinšku vlast.
Sadašnja koalicija na vlasti sprovodi politiku koja je u potpunoj suprotnosti sa retorikom pre poslednjih izbora. Da su pričale o tome kako sada rade, niko za njih ne bi glasao. Zapad može samo da trlja zadovoljno ruke, jer ni u snu, do pre nekoliko godina, nisu mogli da sanjaju da će se gotovo cela Skupština naći u njihovim rukama. Najveće zapadne korporacije su uspele da unište nacionalnu srpsku državu i uklonile sve snage koje su bile u stanju da im se suprotstave u nastojanju da podjarme Srbiju.
Sledeći projekat zapada je izuzetno opasna regionalizacija Srbije koju sprovodi Dinkić, a koja se svodi na feudalizaciju postojeće srpske države. Zna se da će to neminovno isprovocirati sukobe koji će dokrajčiti Srbiju kao državu. Kao da Srbija već sada nije dovoljno mala da sama Srbija predstavlja po teritoriji samo jedan region.
U institucije sistema zapad je instalirao svoje ljude koji kontrolišu rad najznačajnijih institucija sistema i gde ništa ne može da se uradi bez njihovog aminovanja. U Beogradu se nalazi gomila stranaca – agenata iz NATO zemalja. Oni tu rade protiv Srbije i kontrolišu politiku, bezbednost, biznis i medije. Našim službama bezbednosti je strogo zabranjeno ne samo da onemogućavaju (što je inače osnovni razlog zašto ove službe uopšte postoje), već i da prate njihov rad.
Rezultat svega ovoga o čemu govorimo su katastrofalne privredne brojke koje su dovele narod na prag socijalnog pucanja. U okupiranoj zemlji narod ne može dobro da živi. Dobro žive jedino okupatori i njihove sluge. Svi drugi mogu da crknu. To kvislinge i njihove gospodare neće mnogo uzbuditi.
Da bi javnost pristala na neku neprihvatljivu meru, treba je uvoditi postepeno, „na kašičicu”, mesecima i godinama. Promene koje bi mogle da izazovu otpor, ako bi bile izvedene naglo i u kratkom vremenskom roku, sprovode se politikom malih koraka. Svet se tako s vremenom menja, a da to ne budi svest o promenama. Upravo zbog toga je otimanje KiM vršeno u etapama i sada jedino nedostaje da Srbija formalno prizna KiM kao nezavisnu državu. Drugo nije ni preostalo, a i to je pitanje vremena. Saradnici okupatora iz sve snage se upinju da objasne kako je takozvani briselski dogovor u korist srpskog naroda. Pošto je tako dobar predlažemo da Dačić, Nikolić, Vučić odu da žive na KiM i povedu svoje porodice, pa neka nam na licu mesta posvedoče o bajnom životu pod šiptarskom vlašću i pod zaštitom NATO pakta. Verovatno će njihova deca dobiti bolje obrazovanje tamo, nego u Srbiji. A mogu da se i leče, ako ih nešto zaboli. Lažljive priče srpskih kvislinga da će građanima Srbije biti bolje kada deo našeg naroda prepustimo šiptarskim zlikovcima imaju upravo suprotan karakter, a to je da će nam svima biti bolje kada oteramo zapadne zlotvore i njihove sluge iz Srbije. Samo u slobodnoj zemlji Srbiji svim njenim stanovnicima će biti bolje.
Koji još idiot veruje da paraf na Sporazum ne znači izdaju i da će NATO snage braniti interes Srba, da neće biti genocida nad našim narodom, istorijskom baštinom i crkvom, da neće paliti divljaci predrenesansne srpske freske, kopati oči našim ikonama i da će ih sigurno zaštititi od terorističkog zločinca Hašima Tačija. Zar NATO koji nas je bombardovao osiromašenim uranijumom da bude garant opstanka srpskog naroda na KiM? NATO je samo garant predaje Kosmeta šiptarskim zlikovcima i njihovim pokroviteljima.
