U velikom, i poprilično otvorenom, razgovoru za američki list The Atlantic, predsednik Barack Obama iznosi svoje viđenje po pitanju aktualne krize na Bliskom istoku, samo nekoliko dana pre važnog sastanka s izraelskim premijerom Benjamin Netanyahuom u Washingtonu.
Kroz celi razgovor Obama snažno potencira povezanost SAD-a i Izraela i u nekoliko navrata sebe predstavlja kao predsednika koji od prvog dana u Beloj kući radi u interesu države Izrael.
Uprkos istorijskim odnosima između SAD-a i Izraela, Obama tvrdi kako nijedan američki predsednik u istoriji nije toliko učinio za Izrael koliko on. No, napominje kako je spreman učiniti i još puno toga.
U razgovoru daje do znanja kako SAD nikada neće dopustiti da Iran dobije nuklearno oružje. Tvrdi kako bi tada celi Bliski istok želeo nuklearne bombe. Obama priznaje kako bi nuklearni rat doveo do brojnih ljudskih žrtava, ali još više ga zabrinjava što bi se u takvom scenariju desilo s globalnom ekonomijom.
Po pitanju Sirije govori potpuno otvoreno - za razliku od američke državne sekretarice Hillary Clinton, koja ima tendenciju isticati "humanitarne ciljeve" i "ljudska prava", Obama se uopšte ni ne trudi sakriti pravi cilj američke politike na Bliskom istoku. Za njega Sirija predstavlja zadnji bastion savezništva s Iranom i zato mora pasti pod svaku cenu.
Svestan je činjenica da Rusija trenutno opstruira američki plan za Bliski istok, ali daje do znanja kako Amerika nikada neće odustati.
Takođe otvoreno govori i o tzv. "arapskom proljeću" koje je, "uprkos manjim problemima", itekako pomoglo u širenju pro-američkih ciljeva širom regiona.
Po pitanju "preferira li mir umesto rata", tvrdi kako je uvek spreman za vojnu akciju ako je to u interesu SAD-a !?.
Veliki intervju Obame svojevrsni je dokument vremena koje je obeleženo drastičnom eskalacijom tenzija na prostoru Bliskog istoka. Amerika jasno daje do znanja kako im je apsolutna kontrola nad čitavim regionom od najveće moguće važnosti. Iz razgovora s predsednikom Obamom takođe je vidljivo kako SAD ima gotovo potpuno kontrolu nad Bliskim istokom, jedine dve države koje još uvek odolevaju su Sirija i Iran.
Donosimo vam kompletan transkript u slobodnom prevodu s engleskog jezika. Razgovor s Obamom vodio je novinar lista The Atlantic, Jeffrey Goldberg.
TRANSKRIPT: Barack Obama za The Atlantic
JEFFREY GOLDBERG: Koliko smo čuli, izraelski premijer Benjamin Netanyahu za vreme posete SAD-u će vas upitati nekoliko specifičnih pitanja u pogledu iranskog nukearnog programa. Koji će biti vaš odgovor izraelskom premijeru? Koju poruku želite poslati?
BARACK OBAMA: Kao prvo, moram reći da ne znam što će me premijer tačno pitati. Nemam nikakvih indicija da dolazi sa "oštrim" pitanjima. SAD i Izrael su u stalnom dogovoru po pitanju teške situacije i mogućnosti da bi Iran mogao nabaviti nuklearno oružje. To je jedna od mojih top 5 spoljno-političkih zabrinutosti još od mog dolaska u Kancelariju.
Čim sam postao predsednik, odmah smo dogovorili strategiju da ćemo mobilizirati međunarodnu zajednicu u pogledu ovog problema i izolovati Iran. Takođe smo Iranu poslali poruku kako postoji put kojeg trebaju slediti ukoliko se žele vratiti u zajednicu naroda, ali ako ga se ne budu držali, moglo bi biti znatnih posljedica.
Tri godine kasnije, možemo reći kako smo u tome bili daleko uspešniji no što su neki prognozirali posle mog dolaska u ured. Iran je bio na potezu, svet je bio podeljen po pitanju kako se suočiti s tim problemom. Danas, svet je ujedinjeniji no ikad po pitanju Irana i iranskog nuklearnog programa, a Iran već oseća žestoke sankcije koje su im nametnute.
