“Unutrašnji dijalog“ o Kosovu i Metohiji – VELIKA PREVARA za srpski narod

Tools

Typography

Smaller Small Medium Big Bigger
Default Helvetica Segoe Georgia Times
Reading Mode

„Da je Kosovo izgublјeno, govore

oni koji su sami izgublјeni!

Srbin je onaj koga se Kosovo tiče.

Jer ono nije samo ovde na zemlјi

već i na nebu i svuda gdje

ima srpskog naroda“

akademik Matija Bećković

Svojevremeno je vlast Srbije pristala da „kosovsko pitanje“ bude izvedeno iz sfere uticaja Ujedinjenih nacija, u kojima su Rusija i Kina imale veoma ozbilјnu ulogu i uticale da ne dođe do šireg priznavanja nezavisnosti lažne NATO države. U uslovima krize u odnosima velesila, ovakav pristup je izazvao protivlјenje Zapada, pre svega SAD, Nemačke i Velike Britanije da se pitanje Kosova suštinski rešava u UN, već da se taj proces izmesti u nadležnost EU. Na taj način je smanjen broj država koje se protive samovolјi Zapada. Zato SAD i EU sada grčevito brane promenu pregovaračkog mandata, koji bi uklјučio druge velike sile. Takozvani „Berlinski proces“, koji podrazumeva jačanje uticaja EU u zemlјama Zapadnog Balkana koje još nisu postale članice Unije usmeren je na istiskivanje Rusije i saglasan je sa aktuelnim mandatom tzv. pregovora Beograda i Prištine. U novije vreme čak i u medijima u Srbiji daje se ravnopravna dimenzija učesnicima u pregovorima kroz formulacije „pregovori Srbije i Kosova“. Zapad svaki pokušaj uklјučivanja Rusije i Kine u pregovore ili vraćanje pregovora u UN, doživlјava kao neprijatelјski akt koji ugrožava njegove ekspanzionističke cilјeve u Evropi.

Zapad odavno smatra da je Balkan njegovo „dvorište“ i ne toleriše famozni „ruski uticaj“ na tom području. Treba shvatiti da Zapad namerno preuveličava uticaj Rusije u ovom delu Evrope, kako bi eliminisao i taj mali uticaj i „rešavao probleme“ u skladu sa interesima, pre svega SAD i Nemačke. Srbija nema dosledan stav po pitanju Kosova i Metohije i uporno nastoji da nađe rešenje sa onim državama koje su izvele agresiju i okupirale Kosovo i Metohiju 1999. godine. U takvim okolnostima veoma je teško prijatelјskim državama, pre svega Rusiji i Kini, da pomognu, jer ih vlasti Srbije ne angažuju na pravi način, nego ih svrstavaju u mnoštvo drugih država. Nažalost, preko medija često čujemo izjave o suverenim odlukam vlasti Srbije, a u suštini radi se u znatnoj meri o preporukama ili nalozima Zapada.

Na temu da se pored EU i SAD uvedu i druge svetske sile u pregovarački proces, oglasio se predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je rekao da se razgovori u Briselu vode pod patronatom EU i da Srbija ne misli da menja taj format. Vučić je istakao: „Ne mislimo da menjamo format, a ako budu tražene neke velike promene, verovatno će sve velike sile biti uklјučene, ali ne mislim da je to u ovom trenutku na bilo koji način u igri“. Nažalost, zadržava se briselska matrica, koja je isklјučila druge velike sile koje bi pregovarački proces učinile objektivnijim. Vučić je rekao da će se dijalog u Briselu nastaviti, ali i napomenuo da je uvek važno imati dobre konsultacije i razgovore sa SAD, Nemačkom, Rusijom, Kinom… I da se podrazumeva da važna pitanja poput zamrznutog konflikta ne mogu da se rešavaju bez znanja nekih od značajnih faktora.“ Sadašnji model razgovora upravo ne dozvolјava našim tradicionalnim prijatelјima, pre svega Rusiji i Kini da neposrednije pomognu zaštitu srpskih nacionalnih interesa. Zato je ovako postupanje vlasti u Srbiji štetno i nerazumno.

