Cilj je primorati Srbe da se pomire sa gubitkom Kosova, u zamenu im ponuditi san o ulasku u EU i krišom ih uvući u NATO
Centralni dnevnik Prvog kanala ruske državne televizije - u analitičko-iformativnoj emisiji „Воскресное Время“, koja se emituje u udarnom terminu nedeljom u 21 čas a čiji je urednik i voditelj Petar Tolstoj – čukununuk Lava Nikolajeviča Tolstoja – posvetio je veliku pažnju nedavno izašloj knjizi „Vikiliks – Tajne Beogradskih depeša“.
Uz naglašavanje: nedavno je u Srbiji objavljena knjiga koja je izazvala efekat aktivirane bombe.
Fakti prenose u celini sadržaj emisije:
VODITELJ PETAR TOLSTOJ: Duboki ekonomski problemi sa kojima se u skoroj budućnosti moraju suočiti i Evropa i SAD, kriza u socijalnoj sferi i priznanje sloma politike multikulturalizma – sve to međutim, nije prepreka da se sa manijalaknom nametljivošću podučavaju druge zemlje kako je jedino ispravno da žive. Favorizovanje svojih vrednosti radi postizanja konkretnih ciljeva u geopolitici – takva je današnja praksa zapadne diplomatije.
Već pomalo zaboravljena raskrinkavanja sajta Vikiliks od koristi su za analizu međunarodne politike SAD prema maloj evropskoj zamlji – Srbiji. Ta analiza je još interesantnija kada se poveže sa aktuelnim ambasadorom SAD u Rusiji Majklom Mekfolom, koji je više puta u svojim knjigama i naučnim člancima poredio Vladimira Putina sa Slobodanom Miloševićem jadikujući nad nedostacima demokratije u Rusiji.
U Srbiji je nedavno objavljena knjiga koja je izazvala efekat aktivirane bombe – jer njen autor upravo analizira razgovore o demokratiji i otimanju Kosova – u čemu su glavni bili Amerikanci, uz punu saglasnost ljubomornih čuvara evropskih vrednosti.
Iz Beograda reportaža Jevgenija Baranova: http://www.1tv.ru/news/world/197707
BARANOV: Na više od sto stranica upravo ove knjige, objavljene u Beogradu na jeftinomm papiru, napisana je neverovatna saga o političkoj izdaji i prevari. Glavni junaci ove knjige su – predstavnici najvišeg rukovodstva Srbije – zemlje čija je politika donedavno izgledala neobjašnjivom i nelogičnom.
Ideja knjige „Vikiliks – Tajne Beogradskih depeša“ bila je jednostavna – izabrati iz ogromne količine poverljive američke diplomatske prepiske, objavljene na poznatom sajtu Vikiliks, sve što je u ovoj ili onoj meri vezano za Srbiju. Očigledna razlika između onog što su srpski političari javno govorili i onog što se realno dešavalo podstakla je novinara Nikolu Vrzića da bukvalno prekopa više od četvrt miliona dokumenata. Rezultat je prevazišao sva njegova očekivanja.
NIKOLA VRZIĆ: Depeše koje sam objavio neoboriv su dokaz da je za finansijsku, diplomatsku i medijsku podršku dolaska na vlast u Srbiji tzv. prodemokratskih snaga, koju su svojevremeno pružili Amerikanci, naše rukovodstvo sada primorano da plaća potčinjavanjem volji SAD, izvršavanjem američkih zahteva i direktiva.
BARANOV: Celokupna savremena srpska spoljna i unutrašnja politika mrtvim čvorom je povezana sa samo tri, ali zato veoma principijelna pitanja. To su – nezavisnost Kosova, članstvo u EU i pristupanje NATO. Sudeći na osnovu američkih depeša, baš te tri pozicije su važne i Vašingtonu. Cilj je – primorati Srbe da se pomire sa gubitkom Kosova, koje im je oduzeto silom, u zamenu im ponuditi neostvarivi san o ulasku u EU i krišom uvući zemlju u NATO.
Vojislav Koštunica je onaj na kojeg je svojevremeno bio pao izbor Zapada. Bilo je odlučeno da se ovom kompromisnom figurom zameni Milošević, koji je bio svrgnut tokom revolucije koju su finansirale SAD. Međutim, sudeći prema američkim depešama, blagi, skromni i politički neprekaljeni Koštunica – koji je prvo postao predsednik Jugoslavije a nakon njenog konačnog kraha i premijer Srbije – nije opravdao poverenje koje mu je ukazao Zapad.
VOJISLAV KOŠTUNICA: Prelomni momenat za mene bili su predsednički izbori 2008. godine. Upravo tada je postalo sasvim očigledno da je istovremeno nekoliko stranih ambasadora u Beogradu bilo do guše umešano u naše unutrašnje poslove. A još, baš tada, akteri svih tih prljavih poslova ne samo da su prestali da se skrivaju već su počeli i da se hvale svojim uspesima.
BARANOV: Izeđu predsednika i premijera Srbije došlo je do razgovora o prioritetnim pitanjima. „Premijer je odbio da nas upozna sa detaljima. Narednih dana očekujemo detalje od predsednika“ – to je suština jedne od depeša koja je bila poslata u Vašington iz američke ambasade u Beogradu. Možete li da zamislite – od predsednika države očekuju referisanje u ambasadi.
Boris Tadić – ambiciozni političar, demokrata, čim je postao predsednik, pokazao se mnogo popustljivijim od svog kolege iz demokratskog pokreta. Po sva tri pomenuta pitanja. Bez obaziranja na Ustav Srbije.
