DOBILI SMO DATUM …. 6 APRIL

EU-ropski parlamentarci stižu u Srbiju

Sve ovo što nam se dešava liči na lutkarsku predstavu, samo da nije toliko tragično po sve građane Srbije. Zapadni lutkari drže lutane na svojim koncima. Lutkari izgovaraju reči, a mnogima se čini da to lutke rade. Varaju se. Pajaci ipak ne mogu da izgovaraju reči, oni samo otvaraju usta.

Premijer Srbije Ivica Dačić je na svečanoj sednici Vlade Srbije u Kruševcu, povodom Vidovdana, 624. godišnjice Boja na Kosovu, poručio da je na današnji dan Srbija promenila svoje vekovno verovanje, način ponašanja, krajnji cilj i mit koji nas je toliko dugo terao da gledamo unazad i da ne idemo napred.

Na ovo ne možemo da ostanemo nemi, jer bi to značilo da se slažemo sa namerom ove kvislinške vlasti da nestanemo kao narod.

Ne samo Dačić, već i svi ostali iz vrha vlasti pokušavaju da prekomponuju pojam Kosovskog boja i šta za srpski narod predstavlja Kosovski boj. Ne verujemo da ne shvataju da je priča o kosovskom boju bila temelj opstanka naroda u vekovima turske okupacije, da je to ono što predstavlja razdelnicu između časti,ponosa, hrabrosti,etike,otadžbine i obaveze odbrane zemlje i svega onoga što je antipod ovim pojmovima. Teranje kukavnog trojca da menja svest srpskom narodu, po zahtevu nemačkih parlamentaraca, predstavlja pad u ništavilo i konačni kraj srpskog naroda. Umesto da se ti nemački parlamentarci šutnu u dupe i izbace iz Srbije posle ovakvog zahteva, njihov zahtev se sa zadovoljstvom prihvata od strane srpskih kvislinga. Verovatno se nadaju da će biti bogato nagrađeni.

Nije slučajno napadnut Vidovdan. Kada njega sruše u blato EU-ropskih integracija, onda će se i sa svim ostalim vrednostima na kojima počiva temelj srpskog bića biti lakše srušen.

Kosovski boj je centralni motiv srpskog identiteta. Za stvaranje srpske nacije ono što nas povezuje sem jezika, kompaktne teritorije na kojoj živimo, to je svakako istorijsko pamćenje. Slavljenje zajedničkih pobeda i pamćenje istorijskih poraza. To stvara osećaj zajedništva kod svih nas. Upravo zato Dačić pokušava da da drugo značenje Kosovskom boju i da poništi Kosovski boj kao temelj na kome počiva ono što Srbe čini Srbima. To je jedan od najgnusnijih pokušaja da postanemo nešto drugo, da postajemo evropejci, odnosno da postanemo majmuni u kavezu koji će oponašati svoje čuvare.

Upravo je sećanje na Kosovski boj bio prepreka da se svi Srbi na poturče i da sačuvaju nacionalni identitet. Turčenjem, deo Srba je postao nešto drugo, a sećanje na Kosovski boj je kod njih izvetrilo. To više nije bila tačka spajanja sa onim delom koji nije prihvatio islam. Time su prestali da budu Srbi. Postali su nešto drugo, u tom trenutku narod bez istorijskog pamćenja. Situacija je i onda, sredinom 15. veka, bila veoma slična današnjoj, jer je i onda deo srpske vlastele prihvatio islam kako bi sačuvao položaj i privilegije koje je nudio okupator. Kada jedan narod izgubi svoju slobodu, kao što su Srbi izgubili i pali pod tursku okupaciju u drugoj polovini 15. veka, postali su idealan genetski materijal za stvaranje novih nacija. Ni turčenje nije izvedeno bez velikog pritiska turskih okupatora i njihovih domaćih pomagača. Onda su Turci i domaći izdajnici stvarali poturice, a danas prave Evropejce.

Novo tumačenje ima isto tako za cilj da se lakše odreknemo Kosova i Metohije, odnosno da se prikrije izdaja Srba sa Kosova I Metohije koji samo žele da budu državljani Srbije.

