Suštinski uzroci kraha politike koju je vodila „ demokratska“ stranka i njeni sateliti od 2000. god. sigurno nije u neznanju onih koji su vodili Srbiju, već u potpunoj poslušnosti krupnom zapadnom kapitalu koji u stvari vlada Srbijom preko kleptokratske – kvinsliške vlasti.
Očajni ekonomski pokazatelji su potpuno očekivani, kao i politički, ekonomskii moralni krah građana Srbije. Rezultati nisu ni mogli biti drugačiji, jer pretvaranje Srbije u okupiranu i razorenu zemlju, nije moglo biti praćeno napretkom, već samo nazadovanjem. Da li naši potomci mogu biti još primitivniji od nas i zaboraviti sva naša znanja i ono što smo naučil? – naravno, i mi smo zaboravili većinu ranije stečenih znanja. Da li kapitalizam može degradirati na niže oblike društvenosti? Naravno!!! To mu je nužno, to mu je u prirodi, u načinu na koji je organizovan. Upravo to nam radi bagra na vlasti. Pretvara nas u tupave, međusobno suprotstavljene primitivne jedinke, okrenute samo nagonu preživljavanja, lišene bilo kakve ljudske solidarnosti. Takvim društvom se najlakše upravlja. Svedenina nivo idiota, pristajemo na farsu koju nam ološ na vlasti potura pod pojmom demokratije. Kršenjem već dostignutih standarda u političkom organizovanju, uvođenjem besmislenih po pravu demokratiju pravila, ološ na vlasti i u lažnoj opoziciji uvodi monopol na vlast. Niko izvan njihovog kruga ne može ni prići bilo kakvoj javnoj funkciji.
Uvek u funkciji krupnog kapitala, domaći izvršioci egzekucije nad narodom u Srbiji, ne shvataju da ne mogu okameniti postojeći sistem, jer kapitalizam nudi samo propast većini naroda, a razum naroda, čak i ovako prepariran, ne može se nikada pomiriti sa kapitalizmom, kao sopstvenom propašću .
 |
| Redovne plate ... |
Gigantska transformacija privatnog duga u javni dug na već bankrotiranom zapadu, ukoliko nije uspela smanjiti ukupnu količinu duga ni oživeti privredu, može pojačati premise za još intenzivniju dužničku krizu: za krizu upravo javnog duga; ona će prisiliti države zapada da zaduže sredstva, koja nikada neće biti vraćena,paće rezultat toga svega biti lišavanje državaporeznih prihoda neophodnih čak i za njihove vlastite administracije. Države na zapadu neće moći ni da vrše osnovne funkcije svoga postojanja u organizaciji društva kao što su socijalne, razvojne ili odbrambene funkcije. Kad se dostigne ta tačka dolazi do vrlo teške fiskalne krize države i do daljeg, još drastičnijeg smanjivanja njene uloge u ekonomiji i još većeg slobodnog prostora za lukrativnu (sve ono što donosi zaradu) delatnost privatnih multinacionalnih kompanija. Ako se to dogodi od državeneće ostati ništa. Još brže uništenje čeka Srbiju sa ovakvom i budućom vlašću. Svedoci smo upravo sada da je bankarski lobi pod svoju vlast stavio kompletne države na zapadu i da nikakva farsa od izbora to ne može promeniti. Na čelo tih država dolaze ljudi iz bankarskog miljea kojima je dobrobit sopstvenog naroda poslednja briga. Mnogo gora je situacija u Srbiji kao nedefinisanoj teritoriji kojom upravljaju prodane duše koje su omogućile zapadnom ološu da iz Srbije isisaju, kao vampiri, i poslednju kap krvi. Još nas čelnici gotovo svih stranaka u Srbiji ubeđuju kako je EU raj na zemlji. Za njih možda jeste, ali za građane Srbije EU je pakao.
 |
| Visoki standard ...... Elite |
Pozeri iz političkih stranaka na vlasti i lažne opozicije se utrkuju u davanju lažljivih obećanja o boljem životu, a statistika, koja je u njihovim rukama, daje čak i takva kakva je, sliku potpunog uništavanja uboge zemlje Srbije. Sem poražavajuće ekonomske i društvene slike Srbije, kao prava slika propasti jednog društva je demogafsko stanje u Srbiji. To nije samo katastrofa, već pravi užas. Jednostavno, najstarija nacija u Evropi ( prosek starosti preko 41 godinu, broj starijih od 70 god se približio broju dece do 5 godina,a kada se te brojke izjednače, onda nije moguće sprečiti nestanak nacije), nema način da se spase,ako se nastavi dosadašnje ubijanje nacije. Direktna odgovornost je na ovoj vlasti koja je odvela sve građane Srbije u demografski sunovrat.