U dijalog Beograda i Prištine mogli bi se uklјučiti i novi “igrači”, Nјemačka i Amerika, piše srpski portal “Vesti”. Spekuliše se, takođe, da bi razgovore sa srpskim i albanskim timom ubuduće u ime Evropske unije operativno mogao da vodi jedan veoma iskusan njemački političar, dok bi Vašington poslao “posmatrača ovog procesa”. Visoka predstavnica Evropske unije za spolјnu politiku Federika Mogerini ostala bi glavni medijator dijaloga. Ovakav scenario navodno je pripremlјen da bi se pregovori ubrzali, jer se Zapad nalazi pred ogromnim izazovima nedelotvornosti ofanzivne strategije.

Da će se SAD uklјučiti u dijalog izjavio je i Hašim Tači, secesionističkih institucija u Prištini, posle razgovora sa predsednikom Republike Srbije Aleksandrom Vučićem u Briselu. Na pitanje „Novosti“ da li postoje planovi da se SAD u nastavku dijaloga uklјuče u taj proces, iz američke ambasade u Beogradu dobijen je sledeći odgovor: „SAD u potpunosti podržavaju proces dijaloga pod vođstvom EU za normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije i cenimo kontinuirano rukovođenje po ovom pitanju predstavnice Mogerini. Sve strane moraju da unaprede dijalog i da sprovedu sporazume. Poštujemo vođstvo EU u dijalogu“. Nisu istakli da se to lažno vođstvo EU realizuje pristrasno, na štetu srpskih nacionalnih interesa, jer su upravo te države stvorile i priznale lažnu državu Kosovo. Vašington će verovatno poslati svog predstavnika za dijalog ili za rešavanje drugih pitanja i problema na tzv. zapadnom Balkanu, jer im se žuri u pohodu na Istok.

Pojačano interesovanje SAD za kosovski problem jeste u skladu sa njihovom novom strategijom geopolitičkog sučelјavanja sa Rusijom, da se potpuno eliminiše uticaj Rusije na bilo kom delu Balkana. Formalnim eliminisanjem problema Kosova i „normalizacijom“ odnosa sa Srbijom, Amerika želi da na taj način prekine sve jače veze srpskog i ruskog naroda. Amerika tzv. Kosovo smatra svojim najvećim „nosačem aviona“ u Evropi, prostor pod totalnom dominacijom na koji će verovatno instalirati delove protivraketnog štita u Evropi, i bazirati druge borbene sisteme i jedinice.

U diskusijama i govorima, izjavama u medijima o „unutrašnjem dijalogu o Kosovu“, postepeno dozirano se u suštini iskazuju stavovi na koje treba da se privikne srpska javnost. Sada se otvoreno u režimskim medijima govori u smislu da su „dva predsednika Srbije i Kosova u Briselu razgovarali…“. To je počelo tako odjednom i ukazuje na činjenicu da je otvorena medijska kampanja za „prepariranje javnog mnjenja“ u skladu sa rezultatima pregovora – odnosno izdaje Kosova i Metohije. Izgleda da je vlast u Srbiji ucenjena od Zapada da suštinski prizna lažnu državu Kosovo i da se ne protivi njenom članstvu u međunarodnim organizacijama i na kraju u UN. Vlast u Beogradu ne zna kako da izađe na kraj sa činjenicom da Kina i Rusija ne dozvolјvaju bilo kakvu afirmaciju i punopravno članstvo lažne NATO države Kosovo. Takođe tvrdokorni stavovi Španije, Slovačke, Grčke, Kipra i Rumunije ne idu na ruku srpskim vlastodršcima, koji nisu više tako baš uporni u očuvanju suvereniteta i teritorijalne celokupnosti Srbije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je kao premijer učestvovao kao glavni pregoarač u Briselu i osporavao bilo kakvo pravo da to čini tadašnji predsednik Tomislav Nikolić. Sada je kao predsednik Srbije prigrabio to pravo sebi ili mu je naloženo da to čini do kraja. Po tome ispada da je Brisel izabrao i pronašao pregovarače iz Beograda i Prištine koji će nakon tzv. Briselskog sporazuma dovesti proces pregovora do kraja, odnosno do suštinskog priznanja lažne države Kosovo i do „epohalnog“ pomirenja srpskog i albanskog naroda. Takvu strategiju pregovora osmislile su administracija SAD i EU. Sve se čini da se ne promeni formalni mandat pregovora u okviru EU, iako je celom svetu jasno da suštinski uticaj na tok i ishod tih pregovora imaju SAD i Nemačka.