Ovo novo tumačenje Kosovskog boja koje nam se nameće sa vrha „srpske“ vlasti ima samo jedan cilj RASRBLJAVANJE. Ovakvi kakvi smo nismo podobni za EU, prema tome moramo postati nešto drugo prihvatljivo za EU. Uostalom, to je zahtev Nemačke i kao i svi drugi zahtevi biće sprovedeni bez milosti i bez obzira na posledice po nas. Time ćemo da prestanemo da postojimo ne samo kao Srbi, već i kao ljudi.

EU nije demokratska, nego imperijalna tvorevina, EU nije unija naroda, već unija krupnog kapitala. Po tom konceptu, proširenje se ne shvata kao pluralističko bogaćenje EU novim samosvojnim narodima, već kao puko proširenje novim kulturno unifikovanim i homogenizovanim podanicima, koji da bi bili primljeni, prethodno moraju proći zapadnu inicijaciju. Otuda proširenje EU ima oblik unutrašnjeg kolonijalizma, tačnije, kulturno-civilizacijskog unifikovanja,odnosno uništavanja svake različitosti i samosvojnosti. Za katoličko – protestantski zapad, istočnoevropske, pravoslavne nacije jesu jedno veliko ništa, puka sirovina koja tek treba da bude prerađena u nekakvu  karikaturu zapada. Za zapad, istočnu Evropu čine divljaci koji se tek dugotrajnim procesom 'kultivizacije' mogu pretvoriti, najpre,u 'polu-Evropljane' (tj. u „kandidate za kandidate za EU) da bi tek u nekoj neodređenoj budućnosti mogli postati „pravi“ i „istinski“ Evropljani, koji će prihvatiti „vrednosti“ „kulturnijih“ i „ prosvećenijih“ zapadnjaka. Današnji kolonijalizam se nije promenio u svojoj suštini u odnosu na ranije kolonijalizme, promenio se samo u formi. Kolonijalizam 21. veka odigrava pod maskom širenja „evropskih standarda“, „evropskih vrednosti“,“slobodnog tržišta“ i „ljudskih prava“.

Samo domaći kompradori i izdajnici imaju materijalnu korist od čekanja na EU,kao što će jedino oni i njima odani tajkuni imati korist ako nas ikada prime u EU. Onaj prvi pasus koji je izrekao Dačić označava pokušaj da srpskom narodu, a i ostalim građanima Srbije nametne osećaj da pripadamo poluljudima, vrsti „još-ne-EU-ropejaca“. Zadatak Dačića, Vučića i svih ostalih Eufanatika je da postanemo i ostanemo bedni robovi krupnog zapadnog kapitala. Evrorasizam ima za cilj promenu srpskog identiteta, jer, EU-ropska Unija podrazumeva slobodu reprodukovanja samo za krupan zapadni kapital, a za nas sve ostale podrazumeva bezpogovorno služenje istom. Upravo zato postoje kompradorske vlasti instalirane od strane zapada kako bi kontrolisale i sprečile pobunu robova. Zato treba konačno prestati sa majmunskim podražavanjem zapadnoevropskih vrednosti. Kao prvo, treba se otarasiti domaće bagre koja nas vodi sigurnom nestanku. Što smo bliže EU-ropskoj Uniji, sve nas manje ima i sve nam je manja država, pod uslovom da je Srbija država, a ne neka nedefinisana teritorija.

"Civilizovanje primitivnih Srba"

O kakvoj to Evropi Dačić zapravo govori? Ni o kakvoj drugoj nego Evropi koja treba da „civilizuje i prosvetli“ primitivne građane Srbije koje nemaju ni nacionalne i ljudske vrednosti, ni pravnu državu, ni institucije, niti neophodne sposobnosti i energiju da bilo šta od spomenutog izgrade. U pitanju je svojevrstan autokolonijalni i autošovinistički diskurs, gde se jedna zajednica preporučuje potencijalnim „civilizatorima – kolonizatorima“ da nas što pre porobe i „civilizuju“. Time i sebe i sve ostale oko sebe smatra nesposobnim da taj posao obave bez pomoći zapada. Ovakav govor pokazuje da kukavni trojac i oni oko njih pokazuju duboko nepoznavanje snaga, sposobnosti i vrednosti srpskog naroda i svih građana Srbije.

