Dvadeset prvi vek, kapitalizam je ušao u svoju poslednju fazu, dosegao je vrhunac i sad počinje njegov pad. Recesije, depresije, ekonomske krize, ratovi, totalno siromaštvo, krah morala, kriminal i korupcija ...... apokaliptična slika sveta je postala realnost. Dozvolili smo da manjina vlada i odlučuje, da odlučuje o životu i smrti, da upravlja ljudskim sudbinama, da dovede u pitanje čak i opstanak civilizacije. 

Ko je većina, a ko manjina?

Odnos radnika prema kapitalistima i njihovim oligarsima je: 97% radništva naspram 3% onih koji im piju krv.

Šta uopšte danas znači reč RADNIK i na koga se to odnosi?

Radnik je u najužem smislu pre svega svako onaj koji za svoj život i život svoje porodice zarađuje isključivo od svog rada, umnog ili fižičkog, a ne od rada drugih ljudi ili raznih renti. U širem smislu u radništvo se ubrajaju i sitni preduzetnici, zanatlije, poljoprivrednici, nezaposleni i studenti.

Kako radnička klasa može da se izbori za svoja prava?

Radnici moraju da se organizuju i da se samo tako masovni i organizovani suprotstave snažnoj i bogatoj kapitalističkoj mašineriji. Na silu i novac se ne može ići onim čime nemate već samo brojnošću, prekidajući krvotok imperijalizma odnosno eksplataciju radnika. Snaga svetskog radništva upravo leži u činjenici da su neophodni da bi taj isti kapitalistički sistem funkcionisao.

Kako sad stoje stvari u radničkom pokretu?

Ovde ćemo se malo pozabaviti suštinom našeg shvatanja marksizma kao nauke.

Nauka je nastala relativno kasno u istoriji ljudskog društva,tek negde u 17. veku, mada je čovek od svog nastanka nastojao da sazna svet koji ga je okruživao. Naučnom pogledu na svet prethodila su uglavnom religiska objašnjenja sveta, koja i danas postoje i pored snažnog razvoja naučnog objašnjenja sveta i činjenica na osnovu kojih su ta objašnjenja izvedena.Religiska uverenja imaju svoje korene u nemogućnosti shvatanja i objašnjenja prirodnih pojava, koja primitivan čovek nije mogao drugačije objasniti, nego kao uticaj božanskih sila.

Tvorci i pristalice božanskog shvatanja sveta tvrde da se ta shvatanja ne zasnivaju na ljudskoj praksi i iskustvu, već predstavljaju božanska otkrovenja, istine koje božanstvo saopštava preko nekog medijuma “izabranom narodu”.  “Božanske istine” kao takve su večne, nepromenljive i  ne smeju se podvrći bilo kakvoj sumnji da bi se mogle  objektivno proveriti. U njih se ne sumnja. Time potpuno protivreče nauci, jer ne podležu proveri. Uglavnom, jedan medijum prenosi božanske istine odabranom narodu ili grupi ljudi. Pitanje je da li je medijum baš sve dobro zapamtio i preneo u izvornom obliku koji mu je „božanstvo“ predstavilo te „misli“. Mnoge od tih božanskih „istina“ nisu izdržale probu vremena.

Pre 17. veka i organizovanih naučnih disciplina, tokom dugog vremenskog perioda mnogi genijalni ljudi su svojim otkrićima pokretali svet napred. Vrlo često se događalo da ta otkrića budu potpuno zaboravljena.

Izuzetno nam je žao što se ovim putem obraćamo javnosti Srbije i što moramo trošiti vreme i energiju na objašnjavanje onoga što nam se kao Partiji radi od takozvanih „komunista“. Izvinjavamo se i na rečniku koji ćemo upotrebljavati u tekstu, jer nažalost ta fela ne razume drugačiji jezik. Naime o čemu se ovde radi?

