Med na prstima, sekira za vratom .... Retko kada je u mračnim kuhinjama srpskih obaveštajnih službi napravljen takav političko-špijunski rankenštajn kakav je Čedomir Jovanović. Dramaturgiju njegovog uspona, od siromašnog studenta do potpredsednika Vlade Srbije, strasnog korisnika zemaljskih zadovoljstava i poverenika britanskih obaveštajnih službi na Balkanu, osmislili su nekadašnji šefovi Državne bezbednosti, danas haški optuženici, Franko Simatović i Jovica Stanišić. U novom režimu koji je ostvario puni kontinuitet sa prethodnim, Jovanović je nastavio sa svojom pozorišnom predstavom. Pozadina mu je danas crvena, ali belo i dalje dominira,
Nekada sam bio Ciganin, a sada sam Rom, kakva divna promena u životu mom!
Ovaj stih, tvrde upućeni, Brana Crnčević je posvetio tada mladom srpskom političaru Čedomiru Jovanoviću, jednom od najistaknutijih Roma u Srbiji.
Čedomir Jovanović je rođen 13. aprila 1971. godine u Beogradu. Osnovnu školu završio je u Beogradu, a prvi razred srednje započeo je u Devetoj beogradskoj gimnaziji, da bi se ubrzo prebacio u Treću ekonomsku školu. Diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, 1998. godine.
U službenoj biografiji gospodina Jovanovića zabeleženo je da je bio jedan od lidera studentskog protesta 1996/97. kada je stekao znatnu popularnost. Tih dana je navodno izvesna studentkinja Mia lansirala i bedž sa natpisom “Čedo, oženi me!” što je Jovanović objašnjavao time da se ljudima verovatno dopada to što on priča. Studentkinju Miu nikad niko nije video, a izmislili su je operativci Državne bezbednosti Srbije, koji su tada pravili imidž svom pulenu Čedi. Jovanović tvrdi da je u to vreme bio hapšen i prebijan više puta od strane policije, mada o tome dokaza u policiji, i živih svedoka, nema. Po okončanju protesta, sa Čedomirom Antićem i grupom tadašnjih istomišljenika osnovao je Studentski politički klub koji je podržao bojkot republičkih izbora 1997.
Demokratskoj stranci gospodin Jovanović pristupio je tek 1998. godine! A već u oktobru 2001. izabran je za njenog potpredsednika!
Učestvovao je u izbornim kampanjama u septembru i decembru 2000. godine. Tokom kampanje nalazio se na mestu šefa izbornog štaba Demokratske stranke i Demokratske opozicije Srbije. Na republičkim izborima decembra 2000. godine izabran je za poslanika u Skupštini Srbije. Čedomir Jovanović brzo napreduje do pozicije potpredsednika DS-a na koju je izabran 2001. godine.
Od januara 2001. do marta 2003. godine bio je na funkciji šefa poslaničke grupe, odnosno DOS – Reforma Srbije. Bio je najmlađi političar na toj funkciji u istoriji Srbije. Bio je i jedan od organizatora hapšenja Slobodana Miloševića u martu 2001. godine i jedan od glavnih pregovarača o njegovoj mirnoj predaji, i potom njegovog izručenja Haškom tribunalu, 28. juna iste godine.
U Vladi Republike Srbije formiranoj nakon smrti Zorana Đinđića, 18. marta 2003. godine postao je potpredsednik Vlade Republike Srbije zadužen za evropske integracije i koordinaciju reformi.
Godine 2008. Jovanović se kandidovao za predsednika Srbije, a nakon glasanja bio je peti, sa 5,34 odsto osvojenih glasova. Oženjen je Jelenom Savić, i otac je četvoro dece –Mihajla Lajfa, Jane Hart, Zore Fejt i Anđelije Fej.
Ne pada iver daleko od klade. Mada nikada nije demantovao da je poreklom Rom, njegova narav i život to potvrđuju. “Imam neke drugove, poznate po tome što preziru Cigane, a poštuju Rome“, ovim stihom je Brana Crnčević opisao one koji se stide svog porekla.