VRZIĆ: Naše vlasti stalno tvrde narodu da su privržene principu vojne neutralnosti zemlje koja je inače definisana zakonom. Dodaju da nemaju nameru da podstiču proces stupanja Srbije u NATO. Depeše, međutim, govore suprotno – u poverljivim razgovorima Predsednik se kune funkcionerima NATO u svoju vernost i uverava ih da je članstvo Srbije u NATO prioritet broj 1.
BARANOV: U tim istim poverljivim razgovorima Tadiću je još pre pet godina bilo jasno stavljano do znanja da će Srbija pre videti sopstvene uši nego EU sve dok ne prizna nezavisnost Kosova. Iz depeša se vidi da predsednika brine samo da informacija o tome ne procuri u javnost, jer bi njeno objavljivanje moglo da upropasti njegovu predsedničku kampanju, koja je bila zasnovana – prema savetima tih istih Amerikanaca – na uveravanjima da je Tadić jedini koji može Srbiju uvesti u Evropu.
Dakle, u trenucima kad u Pokrajini, koja je ostavljena na milost i nemilost separatista, desetine hiljada njegovih sugrađana vode svakodnevnu borbu za preživljavanje, kad srpske diplomate biju bitku po čitavom svetu za svaku reč na beskonačnim pregovorima, kada Rusija zbog Kosova lomi koplja u Savetu Bezbednosti UN, predsednik Srbije u poverljivom razgovoru saopštava da neće biti smetnja naporima međunarodne zajednice u stabilizaciji regiona – makar ti napori uključivali i neku formu nezavisnosti Kosova.
MARKO JAKŠIĆ, potpredsednik Zajednice srpskih opština i naselja Kosova i Metohije: Ubeđivali su nas da je sav problem sa našim Kosovom vezan isključivo za Miloševića i da će sva pitanja automatski otpasti čim pobedi demokratija. Žao mi je što smo tada sami na vlast u Srbiji doveli one koji su zemlju pretvorili u koloniju kojom se upravlja iz ambasada – u prvom redu iz američke i britanske.
BARANOV: Aktivni učesnik svrgavanja Miloševića i jedan od lidera kosovskih Srba Marko Jakšić donedavno je bio ne čelu Kliničkog centra u Kosovskoj Mitrovici. Ne tako davno smenjen je sa tog mesta, posle čega je sa velikim interesovanjem otkrio svoje prezime u jednoj od američkih depeša sa preporukom da ga „šutnu u zadnjicu“.
BARANOV: Miroslav Lazanski se sa skepsom odnosio prema objavljenim depešama smatrajući ih jednom od političkih špekulacija sve dok nije pročitao jednu o sebi. Amerikanci su ga označili kao okorelog protivnika stupanja Srbije u NATO a Lazanski dodaje da je njegova biografija besprekorno izneta. Zato sada govori: ako su Amerikanci napisali istinu o njemu, teško da su lagali i o ostalima.
MIROSLAV LAZANSKI, vojni komentator lista Politika: Konačno sam se uverio da su depeše istinite onda kada niko od pomenutih političara nije čak ni pokušao da opovrgne ono što je u njima rečeno. Red u kojem pripadnici naše elite svake godine na 4. jul čekaju na koktel u Američkoj ambasadi proteže se na kilometar. Danas si niko ukoliko se ne nalaziš na spisku pozvanih na tu proslavu.
BARANOV: Red za proslavu u Američkoj ambasadi u Beogradu. Po blagoslovu ambasadora Meri Vorlik, dolaze ministri, visoki činovi iz Generalštaba, poslanici, lideri opozicionih, pa i nacionalističkih partija. Opšta idila. Depeše, na primer, govore da je ministar u Vladi Srbije Rasim Ljajić bio tužan što prilikom tadašnjeg svog svakonedeljnog refereisanja nije imao da saopšti ništa novo.
BARANOV: Među brojnim fasciklama krivičnih predmeta kojima se bavi beogradski advokat Goran Petronijević, jedna je posvećena sadašnjem šefu vladine delegacije na pregovorima o Kosovu Borku Stefanoviću. Američka depeša gde se pominje ime ovog visokog srpskog diplomate u ovoj fascikli je materijalni dokaz izvršenog zločina.
GORAN PETRONIJEVIĆ, advokat: Mene su kosovski Srbi ovlastili da podnesem krivičnu prijavu protiv Borka Stefanovića pod optužbom za špijunažu i državnu izdaju. Depeša američke ambasade iz decembra 2007. godine govori da je gospodin Stefanović izneo detalje tajnog plana vlade Srbije koji je trebao da stupi na snagu u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.
BARANOV: Prema rečima ovog advokata, tužilaštvo je primilo predmet. Međutim, on će biti procesuiran samo u slučaju ako sadašnje državno rukovodstvo izgubi predstojeće izbore. Trenutno je ova fascikla jedini realni rezultat razotkrivanja tajni beogradskih depeša.
Mada je u to teško poverovati – u zemlji koja slovi kao otadžbina nenasilnih demokratskih revolucija ni do danas niko od visokih funkcionera koji se pominju u ovim depešama nije izgovorio ni jednu jedinu reč u svoju odbranu. A što je još interesantnije – niko im o njima nije postavio ni jedno jedino pitanje!
(Na emisiji radili Jevgenij Baranov, Igor Kritskov i Goran Šimpraga)
Preuzeto od: http://www.standard.rs