U isto vreme i na istom mestu potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić je rekao da je Srbija današnjim Vidovdanom preokrenula tok svoje moderne istorije i odlukom o otvaranju pregovora o članstvu u EU platila kartu u jednom pravcu za januarski voz ka EU. Još je dodao:

"Kada smo počinjali ovaj težak posao i kada smo seli u Vladu Srbije rekao bih da niko nije verovao u postizanje ozbiljnih rezultata. Saplitani, ogovarani, neretko ismevani bili smo okrenuti sebi, ali smo uradili nešto što drugi nisu", istakao je Vučić i dodao da je u razgovorima sa predstavnicima međunarodne zajednice čuo da niko od njih nije pomislio da će Srbija Vidovdan dočekati na ovakav način.( sigurno da su se krstili i levom i desnom rukom. Ovako nešto ni u snu nisu mogli da očekuju. Njima snovi, nama košmari)

Vučić je poručio i da posao koji je urađen nije mali, ali da nije dovoljan ako ne završimo i sprovedemo reforme, modernizaciju i bolji život za građane.

"Ovo je konačno jedan Vidovdan koji ne označava početak rata, nesreću, borbu za ostanak, na Vidovdan smo slavili herojstvo i najveće poraze, slavili smo i odvođenje naših državnika iz zmlje, ali nikada nešto čime bi generacije koje dolaze mogle da se ponose", rekao je Vučić i napomenuo da je Srbija ovim Vidovdanom preokrenula tok istorije i pokazala da niko ne može zaustaviti reforme, modernizaciju i put ka napred. ( To su verovatno isto govorili oni koji su se odrekli sebe i prihvazili islam, samo što je to danas prihvatanje EU. Promenilo se vreme, ali izdaja nacionalnih interesa očito nije.) 

Dinkić je poručio da će sada ne samo građani Srbije biti sigurniji, već i investitori koji nisu imali hrabrosti da ulažu u našu zemlju, jer se "nismo nalazili na evropskoj mapi". ( Ne da će investitori sa zapada da navale. Nećemo se moći odbraniti od njihovih para. Jedina istina je da ono što su on i njegovi učinili srpskoj privredi od 2000.god. predstavlja ekonomski genocid nad građanima Srbije)

"Moramo da sprovedemo reforme da bismo se kvalifikovali za evropske fondove kao i druge zemlje EU, koje kada postanu član imaju milijardu i 400 miliona evra godišnje. Tim reformama treba da postavimo standarde kako bismo se kvalifikovali za nepovratna sredstva iz tih fondova. Ali pre toga moramo da prevalimo dugačak put", poručio je ministar Dinkić.

(Ovakve bestidne laži teraju na povraćanje. Sada kada EU ne zna šta će pre sa sobom i kada je na ivici bankrota, a mnoge zemlje EU su ušle u bankrot, pričati o silnim evrima koje će EU donirati Srbiji predstavlja silovanje zdravog razuma. Recite samo koja će budala u takvu imbecilnu izjavu poverovati? Danke EU)

“Ulaskom u EU Srbija će povećati svoju konkurentost i stvoriće se prostor za veći obim spoljnotrgovinske razmene i pristup evropskom tržištu. Samo otvaranje pregovora neće u prvo vreme doprineti rastu privrede i povećanju standarda, ali će doprineti poslovnoj klimi”, dodao je Dačić. ( Pitanje za Dačića Šta će to Srbija izvoziti i kome u EU kada gotovo ništa ne proizvodimo? Sledeća laž je da je moguć izvoz naše robe na EU tržište, jer je to tržište je već odavno izgubilo mogućnost apsorcije. Prebukirano je robom koju više niko nema potrebe da kupi.)

 Evo još „bisera“:

"Ne idemo u EU zbog Unije, već zbog nas i budućnosti naše dece"

“Ne idemo u EU zbog Unije, već zbog nas i budućnosti naše dece”, rekao je srpski premijer i naveo da će Hrvatska kao članica EU dobiti 11 milijardi evra iz evropskih fondova. ( Ovakve budalaštine mogu samo nasmejati Hrvate, jer su i oni rekli šta zaista mise o EU-ropskoj Uniji. Samo da ne zatraže te silne milijarde od Dačića. Samo nije rekao ko će te pare dati Hrvatskoj. Inače, u kapitalizmu kapitalisti izigravaju Majku Terezu i poklanjaju pare šakom i kapom gde stignu. Tako Hrvati neće morati da rade nekoliko narednih godina. Živeće od tih i budućih silnih poklonjenih milijardi evra. Hrvatska – zemlja dembelija zahvaljujući EU)

Poništili bismo sebe kao ljude ako bismo na ovo ostali nemi. Na ovoliku količinu gluposti izgovorenih u kratko vreme, svaki normalan um može da se zapita: Pa koga ovi zajebavaju? Hajde da vidimo šta je istina.

