Dok traju žive rasprave ekonomista o tome kako da se konačno uspostavi kakva takva ravnoteža između ogromnih državnih rashoda i skromnih prihoda, uočljiva je lakoća s kojom se novac izdvaja za mnogobrojne vladine agencije, koje po ocenama gotovo svih stručnjaka i običnih građana predstavljaju prave mašine za gutanje narodnog novca.
Zanimljivo je da niko ne može pouzdano da kaže koliko zapravo postoji raznih agencija, kancelarija i direkcija, zato što u vladi Srbije jednostavno ne postoji takav dokument po kome bi se mogao nedvosmisleno utvrditi njihov broj. Stoga je procenjeno, na indirektan način, iz zakona objavljenih u Službenom Glasniku, da postoji neverovatnih 130 agencija. A taj broj se i dalje neprestano menja. Po tome je Srbija neslavni lider u Evropi, jer poređenja radi, u drugim evropskim zemljama podjednake veličine, postoji samo po desetak agencija.
Takođe je misterija - koliko je ljudi u njima zaposleno, kao i to koliko se tačno novca izdvaja za njihov rad, ali procene kažu da je to fantastična cifra od preko 800 miliona evra.Neosporna je činjenica da nisu baš sve državne agencije nepotrebne. Naprotiv, neke od njih, kao na primer one koje se bave promocijom izvoza ili privlačenjem stranih investicija, potencijalno su veoma korisne. Pa ipak, teško je naći opravdanje za njihovo nekontrolisano gomilanje.
Kao što smo rekli, nikome nije poznat njihov precizan i konačan spisak, međutim u skoro beskrajnom nizu agencija najrazličitijih naziva i namena, nalaze se i Agencija Republike Srbije za antidoping, Republička agencija za poštanske usluge, Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, i tako dalje unedogled. Ekološkim problemima se bavi čak nekoliko agencija, a isto tako i regionalnim razvojem.
Prilično je nejasno i šta je tačno delokrug rada pojedinih agencija, pa se zato dešava da se aktivnosti institucija preklapaju. Naime, neke agencije obavljaju isti ili sličan posao, a takođe i organi uprave u okviru ministarstava obavljaju isti takav posao.
Mnogi stručnjaci, a pogotovo građani, tvrde da je do tolikog neviđenog umnožavanja raznih agencija i kancelarija došlo zbog potrebe za zapošljavanjem stranačkih kadrova, a u vladi Srbije su svojevremeno izjavili da je mnogo agencija proisteklo i iz obaveza prema Evropskoj uniji.
Takođe, poznato je da su plate zaposlanih u takvim agencijama, savetima i kancelarijama i po nekoliko puta veće od prosečnih zarada u državi, što sve zajedno jasno govori o kakvom se radi opterećenju za budžet, koji je i bez toga premali za sve goruće potrebe.
I mada se u principu svi slažu sa činjenicom da je neophodno ukinuti mnoge od agencija, i svesti ih na razumnu meru, ipak se čini da to neće biti lagan zadatak. Tim problemom se niko do sada nije bavio na pravi način, a ni u aktuelnom trenutku to ne izgleda kao najvažnija briga.
Osim toga, i sama vlada je ranije najavljivala donošenje zakona kojim bi se ukinule suvišne agencije, kancelarije i direkcije, pa ipak od toga zasad neće biti ništa. Očigledno da je to posao koji će morati da sačeka sledeću vladu.
Do tog trenutka, kada se neko napokon ne pozabavi merama štednje, državna kasa će morati i dalje da stenje, i da sa naporom izdvaja preko 800 miliona evra godišnje, za uglavnom nepotrebne izdatke.
A to, dakle, znači bacanje u vetar preko 2 miliona evra – svaki dan.
Suvišno je i govoriti koliko bi se korisnije mogao upotrebiti toliki novac. Kao na primer, za nova radna mesta, školstvo, zdravstvo... Uostalom, upotrebite svoju maštu.
Преузето од: http://serbian.ruvr.ru
