Na karikaturalan nacin, ulazak bivšeg SSSR-a u arenu modernog kapitalizma ostvaruje se odmah na bazi jedne « finansijske akumulacije » osobenog žanra, jer se ta akumulacija zasniva na… masovnom razaranju proizvodnih snaga, ukljuciv i industrijsku bazu zemlje.
U svojoj knjizi "Kum Kremlja, Boris Berezovski i pljacka Rusije", americki novinar Paul Klebnikov (iz casopisa Forbes), prenosi svoj razgovor sa gradonacelnikom Moskve, Jurijem Lužkovim :
« Govorimo da je privatizacija bila neophodna da bi se stvorili novi vlasnici i da bi ovi mogli bolje da upotrebe svoju svojinu i povecaju proizvodnju. Pogledajmo privatizaciju preduzeca. Pretpostavlja se da ce novi vlasnik bolje upravljati preduzecem. Medutim, to je moguce samo ako je preduzece placeno po stvarnoj ceni. Dacu vam jedan konkretan primer. Ako kupim ZIL, gigant automobilske industrije, za samo 4 miliona dolara, onda nemam nikakve potrebe da i dalje proizvodim automobile. Preduzece zauzima površinu od 240 hektara i ja mogu višestruko povratiti uloženi novac pretvarajuci ga u stovarišta ili nešto slicno.
Naš naucni institut (hemijski) prodan je za 200.000 dolara. Prvo, tu je bila citava gomila veoma vrednih naucnika koji bi zaista mogli da zaraduju po 20.000 dolara godišnje. Drugo, institut je opremljen bazom za eksperimentalnu proizvodnju na kojoj je bilo moguce razvijati nove tehnologije. A to preduzece je prodato za 200.000...
