Čileanski studenti širom države danas stupaju u štrajk, nastavljajući svoju žestoku borbu za kvalitetno i javno obrazovanje. U masovnim protestima od više desetina hiljada studenata i đaka takođe se nalazi i veliki broj nastavnika, roditelja pobunjenih studenata i radnika. Čak 80 radničkih organizacija takođe će stupiti u 48-časovni štrajk podrške studentima i đacima.
Štrajkom se ujedno označava i kraj napetog meseca u kojem je izbijalo više protesta i sukoba s policijom. Preko godine dana studenti se predano i žestoko bore, forsirajući obrazovanje u sam centar fokusa državne agende. Tokom proteklih meseci došlo je do re-radikalizacije studentske pobune - ukupno 9 srednjih škola upravo se nalazi pod okupacijom. Pritom je svakako bitno istaći kako u borbi za svoja prava uz studente prednjače srednjoškolci, pokazujući kako su i u tim ranim godinama izuzetno svesni klasnih konflikata i važnosti borbe koja je pred njima.
Tokom protekle nedelje 1/100 tinejdžera je uhapšeno i povređeno za vreme policijskih napada na okupirane srednje škole. Mnogi su mirnim protestom i solidarnošću pružili znatan otpor nasilnim upadima policije. Pošto je većina demonstranata maloletno, neki su istakli kako je detaljno pretraživanje od strane policije ujedno i oblik seksualnog zlostavljanja. Jednog dečaka policija je pogodila suzavcem u telo iz neposredne blizine.
Situacija u zemlji je takva da nijedna strana ne želi posustati - studenti i đaci odlučni su svoju borbu voditi sve do pobede, dok su se vlasti odlučile na policijsku brutalnost, doslovno protiv "sopstvene dece" - termin koji političari toliko vole isticati u svojim predizbornim kampanjama . U zemlji koja je prošla brutalnost diktatorskog režima Augusta Pinočea i njegovu nasilnu instalaciju režima slobodnog tržišta, sada se budi na krilima nove generacije koja ni ne pamti 17 godina torture i diktature. Omladina Čilea iskazala se svojom izuzetnom hrabrošću boreći se agresivno protiv policije od koje su strepile prethodne generacije njihovih roditelja.
Njihovi roditelji borili su se za slobodu i prave demokratske vrednosti, njihova deca sada idu korak dalje. Žele kraj profiterstvu u obrazovnom sektoru i žele po svaku cenu odbraniti i unaprijediti javni obrazovni sektor, prepoznavajući kako je upravo kvalitetan javni sektor - dostupan svima - esencijalni segment za kolektivni napredak, dok privatizacija obrazovanja vodi u još dublje klasne podele i opšte propadanje države i naroda .
Vođe snažne konfederacije univerzitetskih studenata udružili su se s đacima iz srednjih škola, njihovim predstavnicima i pozvali na masovni štrajk kao odgovor na kontinuirano nasilje i zapostavljanje od strane vlade. Pre dva meseca predstavili su temeljiti "plan od 5 tačaka", na koji su se vlasti oglušile. "Izgleda kako ministar jako sporo čita", rekao je portparol studentske federacije, referirajući se na ministra obrazovanja Haralda Beiera.
Od pobune studenata, koja je počela u aprilu 2011, do sada su uspešno proterali već dva ministra obrazovanja, no, takođe su svesni kako ove rošade u vrhu vlasti nemaju nikakve veze s ostvarenjem njihovih ciljeva. Upravo zbog tog stajališta nisu se dali pokolebati niti su nasjeli na proverene trikove kojima vlast nastoji da uguši pokret. Više od godinu dana je prošlo od početka studentskog ustanka, a tenzije su visoke kao iu aprilu 2011, možda još i više. Vlasti su ponudile obećanje kako će uložiti 700 miliona USD za školarine, ali studenti i đaci složno odgovaraju - to je nedovoljno i to nije cilj, cilj je besplatno školovanje, javno i za svih. Pokušavale su vlasti s još nekim potezima, predložilo se smanjenje kamata na studentske krediti sa 6% na 2%, ni to nije pokolebalo pobunjenu omladinu. Kako je i izjavio portparol studentske federacije za vreme gostovanja na državnoj televiziji ove nedjelje - "želimo sve ili ništa".
Studenti i đaci su svesni kako ovaj politički sistem ne radi njima u korist - kao iu slučaju drugih "demokratija" iu Čileu imamo dve dominantne stranke - levi i desni centar - koje nude jedan te isti, tržišno orijentisan program. Radikalniji studenti potpuno odbacuju ovakav politički sistem, čak i Komunističku Partiju koja će se takođe takmičiti na parlamentarnim izborima koji se održavaju u oktobru ove godine. Sve ovo je ujedno i uvod prema predsjedničkim izborima koji se održavaju 2013, do tada će brojni pobunjeni đaci biti punoletni i da imaju pravo glasa. No, s obzirom da politikom dominira leva i desna alijansa, pitanje je koliko će mladih uopšte učestvovati na predstojećim izborima. Mladež Čilea nema iluzija, ai ono što su imali razbijeno je u julu ove godine kada je Kongres odbacio mogućnost procesuiranja 8 privatnih univerziteta za koja se ispostavilo da ostvaruju profit na ilegalne načine - formiranje trećih kompanija koje su iznajmljivale prostor samim univerzitetima. Ta afera još je dodatno zacementirala radikalan stav čileanske mladež koja sada uviđa da je elita podjednako "trula", bez obzira da li naginje na levu ili desnu stranu političkog kompasa.
U isto vreme revolt mladih ljudi širi se na sve starosne grupe. Istraživanje pokazuje kako svega 1/3 stanovnika Čilea odobrava rad vlade, medija i crkve. Stoga ne iznenađuje kako na masovnim uličnim protestima učestvuje sve više roditelja i radnika.
Glasnogovrnica i jedna od ključnih osoba u srednjoškolskoj pobuni, Eloisa Gonzalez, komentarisala je za list Le Monde Diplomatikue: "Mobilizacija je jedini način da se čuje naš glas. Institucije ne mogu govoriti u ime socijalnog pokreta. Nužno je formiranje više pokreta koji će u prvi plan gurnuti alternative neoliberalnom sistemu ", rekla je Gonzalez, koja ima svega 17 godina, ali i nepogrešivo promišljanje glede aktuelne situacije.
Jedna od ključnih osoba u pobuni studenata i srednjoškolaca, 17-godišnja Eloisa Gonzalez
Eloisa je apsolutno u pravu kada tvrdi da institucije ne mogu govoriti u ime pokreta, bez obzira da li se radilo o općenarodnom, studentskom ili radničkom. Alternative neoliberalizmu postoje, izuzetno kvalitetne, progresivne i za celo čovečanstvo bolje alternative - no, kako i tvrdi mlada Gonzalez - te ideje moraju biti "gurnute" u prvi plan, oko njih se mora okupiti narod koji nema nikakvog razloga ne raskrstiti jednom zauvek sa praksom neoliberalizma.Pokret mladih ljudi u Čileu, kao i onaj u Kvebeku, velika je inspiracija za ceo svet io ovim događanjima moralo bi se znati mnogo više. Očito je kako za globalne medijske monopoliste nije svako proleće "Proleće". U svakom slučaju, poglede bi morali usmeriti prema Čileu i tamošnjim zbivanjima, jer borba čileanskih studenata i đaka za slobodno obrazovanja i pravo obrazovanja za svih, definitivno nije lokalna borba, ona jeste i mora biti internacionalnog karaktera.
Preuzeto od: http://www.advance.hr