Procesom deindustrijalizacije Srbije koju sprovode zapadni okupatori i njihovi domaći pomagači Srbiji je isekla granu na kojoj sedi, jer rezultat tog procesa je višak stanovnika Srbije na ovolikoj teritoriji. Drugim rečima, pojavljuje se nepotrebno stanovništvo kojem se pod ovakvim društveno-ekonomskim uslovima ne može obezbediti posao. Od 800 000 ljudi koji su radili u industriji 2 000 god. sada radi 150 000. Pošto nema profita iz industrija koje su prestale da rade, onda nema potrebe za industrijskom radnom snagom. To jednostavno postaje generator za smanjenje stanovništva u Srbiji. Sadašnji disbalans iznosi oko 40 000 ljudi, naime toliko se više umire nego što se rađa. Oko 50 000 ljudi napušta Srbiju da se nikada više ne vrate. Posle uništenja industrije zlotvori će krenuti na konačno uništavanje srpske poljoprivrede, tako da će Srbija jednostavno nestati kao zemlja. Broj nezaposlenih će premašiti preko 60% i jednostavno ćemo delom pomreti, a delom se iseliti ( bar oni koji imaju sreću da odu). To je scenario koji nam je namenjen, a koji svesrdno ispunjavaju skotovi kojima su usta puna Evrope i njenih blagodeti.

O stranim investicijama o kojima njaču srpske režimlije kao izvoru napretka Srbije su jedna od najvećih i najpokvarenijih laži, a evo zašto. Kada zapadni probisveti kupe domaće firme, onda se zbiva sledeće: Takvo preduzeće biva surovo istrgnuto iz mreže nacionalne privrede čiji je sastavni deo i postaje deo reproduktivnog lanca multinacionalne kompanije koja je to preduzeće kupila. Ono tada više ne daje posao privredi oko sebe, već isključivo drugim delovima matične multinacionalne kompanije. Odmah se vrši „racionalizacija“ tj. otpuštanje radnika o kojima niko, a najmanje „država“ Srbija brine. Ukoliko je za multinacionalnu kompaniju isplativije da proizvodnju u tom preduzeću ugasi, ona to bez milosti čini. Posebno su na meti bila srpska preduzeća koja su konkurisala na drugim tržištima tim kompanijama, a ona su namerno kupljena da bi bila uništena. Posebna priča je po kojim su cenama kupovana. Na nivou cele Srbije do sada su poklonjena preduzeća koja su po minimalnim cenama iznosila oko 150 milijardi evra, prodata su jedva za 800 miliona evra. Za ovakvu i ovoliku pljačku narodne imovine niko nije odgovarao, a trebalo je, da je Srbija imala ikada posle 2000 srpsku vlast.

 Priča o novim radnim mestima koja će zapad otvoriti u Srbiji je bajka isto koliko je bajka i propaganda o našem ulasku u Evropsku uniju. U Srbiji je svaki treći radno sposoban čovek nezaposlen.

Jedina izvesnost je da će dugovi zemlje rasti, a da ih nećemo moći otplaćivati. Šta, u stvari, čeka Srbiju? Čeka je nastavak divljačkog neoliberalnog kapitalizma koji će ljude pretvoriti u robove, jer neoliberalni kapitalizam znači, između ostalog odbacivanje mogućnosti da država, u skladu sa interesima svojih građana, odlučuje o strategiji razvoja, očekuje se masovnu nezaposlenost, dalje razaranje porodice, koje je već dostiglo kritičnu tačku) Naravno, tu je i neizbežno izumiranje naroda (već sada se nalazimo na stepenu duboke demografske starosti i spadamo u najstarije narode na svetu.) U liberalnom kapitalizmu nezaposlenost se namerno uvećava da bi nezposleni mogli biti ucenjivani poslom i da bi im se plate smanjivale na minimum. Neće biti sindikalnih protesta, neće biti radničke pobune, neće biti nade. Prema tome, građani Srbije pripremajte se za jad i glad.