U rečniku srpskih političara na vlasti i u režimskim medijima plasiraju se dvosmislene floskule, koje će pred narodom maskirati suštinu i rezultate pregovaračkog procesa. Danas se u javnosti plasiraju sintagme koje prozapadne organizacije NVO sektora, „samostalni“ analitičari i plaćeni i potrošeni političari poput Vuka Draškovića i Čede Jovanovića pojašnjavaju narodu i obrazlažu „zašto je to dobro za našu budućnost“. Reč je o „dobronamernim savetima“ i pozivima da se „okanemo mitova“, „promenimo mentalitet“, „suočimo sa stvarnošću“, „okrenemo od prošlosti“, „zaštitimo svoje potomke“, „izbegnemo rat i stradanje“ i „pripremimo za bolna rešenja“, jer je to jedini način da se kao narod razvijamo i „doživimo bolјitak“, kroz članstvo u Evropskoj uniji pa i NATO-u. Da bi to dostigli moramo se postepeno odreći bratske Rusije, jer smo mi „evropski narod“ a sa EU „imamo najveći izvoz a i bespovratne investicije“. Sve ove a i mnoge druge izreke su deo strategije Zapada i nasilnog guranja Srbije u EU i NATO, mimo volјe naroda. Sve to što progovore Vuk Drašković i Čeda Jovanović i deo NVO, počne da nakon određenog vremena, na malo drugačiji način, plasira zvanična vlast, kada joj strani mentori sa Zapada to narede. Zvanična vlast govori o donacijama EU, a ne govori o tome da je skoro 30 puta više izneto vrednosti iz Srbije, te da se procene kreću da je iz Srbije do danas izneto oko 60 milijardi evra, Kada ta EU donira samo trideseti deo vrednosti za isti vremenski period, onda se to narodu prikazuje kao iskrena namera EU da nam pomogne. Blokirani i dirigovani mediji jesu instrument preko koga se pred narodom plasira lažna slika o evropskim integracijama i njihovoj suštini.

Predsednk Srbije Aleksandar Vučić verovatno je pokrenuo „unutrašnji dijalog o Kosovu“, zato što mu je to naloženo pre svega iz SAD i Nemačke, kako bi se potisnuo a potom u celosti eliminisao bilo kakav ruski uticaj i onemogućio organizovan narodni otpor takvim pogubnim rešenjima do kojih se dolazi kroz fingirane „dogovore“. Nјihova je procena da kada reše tzv. pitanje državnosti Kosova, Rusija neće imati od „čega da brani Srbiju“ i logično je onda da se Srbija, tako obogalјena, ubrzano uklјuči u sve evroatlantske strukture. Vučić nije predložio nikakvu konkretnu temu za rasprave o Kosovu i Metohiji, osim već pomenutih praznih eufemizama, koji prosečnom građaninu ne znače skoro ništa. Društvena rasprava bi mogla biti samo priprema referenduma a ne nikako „zamišlјeno davanje legitimiteta“ grupi političara da donose „istorijske odluke“ o saglasnosti sa posledicama agresije i okupacije Kosova i Metohije. Nјegov potez su kao signal jedva dočekali pojedini ambasadori i diplomate EU i prozapadne NVO u Srbiji, koje su veoma snažno finansijski podržane sa Zapada. Bez sumnje otvorena su im vrata antisrpskog delovanja, gušenja nacionalne opcije i bilo kakve pomisli za očuvanje suvereniteta države Srbije.

