Mirne duše možemo reći da je Srbija potonula u svakom smislu kada su je domaći izrodi pretvorili u koloniju zapada, jer ni svi statistički pokazatelji ne mogu sakriti suštinu besomučnog uništavanja zemlje i svih njenih građana. Kleptokrate, dovedene na vlast 2 000. god. od strane zapada neumoljivo su radile na razgradnji Srbije kao države i besomučnoj pljački svih njenih stanovnika.
U prevodu, to znači da ova današnja, istorijski zatečena, odnosno "stara" Srbija, morala biti radikalno deregulisana, dezintegrisana, poništena i najzad pretvorena u privatizovani prazni prostor na kome se, posle tog velikog postignuća "slamanja nacije", mirno može prionuti na još veći posao "izgradnje nacije" jedne "nove" Srbije. "Čisti", idealno zamišljeni korporativni poredak (sa ili bez Srba, kao što je to već neko rekao), može se uspostaviti tek u toj i takvoj "novoj" Srbiji.
To se već jednim velikim delom postiglo divljačkom privatizacijom celokupnog društvenog bogatstva i na njoj zasnovane nove klasne podele izvršene u rekordno kratkom roku, gde se društvo zasnovano na krađi, laži i manipulaciji i permanetnoj prodaja roga za sveću uz pomoć medija u rukama nove upravljačke klase. Ovo sistemsko i plansko dezintegrisanje, devastiranje, urušavanje, destruiranje i poništavanje Srbije sakriveno je ispod zastave Evropske Unije koja simbolizuje sve ovdašnje stradanje srpske države , srpskog naroda i svih ostalih građana Srbije. Sledstveno tome, sve one partije koje su uz svoje partijske zastave postavile zastavu EU ,vode Srbiju ka konačnom kraju. Zato i zastava pod kojom i dalje odlučno i neumoljivo marširaju naši lokalni vojnici propale zapadne korporativne kontrarevolucije ima samo jednu funkciju da od građana Srbije sakrije smisao i krajnji cilj onoga što se zaista dešava u Srbiji i sa Srbijom, a to je sve ono napred rečeno. Ako je verovati Vikiliksu, a nemamo razloga da mu ne verujemo, gotovo da nema političara u Srbiji koji nije pod zapadnom kontrolom. Doslednost u službi stranih zapadnih interesa je glavna izborna preporuka “ bezalternativaca” gde je EU mera svih stvari i sam smisao postojanja. Po njima Srbija nema svoju, nego jedino i isključivo “evropsku budućnost”. “Teške i bolne” odluke o kojima trubi vlast se odnose između ostalog i na “ veliki” i “ predani” rad na priznavanju narko-mafijake države Kosovo , gde tu nakazu od nezavisnosti deli samo jedna zvezdica iz fusnote.
Činjenica je da današnja Srbija nema svoju strategiju ni nacionalnog opstanka, ni razvoja,ni zaštite Srba van Srbije, ni demografskog oporavka itd, itd, ali se zato u njoj dosledno sprovodi strategija za Srbiju koju je odredila zapadna ološ, a koju izvršava današnja vlast uz pomoć lažne opozicije.
Nosilac imperijalnog suvereniteta u korporativnom poretku jeste svetski savez korporativne moći u kome američka liberalna oligarhija (Bilderberg,Rimski klub, Savet za inostrane odnose i Projekat osamdesete, Trilateralna komisija, drugo) ima odlučujuću ulogu u kreiranju “strategije” za Srbiju i Srbe.
