Manipulacijom zapada u Srbiji je stvorena apsolutno mu odana vlast kleptokratsko-kvinsliškog usmerenja. Ovde više ne odvajamo zapad po zemljama, jer to više ne postoji. Postoji jedna jedina politika kojom diriguje odabrana grupa plutokrata, a izvršavaju je različite vlade sve u istom cilju i interesu, a to je održanje postojećeg status quoa. Kapitalizam zapadnog tipa kreće u svoju zadnju bitku i potpuno je ujedinjena plutokratija koja njim vlada. Trećerazredna zemlja koja se zove Srbija (ako je išta od nje ostalo) služi kao poligon za sve sulude zamisli zapada.
Stvorene su brojne stranke kojima upravlja zapad, pa se može reći bez imalo zazora da sve one imaju različita imena, a samo jednu politiku. Ovde naravno postojimo mi, KPS, kao jedna od malobrojnih stranaka koje nismo plaćene sluge zapada, a ni bilo čije. Smatrati predstojeće izbore kao „demokratsko“ izjašnjavanje građana predstavlja samo farsu, odnosno samo ismejavanje pojma demokratije. U ovakvom kleptokratsko - kvinsliškom režimu koji je pod potpunom kontrolom zapadnih imperijalista, za očekivati je da nikakva „slobodna“ volja birača u Srbiji nije dopuštena. I ovako i onako će sastav budućeg većinskog srpskog parlamenta biti određen van Srbije, a bilo kakva volja naroda biće po ko zna koji put ismejana. Šarlatani na vlasti i u lažnoj opoziciji neće prstom mrdnuti da bilo šta promene u Srbiji, već će jedino biti bitno za njih da mogu lično da se obogate, a narod je samo sredstvo za ostvarenje ličnih i grupnih ciljeva.
Jedna od najgnusnijih koalicija koja se ikada pojavila na srpskoj političkoj sceni je svakako „Preokret“. Neverovatna količina laži koje svaki dan bljuju iz poganih usta nailazi na plodno tle svih onih koji Srbiju i srpski narod mrze iz dna duše. „Mladi“ partner Čede Jovanovića, Vuk Drašković je naglasio da je okretanje istoku zabluda i prevara stranaka koje se za to zalažu i da je laž da Srbija može išta dobro da dobije van evroatlanskog kruga. „Stariji“ partner se zalaže za priznanje Kosova i Metohije kao nezavisne države, a Republiku Srpsku predstavlja kao genocidnu tvorevinu. To je njihov preokret.
Njima se pridružuju „perjanice“ nevladinih organizacija koje za neumoran rad protiv srpskog naroda i države Srbije dobijaju nagrade lažne države Kosovo. Ne bi nas čudilo da su te iste „nagrade“ finansirane prodajom organa nesrećnih Srba otetih na Kosmetu. To je za njih preokret. Trka ka propasti srpske države. Čak i da nam zapad nije učinio ništa loše bilo bi krajnje nerazumno težiti učlanjenju u EU. Sada kada je zapad na očiglednoj nizbrdici, jer ne raspolaže niti energentima, niti značajnim rudnim potencijalom, niti tržištem za našu potencijalnu robu ( nažalost, srpska privreda je voljom domaćeg ološa uništena, ali promenom ekonomskog i političkog sistema, moguć je brz oporavak srpske privrede), ukrcavanje na brod koji tone, samo bi povukao Srbiju u ambis. Dok u EU mnoge zemlje razmišljaju kako da napuste brod koji tone, dotle nam „sjajni“ analitički „trust mozgova“ iz LDP-a i SPO-a , predlaže da trkom uđemo u njega. Ni sve ostale stranke koje teže EU nisu ništa pametnije.
Poštovanjem i primenom krivičnih odredbi protiv propagiranja secesionizma, rasparčavanja, izdaje ili okupacije zemlje, kao i o vređanju dostojanstva zemlje i nacionalne časti ,bilo bi sprečeno postojanje otvoreno neprijateljski nastrojenih stranaka prema državi Srbiji kao što su LDP, SPO, LSV kao i URS koji propagira nekakve regione koji da bi se ujedinili, Srbiju moraju prvo rasparčati. Kao da Srbija nije toliko mala da sama po sebi predstavlja region.