U isto vreme svesni smo da je od najveće važnosti sledeće - da li je problem rešen? I jasno je kako Izrael ima veliki interes da im se pokažu i konkretni rezultati. Ali ono na čemu insistiram već 3 godine je činjenica da uklanjanje potencijalne nuklearne opasnosti od strane Irana nije nužno samo za sigurnost Izraela, nego i SAD-a. I kada kažemo da su sve opcije na stolu, zaista tako i mislimo.
Nastaviti ćemo naš pritisak sve dok Iran ne krene drugim putem.
GOLDBERG: Vratimo se malo na ovu frazu "sve opcije su na stolu" - spomenuli ste je do sada valjda 50 ili 100 puta. Mnogi ljudi vam vjeruju, ali dve najvažnije osobe kojima je ova izjava upućena - vrhovni vođa Irana i izraelski premijer, ne veruju vam baš u potpunosti. Čini se kako izraelska vlada smatra da je izraz preopširan i da ga se već predugo koristi. Hoćete li im dati kakvu čvršću retoriku?
OBAMA: Mislim da izraelski narod svata, mislim da američki narod shvata i mislim da i Iranci shvataju. Radi se o političkoj komponenti koja uključuje izolaciju Irana, ekonomskoj komponenti koja uključuje još neviđene i razdorne sankcije, diplomatsku komponentu koja uključuje jačanje koalicije putem grupe P-5 plus 1 i osiguranje da IAEA može nadzirati iranski vojni program, ali znači i vojnu komponentu. Mislim da to svi shvataju.
Verujem kako izraelska vlada shvata, da ja kao predsednik SAD-a, ne blefiram. Naravno, ne idem okolo i javno iznosim koji su nam tačno planovi, ali verujem da i Iran i Izrael shvataju da kad SAD kaže kako je neprihvatljivo da Iran ima nuklearno oružje, mislimo što kažemo. Dopustite da vam tačno objasnim zašto je ovo toliko važno za nas.
Uz veliku opasnost koja preti Izraelu, jednom od naših najvažnijih saveznika na svetu, uz nečuvenu retoriku Irana koji preti Izraelu putem iranskih vođa - ako Iran dobije nuklearno oružje, to bi se potpuno kosilo s mojom politikom o ne-proliferaciji. Postoji velika opasnost da bi iransko nuklearno oružje moglo završiti u rukama terorista.
Nadalje, jasno je kako bi posle toga i drugi igrači u regiji također željeli da i oni imaju nuklearno oružje. I tako biste dobili nuklearnu trku u jednom od najosjetljivijih delova sveta, regija koja je prožeta nestabilnim vladama i sektaškim tenzijama. Također, Iran bi sada imao kapacitete sponzorisati i štititi svoje pristalice koji sprovode terorističke napade, jer se više ne bi toliko bojao potencijalnog vojnog udara.
GOLDBERG: Kakav bi vaš stav bio kada Izraela ne bi bilo u toj slici?
OBAMA: I dalje bi od najviše sigurnosne važnosti za SAD bilo da Iran ne nabavi nuklearno oružje.
GOLDBERG: Ali zašto je onda ovo pitanje uvek toliko binarno, uvek definirano kao Izrael protiv Irana?
OBAMA: Verujem kako je to posredi legitimne zabrinutosti Izraela koji je mala država u opasnom komšiluku, i kao posledica, uprkos činjenici da SAD i Izrael dele stanovišta po tome koliko će Iranu trebati za izgradnju oružja i uprkos stalnoj međusobnoj konsultaciji naših obaveštajnih službi, Izrael se ipak oseća više ugrožen.
I mislim da premijer i ministar obrane [Ehud Barak] osećaju snažnu i istorijsku odgovornost da ne dopuste da Izrael dođe u situaciju da se ne može braniti.
Ja razumem te zabrinutosti i smatram da nije iznenađujuće na koji način se celokupna situacija opisuje.
Ali želim jasno reći kako to nije način na koji mi problem prezentiramo kada putujemo po svetu i govorimo o tom problemu. Mi ga postavljamo ovako: ovo je nešto što ima veze s nacionalnom sigurnošću SAD-a, a u interesu je cele svetske zajednice. I uveravam vas kako Evropa ne bi pristala na uvođenje sankcija Irana - nešto što je za njih u ovom trenutku jako teško za izvesti, jer primaju puno nafte iz Irana - kada ne bi bili svesni da je to u interesu celoga sveta, da se spreči Iran u dobijanju nuklearnog oružja. Kina ne bi podržala sankcije koje proizlaze iz UN-ovog Veća Sigurnosti i druge zemlje širom sveta ne bi tako reagovale da mi nismo naglasili o koliko ozbiljnom problemu se radi.
