El Pais:
"Dosta nam je da nas tretiraju kao kriminalce. Mi smo radnici koji se bore protiv velike nepravde: pokušavaju da unište naš način života", kaže Hose Luis. Promuklim glasom i jakim asturijskim naglaskom nam govori da su barikade jedini način borbe koji poznaje. "Moj se deda borio 1934, moj otac 1962, a sad je red na mene". Na reveru jakne nosi značku sa likom Lenjina, srp i čekić. Drugovi se šale s njim. "Ti bi hteo sbaciti kralja i uspostaviti komunizam", kaže jedan kroz smeh. Na to mu Hose Luis odgovara: "Pa naravno".
Hose Luis, 40-godišnjak sa dvoje dece, tvrdi da se u poslednjih 80 godina ništa nije promenilo. "Metode su drugačije, ali je cilj isti: ugušiti radnike, iako smo mi ti koji izdržavamo političare". Kaže da mu je dosta s pokušajima da se slome rudari. Oseća se prevarenim od strane Vlade, jer ne ispunjava dogovoreno, jer ne sprovodi plan za industrijsku transformaciiju rudarskih basena koji bi garantovao dostojanstvenu budućnost. "Prvo postignemo dogovor i posle par godina odluče da ga ne ispune. To je previše. Već godinama je tako. Mi nismo besni, nama je do***čilo.
Pola osam je ujutro i ovaj razgovor se odvija na poligonu u blizini autoputa za Santander blizu Lugones de Llanera u Asturiji. Tu se sastalo 30-ak rudara radi planiranja blokade autoputa. "Ne možemo dolaziti zajedno jer nas prate", kaže Pelayo (izmišljeno ime), vođa ove grupe rudara. "Tako da ovaj mali skup ne može dugo potrajati".
Prolaze automobili i iz jednog ih posmatraju netremice. Pelayo raspušta grupu iz straha da se radi o agentu policije i da bi za par minuta mogla stići Guardia Civil (španska žandarmerija). Odlučuju da se vrate na isto mesto za dva sata kasnije i da se organiziraju. Konačno, zaustavljaju sabraćaj u oba smera na kratko, nizom zapaljenih automobilskih guma. Ubrzo stiže nekoliko patrola kojima se ne mogu suprotstaviti budući da su omanja grupacija.
Kaifixiu je sindikalni vođa jednog rudarskog basena u centru Asturije. Svaki dan posvećuje od 12 do 14 sati planiranju "protestnih akcija”. U početku, može izgledati da ne ispunjava profil rudara: nije ni korpulentan ni visok. Međutim, razgovarajući s njim se otkriva da nije potrebno biti veliki da bi zaslužio poštovanje. Šali se neprestano i priseća se Boga na svake tri rečenice. Po lošem. Kaže da se, boreći za svoja prava, naoružava hrabrošću; uverava nas da su i ostali rudari napravljeni od istog materjala. "Ovde imam 40 zemljaka koji bi za mene dali ruku u svakoj situaciji".
U jednom baru blizu basena nam pokazuje fotografije na svom mobilnom telefonu. "Vidi, ovo je krivina na autoputu koju smo blokirali juče". "U ovom grmlju smo sakrili lansere" (tako nazivaju cevi za lansiranje pirotehničkih raketa na policiju). "Nekoliko metara dalje smo parkirali kombi sa automobilskim gumama za paljenje". Danas ćemo opet organizovati blokade. "Već je sve spremno. Sinoć sam do dva sata ujutro planirao. Moramo dobro paziti. Policija nas želi pohapsiti i desetkovati. Zbog toga je fundamentalno imati put za evakuaciju".
Kaifixiu se smatra obaveznim da brani svoju i budućnost svog sina od 5 godina. Kaže da rudarstvo nije toliko isplativo, ali to ne opravdava njegovo uništenje. "Sektor rudarstva treba spasiti u celini. Neću da čujem o premiji za rizik. Postoje fondovi za zapošljavanje, postoji i uredan plan koji hoće ukinuti potezom pera. Radi se o napadu na radnički pokret".
Na pitanje, koliko dugo se planiraju boriti, uzdiše i podiže pogled: "Dakle... dokle god ne bude bilo urednog i koherentnog predloga, mi ćemo nastaviti s pritiskom. Rudari će ostati zatvoreni u okna, i mi ćemo nastaviti s mirnim protestima, blokiranjem puteva i barikadama”. "Nadam se da će se situacija promeniti, jer, u suprotnom, neko bi mogao biti ozbiljno povređen".
Preuzeto od: El Pais