Zapad, kome toliko teže stranke na vlasti i u lažnoj opoziciji, je grobar srpskog naroda i srpske države. Zar treba da im zaboravimo nasilno otkidanje Kosmeta, bombardovanje u kome je ranjeno i poginulo preko 10 000 ljudi, kojim je uništena srpska industrija ( štete se mere između 50-100 milijardi evra ), drastično povećan malignitet koji kosi stanovništvo Srbije kao posledica „darovanih“ bombi sa osiromašenim uranijumom. Bombe su jedino ono što nam je zapad „darovao“ bombardujući Republiku Srpsku 1995. god. i Srbiju 1999.god. Zbog toga treba što hitnije raspisati referendum o pristupanju EU i NATO (sa zabranom ponovnog raspisivanja u roku od 10 godina) uz obavezu svih državnih institucija da se striktno pridržavaju i rade na primeni tih odluka kakve god one bile.
Uvođenjem obaveze da NVO, medij i i druge organizacije navedu izvore finansiranja iz inostranstva takođe je neprihvatljivo za većinu tih organizacija. One su i medijski i finansijski veoma snažne, a u tom slučaju postale bi sasvim nepotrebne jer bi njihove stavove jasnije i preciznije formulisali ambasadori „međunarodne zajednice” koji ih finansiraju. To se sada sve zajedno slilo u „preokret“ i njihovu preokrenutu istinu.
Da bi trebalo da se okrenemo Istoku, nesvrstanim zemljama, Africi i Latinskoj Americi kada je u pitanju ekonomska saradnja, čak i poslednji slepac vidi. Saradnju u oblasti privrede sa ovim zemljama treba unaprediti i na političkom planu, kako bi što efikasnije odbranili nacionalne interese i u što skorije vreme vratili Kosmet pod državno – pravni suverenitet Srbije. Bezalternativnom saradnjom sa zapadom izgubićemo ne samo Kosmet, već i sve ovo što je od Srbije ostalo.
U skladu sa napred navedenim, jasno je da Srbija mora kao pametnu opciju odabrati saradnju sa onim zemljama koje nisu priznale nezavisnost Kosmeta, a saradnju sa onim drugim zemljama samo gde moramo. Saradnjom sa Rusijom, Kinom i ostalim zemljama van zapada, možemo popraviti pozicije na zapadu. Za postojeću vlast i lažnu opoziciju, ovo je jeres. To je prava istina. Ono što nam poručuju preokretači je nesumnjiva LAŽ. Znamo da moral i kvislinzi na idu zajedno. Preokrenuta istina koju nam daruju je samo već produbljavanje zala kojima Srbija robuje. Ništa bolja nije ni koalicija na vlasti. Sve što preokret nedvosmisleno nudi, vlast tajno prihvata. To je sve ista politika, pa nije ni čido, ako buduću vlast formira upravo postojeća koalicija i preokretači . Oni su prirodni saveznici.
Ovim ne amnestiramo ni druge opozicione stranke koje se takođe nedvosmisleno zalažu za pristupanje EU. Nikakva razlika ne postoji između koalicije oko SNS-a i gore pomenutih partija, jer svi oni imaju potpuno istu politiku, pa za zapad postaje sve jedno ko vodi Srbiju. Uostalom, zapad će sastaviti buduću Vladu, kao što je sastavio i ovu. Kuhinja zapada u kojoj se krčka buduća Vlada imaće iste začine i potpuno će isto smrdeti, jer od ovih produkata varenja ne možete očekivati da mirišu.
Srpskoj državi i građanima Srbije se dobro ne piša. Zato izađimo na izbore i sve zajedno ih precrtajmo, jer niko od njih ne zaslužuje da vodi ovu ubogu zemlju. To je moralna obaveza svih onih koji moral imaju.