U EU tobož nema korupcije. To je laž. Bez korupcije i kriminala kapitalizam ne može da postoji. Degenerisan sistem proizvodi degenerike kojima je do države i naroda stalo kao do lanjskog snega. Lično i grupno bogaćenje na osnovu pozicija u vlasti je čvrst temelj na kome počiva kapitalizam. Uostalom, drugačije ne bi ni mogao da postoji. Jednaka šansa za sve i poštena konkurencija su samo bedni cinizmi kojima se klasa na vlasti slatko smeje. Godine 1999. cela Evropska komisija je zbog korupcije podnela ostavku.

U ovom trenutku Srbija je bliža Marsu nego Evropskoj Uniji. Jedino što od evrounijatskih moćnika dobijamo su lepa obećanja i „studije o izvodljivosti“. „ Nismo u Evropi ako nismo u Evropskoj Uniji“. To je najveća laž koju izgovaraju gadovi od 2000. god. Svi zločini koje je Evropska unija,zajedno sa SAD, počinila prilikom raspada SFRJ, proterujući Srbe sa njihovih vekovnih ognjišta, zaboravljaju se da bi se „ušlo u Evropu“. I sad, kad Brisel Šiptarima poklanja Kosovo i Metohiju, i dalje se čuju pokliči: „Evropa ili smrt!“. Kad Srbin čuje reč „unija“, odmah mu pada na pamet unijaćenje njegovih predaka, koje je Vatikan vekovima sprovodio.

Umesto zaključka

Naša, srpska, kultura je prosto različita od katoličko-protestantske. Pravo na različitost je osnovno pravo ljudi i naroda, jer nijedan normalan narod na svetu, a naročito narod s državnom organizacijom, ne može dobrovoljno dopustiti uništavanje svoje nacionalne fizionomije u ime asimilacije, pa makar i sa nekim „savršenijim“ narodom. Zbog toga se i ubrzano razgrađuje država Srbija i sve njene institucije koje pružaju otpor okupaciji, ako takve uopšte i postoje.

To naravno znaju kvislinzi na vlasti kada pokušavaju da nam nametnu katoličko-protestantsku kulturu i ako uspeju u tome srpski narod će biti nesposoban da se dalje razvija i svaku novu izmenu elemenata ove nove kulture mora iznova da preuzima od kolonizatora. Za ovaj posao se preporučuju zapadnim okupatorima svi oni koji teže EU.

U takvim uslovima ovaj narod mora u potpunosti odreći samostalnog kulturnog stvaralaštva i živeti kao odraz Evrope, pretvoriti se u majmuna koji neprestano podražava okupatore. Usled takvog razvoja srpski narod će uvek 'zaostajati' za katolicima i protestantima, tj. usvajaće i ponavljati pojedine etape njihovog kulturnog razvoja, uvek sa zakašnjenjem,pa će se u odnosu na „prirodne Evropljane“ naći u neugodnom, potčinjenom položaju, u materijalnoj i duhovnoj zavisnosti od njih, i na taj način „evropeizacija“ predstavlja apsolutno zlo za svaki neromanogermanski narod.

Sa ovim zlom i njegovim protagonistima se može i mora boriti svim silama. Svega toga treba postati svestan, ne površno, već dubinski. Ne samo postati svestan, nego i osetiti i shvatiti činjenice da bismo uvideli veličinu obmane koju nećemo moći preživeti kao narod i država. Potrebno je da razumemo nemogućnost bilo kakvih kompromisa sa onima koji nas uništavaju. Sve ovo, kako smo napred istakli, mora da pretpostavlja potpuni zaokret, ka revoluciji prvo u našim glavama. Potrebno je da se ovom zlu suprotstavimo pre svega u promeni društveno-ekonomskog sistema, odnosno uspostavljanju socijalizma ako hoćemo da preživimo kao narod i država. Ako nastavimo ovim putem koji nam je zacrtao zapadni okupator uz pomoć domaćih kvislinga, skori kraj nam je na vidiku.

Dođite i pridružite nam se da se zajedno odupremo zlu.