Preduzeće koje se bavi gasom, oligarhija i jedno preduzeće za odnose s javnošću bez skrupula, rečnik koji se ne sme upotreblјavati te tragovi, koji vode u blizini Bele kuće.
"Duboko sam uveren da je sa malim brojem reči, a koje jako deluju na emocije, moguće preoblikovati javno mnjenje ". "U Bugarskoj je sve išlo glatko. Sada se moramo potruditi u Odesi".Jedan je Englez, a drugu partner u dijalogu iz Sjedinjenih Država Amerike. Zasad nije važno kako se zovu, niti koju ulogu imaju u ovome poslu. Odesa, Sofija, London, Vašington i Dnjepropetrovsk.
Ovo je priča o 2 tajna susreta. To je priča o kontroli snabdevanja gasom Evrope. To je priča o agenciji za odnose s javnošću, koja može manipulisati sa međunarodnim informacijama. To je priča o samom srcu svetske moći io tome kako je ono povezano sa ličnim profitima. To je priča o jednom nacističkom masakru. To je priča o ratu. A u njoj se našlo uklješten više od 40.000.000 golorukih građana. Drugim rečima ova priča (čini se) objašnjava zašto je u Ukrajini došlo do državnog udara i zašto se tamo vodi građanski rat.
Počnimo sa scenarijem. Najveće zalihe gasa na svetu nalaze se u Rusiji ili u Kazahstanu, zemlјi koja je povezana sa Moskvom. Ali nova ležišta su nedavno otkrivena u Ukrajini. Rusija je najveći snabdjevač Evrope gasom. Do pre nekoliko godina najveći deo gasovoda (i naftovoda) prelazio je preko ukrajinske teritorije. A zatim je došlo do stvaranja energetske autostrade Moskva-Berlin, nazvane North Stream, na čiji je vrh bio postavlјen bivši nemački kancelar Gerhard Šreder. Ali za Kremlјa to još nije bilo dovolјno. I eto onda operacije South Stream, koja ide direktno od Kaspijskog mora do Italije, prelazeći preko Crnog mora. ...
Preduzeće koje se bavi gasom, oligarhija i jedno preduzeće za odnose s javnošću bez skrupula, rečnik koji se ne sme upotreblјavati te tragovi, koji vode u blizini Bele kuće.
"Duboko sam uveren da je sa malim brojem reči, a koje jako deluju na emocije, moguće preoblikovati javno mnjenje ". "U Bugarskoj je sve išlo glatko. Sada se moramo potruditi u Odesi".Jedan je Englez, a drugu partner u dijalogu iz Sjedinjenih Država Amerike. Zasad nije važno kako se zovu, niti koju ulogu imaju u ovome poslu. Odesa, Sofija, London, Vašington i Dnjepropetrovsk.
Ovo je priča o 2 tajna susreta. To je priča o kontroli snabdevanja gasom Evrope. To je priča o agenciji za odnose s javnošću, koja može manipulisati sa međunarodnim informacijama. To je priča o samom srcu svetske moći io tome kako je ono povezano sa ličnim profitima. To je priča o jednom nacističkom masakru. To je priča o ratu. A u njoj se našlo uklješten više od 40.000.000 golorukih građana. Drugim rečima ova priča (čini se) objašnjava zašto je u Ukrajini došlo do državnog udara i zašto se tamo vodi građanski rat.
Počnimo sa scenarijem. Najveće zalihe gasa na svetu nalaze se u Rusiji ili u Kazahstanu, zemlјi koja je povezana sa Moskvom. Ali nova ležišta su nedavno otkrivena u Ukrajini. Rusija je najveći snabdjevač Evrope gasom. Do pre nekoliko godina najveći deo gasovoda (i naftovoda) prelazio je preko ukrajinske teritorije. A zatim je došlo do stvaranja energetske autostrade Moskva-Berlin, nazvane North Stream, na čiji je vrh bio postavlјen bivši nemački kancelar Gerhard Šreder. Ali za Kremlјa to još nije bilo dovolјno. I eto onda operacije South Stream, koja ide direktno od Kaspijskog mora do Italije, prelazeći preko Crnog mora.