Čedomir Jovanović je u politički život Srbije ušao niotkuda. Menjao je prijatelje, opredeljenja, stavove i ideje ”k’o Ciganin konje”. Mladi Čedomir Jovanović je, kao brucoš, bio sledbenik Četničkog pokreta, a potom i Šešeljev dobrovoljac na frontu. Angažovanje mladog Čedomira na očuvanju “svetih srpskih teritorija i srpstva” opravdava i njegovodesetogodišnje studiranje dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti. Diplomu je Jovanoviću obezbedio Zoran Đinđić, kada se Čedomir 1998. godine učlanio u Demokratsku stranku.
Jedan je Vojvoda
Vojislav Šešelj je jedini srpski političar za koga Čedomir Jovanović, minulih godina, ima lepe reči. Prijatelji Jovanovićevi tvrde da je Šešelj istinski idol Čedi. Dok je Šešelj bio poslanik u Skupštini, Voja je sedeo u redu iza Čede, i uvek su bili u prisnim odnosima. Čeda ga je oslovljavao sa Debeli.
Kada je neko na vukovarskom frontu preporučio pažnji Franka Simatovića mladog Šešeljevog dobrovoljca, uz odobrenje Jovice Stanišića počelo se sa radom na Čedinom imidžu. Kada je Čeda predstavljen Stanišićevim operativcima, koje je predvodio tadašnji načelnik Obaveštajne uprave Dragan Filipović, jedan od njih je zapevušio – Ciganče, Ciganče, kupiću ti zlatno lanče…
Posle obuke od instruktora Državne bezbednosti, Čedomira Jovanovića ubacuju u studentski pokret. Da bi ga držali pod kontrolom i oslobodili urođenog straha od policije i mase, instruktori Državne bezbednosti navlače Čedu na kokain, kojim su ga godinama snabdevali.
U vreme studentskog pokreta 1996/67. godine Čedomir Jovanović je na Fakultetu dramskih umetnosti bio tek na drugoj godini studija. Državna bezbednost je, da se studentski pokret ne otrgne kontroli, ubacila među studente svog čoveka, Čedu Jovanovića. DB je izmislila studentkinju Miu i bedž sa natpisom “Čedo, oženi me!”
Izabranica Čedomira Jovanovića izabrana je od onih koji su, dolaskom DOS-a na vlast, iz Zoranovog uticaja otrgli njegovog ljubimca Čedu. Tadašnjeg šefa poslaničke grupe DOS-a u Narodnoj skupštini Srbije preuzeli su saradnici engleske obaveštajne grupe, koju je predvodio tadašnji Đinđićev savetnik za bezbednost Zoran Janjušević.
U toj grupi je bio i pedijatar iz Banjaluke Mijat Savić, u to vreme direktor Republičkog fonda penzionog i zdravstvenog osiguranja. Gospodin Savić je opelješio penzioni fond, čak je bio i pod sudskom istragom. Njegovu Jelenu preporučili su narkomanu Čedi da bude pod kontrolom.
Za govornicom Narodne skupštine Srbije tadašnji šef poslaničke grupe DOS-a Čedomir Jovanović javno se zalagao da nove vlasti treba da omoguće mladima da imaju pravo da uživaju lake droge! Takav stav je, kazao je Jovanović za skupštinskom govornicom maja 2002. godine, i stav Demokratske stranke!
Posle dolaska DOS-a na vlast, bolje reći nakon 5. oktobra 2000. godine, Čedomir Jovanović postaje saradnik surčinskog klana, na čijem je čelu u to vreme bio penzionisani autolimarLjubiša Buha Čume. On je svakodnevno u Šilerovoj, u stambeno-poslovnom zdanju Dušana Spasojevića. Dušan ga snabdeva novcem, drogom, kupuje mu džipove, odela.