Političke partije u Srbiji su veštačke tvorevine lažne „demokratije“ jer partije treba da izražavaju interese dela društva koje predstavljaju. One su u Srbijilišene bilo kakve ideološke odrednice i predstavljaju samo interesne grupe kojima je jedini cilj lično i grupno bogaćenje stranačkih vrhuški. Zato u Srbiji bilo koja stranka može u koaliciju sa bilo kojom drugom jer ih spaja isti lepak NOVAC. Skupština , koja bi trebalo da izražava volju naroda u stvari predstavlja sluškinju krupnog kapitala , jer sve zakone koje donosi, donosi u korist tog istog kapitala. Farsa oko navodnih rasprava oko u suštini nevažnih i sporednih pitanja, ima za cilj sakrivanje i zamagljivanje suštine, a to je besomučna pljačka naroda pod navodnom formom legaliteta. Potpuni monopol nad skoro svim strankama u Srbiji ima krupni kapital koji je u stvari pravi vlasnik države Srbije, ako je još išta od Srbije ostalo. Time je Srbija pod potpunom okupacijom uglavnom zapadnog krupnog kapitala.
 |
| Sloboda ... |
Sva laganja o navodno boljem životu građana Srbije se ne mogu ostvariti, jer je očigledo da u kolonijama nije moguć život dostojan čoveka. Samo patnja, siromaštvo, neizvesna budućnost, apsolutna duhovna i materijalna beda nam sleduju pod vlašću žutih i ostalih ofarbanih, preokrenutih, separatističkih i ostalih satrapskih stranaka na vlasti i u lažnoj opoziciji. Tesna veza između krupnog kapitala i „demokratije“ rezultuje upravo ovakvim pogubnim rezultatima po narod i državu. To nije ni čudo, jer je osnovni cilj kapitala njegovo uvećanje kroz profit, a profit i interes su svetinje za čije ostvarenje se ne biraju sredstva.
Puna usta demokratije srpskih kvislinga koji samo u predizbornim kampanjama uveravaju sluđene „birače“ da su suvereni u svom izboru, pretvara izbore u farsu, jer već decenijama „ biramo“ između istih njuškikoje se samo smenjuju na političkoj vrtešci, koja je sve, samo nije stvarni odraz volje naroda. Vlada, na takav način stvorena u kuhinjama zapadnih ambasada, može potpuno da izgubi poverenje naroda, a ipak izgura ceo mandat, samo ako je u stanju da sačuva skupštinsku većinu od 126 poslanika.Kriza vlade može da nastane samo kada ta vlada izgubi poverenje krupnog kapitala. Dok u potpunosti ispunjava zahteve krupnog zapadnog kapitala, bez obzira na tragične posledice po građane Srbije, ništa se neće promeniti. U opoziciji čuče još gori od postojećih na vlasti i samo čekaju da uz pomoć istog zapadnog kapitala zamene postojeće.
 |
| Konačno rešenje ... |
Osnovni postulat takozvane demokratije je privid slobode izbora. U stvari, ljudi i stranke se menjaju na vlasti, odlaze i dolaze uvek isti, a poredak se ne menja. To su suštinske promene bez promena. Jedina promena je još gore stanje u društvu i dalje uništenje države i naroda.
Proglašavanje ovog kvinsliško-kleptokratskog sistema za demokratski sistem je vređanje zdravog razuma. Međutim, ima dovoljno sluđenog naroda koji će izaći na izbore inažalost svojim glasovima dati kakav-takav legitimitet budućoj vlasti, misleći da su zaista nešto birali i odlučili.
Upravo zboggore navednih razloga, Komunistička Partija Srbije poziva sve svoje članove i simpatizere da izađu na izbore i sve ponuđene kandidate precrtaju, jer niko od njih ne zaslužuje da vodi ovu ubogu i uništenu zemlju.
