... mučnina ne prolazi

Nije čestito ni zauzeo poziciju predsednika Srbije, a Tomislavu Nikoliću je odmah u posetu došla bulumenta raznoraznog ološa sa zapada koji su ga podsetili da ne skrene sa utabanog puta propasti koji nam je trasirao Boris Tadić. Ako je do sada Tadić klečao pred zapadom, očekuje se da će Nikolić morati da puzi pred njima. Prošlost, koja se nadvija u svakom trenu nad Nikolićem, patriotizam i zaštita srpskih nacionalnih interesa makar i lažni, sada moraju delima biti zgaženi kako bi se opravdalo „poverenje“ zapada. Nemojmo se zavaravati. Zapad nikome od Srba ne veruje. Nemoguće je nekoga uništavati, a da taj neko hrli u zagrljaj svojim dželatima. Možda zapad ne shvata da su srpski političari spremni da unište narod nad kojim vladaju zarad ličnih i interesa zapada. Valjda ne mogu da shvate da u svetskom ludilu postoji neko još pokvareniji i luđi od njih samih kojima interes naroda ne znači ništa. Njihovi psiholozi veoma dobro znaju da je takvo stanje neodrživo na duži rok i da je sada jedinstvena prilika da, dok su ove protuve na vlasti, ostvare sopstvene interese.

Nemojmo se zavaravati. Razlika u politici između Nikolića i Tadića ne postoji. Smena na mestu predsednika Srbije apsolutno ništa ne znači, jer između njih dvojice ne postoje gotovo nikakve razlike. Sa stanovišta zapada, potpuno sve jedno je ko je predsednik Srbije. Važno je jedino da se politika ne menja. Za sada mogu potpuno mirno da spavaju. Ništa se neće promeniti. I dalje će ludačka politika ulaska u Četvrti rajh koji poprima sve uočljivije obrise, biti ideja vodilja srpskih kvislinga. Niko od njih nema nikakvu ideološku ravan na kojoj počiva njihovo delovanje, sem bednog pragmatizma kojim se ostvaruje lično bogaćenje, a kao posledica toga propast naroda i države. Statistički podaci, čak i ovako frizirani, pokazuju sveopšte propadanje kojem nema ravnog u srpskoj istoriji. Čak su nam i svaku nadu u bolje sutra ubili.

Srbija je okupirana zemlja i spolja i iznutra. Zemlja koja nema industriju, a poljoprivredu na izdisaju ne može da opstane na duži rok. Postavlja se pitanje od čega takva zemlja može da živi?

Saopštenje Sekretarijata KPS

Nesmanjenom žesinom se nastavlja uterivanje Srba u narko-mafijašku Nato državu Kosovo. Pucanjem po nenaoružanim Srbima okupatori nastavljaju svoj krvavi pir stvaranja nelegalne državne tvorevine na teritoriji Srbije. Duboko izašli iz svih mogućih rezolucija UN koje određuju mandat i sferu delovanja KFOR-a , EULEX-a i NATO-a ( ionako je sve to jedno) samo pokazuju silu i otvoreno, cinički, pokazuju srpskom narodu šta ih čeka. Srbi, ostavljeni na milost i nemilost međunarodnim zlikovcima i šiptarskim teroristima, i dalje istrajavaju na svojim vekovnim ognjištima, trpeći neverovatan teror. Bezperspektivnost, siromaštvo koje svakim danom postaje sve veće, nemanje posla, teorizam nad Srbima koji koji obrađuju svoju zemlju, izolovanost u getima,a gde svaki izlazak iz tih geta predstavlja vrlo često samoubilačku avanturu, nedostatak zakona i uništavanje legalnih državnih i opštinskih struktura države Srbije, nisu do kraja uništili želju Srba da opstanu i ne isele se.

Idiotizam smešten u četiri reči da „ Evropska Unija nema alternativu“ uslovljava bezpogovorno služenje srpskih kvislinga zapadnim gadovima i zajedničko delovanje na guranju Srba u naručje šiptarskih zlotvora. Svi „dogovori“ koji su do sada postignuti između Srbije i lažne šiptarske države Kosovo, postignuti su na štetu srpskog naroda. Svakim novim „dogovorom“ na Kosmetu je sve manje države Srbije, a sve više „Kosova“.

Potpuno ostavljeni od žutih i njihovih raznobojnih koalicionih partnera, Srbi na Kosmetu istrajavaju samo zahvaljujući sopstvenoj hrabrosti. Sramotni izveštaji medija pod kontrolom žutih kvislinga, pokazuju potpuno bezdušan odnos prema našem okupiranom narodu. Nazvati svu tu zapadnu gamad koja je okupirala Kosmet pravim imenom OKUPATORI, predstavlja crvenu liniju koju ova vlast nikada neće preći. I ovu vlast kao i buduću, formiraće zapad,a sastav te vlade biće saopšten u nekoj od zapadnih ambasada. Mislili smo da od ove vlasti koja prolazi ne može biti gore, ali ako zamislimo buduću vlast u kojoj će se naći i preokrenuti mrzitelji Srba pripomognuti perjanicama antisrpskih NVO organizacija, gde nije isključeno da ključne resore dobiju Čedini „ljudi“, videćemo da i od lošeg ima još gore.

