Državna politika očuvanja države Srbije više ne postoji, Srbija nema ni unutrašnju ni nezavisnu spoljnu politiku, Srbija polako postaje geografski pojam. Kako drugačije objasniti sramno uvođenje sankcija bratskoj Belorusiji i sada Siriji, kao i okretanje leđa pukovniku Gadafiju. Prijateljima smo zabili nož u leđa. Sramno da sramnije ne može biti. Sve postaje jasnije kada se zna da je glavni izvršilac razbijanja Srbije od 2000.god. žuta koalicija, kao i da su ovi kvazi-izbori cementirali EUropski položaj Srbije. Gotovo kompletan sastav skupštine koji je „izabran“ u okviru postojeće političke ponude, omogućava guranje Srbije u evrounijatski ambis. Privredna situacija nikad gora je samo proizvod ove uništavajuće politike dirigovane sa zapada, koju srpska politička ološ bezpogovorno sprovodi.
Uništavanje jedne zemlje počinje uništavanjem domaćeg bankarstva i puštanjem zapadnog bankarskog lobija da zavlada Srbijom koji narod i privredu zadužuju do dužničkog ropstva, a u isto vreme se dopušta da multinacionalne kompanije dođu u posed svih iole značajnijih privrednih resursa i ovladaju srpskim tržištem brišući još donekle prisutnu domaću konkurenciju. Ovo nije samo Dinkićevo i Labusovo maslo, već svih onih koji su imali moć odlučivanja od 2000. Nisu samo Dinkić i Labus razorili srpsko bankarstvo, već podjednaki udeo u ovoj veleizdaji zemlje imaju i svi ostali u vladama od 2000. Kontrolisanjem svih privrednih tokova, zapad je jednostavno uništio Srbiju. Rezultat toga svega je ovo da je Srbija na granici nestanka. Već sada se otvorilo pitanje Vojvodine i već se najavljuje Čankova inicijativa o internacionalizaciji vojvođanskog pitanja kod njegovih prijatelja sa zapada. Ne zaboravimo da Vojvodinom i dalje vlada žuta koalicija koja nas 12 godina bombarduje samo jednom idiotskom političkom opcijom da EU nema alternativu.Daljim sluđivanjem naroda, onesposobljena je većina građana da racionalno razmišlja o drugim opcijama potpuno suprotnim evrounijatskoj maniji. Većina naroda ne shvata ni gde je, ni ko ga predstavlja ni ko ga i gde vodi, a ipak svi mi osećamo da nas vode prema ambisu. Zašto ljudi ne pogledaju šta se dešava sa Grčkom ili Španijom u ovom trenutku, gde je Bugarska posle ulaska u EU ?. Nije Srbija izuzetak već logički nastavak nacionalne propasti po modelima članica EU - II reda ...
Ovo je dobro promišljen plan zapada i njihovih domaćih marioneta da Srbiji nanesu udarce od kojih se nikada neće oporaviti, gde će veliki deo srpskog naroda biti pod kontrolom okolnih naroda, bar onaj deo koji u tim državama odstane i da kao građani drugog reda potonu u ništavilo.
Žuta napast i njihovi satrapi su otrovali dušu i telo srpskog bića pristajući na sve moguće laži o srpskom narodu serviranih iz zapadnih kuhinja, koje su horski kao papagaji ponavljali. Otrov iz njihovih poganih usta se proširio po celom srpskom biću, zagađujući i ovo malo zdravog tkiva koje je preostalo.
Kriza zapada koja je pre svega strukturalna je posledica gašenja ili premeštanja industrije na istok, pa je posledica svega toga premala proizvodnja roba na zapadu.Zapad je bukvalno prebukiran jeftinom istočnjačkom robom, a od takve sulude privredne politike oporavak nije moguć. Ceo zapad se sveo na rentijerstvo. Pa zar takvom iščašenom modelu Srbija treba da se pridruži? Ceo sistem se sveo na besomučno štampanje dolara i evra čije održanje „ vrednosti“ omogućava zlikovački NATO pakt. Idiotska težnja ka ulasku u EU je ispunjena stalnim ucenama prema Srbiji kako političkim, tako i ekonomskim. Pristajući na sve te morbidne zahteve, izigravamo budale koje hrle svojim dželatima.