GOLDBERG: Da li smatrate da je izraelski premijer možda previše izučio lekcije koje proizlaze iz Holokausta?
OBAMA: Mislim da premer ima odgovornost da zaštiti izraelski narod od opasnog susedstva i siguran sam da istorija Holokausta, antisemitizma i brutalnosti koja se provodi protiv jevrejskog naroda već više od hiljadu godina ima uticaja kada razmišlja o tim pitanjima.
No, mislim da je bitno prepoznati kako je premijer vođa moderne države koja shvata veliki vojni trošak i potencijalne neželjene konsekvence.
GOLDBERG: Mislite da Izrael može naštetiti sam sebi, i da će to našteti izraelskim interesima u Americi, ako odluče preventivno vojno sprečiti iranski nuklearni program?
OBAMA: Ne znam kako će se to odraziti na Ameriku. Ali smatram kako SAD instinktivno simpatiše s Izraelom i verujem da Izrael ima snažnu političku podršku u SAD-u, od obe stranke.
U mojim razgovorima s Izraelom, glavno pitanje koje postavljam: kako bi taj plan uticao na njihovu vlastitu sigurnost? To pitanje sam postavio i javno i privatno. U završnici izraelski premijer i ministar obrane moraju doneti odluku što je najbolje za njihovu sigurnost, ja im zasigurno neće govoriti što je za njih najbolje.
Ali kao blizak prijatelj i saveznik Izraela, i kao osoba koja je posvetila posljednje 3 godine kako bi Izrael imao što bolje sigurnosne kapacitete, i koji sam radio na nizu teških pitanja i problema zadnje 3 godine, poručujem im kako imamo celu arhitekturu sankcija koje su efektnije no što se iko nadao, da imamo svet koji je gotovo potpuno ujedinjen iza tih sankcija, da su naša saznanja, koja deli i Izrael, kako Iran još uvek nema nuklearno oružje i kako još uvek nije ni u stanju da ga počinje proizvoditi, što nam daje poprilično vremena.
U tom kontekstu, nastojaćemo da ovaj problem rešimo permanentno, ne privremeno. Jer jedini pravi i trajni put, a istorija je pokazala, je taj da država sama odluči da odustane od nuklearnog programa. Tako je bilo u slučaju Libije i Južne Afrike. Nemamo nikakvih iluzija o iranskom režimu, ali oni shvataju kako se trenutačno nalaze u jako lošoj situaciji, jako lošoj. Postoji šansa da će strateški kalkulisati i uvideti kako jednostavno ne mogu dalje ovim putem.
Ovo su teška pitanja. Da sam ja premijer Izraela, stalno bih se bavio tim pitanjima. No bavim se njima i kao predsednik SAD-a.
GOLDBERG: Možete li nam malo pobliže opisati vaš odnos s premijerom? Sastali ste se s njim više puta no s ijednim svetskim vođom. Smatra se kako imate disfunkcionalnu vezu. Kako to izgleda?
OBAMA: Ja zapravo smatram kako je naša povezanost jako funkcionalna. Činjenica je kako smo obavili puno posla s Izraelom u zadnje 3 godine. Verujem kako će premijer - i naročito ministar obrane - priznati kako nikada do sada SAD i Izrael nisu imali bliže povezanu vojsku i obavještajne službe. Kada pogledate sve što sam napravio za Izrael, po pitanju sigurnosti, zajedničkih vojnih vježbi, treniranja... to je više nego što je itko napravio u prošlosti. Od financiranja do konstrukcija anti-raketnih štitova kako bi izraelske obitelji bile sigurnije od napada, do osiguranja da Izrael uvek ima najnoviju vojnu tehniku i borbe protiv delegitimizacije Izraela, bilo u UN-ovom vijeću za ljudska prava, pred UN-ovom Generalnom Skupštinom, u slučaju "Goldstone Report", ili posle kritika vezanih uz flotilu (op.a. napad izraelske vojske na humanitarni brod za Gazu) - činjenica je kako naša veza funkcionira jako dobro.
GOLDBERG: Jeste li prijatelji? Pričate li o ičem drugom osim o poslu?
OBAMA: Istina je kako nas dvojica često nemamo baš previše vremena da pričamo o ičem osim o poslu. Rekavši to, takođe ću spomenuti kako ja i premijer dolazimo iz relativno različitih političkih tradicija. Ovo je jedna od retkih situacija u istorijti da imate desničarsku vlast u Izraelu, dok je u isto vreme u SAD-u na vlasti stranka lijevog-centra, mislim da to uvelike utiče na političku interpretaciju naše povezanosti.