{xtypo_rounded2}U desetoj tački se navodi da će pravosuđe biti integrisano i radiće u okvirima pravnog sistema Kosova !?. Apelacioni sud u Prištini će formirati panel sudija u kome će većinu činiti sudije kosovski Srbi. Oni će biti nadležni za sve opštine sa većinskim srpskim stanovništvom. Odeljenje apelacionog suda, sastavljeno od administrativnog osoblja i sudija, imaće stalno sedište u severnoj Mitrovici (Okružni sud Mitrovica). Svaki panel ovog odeljenja biće sastavljen većinski od sudija kosovskih Srba. U zavisnosti od prirode predmeta sudiće nadležne sudije. (CRNE TAČKE SRPSKIH KRIVINA){/xtypo_rounded2}
Odricanjem od Kosova i prihvatanjem „realnosti“ vatra dospeva i do naših domova. Ukoliko se ne pobunimo i ne smenimo izdajničku vladu i ne sudimo političarima zbog veleizdaje, ukoliko se nabijemo u svoju siromašnu i žalosnu svakodnevnicu, verujući da ćemo tako nekako uspeti da nastavimo da životinjarimo, ukoliko pristanemo na izdaju Kosmeta, začudićemo se kojom brzinom će nam biti isporučeno da moramo da federalizujemo Srbiju i da federalnim jedinicama: preševska dolina, Sandžak i Vojvodina damo pravo da se otcepe od Srbije i tako, konačno, ostvare san šizofrenih upravljača sveta da se Srbija raskomada i da Srbi budu nabijeni pod jednu razgranatu šljivu. To je scenario koji nas čeka. Da bismo opet postali ljudi, moramo zbaciti okupatorski jaram sa sebe. Ovako ćemo ostati roblje kojem će odrati kožu sa leđa, a i izvaditi poneki organ.
Zar treba da ostavimo braću sa Kosmeta da žive u koncentracionom logoru, dok svi ne budu pobijeni ili iseljeni, dok im organe ne budu prodavali na svetskim pijacama, zar treba da sagnemo glave pred jednim sramnim i nepismenim dokumetom, da ponizno stojimo i čekamo veličanstveni usrani Datum, datum našeg nestanka?
Zato ne smemo podržavati izdajnike srpskog naroda i države. Podržavajući ih nećemo sačuvati svoje plate i penzije. Čak i da uđemo u Europsku uniju, EU nam neće isplaćivati plate i penzije i neće biti njihovih investicija, jer je EU BANKROTIRALA. To nam nije još rekao trojac bez kormilara, dok nas ukrcava na „Titanik“.
Samo slep čovek ne vidi da se u ovom vremenu iscrtavaju nove granice u Evropi koje su su gotovo istovetne granicama država koje je Hitler iscrtao. EUropska Unija sve više liči na projekat Trećeg rajha i sve je više pod diktatom Četvrtog nemačkog rajha. Stepen okupacije Srbije se može lepo videti po učestalim dolascima nemačkih „parlamentaraca“ u Srbiju, gde proveravaju kako su srpski kvislinzi uradili „domaće zadatke“, a vrhunac poniženja srpskog naroda se ogleda u eksplicitnom traženju da srpski kvislinzi promene svest srpskog naroda, kako bi Srbi lakše prihvatili okupaciju i ropski položaj. Naišli su na plodno tle, jer je to ista težnja vladajućeg ološa kako bi večno ostali na vlasti.
U tom kontekstu se provlači priča koja se prodaje građanima Srbije o evrointegracijama, kao opravdavanje kršenja Ustava i suvereniteta zemlje. Čak i oni koji su oštro protiv tih „integracija“, sasvim ozbiljno veruju da vladajući kompradori sadašnji i bivši krše Ustav Srbije i razaraju nas iznutra zbog EU. Takvo mišljenje je potpuno pogrešno, jer da postavimo pravo pitanje, a to je šta bi bilo sa svim ovim pritiscima oko Kosmeta i ustupanja naših vlastodržaca povodom istog, da nema te priče o „evropskom putu i evropskim integracijama“? Koji bi drugi razlog zapadna gamad mogla da koriste da bi nas lakše uništavali? Bez te priče o „ bezalternativnoj Evropi“, ne bi postojali izgovori, pa bi se stvarnost pokazala u svom pravom svetlu – kao ogoljeni imperijalizam zapada kojem je jedina svrha uništavanje nacionalne države Srba i pretvaranje Srbije u nedefinisanu teritoriju u kojoj degenerisani kapitalizam izvlači enormne profite. Priča o tim „integracijama“ je potrebna kako tom Zapadu, radi prikrivanja svojih pravih namera, tako i domaćim kvislinzima radi skrivanja svog potpuno vazalnog statusa prema njima. Sama priča se održava pre svega kao dimna zavesa za građane Srbije i kao sredstvo anesteziranja i otupljivanja.