Ne treba zaboraviti da vrednost našeg BDP od oko 32 milijarde evra čini samo 0,002 % BDP koji ima EU. Ta notorna činjenica govori mnogo i o nama, ali i o njima. Toliko mala i beznačajna ekonomija ne zavređuje bilo kakvu ozbiljnu pažnju na ekonomskoj mapi Evrope, a pogotovo sveta.
Prvi smo u svetu bombardovani od NATO pakta bez odluke UN. Na nama je testirano nasilno otimanje dela teritorije bez naše i saglasnosti Saveta bezbednosti UN. Tehnike i tehnologije nasilnog nametanja imperijalnog globalizma , dobile su svoj idealni poligon za testiranje baš kod nas. Ono sve što je urađeno Srbiji, primenjuje se od strane zapadnih zveri po celom svetu. Rezultat delovanja zapadnih gadova i njihovih domaćih slugu je sledeći:
- Srbija je mesto gde je 400.000 dece bez tri obroka dnevno, a skoro milion stanovnika je ispod granice siromaštva.
- Danas u Srbiji ima preko milion nezaposlenih, a samo u poslednje dve godine 400.000 radnika je izgubilo posao.
- Danas je u Srbiji četiri miliona stanovnika na granici siromaštva, a zvanična statistika laže da je potrošačka korpa 30% niža od one koju je evrostatistika pokazala. Tako nas naravno lažu i o broju nezaposlenih, i o dugovima koje su napravili u poslednjih 10 godina.
- Danas narod u Srbiji masovno ne može da plati ni najosnovnije komunalne račune, a hleb i mleko postaju namirnice koje se kupuju na grame.
- Danas je u Srbiji plata, ko ima sreće ili partijske veze da bilo šta radi, najniža na Balkanu.
- Danas je u Srbiji najniža potrošnja mesa po stanovniku u Evropi, a voće postaje luksuz koji je čak i deci teško kupiti.
- Danas je Srbija mesto gde stari ljudi umiru od hladnoće, a mlađi u punoj snazi dižu ruku na sebe, jer sebi i porodici, pogotovo deci ne mogu da obezbede ni hranu.
- Danas je Srbiji teritorija koja ima najgore zdravstvo u Evropi. Školski sistem je potpuno uništen nakaradnim sistemom obrazovanja.
- Danas je Srbija zemlja iz koje beži svako ko ima bilo kakve mogućnosti za to.
- Srbija je zemlja kojoj je sistematski uništena industrijska i poljoprivredna proizvodnja uvozom enormnih količina robe koji diktiraju najmoćnije multinacionalne kompanije u sprezi sa vladajućom klikom. Ta politika sa ukidanjem svih vrsta zaštite domaće industrije ostavila je bez posla 1.000.000 radnika. Beskrupulozna privatizacija, otimačina narodne imovine stvarane decenijama u krvi i znoju ovog naroda, poklonjena je zapadnom ološu i domaćim gadovima za 800 miliona evra, a vredela je po najnižim procenama 150 milijardi evra, i time je uništena svaka pomisao da se Srbija može priključiti razvijenom svetu.
- Srbija je i mesto gde je proizvodnja(u kojoj se jedino stvara nova realna vrednost) na 60% iz 1989. godine ili manja od predratne 1998.god.
- Srbija je na granici biološkog opstanka, pošto se u Srbiji vise umire nego što se rađa. Disbalans je 30 000 stanovnika svake godine. Za 10 godina gubimo jedan Niš.
- Zakon ni na koji način ne štiti porodicu, niti omogućava podsticajnim merama ženama da rađaju. Nemogućnost zaposlenja novih generacija direktno gura Srbiju u demografsku katastrofu, jer bez posla nema ni porodice.
- Srbija je i mesto gde je uništen domaći finansijski sistem i gde dominira strani bankarski kapital Strane banke, kroz tzv. repooperacije, isisavaju svaku paru naše privrede i građana, jer su kamate kod nas najviše u Evropi.