Deo svojih operativnih "nadležnosti" od značaja za neposredno upravljanje posebnim segmentima na velikoj sceni svetskih poslova (svetsko tržište, države, regionalne asocijacije država, međunarodne profesionalne i korporativne organizacije, drugo), ovaj nosilac korporativnog suvereniteta "delegira" svakoj onoj strukturi lokalne vlasti i moći čija je lojalnost prema suverenu najmanje podložna sumnji.. Optimalni oblik takve vlasti i moći jeste režim "meke" okupacije koji u interesu suverena, na određenom prostoru, neposredno sprovodi i održava neka nekompetentna, nesamostalna i korumpirana lokalna oligarhija. Neophodnu unutrašnju koheziju i stabilnost svakog režima "meke" okupacije i lokalnog saveza moći koji ga lojalno sporovodi, obezbeđuju osobe kojima se zbog posebnih ličnih svojstava dodeljuju nominalno glavne uloge. To su KORISNI IDIOTI (od gr. idiōtēs, lat. idiota, onaj ko je neupućen u javne poslove, ko se ne bavi politikom kao javnim poslom, nego radi za sebe i zbog sebe, onaj ko zasebno radi izvan zajednice, takođe onaj ko je neznalica, nekompetentna osoba). Pojam korisni idioti, danas označava pojedince ili grupe u nekoj lokalnoj zajednici, koji slepo i bezpogovorno ispunjavaju sve spoljašnje ideološke i praktične naloge svetskog saveza moći zapadne oligarhije i njenog poretka globalne imperijalne dominacije i to bez obzira na činjenicu što ispunjavanje ovih naloga za samu lokalnu zajednicu ima pogubne posledice. Takve osobe imaju funkcionalnu upotrebljivost, odnosno poseduju određenu korisnost, samo za poredak spoljašnje korporativne dominacije i, razume se, za sebe. U zajednici u kojoj igraju svoje nominalno glavne uloge i manifestuju ovu svoju funkcionalnu upotrebljivost i korisnost, takve osobe proizvode samo štetu. Otuda su to korisni idioti.
Kao što kaže Ljubomir Kljakić u svom delu ” Korisni idioti i kolaps Srbije”:
“Zbog svoje urođene naivnosti, prirodne gluposti, brižljivo negovanog neznanja, različitih psiholoških kompleksa, neutoljive strasti za vlašću ili bogatstvom, u svakom slučaju zbog svoje moralne nedostojnosti, kao i primerne nekompetentnosti, korisni idioti u današnjoj Srbiji, takođe veruju da su zbog slepe lojalnosti i poslušnosti koje manifestuju prema vladajućem doktrinarnom sistemu Velike Korporativne Strategije, istovremeno postali i ravnopravni saveznici njegovih glavnih arhitekata, nosilaca i protagonista. Ova naivna, glupa i neznalačka predstava veoma je daleko od istine.
Naime, arhitekati, nosioci i protagonisti vladajućeg doktrinarnog sistema Velike Korporativne Strategije, koji su uostalom cinici, ne doživljavaju slepo lojalne lokalne pojedince i grupe korisnih idiota kao saveznike vredne poštovanja, nego jedino kao one koji zavređuju potpuni prezir. Za arhitekate, nosioce i protagoniste vladajućeg doktrinarnog sistema, ovi slepo lojalni pojedinci i grupe vredne svakog prezira, samo su pogodni objekti kojima se u okvirima režima "meke" okupacije uspešno upravlja primenom jednostavnih tehnika "štapa i šargarepe" iz Pavlovljevih neuro-psiholoških eksperimenata.
Stepen slepe lojalnosti koju svaki korisni idiot demonstira prema vladajućem sistemu spoljašnje subjugacije ( kontrolisana dezintegracija prim. Admin.) i njegovim dogmama, utoliko je veći ukoliko je manji kapacitet socijalne i emocionalne inteligencije kojom korisni idiot raspolaže. Svojstva idealnog korisnog idiota jestu emocionalna i socijalna tupost, moralna ravnodušnosta i potpuna neosetljivost za stvarne ljude i teške posledice koje u životima tih ljudi proizovdi vladajući sistem subjugacije. Zato se u tekućim raspravama naročito ističe da su upravo moralna ravnodušnost, emocionalna tupost i potpuna neosetljivost za posledice koje sistem proizvodi u životu stvarnih ljudi, pravo lice slepe lojalnosti koju prema sistemu demonstira neki korisni idiot.
Sledstveno, danas je korisni idiot svako onaj ko, slep, gluv, nem i neosetljiv za činjenice života, i dalje zastupa ciljeve propale korporativne revolucije kao istorijsku "sudbinu" koja niti ima niti može imati alternativu. Srbija, razume se, nije izuzetak. Ovdašnji korisni idioti legitimišu se svakodnevno kao vatreni zastupnici propagandnih slogana o vrlinama sveta bez alternativa, dakle o vrlinama mrtvog sveta. "EU nema alternativu", "NATO nema alternativu", "DS nema alternativu", "vladajuće partije nemaju alternativu", "vlast nema alternativu", samo su neke od takvih parola vulgarne propagande koje se neprekidno koriste na našoj lokalnoj sceni.