U izjavama zvaničnika Srbije nema reči o očuvanju suvereniteta i teritorijalne celokupnosti države, nego o razumevanju i prihvatanju „realnosti“, zarad „bolјe budućnosti.“ Skoro da ne postoji dilema oko statusa lažne države Kosovo, nego samo oko toga kako to izvesti a da se „vlasi ne dosete“. Sve više je u medijima antisrpskog šovinizma, propagande umotane u prazne politikantske fraze. Ceo taj proces i kampanja podržana je ogromnim finansijskim sredstvima iz inostranstva.

Pre režimskih medija sve je pokrenuto u tzv. demokratskim, prozapadnim listovima Blic i Danas, koji su i pre teksta predsednika Vučića duže vreme podgrejavali atmosferu „potrebe dijaloga“ i „suočavanja sa prošlošću“. Da je tekst predsednika bio primarno pisan za antisrpsku publiku iz prozapadnih medija i NVO, koje gravitiraju beogradskom „krugu dvojke“, svedoči i činjenica da Vučić ovaj „programski tekst“ nije objavio ni u jednom od svojih omilјenih tabloida, nego u Blicu. Ostali elektronski i štampani mediji pod kontrolom i uticajem režima sada obrazlažu smisao i suštinu pokrenute kampanje i tu temu drže u fokusu. Jedino se na društvenim mrežama i portalima, kao i u lokalnim medijima razobličavaju smisao i posledice tzv. unutrašnjeg dijloga, koji nije izraz demokratije, nego samovolјe i neodgovornosti pred budućim pokolenjima. U novijoj istoriji politička elita nije rešila probleme za potomke, nego naprotiv ovakvim delovanjem dovodi ih u poziciju lјudi koji će se sramiti što su imali takve pretke, posebno u ovom istorijskom periodu raspada bivše SFRJ. Od kraja Prvog svetskog rata pa do danas srpska politička elita nije uspešno zaštitila srpske nacionalne interese. Zato se odricanje od Kosova i Metohije ne može označavati „hrabrom odlukom, vizionarstvom, prihvatanjem realnosti u ime bolјe budućnosti i sl.“ Narod u takvom činu može prepoznati najsramniji čin a to je izdaja najviših nacionalnih vrednosti i interesa.

Predsednik Vučić još uvek nije formalno obznanio kakva nam je to „bolna rešenja“ pripremio sa zvaničnicima američke i briselske administracije, ali narod oseća da se priprema sramna predaja Kosova i Metohije. Zapad ceni da je važno da se po ovim suštinskim pitanjima ne omogući srpskim suverenističkim partijama, organizacijama i pojedincima, državotvorno i rodolјubivo raspoloženim građanima i intelektualcima da dobiju ikakvu šansu da dopru do uspavane srpske javnosti i plasiraju svoje stavove i predloge.