- Srpska poljoprivreda je uništavana zarad mogućnosti da se uvoze krompir, pasulj, luk, šargarepa, jabuke, kruške pa čak i mleko. I sve to u interesu onih koji vladaju Srbijom, da li javno ili iz senke sasvim svejedno. To je onda svakako osnov i za bagatelnu cenu plodne zemlje po Srbiji. Zbog nakaradne poljoprivredne politike naši seljaci nemaju nikakav ekonomski interes da rade na njoj. U zemlji, kako sada već i doskorašnji vlastodršci govore, sa najvećim potencijalom u poljoprivredi, javlja se nestašica mleka i preti nestašica hleba. Prehrambeni proizvodi skuplji su kod nas nego na zapadu!? Zar je to normalno?
Da li su žuti skakavci i njihovi sataliti svesno napravili najgori civilizacijski promašaj?
Tvrditi da krize nema, pa da nam je to velika razvojna šansa, pa da smo krizu prvi u svetu pobedili, i da možemo što više da se zadužujemo, svakako je prevara i ekonomski zločin prema građanima Srbije. Pitanje, koje samo naivni postavljaju, jeste: Da li su to uradili iz neznanja ili svesno? Naravno da je svesno. Udružili su se sa zapadnim skotovima u nameri da se Srbija nađe u ovakvom i ovolikom dužničkom ropstvu. Umesto da su skupi krediti ulagani u infrastrukturu, proizvodnju, a pogotovo u poljoprivredu, nerazumno su trošeni u održavanje vlasti i korupcije. Za ovih 12 godina vladanja su nas uvukli u dužničko ropstvo koje se ne oprašta, a dalo je čak i formalno-pravnu mogućnost našim poveriocima da nas i na silu „dotuku“. Izgubivši bilo kakvu mogućnost da bar i minimalno odlučujemo o svojoj, a pogotovo sudbini svojih potomaka, sad nemamo alternativu.
Tadićeva poslednja četvorogodišnja vlast, bila je namerno obaranje cene Srbije, po istom modelu kao u svim našim privatizacijama: što gore stanje u firmi, cena niža. To je bilo samo produžavanje agonije, koje je dovelo do još većeg naglog pada cene Srbije.
Postoji realan izlaz koji jedino mi, građani Srbije možemo ostvariti. Potrebno je da razumemo da su nas političke marionete vodile, lagale, varale i prodale. Ne postoji mogućnost da se dosadašnji sistem popravi ili dotera. Hoćemo li bolji život, moramo korenito promeniti dosadašnji sistem i filozofiju na kojoj je nastao. Sredstva za proizvodnju vratiti u ruke naroda i uspostaviti socijalističke privredne odnose. Vrlo brzo možemo Srbiju otrgnuti iz ambisa u koji su nas veleizdajnici gurnuli.
Ne postoji način da nas zapad sam oslobodi; sloboda se otima. Nijedan zavojevač ne odustaje sam od otetog, on na to mora biti prisiljen. Glasajući za sve EUropske stranke sami sebi smo iskopali grob u koji će nas stranci i domaći kvislinzi gurnuti. Kada pobiju sirotinju ( a to je 95% stanovništva) Srbija će postati najbogatija zemlja na svetu. Tada ćemo postati zemlja za “primer” i “ugled” u svetu kako se od siromašne, postaje bogata zemlja. Bilderberzi i ostala gamad će pozeleneti od zavisti.
Sa ovima sada, koji su nastavljači kapitulantske dvanaestogodišnje politike, nikada se nećemo izvući ne samo iz dužničkog, već iz sveopšteg ropstva. Oni i jesu odabrani i pripremljeni, a zatim "izabrani" na "poštenim" izborima da dokrajče Srbiju. Na žalost, to se potvrđuju iz dana u dan.
Ako osećate da u sebi imate mrvicu dostojanstva i ponosa, dođite i pridružite nam se. Pridružite se slobodnim ljudima uboge zemlje Srbije, pridružite se Komunističkoj partiji Srbije. Mi tu bitku bez vas ne možemo dobiti.
Niko se umesto tebe čitaoče neće boriti ako ti sam ne shvatiš da to moraš, zarad sebe i svojih potomaka. Ustani iz fotelje, uspravi se i budi slobodan čovek ! , seti se onih koji su se i pre tebe borili za svoja prava. Razmišljaj o svojoj deci, zaslužuju li ona da budu nečiji robovi?. Čekajući neko “čudo” samo gubiš vreme , čuda stvaraju ljudi svojim delima i svojom brojnošću.
NEMA VIŠE ČEKANJA . . . ČEKANJE JE LUKSUZ !!!