Iako je svetska korporativna revolucija svoj vrhunac dostigla 1999 - 2001, iako je utopija o svetskom korporatiovnom poretku tada doživela inverziju u svetski poredak korporativne distopije, ipak lokalni vojnici ove propale revolucije u današnjoj Srbiji, upravo od 2001. pa do danas, i dalje sprovode njenu politiku "kontrolisane dezintegracije" i rade na velikom delu ostvarenja krajnjeg cilja Velike Korporativne Strategije – dizajniraju jednu "novu" Srbiju koja treba da postane integralni i lojalni deo idealno zamišljene svetske korporativne imperije. To je osnovni razlog zbog koga se današnja Srbija nalazi pred kolapsom, koji se, uostalom, možda već i dogodio. Sledstveno, ovi lokalni vojnici propale svetske revolucije jesu korisni idioti svetskog korporativnog poretka, poredak koji su uspostavili u današnjoj Srbiji jeste poredak korisnih idiota, a zastava pod kojom nastupaju i koja predstavlja privide koji se propagiraju kao strategije, jeste lažna zastava.
Unutar spoljašnjeg poretka korporativne distopije i unutrašnjeg poretka korisnih idiota, današnja Srbija nema prava na samostalnu unutrašnju i spoljašnju politiku, nema prava na sopstvenu razvojnu strategiju, pa konsekventno nema pravo ni na sopstvenu budućnost.
Ovde treba da razmotrimo takođe tvrdu činjenicu da je, na haotičnoj peni talasa događajne istorije, ovdašnja vladajuća nomenklatura (političke partije na vlasti i opoziciji, Narodna skupština, Vlada, svako ministarstvo pojedinačno, predsednik Republike, brojna "nezavisna" regulatorna tela, međunarodne i domaće korporarativne asocijacije i komore, korporacije i banke, "civilni sektor" sa svojom mrežom "nevladinih organizacija", druge ustanove, pojedici), samo tokom protekle decenije, ponudila građanima Republike više desetina, čak i više stotina, dokumenata koji se predstavljaju i propagiraju kao sopstvene, opšte ili posebne, razvojne strategije (revolucionarna transformacija Srbije kao apsolutna dezintegracija, deregulacija i privatizacija svih ljudskih, prirodnih i privrednih resursa zajednice; posebne radikalne "reforme" konstitucionalne, zakonske i političke organizacije društva i države, privrede, finansijskog i bankarskog sistema, poljoprivrede, zdravstvene i socijalne zaštite, sistema bezbednosti, odbrane i vojske, obrazovanja, pravosuđa, nauke, telekomunikacija, prostornog planiranja, populacione politike, kulture, svakidašnjeg života i dalje, redom).
"Srpska privreda je dužna i Bogu i narodu. Duguje između sebe, duguje domaćim i stranim bankama, duguje i potražuje od države, a opstaje zahvaljujući intravenoznom upumpavanju subvencionisanih kredita za likvidnost. Oni će obezbediti preživljavanje u vremenu krize, ali ne i normalan privredni život. Privreda Srbije se ne može oporaviti jer nema šta da se oporavi.
"Sveopša korupcija koju vidimo u savremenom političko-ekonomskom sistemu nije periferijska ili anegdotska, ona je postala strukturalno i sistemsko obeležje društva u kome živimo", kaže Kastorijadis] Ovo ne treba da čudi ima li se u vidu da protiv visoke sistemske korupcije koja je 2007. detektovana u toj zemlji, do danas nisu preduzete nikakve praktične mere. Naprotiv, odlukom Vrhovnog suda SAD po kojoj korporacije dobijaju zakonsko pravo da direktno finansiraju izborne kampanje političkih partija, sistemska korupcija u toj zemlji samo je dodatno osnažena.
Iako u našoj Republici katalog kao što je to katalog Deset najtraženijih korumpiranih političara za 2010 još nije napravljen, ipak, sudimo li po raspoloženju domaćeg javnog mnenja, jasno je da ovdašnji model korupcije ne odstupa od navedenog sistemskog modela korupcije u SAD. Nimalo slučajno, čak "81 odsto građana Srbije smatra da korupcija cveta u političkom životu", pokazuju rezultati istraživanja o korupciji u Srbiji, koje je, za potrebe Programa za razvoj UN (United Nations Development Program, UNDP), sproveo TNS Medium Gallup. Rezultati istraživanje objavljeni su krajem oktobra 2010.