Pogledajmo taksativno deo diskvalifikacija o onima koji su drugačiji, koji su suverenisti i ne prihvataju neustavno delovanje vlasti: (1) „samo ćute i protiv su svega“, spremni da „razbiju glavu svakom ko se usudi da potraži rešenje“; oni (2) „zabijaju glavu u pesak“ i „nisu realni“, čekajući (3) „da im u ruke dođe ono što su odavno izgubili“; oni su (4) „prestali da se nadaju“ i „spremni su za sukob, kako unutrašnji, tako i sa svima oko nas“; oni (5) „misle da su samo oni u pravu“, „da su najpametniji, da nemaju više šta da nauče, da su superiorni“, da bi ih odmah zatim nazvao (5) pristalicama „tiranije, uvek spremnim na prolivanje tuđe krvi“; oni se zalažu za (6) „nemu Srbiju“, u kojoj (7) „ćute i lјude vode u sukob i rat“, ne znajući „geografiju sopstvene zemlјe“; (8) oni „ne znaju gde je Kosovo, nisu tamo bili, neće nikada tamo ni otići, još manje živeti, ne razlikuju Parteš od Pasjana, Srbicu od Štrpca, Peć od šporeta“, ali bi (9) „rado sve druge poslali na Kosovo, da ih nauče krvavoj geografiji sopstvene zemlјe“; za njih je (10) „svaki gubitak – pobeda“ i „tuđoj se nesreći raduju kao svom uspehu, pošto za drugi uspeh ne znaju“; njih optužuje da (11) priželјkuju „istorijski zločin“ i u stvari navijaju da „neko nekome da Kosovo“; oni su (12) „junaci do prve bitke“ koji se (13) „samo hvale pobedama svojih dedova“.

I treba li posle ikoga da iznenadi što su upravo pojedine autošovinističke i srbomrzačke NVO iskazale punu spremnost da „uzmu učešća u ovom važnom dijalogu“. Blaćenje srpskog naroda i omalovažavanje Srbije jeste sinonim za „dijalog“ u njihovom ideološkom kontekstu. Zato se može reći da se sprema dug monolog, koji za cilј ima ne da državnu politiku prilagodi narodnoj volјi, nego da narodnu volјu slomi i učini je inertnom.

Usmerenja data za „unutrašnji dijalog“ su poražavajuća i svako se može opservirati: (1)„da se pogledamo u ogledalo“ i „vidimo svoje nedostatke“; (2) „da prestanemo da zabijamo glavu u pesak i (3) „pokušamo da budemo realni“; (4) „da ne budemo bahati i arogantni“ (iako smo „jači nego što smo bili“); da se (5) odreknemo „naših mitova i sukoba“, ali da se (6) „ne odričemo svih naših nacionalnih i državnih interesa“ (ali nekih svakako); (7) da donesemo „trajno rešenje“ koje će spasiti „živote naše dece“; (8) da budemo spremni na „dugačak, zamršen i bolan proces“ koji treba da promeni „našu kolektivnu svest“, koja „svaki dogovor doživlјava kao poraz“.

Dijalog se neće voditi o državnoj politici prema Kosmetu! Naprotiv, taj dijalog treba da bude neka vrsta „kolektivne psihoterapije“, u kojoj se od Srba u Srbiji – kao onomad od Srba u Crnoj Gori – zahteva da „prelome mozak“ kako bi mogli da postanu „realni“, kako bismo (briselske) „dogovore počeli da gledamo kao pobede“, i kako bismo se, pre svega i nadasve – „odrekli mitova“.

Šta to znači da „treba da se odreknemo mitova o Kosovu“? To prosečan Srbin ne može razumeti kao normalan i dobronameran predlog. Da li nas to vlast poziva da promenimo svoju dušu, suštinu i smisao života? Treba da razmišlјamo kao briselska i vašingtonska administracija? Pa to je jednostavno nemoguće. Neka oni na svom primeru pokažu i predaju bilo koji deo teritorije Meksiku, Rusiji ili proglase novu državu na svojoj nacionalnoj teritoriji. Mi ne damo bilo koji pedalј Srbije a posebno ne Kosovo i Metohiju. Znaju Albanci da je njihova država veštačka i da će nestati onog momenta kada odu okupacione trupe sa Kosmeta.