Kamere su beležile Jovanovićeve dolaske u Šilerovu, a on je odlazio i u posetu Spasojeviću, dok se nalazio u pritvoru u Okružnom zatvoru u Beogradu, kada je deportovan iz Francuske. Osim Dušana Spasojevića, dolazak bande iz DOS-a u posetu banditima iz Šilerove i bratske poljupce snimala je i Vojna služba bezbednosti, kamerama koje su bile postavljene na zgradi Doma zdravlja.
Teško je izračunati koju količinu novca je Čedomir Jovanović dobio od surčinskog i zemunskog klana. Dušan Spasojević je umeo da zahvali onima koji su pokrivali njegove poslove. Spasojević je za račun CIA švercovao tone heroina i kokaina za Evropu. Transporte su obezbeđivale Crvene beretke.
Kada je Čeda na početku svog uspona, kao šef poslaničke grupe DOS-a, precenio svoj uticaj i mesto u surčinsko-zemunskom klanu, Ljubiša Buha Čume zapalio mu je 2001. godine džip koji su mu mafijaši poklonili. Džip je izgoreo kod Kalenića pijace. Bilo je to samo malo upozorenje Čedi narkomanu da zna gde je.
Čedomira Jovanovića i njegov politički projekat pomagao je i Dragoljub Marković, zvaniKrmoje, čovek koji je zaradio milione na prodaji stočne hrane, Vladimir Beba Popović,kasnije šef DOS-ove kominterne, ali su ga finansijski pomagale i pojedine ličnosti iz Crne Gore, poput Duška Kneževića, takozvanog kontroverznog biznismena, vlasnika Atlas imperije, čija Atlasmont banka ima kancelariju u Beogradu na Trgu Republike. Knežević je inače i vlasnik Atlas televizije iz Podgorice i najverovatnije vlasnik brojnih preduzeća u Srbiji.
Čedomir Jovanović je planirao i kidnapovanje vlasnika Delta kompanije Miroslava Miškovića, za čiji otkup je kompanija otmičarima morala da isplati pet miliona maraka. Kao otmičare policija je uhapsila Dušana Spasojevića i njegove mafijaše. Čeda Jovanović je izdejstvovao da budu pušteni na slobodu.
Deo novca od otmice biznismena Miškovića, na parkingu iza beogradskog hotela “Hajat”, jedan od otmičara Dejan Milenković Bagzi je lično predao Čedomiru Jovanoviću. Bagzi i Čeda izašli su iz svojih vozila, rukovali se, Milenković je predao crnu akten-tašnu u kojoj su bile devize. Sve se odigralo munjevito.
Na primopredaju novca kod “Hajata” Čedomir Jovanović došao je sa dva BMW. Jedno od ta dva vozila vidi se na TV snimku od 12. marta 2003, kad Zorana Đinđića odvoze u Urgentni centar. Iz tog vozila je neko zaustavljao saobraćaj mašući znakom “Stop!”
Koliki je moj deo?
Nakon višegodišnjeg ćutanja u vezi sa slučajem njegovog kidnapovanja i znuđivanja višemilionskog otkupa, oglasio se pre tri godine u javnosti Miroslav Mišković, vlasnik kompanije Delta, i pozvao Čedomira Jovanovića da odgovori na niz pitanja. Između ostalog i na to da li je dao dozvolu, uputstvo ili garantovao imunitet otmičarima, da li je uzeo pet miliona maraka kao deo krvavog novca od otmice, ako je otmičare posećivao u zatvoru da li je uticao na tužioca i sud da ih oslobode pritvora, da li je na bilo koji način uticao da sudski proces zbog otmice odumre, a da istina o tvorcima plana, ortakluku politike i mafije i podeli plena zauvek ostane tajna…
Jovanović nikada nije odgovorio ni na jedno od ovih pitanja niti je ikada demantovao niti izneo bilo kakav validan dokaz da nije uzeo svoj deo od otkupa Miroslava Miškovića. Naprotiv, znajući dobro da je napad najbolja odbrana, pokrenuo je medijsku hajku na Miškovića i njegovu kompaniju ne bi li ova neprijatna pitanja bila što brže zaboravljena. U obraćanju javnosti povodom napada Čedomira Jovanovića na njega, Mišković je prvi put javno ispričao da mu se pokojni premijer Zoran Đinđić žalio kako ne može Jovanovića da odvoji od mafije.