Vladajuća  “elita”  zajedno sa svojim domaćim i stranim tajkunima očajnički pokušava da otme od naroda što je moguće više, kako bi mogla da u beskraj vlada nad nama, jer jako dobro zna da u ovom svetu ekonomska nadmoć podrazumeva i političku dominaciju. Zato nije ni čudo da je vladajući sloj je iz dana u dan sve bogatiji, a narod sve siromašniji. Dostignuta „ravnoteža“ samo pokazuje stanje u Srbiji, stanje očaja.                        

0.1 % najbogatijih srpskih tajkuna vezanih uz vlast i njhovih belosvetskih gospodara određuju sudbinu građana Srbije . Dok je najbogatijem postotku Srba u proteklih deset godina bogatstvo skočilo, svima nama se za toliko smanjilo i  sve to zahvaljujući žutoj koaliciji na vlasti. Jedna privreda u kojoj je većini građana iz godine u godinu sve gore – privreda poput srpske – ne može da bude dugoročno zdrava. Uništena industrija, a ono što od industrije radi je pod potpunim vlasništvom ili kontrolom zapadnih multinacionalnih kompanija i  njima odanih srpskih kompradora, i poljoprivreda pred izdisajem, uslovljavaju nemogućnost finansiranja društvene nadgradnje. Nekada se srpski budžet punio porezima iz dobiti najboljih srpskih firmi koje, kada su poklonjene zapadnoj ološi, računovodstvenim mahinacijama prestale da plaćaju na ime dobiti jedan jedini dinar. Evidentne dobiti su mahinacijama svelii na nulu. Ološ na vlasti ne sme ni da pisne.

Stopa nezaposlenosti, zvanično oko 25 %, nezvanično preko 30 %, urušava svaki sistem. Ovaj sistem koji se održava na narodnoj muci da bi žutom ološu i njihovim satelitima bilo dobro, pošto su ispoštovali volju zapadanih gospodara da građane Srbije pretvore u roblje koje za nadnice koju dobijamo nemamo dovoljno ni za golo održanje života. i sključiva je odgovornost političkih i moralnih nakaza koje vladaju Srbijom od 2000.god., a koje su od jedne industrijski srednje razvijene zemlje, isključivo svojom voljom, pretvorili građane u gotovo besplatnu radnu snagu. Čak i tako bedno plaćeni, nemamo posla, jer aktuelni vlastodršci svojom idiotskom ekonomskom politikom uništavaju i ono malo radnih mesta kaja su još preostala. Uništena industrija i poljoprivreda na izdisaju ne mogu više nikoga da zaposle.

Veoma često nam postavljaju pitanje " šta bi ste vi to promenili kada se za to steknu uslovi ? ".

Do sada nismo direktno iznosili nikakve konkretne planove, korake ili akcije za koje Komunistička Partija Srbije smatra da su hitni i neophodni u cilju spašavanja države i naroda od daljeg ponižavanja, iskorišćavanja i na kraju i od fizičkog nestajanja. Naši dosadšnji tekstovi nedvosmisleno ukazuju na sve naredno napisano, ali nije zgoreg to još jednom sublimisati i izložiti.

Sobzirom da se i Srbija i svet u celini, nalaze na važnoj i velikoj istorijskoj prekretnici, odlučili smo da hitne, konkretne korake našeg interventnog programa iznesemo i stavimo na uvid celoj javnosti.

Onog trenutka, kada KPS bude preuzela vlast, a time i odgovornost za sudbinu Srbije i njenog naroda, počeće se sa realizacijom sledećeg programa:

1. Sve privatizacije koje su od 1990. godine sprovedene u Srbiji, biće poništene, imovina vraćena pravim vlasnicima (društvu) a oni koji su to omogućili i u toj pljački učestvovali , uhapšeni i protiv njih će se pokrenuti sudski postupci. U cilju nadoknade štete koja je time nastala, takođe će se konfiskovati ukupna pokretna i nepokretna imovina svih aktera tih pljački, blokirati novčana sredstva koja su iznešena i deponovana van zemlje, kao i dobra koja su sekundarno nastala kao posledica tih pljački. 

      Obrazloženje:

Navodnom "privatizacijom" je na nelegalan način, zloupotrebljavajući poverenje naroda i obmanjujući ga, vladajuća oligarhija otela društvu (narodu Srbije) imovinu u koju su generacije radnika ulagale rad i sredstva, krv i znoj, odvajajući od svojih dohodaka razne doprinose za razvoj i izgradnju i samim tim stekle status vlasnika, a u formi koji se jezikom današnjice najbliže može opisati kao Akcionarska svojina. Svi oni koji su na bilo koji način učestvovali u ovoj nečasnoj i lopovskoj raboti, veoma dobro su znali da time učestvuju u kriminalnoj radnji, a samim tim i prihvatili posledice takvih dela.