Ali jednu stvar koju sam otkrio radeći zajedno s premijerom Netanyahuom je ta da možemo biti jako otvoreni jedno s drugim, izravni, iskreni. Kada imamo različito mišljenje to je obično po pitanju taktike, ne strategije. Naš cilj je sigurnost SAD-a, sigurnost Izraela, mir, da nam deca odrastaju u sigurnosti i da nema briga kada će gdje eksplodirati bomba, da možemo promovisati poslovni i ekonomski rast. Imamo zajedničku viziju kuda želimo ići. Naravno, kao i u slučaju svake saradnje s bilo kojim drugim stranim vođom, ne ide uvek sve baš idealno.
GOLDBERG: U jednom razgovoru pre 3 godine, neposredno pre no što je postao premijer, Netanyahu mi je rekao kako veruje da Iranom upravlja "mesijanski apokaliptični kult"?? (da li su ovi normalni). Prošle nedelje, General Martin Dempsey, rekao je za iransko vodstvo da je "razborito". Gdje je vaš stav između ovih oprečnih konstatacija? Smatrate li da iransko vodstvo zaista može biti toliko iracionalno da bi napravilo nešto što će štetiti i njima?
OBAMA: Mislim da ste dobro rekli kako se radi o oprečnim stavovima. Nema sumnje kako je Iran izoliran, ima jako introvertni politički sistem. Osnovani su i hrane se mržnjom prema SAD-u, Izraelu, delomično prema celom zapadu. Pokazali su kako su spremni ići izvan međunarodnih normi i međunarodnih pravila kako bi postigli svoje ciljeve. Zbog svega ovoga jako su opasni. Također su se obračunali s opozicijom u zemlji na brutalan i krvav način.
GOLDBERG: Da li vi držite da su mesijanski?
OBAMA: Mislim da je sasvim legitimno kazati kako je ovo režim koji ne deli iste vrednosti kao i ostatak sveta. Verujem, a to je verovatno i General Dempsey želio reći, da paze na opstanak vlastitog režima. Osetljivi su na tuđa mišljenja i uznemireni su izolacijom koju osećaju. Znaju, primerice, kako će ih ove sankcije strahovito pogoditi. Pokušaće izbeći puteve koji za njih imaju negativne posledice.
GOLDBERG: Nekako nije za očekivati da će režim izgrađen na anti-Amerikanizmu pokleknuti pod sankcijama koje nameće upravo Amerika.
OBAMA: Mislim da bi pitanje trebalo glasiti ovako: koji su zapravo njihovi pravi interesi? Evo sada čujemo od njih, posljednjih nedelja, kako je nuklearno oružje "greh" i kako je protiv Islama. I to su formalni govori njihovih vođa i ministara.
GOLDBERG: Verujete li da su iskreni?
OBAMA: Poenta uopšte nije u tome da li je verujem režimskim izjavama ili ne, poenta je da nije dovoljno da nam serviraju izjave - moraju pokazati celom svetu kako su njihove radnje konzistentne s tim izjavama.
GOLDBERG: Dopustite da potpuno izvrnem pitanje i pitam ovo: Zašto karantin nije vaša politika? U stilu izolacije kao što je to bio slučaj sa Sovjetskim Savezom, Severnom Korejom...
OBAMA: Iz razloga koje sam već i opisao - jer govorimo o najnestabilnijem regionu na svetu. To ne bi bilo dopustivo za velik broj zemalja u regionu. Iran je do sada već sponzorirao terorističke napade i s tog aspekta opasnost od proliferacije daleko je veća.
Jedina situacija s kojom danas možemo uspoređivati je Severna Koreja. Na njih smo izvršili velik pritisak i upravo ovih dana smo dobili naznaku kako planiraju odustati od svog nuklearnog programa. Ali Severna Koreja je još i izoliranija i zasigurno daleko manje sposobna da utiče na širi region no što je to Iran. Kada bi Iran dobio nuklearno oružje krenula bi velika nuklearna utrka širom Bliskog istoka, a to bi bilo opasno za celi svet.
GOLDBERG: Da li vidite opasnost u slučajnoj nuklearnoj eskalaciji?