- Nisam progovorio ni kad me je pokojni Đinđić, posle svega, pozvao na razgovor. Ja znam šta mi je premijer rekao o otmici, isplati i podeli. Ja sam svedok njegovog ogorčenja što ne uspeva – ni kaznama, ni pretnjama, ni prekidom prijateljstva i kontakata – da sebi bliskog mladog saradnika odmakne od mafije. Ime tog ortaka mafije je danas stavljeno pred porotu celokupne srpske javnosti – ispričao je tom prilikom Mišković. Na optužbe da je bio član zemunskog klana, Čedomir Jovanović je odgovorio: “Možda su mi ruke prljave, ali mi je savest čista”.
Kada je tadašnji premijer Zoran Đinđić stavio na led svog pulena Jovanovića, on je već, uveliko, bio deo zaverničkog tima koji mu je došao glave. Čedin tast Mijat Savić bio je 12. marta 2003. godine saslušavan pred istražnim sudijom Drugog opštinskog suda u Beogradu. Zamolio je istražnog sudiju da mu dozvoli da drži uključen mobilni telefon, jer očekuje važnu vest! Kada mu je telefon zazvonio, javili su mu da je premijer ubijen!
Istog dana uvedeno je vanredno stanje, nekoliko dana kasnije Čeda je postao potpredsednik u vladi Zorana Živkovića i jedan od aktera zloglasne akcije “Sablja“, u kojoj je uhapšeno 13.000 ljudi. Na Jovanovićevo insistiranje uhapšeni su i Franko Simatović i Jovica Stanišić, da ne otkriju istinu o njemu, kao i Aca Tomić, bivši načelnik Uprave za bezbednost Vojske Jugoslavije. Nakon ukidanja vanrednog stanja, Stanišić i Simatović isporučeni su Hagu, a tužiteljka Karla del Ponte je kasnije izjavila da je obojicu ekspresno optužila, jer je to traženo iz Beograda! Kada nije mogao da sa svojom kriminalnom grupom preuzme Demokratsku stranku, Jovanović je osnovao prvo unutar stranke frakciju, a potom i svoju Liberalno-demokratsku partiju.
Odakle tolika količina novca Čedomiru Jovanoviću?
Od kada je u braku sa Mijatovom kćerkom Jelenom, Čeda se dnevno savetuje sa tastom, koji na njegovo delovanje ima presudan uticaj. Čeda je svom tastu uspeo da obezbedi kupovinu mnogih preduzeća, bez naknade. Veliki finansijeri Čedomira Jovanovića su Milan Beko, Miodrag Kostić i Viktorija grupa, preko direktora Zorana Mitrovića. Veliku količinu novca dobijao je i od Stanka Subotića Caneta, dok se nije razišao sa Bebom Popovićem. Biznismeni Beko i Kostić obezbeđuju Jovanoviću velike količine novca. Čedomir je postao vlasnik stana od 140 kvadrata na prestižnoj lokaciji kod hale Limes. Njegov stan je na trećem spratu, a Koletov na prvom. Zgrada ima portira, a Jovanović pored policijskog, ima i privatne čuvare. Čedomir Jovanović i njegov LDP osiguravaju interese Beka i Kostića. Ko bi ugrozio njihove interese, Jovanović i njegovi poslanici zalajali bi na sav glas!
Pre više od godinu dana Čedomira Jovanovića napustio je Vladimir Beba Popović,prekinuvši sve kontakte sa njim, opisujući ga kao kao narkomana i ludaka. Time su prekinuti i Jovanovićevi kontakti sa engleskom obaveštajnom službom. Zahvaljujući nepostojanju institucija i rasulu u zemlji, koje je stvorio Boris Tadić, Čeda je još na slobodi.