2. Zatvorićemo sve strane banke, a njihovu imovinu u Srbiji nacionalizovati. Takođe će se svaka saradnja sa MMF-om i Svetskom Bankom trajno prekinuti.

U kapitalizmu je sve na prodaju. Za svaku robu postoji tržište. Tako se i političke partije i stranke nalaze na srpskom buvljaku, gde se prodaje bofl roba.Mnoge bezvredne stranke su postigle neočekivano visoku cenu. Kako? Pa pravarom „kupaca“, kako drugačije, jer praktično, ni jedna od njih ne počiva na nekoj idejnoj ravni, već je jedini razlog njihovog postojanja bogaćenje partijskih vrhuški i njima odanih tajkuna. Svima  njima je mnogo bitniji klasni, nego nacionalni interes i zato se i ponašaju na način na koji se ponašaju. Svima njima su ineresi naroda na poslednjem mestu. Svi su oni pod potpunom kontrolom zapada i bezpogovorno izvršavaju njihova naređenja, ma koliko morbidna i po građane Srbije pogubna ona bila. Za uzvrat im je dozvoljeno bukvalno sve, kako bi se održale na vlasti ili u večitoj lažnoj opoziciji.

Večito opravdanje u stilu mi smo ih birali pada u vodu kada se zna da u tom šarenilu partija gotovo da nema partije stvarno odgovorne nacionalnim intresima. Da li smo li ih stvarno mi sami izabrali i jesu li to stvarno bili potpuno slobodni i pošteni izbori? Odgovor je NE.

Ima zaista mnogo razloga za takav zaključak, a mi ćemo pobrojati najznačajnije.

Gotovo da nema stranke u Srbiji koja deluje samostalno u interesu naroda. Njihova evrounijatska bezalternativnost pokazuje ko zapravo gospodari njima.

Krađa na izborima je svima njima uslov opstanka i izbegavanja ruke pravde zbog sveg zla koga nanose građanima Srbije. Prisutnost u medijima i brojnost reklama je, nesumnjivo, jedan od bitnih faktora na izborima, koje, bilo plaćene ili neplaćene, izazivaju kod mnogih građana Pavlovljev refleks koji dolazi do izražaja na „biračkom“ mestu.

Mogućnost manipulacije biračkim spiskovima  od strane vladajućih stranaka direktno utiče u startu na „poštene“ izbore. Nikakav stvarni i jasan uvid u tok izbornog procesa koji opozicija nema, stvara mogućnost manipulacije neviđenih razmera. Pristajanje unapred oštećenih na krajnji rezultat daje potpunu legitimnost izbornom cirkusu. Spoljni zapadni dirigenti mogu biti potpuno zadovoljni,  jer su njihove opcije potpuno potisnule opcije koje nisu u njihovom interesu. Da li je Kurta ili Murta uzjahao srpski narod sa stanovišta zapadnih interesa je potpuno nebitno. Bitna je politika koju će buduća evrounijatska Vlada sprovoditi. Na ovim izborima je ostvaren ideal zapada da nikakva nacionalna opcija nije zastupljena u parlamentu. Klasni interes bogataške elite domaće i zapadne biće ostvarenu potpunosti, a na štetu srpskog naroda.  

Politički oblik vladavine krupnog kapitala nad ljudima domaće kleptokrate nazivaju „demokratijom“. Zaista , moramo svi biti idioti da bismo poverovali u takve laži. Uostalom, da smo idioti potvrđuju sledeći podaci.

Statistika je objavila da u Srbiji ima oko 7 300 000 stanovnika. Prema broju stanovnika, neverovatno je da je biračko telo Srbije ima 6 800 000 punoletnih građana ( prethodni podaci za ove izbore su bili još fantastičniji, odnosno oko 7 100 000 punoletnih građana ). Ako se zna da je maloletnih lica u Srbiji preko 1 400 000, to znači da nije moguć broj veći od 5 900 000 punoletnih građana. U ovom slučaju postoji više od 900 000 „mrtvih duša“. Po neverovatnim rezultatima „izbora“ , veoma dobro se vidi kome su oni otišli.

Za nas su gotovo nemogući podaci da je URS uopšte prešao cenzus, kao i to da je koalicija oko SPS-a dobila i jedan jedini procenat preko 6 %. Da je Dačić znao da će sam dobiti preko 5%, na izbore bi izašao sam.

Uvođenjem 900 000 „mrtvih duša“ je podignut cenzus za ulazak u parlament. Po podacima RIK-a da je na izbore izašlo 59 % upisanih birača, proizilazi da je bez ovih 900 000 nepostojećih ljudi, na izbore izašlo manje od 3 000 000 ljudi. Za izborni cenzus po ovim podacima je dovoljan broj od 150 000 glasača, dok je izborni cenzus sa uključenih 900 000 mrtvih duša dignut na  preko 190 000. Upravo iz tih razloga SRS i Dveri nisu i neće preći cenzus.