PRESIDENT OBAMA: Apsolutno. Gledajte, radi se o sledećem, mislim da to nikad ne bi bilo slučajno. Mislim da bi bilo itekako namerno. Kada bi Iran imao to oružje, neću imenovati pojedine zemlje, ali barem 4 ili 5 zemalja Bliskog istoka bi rekle "počinjemo svoj program i nabavljamo nuklearno oružje". U takvom slučaju, mogućnost "miskalkulacije" postaje ogromna. U esenciji dobili biste indijsko-pakistanski problem, ali 5 ili 10 puta veći.
GOLDBERG: Gde svako cilja svakoga...?
OBAMA: Da, gde svako cilja svakoga.
GOLDBERG: Ono što se meni čini je - pretpostavimo da Hezbollah napadne Izrael. Izrael odgovori napadom na Libanon. Iran oglasi nuklearnu uzbunu i onda...
OBAMA: Potencijalna eskalacija u takvim uslovima je jako opasna, ali uz velike ljudske gubitke u slučaju nuklearne eskalacije na Bliskom istoku, samo zamislite kako bi to uticalo na svetsku ekonomiju. Došlo bi do prekida snabdevanja energijom kakvu još nikad nismo videli, cela svetska ekonomija bi doslovno stala. I zato kada kažem da je ovo problem i SAD-a, ne kažem da bi ga mi voleli rešiti, mi ga moramo rešiti.
GOLDBERG: Jedan od važnijih aspekata ovog pitanja je da li je za očekivati kako će Barack Obama biti spreman za vojni napad kako bi se zaustavio Iran?
Republikanci od ovoga već stvaraju problem - ali ne samo Republikanci, neki tvrde kako niste spremni za to.
OBAMA: Gledajte, ako ljudi tvrde da preferiram mir umesto rata, svaki puta kada pošaljemo naše mlade ljude na frontu suočeni smo s posledicama, ako tvrde da to ima uticaja na mene - neću se ispričavati. Svatko ko sedi u mojoj fotelji mora biti svestan cene rata, to je ozbiljna stvar. Ovo nisu video igrice ovde.
Rekavši to, smatram kako sam u zadnje 3 godine itekako pokazao da sam voljan, kada verujem da je u interesu SAD-a, pokrenuti vojne akcije, pa čak i kada je u pitanju veliki rizik. Naravno, uklanjanje Bin Ladena je bilo najdramatičnije, ali al-Qaeda je već bila na kolenima zbog brojnih aktivnosti po mojim uputama.
U Afganistanu smo napravili teške odluke jer smo osetili da su važne, kako bi došlo do tranzicije vlasti i kako bi se svladao talibanski napredak.
Osim regularne politike, mislim da je ovo argument s više strana. Ali to nije argument kog kupuje američki narod. Možda su nezadovoljni što je nezaposlenost još uvek visoka i što oporavak nije toliko brz, ali ne čujete da ljudi govore kako nisam odlučan kao vrhovni zapovednik američke vojske kada za to postoji potreba.
GOLDBERG: Možete li govoriti malo o Siriji kao strateškom pitanju? Slobodno spomenite i humanitarno pitanje, ali čini mi se kako je jedini način da se oslabi i izolira Iran taj da se ukloni njegov jedini saveznik u arapskom svetu?
OBAMA: Apsolutno.
GOLDBERG: Dakle, pitanje je: što ova administracija može učiniti?
OBAMA: Pa, gledajte, nema sumnje kako je Iran daleko slabiji no što je bio pre godinu dana, dve, ili tri godine. Arapsko proleće, koliko god nestabilno bilo, ipak je bilo strateški poraz za Iran, jer narod širom regiona video je kako Iran krši sve ono za što se oni bore - sloboda govora, samoopredelenja, pravo na protestima itd.
Iranski režim nije prijatelj tog pokreta i kretanju prema ljudskim pravima i političkim slobodama. Ali još direktnije, taj pokret sad okružuje Siriju, a Sirija je jedini pravi partner Iranu u celom regionu.
Naša je prognoza da su Bashar al-Assadovi dani odbrojeni. Sada je samo pitanje dana. Možemo li to ubrzati? Radimo sa svetskom zajednicom na tome. Problem nam predstavlja to što je Sirija daleko veća, sofisticiranija i kompliciranija zemlja od Libije - primerice, opozicija je jako neujedinjena - i uprkos činjenice da je na našoj strani celi arapski svet, zemlje poput Rusije još uvek nam ne dopuštaju da donesemo UN amandman ili da krenemo u akciju. Na tome sada radimo - državna sekretarica Clinton vodila je samit "Prijatelji Sire" u Tunisu - nastojimo pronaći načine kako da dovedemo humanitarnu pomoć. Ali moramo također ubrzati dovođenje reprezentativne sirijske vlade, kad se to dogodi, biti će to veliki gubitak za Iran.