Veliki Čedomirov donator je i Viktorija grupa, sa čijim direktorom Zoranom Mitrovićemje Čeda u velikom prijateljstvu. Viktorija grupa obrće stotine miliona evra, koje uzima iz državnih fondova. Direktor Viktorija grupe Zoran Mitrović je otac troje dece, a oženio se drugom ženom koja ima četvoro dece. U ovoj kompaniji je došlo do sukoba među vlasnicima, jer je jedan od vlasnika, Stanko Popović, napustio Novi Sad i vratio se u Šabac.
Čedomir Jovanović je u lošim odnosima i sa Ružicom Đinđić, koja ne želi da ga vidi zbog njegovog učešća u atentatu na njenog muža Zorana! Na letovanje u Grčku Jovanović sa porodicom putuje avionom koji je iznajmio od Pink kompanije. Dva kombija, kojima upravljaju policajci MUP-a Srbije, iz Beograda kreću za Grčku, voze Čedin motor i druge potrepštine. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije diplomatskim putem obezbeđuje Jovanoviću zaštitu i na moru, jer jedan naoružani policajac, Grk, takođe vodi računa o Čedinoj bezbednosti. Po povratku sa odmora, Jovanovići donose skupocena pića, potroše stotine hiljada evra na razne predmete. U kafanama, u kojima Čeda danonoćno šenluči, za njega i njegovo društvo toče se čivas, don perinjon, služe se kavijar, lososi…
Čedina supruga Jelena ima neobičan hobi. Svakoga dana posećuje pedikire, manikire. Obožava da kupuje cipele. Ima ih više od Imelde Markos, supruge bivšeg filipinskog diktatora Markosa. Svoje dadilje, međutim, Čeda loše plaća.
Gospođa Jelena Jovanović je 9. novembra prošle godine u preduzeću “Nova Fidelinka” ponovo uključila mlinove, pošto je prethodno potpisan ugovor između stečajnog upravnika te firme i preduzeća “Agroposlovi”, na čijem čelu je supruga predsednika LDP-a Čedomira Jovanovića. Ta firma, čiji je osnivač u Londonu, novi je zakupac “Fidelinke”. Jelena Jovanović je u fabrici sa predstavnicima lokalne samouprave Subotice i rukovodstvom preduzeća svečano pokrenula proizvodnju u mlinu, koja je druga kćerka fabrika kompanije „Fidelinka”, izdata u zakup za 15.000 evra mesečno. U „Agroposlovima” su ranije odbacili glasine da je pravi vlasnik te firme upravo porodica Jovanović. Supruga Čede Jovanovića, koji je inače krajem oktobra prošle godine odbio da javno komentariše poslovne poteze svoje lepše polovine, izjavila je tada da iza nje “stoji 120 jakih ljudi”, ne navodeći njihova imena.
Lider LDP-a ni svoje najbliže saradnike ne smatra vrednim poštovanja. Ni Zoran Ostojić, osim poslaničke plate, nema nikakvih drugih prihoda. Čedomir plaća samo svoje okruženje. Njegovu partiju su napustili glumac Branislav Lečić, Goran Petrović, bivši šef Državne bezbednosti Srbije, Vesna Pešić…Prva dvojica javno su opisali Jovanovića kao kriminalca, narkomana i prevaranta. Ali, Čedomir Jovanović ide dalje. Njemu je upala sekira u med. I on će taj med lizati sve dok mu sekira, umesto u med, ne zapadne za vrat. A mnogo je onih koji bi Čedi otkinuli glavu. Mnogo je onih koji su zbog svih njegovih zaokreta i preokreta ostali bez imovine, koji su bili kidnapovani, osramoćeni.
Siromašni Rom Čeda Jovanović danas živi kao lord. On i njegova supruga Jelena putuju po belom svetu, i godišnje na provode troše oko dva miliona evra!