U slučaju Srbije, to znači da navedenih devet dokumenta, takođe potvrđuju dominatno uverenje (i) ovdašnje, kao i međunarodne javnosti, da su poredak i vlast korisnih idiota uveliko uspostavljeni i učvršćeni u našoj Republici. Sledstveno, i sasvim u skladu sa teškim posledicama koje takvo stanje stvari ima za Republiku, njen teritorijalni integritet i njenu celovitost, njen ustavni poredak, njeno dobro ime, njene ustanove i njene građane, sadržaj ovih dokumenata takođe potvrđuje da su glavni instrumenti ovdašnje vlasti i moći zaista vaninstitucionalno i neustavno koncentrisani u rukama samog predsednika Republike, odnosno predsednika vladajuće Demokratske partije i nekolicine njegovih najbližih i najpoverljivijih kabinetskih i partijskih saradnika.Drugim rečima, upravo kolaps Srbije jeste krajnji cilj pregalaštva ovdašnjih korisnih idiota.
Ipak, i kao što to pokazuju događaji na svetskoj sceni tokom proteklih deset godina, nesumnjivo je da alternativa zaista postoji. To pokazuju slučajevi zemalja udruženih u asocijaciju BRIK (Brazil, Rusija, Indija i, naročito, Kina koja je danas druga industrijska sila sveta i zemlja koja je trenutno prva u oblasti razvoja informatičkih tehnologija), ali to pokazuje i razvoj događaja u samim SAD i EU.
U novembru 2008, jedna od CIA afilijacija, Savet za nacionalne obaveštajne poslove, National Intelligence Council (NIC), objavio je izveštaj Globalni trendovi do 2025, Global trends 2025, u kome se na osnovu brojnih raspoloživih parametara predviđa da će tokom narednih 15 godina, tekuća erozija američke globalne moći biti nastavljena i dovedena do kraja, a da će se na svetskoj sceni ulogu SAD preuzeti novi globalni akteri, među kojima je Kina na prvom mestu. Ispostavilo se, međutim, da se erozija američke moći odvija mnogo brže. Tako su bolji poznavaoci, već u oktobru 2009, konstantovali da su SAD uveliko stigle u 2025, budući da se njihova globalna nadmoć istopila čitavih petnaest godina pre roka o kome govori prognoza iz 2008. Od septembra do decembra 2010, dodatno je osnažena argumentacija za jedan ovakav zaključak.
Naime, svaki takav poredak strukturiran je prema unutra kao optimalno zatvoreni, što znači temeljno represivni, parohijalni svet koji, u isto vreme, manifestuje krajnju poslušnost prema svakom spoljašnjem sistemu koji nad njim sprovodi vlastitu politiku hegemonije, dominacije i subjugacije. Istovremenu unutrašnju zatvorenost i spoljašnju otvorenost parohijalnog sveta osiguravaju korisni idioti koji u poretku represivne parohijalne zatvorenosti igraju nominalno glavne uloge. Sledstveno, takav jedan poredak u potpunosti je rezistentan na svaku alternativnu mogućnost. Ova otpornost poretka korisnih idiota prema svakoj alternativi, posledica je njegove temeljne represivnosti i posledične rezidentnosti prema ljudima uopšte, a prema ljudskoj slobodi, slobodnom mišljenju i slobodnom delovanju posebno. Zajednice u kojima se takav poredak uspostavio izložene su riziku da nestanu sa istorijske scene u doslovnom smislu te reči. Sa svojim vlastitim parohijalnim poretkom u kome korisni idioti igraju nominalno glavne uloge, današnja Srbija izložena je upravo ovom riziku. Slaba je uteha što je tom istom riziku izložen čitav svet.
Naime, parohijalni poredak u kome korisni idioti igaju nominalno glavne uloge nikako nije ekskluzivno svojstvo samo današnje Srbije. Upravo je suprotno. Ovaj parohijalni poredak nije ništa drugo nego svetski parohijalni bezporedak koji je čovečanstvu kao tempiranu bombu ostavila propala svetska korporativna revolucija – to je svetski poredak korporativne distopije. Kolaps je jedino prirodno "stanje" takvog poretka. Razume se, ovo važi i za Srbiju.”
Izvinjavamo se na ovako dugačkom citiranju gospodina Kljakića, ali smatramo da je itekako značajan rad na razumevanju sadašnjeg stanja u svetu i Srbiji.
Smatramo da se stanje u Srbiji može promeniti samo promenom društveno-političkog uređenja, jer nas sve ostalo vodi u propast. Upravo zbog tog početnog koraka , izađi na izbore i sve ih precrtaj. Ako bilo koga zaokružiš, glasaš za sopstvenu propast.