Ukoliko bi se raskrinkalo zapadno siledžijstvo i domaće kolonijalno podaništvo u svojoj pravoj meri, dakle bez lažne priče o EU, postoji mogućnost da građani Srbije pokušaju da zbace kolonijalni jaram i da se kroz revoluciju oslobode zapadnih okupatora. Zbog toga se ta priča održava po svaku cenu. Ako je neka stvar potpuno jasna, to je da od tih „evrointegracija“ nema ništa. Sve je to potpuno jasno kako samom Zapadu (koji skoro ni malo ne krije svoje namere, dok održava tu priču kao izgovor za nove ucene), tako i domaćim kvislinzima, čije izjave pokazuju izuzetno visok nivo šizofrenije u tumačenju potpisanih ucena koje je nametnuo zapad, a čija se suština u domaćoj javnosti predstavlja u potpuno drugačijem svetlu u odnosu na ono što zaista ti „dogovori“ jesu.
Još jedan mit koji postoji kod nas, naročito u „patriotskoj“ javnosti je onaj o Rusiji. Drugim rečima, postoji skoro mitološko uverenje da će velika i moćna Rusija štititi naše interese, zbog istorijske i duhovne vezanosti srpskog i ruskog naroda. Iako je tačno da te veze između dva naroda postoje, mnogi ne uviđaju da se politički odnosi svode na odnose između država, tj. između vlada tih država, a ne država i naroda. U situaciji gde zapad kreira i određuje politiku Srbije, kakav stvarni odnos mi možemo očekivati između Rusije i ovakve Srbije, koja je kolonija Zapada?
Politička olоš i fukara je dobila zadatak od svojih zapadnih gazda da što više blate Rusiju kako bi srpskom narodu posejali sumnju u iskrene namere Rusije prema nama. Ruski državnici apsolutno izgledaju šokirani stepenom izdajstva srpskih kvislinga prema sopstvenom narodu i državi. Zar Rusija treba da zapreti trojcu bez kormilara bombardovanjem što izdaju Srbe i poklanjaju ga na milost i nemilost zapadnom ološu? Ne zaboravimo da je Srbija uvela sankcije ruskom savezniku, a zaista iskrenom prijatelju srpskog naroda Belorusiji. Zar zaista možemo zaboraviti podršku koju je Belorusija pružila Srbiji dok je Srbija uništavana agresijom i bombama genocidnog zapada. Ima neke izopačene ironije da Srbija uvodi sankcije zemlji koja joj daje podršku oko Kosmeta, dok se ta ista Srbija trudi da održava najsrdačnije odnose sa zemljama koje negiraju njen teritorijalni integritet i rade na uništenju Srbije.
Sa globalnog plana uništenja Srbije, zapad ima i isto tako opasnu nameru da deluje na svest svakog građanina Srbije. To postiže preko svih medija koji su u njegovim rukama u Srbiji. Zapadni zlotvori i srpski kvislinzi treba da ubede svakog pojedinca ( a to bez prestanka rade) da je samo i isključivo on odgovoran za sopstvenu nesreću, usled oskudnog znanja, ograničenih sposobnosti ili nedovoljnog truda. Tako nesiguran i potcenjen pojedinac, opterećen osećajem krivice, odustaće od traženja pravih uzroka svog položaja i pobune protiv ekonomskog sistema. Suština je zaista u tome da se u okupiranoj zemlji ne može živeti životom dostojnim čoveka. Samo je u još gorem položaju onaj deo naroda koji nikada neće naći posao, koji će zauvek ostati nezaposlen.
Čitav XIX vek je protekao u našem nacionalno buđenju, oslobađanju i obnovi državnosti. Čitav XX vek je protekao u našoj krvavoj tragediji. Optužili su nas da smo remetilački faktor na Balkanu i da moramo biti raskomadani. Ako se ne suprotstavimo zapadnom korporativnom fašizmu i njegovim srpskim slugama danas, sutra će biti kasno.
DOĐITE I PRIDRUŽITE SE KPS-U