„Unutrašnji dijalog“ će se po svim indikatorima pretvoriti u još snažniji monolog i podršku poltrona političara koji tumače „misli svoga vođe“. Sve će to biti dozirano pohvalama iz pojedinih ambasada vodećih država EU i NATO, kao i vlada i predsednika država koje su naredile i osmislile dijalog.

Vlast u Srbiji će neko vreme jadikovati kako nacionalisti i ratni huškači blokiraju svaki razgovor i ne nude nikakva rešenja. Može se jasno reći da svaka diskusija koja nije u skladu sa Ustavom R. Srbije jeste nezakonita i podleže krivičnoj odgovornosti, pa se iza „unutrašnjeg dijaloga“ ne može niko sakriti da je dobio mandat naroda. Mandat naroda se može preneti na izvršnu vlast samo preko odluke donete na referendumu o precizno postavlјenom pitanju. Većinski odgovor za vlast mora biti zakon i obaveza.

Sudbina srpskih svetinja na Kosovu i sudbina samog Kosova ogleda se i u Bećkovićevoj pesmi „Kosovo polјe“, napisanoj osamdesetih godina prošlog veka, u kojoj je proročanski predvideo sav teror albanskih ekstremista i progon srpskog naroda i rušenje pravoslavnih svetinja.

KOSOVO POLjE

„Kradu mi pamćenje,

Skraćuju mi prošlost,

Otimaju vekove,

Džamijaju crkve,

Araju azbuku,

Čekićaju grobove,

Izdiru temelј,

Razmeću kolevku.

Kud da čergam s Visokim Dečanima?

Gde da predignem Pećaršiju?

Uzimaju mi ono

Što nikome nisam uzeo,

Moje lavre i prestonice,

Ne znam šta je moje,

Ni gde mi je granica,

Narod mi je u najmu i rasejanju,

Pale mi tapije i zatiru postojanstvo.

Zar da opet zatrapim Svete Arhangele?

Da mi pomunare ponovo Ljevišku?

Očni živac su mi odavno rasturili,

Sad mi i beli štap otimaju,

Žrtveno polјe sa krvavom travom

Ne smem da kažem da je moje.

Ne daju mi da uđem u kuću

Kažu da sam je prodao,

Zemlјu koju sam od neba kupio

Neko im je obećao.

Ko im je obećao

Taj ih je slagao,

Što im ne obeća

Ono što je njegovo?

Zato jurišaju na mene udruženi

Kivni što sam ih poznao.“

Veliki pesnik i filozof Matija Bećković tako verno, jasno i iskreno iznosi stav srpskog naroda, običnog čoveka koga vlast Srbije neće, ne želi ili ne sme od zapadnih mentora da čuje: „Mislimo da Kosovo nije ni Hilarin butik, ni Bilov spomenik, ni Olbrajtkin rudnik, ni Klarkova firma. No, Srbija nikada nije izračunala materijalnu vrednost Kosova, a ona duhovna je neizračunlјiva. Kosovo nije teritorija.“

„Ako Kosovo nije naše, zašto od nas traže da im ga damo? Ako je njihovo, zašto nam ga otimaju? A ako već mogu da ga otmu, zašto se toliko ustručavaju?“

Reči akademika Matije Bećkovicća, u svetlu današnjih okolnosti, više nego jasno opisuju paradoksalnu situaciju i besmisao takozvanog unutrašnjeg dijaloga i razgovora o Kosovu i Metohiji pod okrilјem EU i SAD. Niko nije dao mandat vlasti Srbije da naruši suverenitet i teritorijalni integritet Srbije, da protivustavno preda ili izda deo nacionalne teritorije. Jasno je da se okupacionim silama na Kosovu i Metohiji žuri da dobiju potpis srpskih vlasti i saglasnost na suštinsko odceplјenje Kosova, svog istorijskog, duhovnog, verskog i kulturnog središta. Narod to neće dozvoliti a bilo kakav potpis izdaje smatraće se ništavnim, u nadi da će ih stići Lazareva kletva.