Već duže vreme KPS se napada od strane takozvanih „komunista“ na sledeći način:

• Nekolicina amoralnih pojedinaca u rukovodstvima tih takozvanih partija, a očito po dogovoru i zadatku, predstavljaju se kao članovi, predsednici (očito da nisu ni pročitali Statut KPS-a koji ne poznaje funkciju Predsednika Partije, a u poslednje vreme se čak i predstavljaju kao Generalni Sekretari KPS-a i varaju korisnike društvenih mreža (FB) i javnost.
• Svojom glupošću i pokvarenošću, elementarnom nepismenošću takvi samo nanose štetu KPS-u,  jer neobavešteni ljudi stvarno mogu pomisliti da ta ološ ima bilo kakve veze sa nama, KPS-om. Takvi tipovi ljudi bez morala i karaktera , poneki i sa krivičnim dosijeima, ne mogu da budu članovi naše Partije. Pošto nikako ne mogu da se infiltriraju u naše redove, ta klika pokušava spolja da nas blati predstavljajući se javnosti kao KPS ili kao da je KPS samo frakcija unutar njihove partije.
• Izgleda kao da su stvoreni (a verovatno i jesu) da se prikaže da smo svi mi komunisti potpuni idioti. Takvi kakvi su,  u svoj svojoj pokvarenosti, nanose nemerljivu štetu  komunističkom pokretu u Srbiji. Više puta smo pokušavali da se preko medija ogradimo od takvih kretena koji u naše ime daju daju intervjue, koji pre liče na parodiju nego na delo ozbiljnih i odgovornih ljudi, a sa idejama komunizma nemaju nikakve veze. Demanti se objavljuju, ali već po načinjenoj šteti od lažnog predstavljanja. Na sve naše pokušaje da ljudskim i kulturnim obraćanjem situciju razrešimo , dobijali smo uglavno prilično neartikulisana objašnjenja kako su novinari glupi i ne prave razliku između partija ?!.

Državna politika očuvanja države Srbije više ne postoji, Srbija nema ni unutrašnju ni nezavisnu spoljnu politiku, Srbija polako postaje geografski pojam. Kako drugačije objasniti sramno uvođenje sankcija bratskoj Belorusiji i sada Siriji, kao i okretanje leđa pukovniku Gadafiju. Prijateljima smo zabili nož u leđa. Sramno da sramnije ne može biti. Sve postaje jasnije kada se zna da je glavni izvršilac razbijanja Srbije od 2000.god. žuta koalicija, kao i da su ovi kvazi-izbori cementirali EUropski položaj Srbije. Gotovo kompletan sastav skupštine koji je „izabran“ u okviru postojeće političke ponude, omogućava guranje Srbije u evrounijatski ambis. Privredna situacija nikad gora je samo proizvod ove uništavajuće politike dirigovane sa zapada, koju srpska politička ološ bezpogovorno sprovodi.

Uništavanje jedne zemlje počinje uništavanjem domaćeg bankarstva i puštanjem zapadnog bankarskog lobija da zavlada Srbijom koji narod i privredu zadužuju do dužničkog ropstva, a u isto vreme se dopušta da multinacionalne kompanije dođu u posed svih iole značajnijih privrednih resursa i ovladaju srpskim tržištem brišući još donekle prisutnu domaću konkurenciju. Ovo nije samo Dinkićevo i Labusovo maslo, već svih onih koji su imali moć odlučivanja od 2000. Nisu samo Dinkić i Labus razorili srpsko bankarstvo, već podjednaki udeo u ovoj veleizdaji zemlje imaju i svi ostali u vladama od 2000. Kontrolisanjem svih privrednih tokova, zapad je jednostavno uništio Srbiju. Rezultat toga svega je ovo da je Srbija na granici nestanka. Već sada se otvorilo pitanje Vojvodine i već se najavljuje Čankova inicijativa o internacionalizaciji vojvođanskog pitanja kod njegovih prijatelja sa zapada. Ne zaboravimo da Vojvodinom i dalje vlada žuta koalicija koja nas 12 godina bombarduje samo jednom idiotskom političkom opcijom da EU nema alternativu.Daljim sluđivanjem naroda, onesposobljena je većina građana da racionalno razmišlja o drugim opcijama potpuno suprotnim evrounijatskoj maniji. Većina naroda ne shvata ni gde je, ni ko ga predstavlja ni ko ga i gde vodi, a ipak svi mi osećamo da nas vode prema ambisu. Zašto ljudi ne pogledaju šta se dešava sa Grčkom ili Španijom u ovom trenutku, gde je Bugarska posle ulaska u EU ?. Nije Srbija izuzetak već logički nastavak nacionalne propasti po modelima članica EU - II reda ...