GOLDBERG: Možete li išta napraviti da se taj proces nekako ubrza?
OBAMA: Pa... ništa što bih vam smio reći (smijeh).
Ovo je delomično kontekst koji pripremamo po pitanju Irana. Sada je trenutak kada Iran više nema nikakvih simpatija, a saveznici su mu na samom rubu. Moramo paziti da ne dođe do situacije da Iran sam sebe počne prikazivati kao žrtvu i da se pozornost ne skrene s centralnog pitanja - nuklearnog programa.
U konsultacijama smo sa svim partnerima, uključujući i Izrael, situacija ima mnogo faktora i dimenzija, moramo paziti na sve kako bi u konačnici postigli rezultat kojeg svi želimo.
GOLDBERG: Da li Izraelci shvataju to? Drugim rečima: jeste li objasnili svoje argumente premijeru Netanyahu-u?
OBAMA: U konačnici, mislim da će izraelski vođe postupiti onako kako smatraju da je najbolje za sigurnost Izraela i to je potpuno opravdano.
Kada prezentiramo našu strategiju Izraelu, stavljamo sve karte na sto i pojašnjavamo naše stavove po svim pitanjima. Sve nastojimo podupreti dokazima i činjenicama. Uspoređujemo naše predikcije s njihovima i nastojimo zakrpati sve rupe. Trudimo se objasniti da smo jako ozbiljni u pogledu svega ovoga. Siguran sam da ministar obrane Ehud Barak to zna i da će premijer Netanyahu, nadam se, kada me vidi iduće nedelje, takođe to shvatiti.
I još jednom želim im reći kako svako obećanje koje sam ikada dao državi Izrael i njenoj sigurnosti, sam ispunio. Deo vašeg pitanja, koje niste tako sročili, ali ste pretpostavljam mislili je: zašto uz sva ta izvršena obećanja još uvek postoji sumnja i otvorena pitanja?
GOLDBERG: Recimo tako.
OBAMA: Moj dogovor je - nema razloga da se sumnja u mene po tim pitanjima.
Jedan od razloga je što u ovoj zemlji i u medijima stvari se često politiziraju. Mislim da to nije nikakva tajna. Mislim da određene grupe ne žele razdvojiti SAD od Izraela, ali žele razdvojiti Obamu i jevrejske glasove koji su bili jako spremni podupreti moju kandidaturu.
Moj posao je da ti politički faktori ne utieču na našu strategiju i sigurnosnu važnost za naše dve države. Kada razgovaram s premijerom, ili moj tim rezgovara s izraelskom vladom, želim da hladne glave i otvorenih očiju razmatramo kako da postignemo zajedničke ciljeve.
Veza između SAD-a i Izraela je istorijno snažna i čvrsta, imamo zajedničku istorijt, veza između naših naroda je ogromna. Ali bitna je i apsolutna podrška izraelskoj državi od strane obe stranke. Što se tiče izraelske politike, oni moraju znati da bez obzira vladaju li SAD-om Demokrati ili Republikanci, uvek moraju znati - mi im čuvamo leđa. To je stav koji konstantno podupirem i podsećam sve na njega.
GOLDBERG: Dakle - u 4 reči, da li je to vaša poruka premijeru - "mi vam čuvamo leđa"?
OBAMA: To nije samo moja poruka premijeru, to je moja poruka celom izraelskom narodu i pro-izraelskoj zajednici u ovoj zemlji, još od početka mojeg mandata. Ne mogu biti jasniji no što sam bio ispred UN-ove Generalne Skupštine, kada sam se u potpunosti založio za obranu Izraela i izraelske sigurnosti, više nego ijedan američki predsednik u istoriji, ispred publike koja je - da napomenem - poruku dočekala s velikim aplauzom. Tako da neće to sada biti moja poruka, moja poruka na predstojećem sastanku s izraelskim premijerom biti će specifična, kako da rešimo aktualni problem zajedno.
Prevod za advance.hr: Marko K.
Izvor: The Atlantic
Direktan link na original:http://www.theatlantic.com/international/archive/2012/03/obama-to-iran-and-israel-as-president-of-the-united-states-i-dont-bluff/253875/
Datum objave razgovora: 2.02. 2012.
preuzeto od: http://www.advance.hr