Svakim danom se sve više potvrđuje da je Srbija okupirana zemlja koja nema svoju politiku, već bespogovorno sledi politiku zapadnih okupatora, i to se od naroda više ne može sakriti.

Kako je juče preneo Tanjug, a saopštila Evropska komisija , Srbija se nalazi u grupi zemalja koji su se pridružile novim sankcijama koje je EU uvela Siriji. Vreme prolazi , deca rastu i sazrevaju, a u Srbiji servilna “vlada” pete kolone, već 12 godina  takvom pedantnošću i upornošću brukaju svoju zemlju i izjednačavaju je sa krimanalnim tvorevinama kakve su EU i NATO, koje su i pored akta agresije i ubijanja srpskih civila i vojnika, postale, ovim izrodima svoga naroda, uzor, saradnik i partner. Pridruži se tako Srbija , ne svojom voljom, već voljom ološa (koji su na vlast došli glasovima tek nešto više od 20% biračkog tela) onima koji su nas vojno i ekonomski okupirali i na čijim je rukama, još uvek sveža, krv srpske dece.

Podržavši uvodjenje sankcija prošle godine Libiji, ove Belorusiji, a danas i Siriji , pokazali su samo koliko u njima nema ni ljudskosti, ni dostojanstva, ni ponosa, ni poštenja … ničega ljudskog.. Setimo se nesebične i požrtvovane pomoći koju su vlade ovih prijateljskih i bratskih naroda u više navrata, od 1999 pa nadalje, iskazivale prema Srbiji, pomoći koja je bila ne samo moralna, već i materijalna. Ovih dana srpski gaulajteri na sva zvona udaraju da smo veliki prijatelji is a Rusijom, Kinom, Iranom …. isto kao nekad sa Libijom, Sirijom, Belorusijom !!?? Svaki dalji komentar je suvišan.

Komunistička Partija Srbije izražava gnušanje prema ovakvom postupku izdajničkog režima, koji je pravim prijateljima Srbije okrenuo ledja, a sve nas toliko ponizio i obrukao. Mi se naših prijatelja nikada nećemo odreći i nadamo se da će oni smoći snage i odbraniti svoju slobodu i suverenitet i sve one druge vrednosti koje je Srbija izgubila.

Žuto, žuće ... kuga !

Dolaskom na vlast žutih skakavaca i njihovih satrapa, počela je besomučna propaganda za priključenje Srbije Evropskoj Uniji. Jedan od ciljeva (između mnogih) bilo je zaglupljivanje građana Srbije i sistematsko kretenizovanje preko Javnog servisa evropske Srbije. RTS je postao ne samo mesto gde će biti sučeljeni stavovi svih slojeva društva i njihovih političkih predstavnika, već isključivo propagandni štab Demokratske stranke. Na tom JS se više od 12 godina nije mogla čuti ni jedna jedina reč kritike na račun štetočinske vlasti Demokratske stranke i njenih poltrona. Rezultati njihovog vladanja su katastrofalni po građane Srbije kako u ekonomskom pogledu (videti statističke podatke o stanju srpske ekonomije) tako i o silom nametnutom pokušaju pretvaranja Srba u neku amorfnu masu koja će ličiti na zapadnoevropejce sa svim moralno nakaznim vrednostima u kojima su ta društva ogrezla. Besomučna propaganda očito nije dala dovoljno dobre rezultate, jer i pored svega, velika većina Srba  su i dalje Srbi.

Javne televizije širom sveta predstavljaju sredstvo propagande vladajućih režima i nikakva objektivnost tu nije moguća. Svima nama je do sada itekako postalo jasno da ne samo javne televizije nisu nimalo objektivni mediji, već se u većini slučajeva izdižu se iznad svih drugih medija kao sama kruna propagande, huškanja, oportunizma i ispiranja mozga lažima kakvih se ne bi postideo ni zloglasni nacistički ministar informisanja Jozef Gebels.