Dva poteza, koja su dozvolјavala izgradnju premosnice (bajpasa) i zaobilaženje Ukrajine i koja su garantovala dovođenje u zavisnost velikog dela evropske ekonomije kao i izvlačenje tog njenog dela od kontrole Vašingtona. Istovremeno Rusija potpisuje sve tešnje dogovore sa Kinom, stvarajući na taj način vrlo kompaktni i veoma moćan blok protiv Sjedinjenih Država.
U međuvremenu su se dogodile neke stvari, koje upravo izokreću ovaj scenario, što danas ovako izgleda: izgradnja gasovoda South Stream je blokirana ne zna se do kada, a severnoamerički predsednik Barak Obama vrši pritiske na Evropu, kako bi ona pristala da se snabdeva (iako se čini da to nije moguće) gasom sa američkog kontinenta, a ukrajinski je koridor opet dobio stratešku važnost, osim što on nije više pod ruskom kontrolom i, na kraju, najveće preduzeće, koje je vlasnik ležišta gasa raštrkanih po Ukrajini, vrlo čvrsto je u rukama SAD.
Pređimo sad na protagoniste ove priče. Oligarh Igor Kolomojski postao je početkom marta meseca gubernator pokrajine Dnjepropetrovsk. Nјegov kolega na istoj funkciji u Odesi, kojeg smatraju čovekom jako odanim Kolomojskom, je Igor Mače. Sekretar Saveta Nacionalne Odbrane zemlјe je Andrej Parubij, a on je istovremeno osnivač nacističke partije Svoboda. Nacist Dmitro Jaroš nalazi se na čelu partije Desni Sektor, što je vojno angažovan u gušenju pobuna separatističkih na Istoku. Državna podsekretar SAD-a Viktorija Nuland je zadužena za spolјnu politiku Bele kuće u Evropi, i posebno, za bivše sovjetske republike. Državni sekretar je John Kerri, a Hunter Biden je sin potpredsednika Sjedinjenih Država, Joe Bildena. Devon Archer je sin najvećeg izbornog podržavača Kerrija i najbolјi prijatelј njegovog posinka Kristofera Hajnca. Senator Sjedinjenih Država je John McCain. Tim Bell je osnivač i član nadzornog odbora britanskog preduzeća za komunikacije Bell Pottinger.
Odmah nakon pobede pobunjenika na Majdanu i nakon njihovog zauzimanja vlasti u Kijevu, kralј čelika, kralј medija i kralј vojne industrije Kolomojski je imenovan za gubernatora najbogatije i najgušće naselјene oblasti zemlјe, koja ima još jednu karakteristiku: u njoj najvećim delom stanuje rusofono stanovništvo, koje se otvoreno neprijatelјski odnosi prema državnom udaru, što se odigrao u glavnom gradu.
Osim bogatstva i moći nad medijima Kolomojski može igrati na još jednu kartu: on je u izvrsnim odnosima s krajnjom desnicom, tako da može osnovati, čim je preuzeo dužnost, Batalјon Dnjepra, pravi pravcati odred smrti po nacističkom uzoru, sa zadatkom likvidiranja protivnika nove vlasti i separatista. Uostalom Kolomojski je bio i glavni finansijer puča izvršenog na Majdanu.
U martu mesecu događaju se još i druge stvari. Krim dolazi pod ruski poredak i najveće ukrajinsko preduzeće (Burisma) imenuje kao člana nadzornog odbora Huntera Bidena. Prvi događaj znači da Ukrajina nema više pristup u dve od tri glavne morske luke, čime Odesa dobija ulogu jedinog izlaska na more cijele zemlјe. Tu drugu vest treba shvatiti u širem kontekstu.
Prema "The Business Time-u" Ukrajina je potpisala tokom prošlih meseci niz ugovora sa dva kolosa iz Sjedinjenih Država: Chevron i EkkonMobil. Oni će biti novi gazde gasa u toj zemlјi. Zatim tu je i Burisma, njihov ukrajinski par: ovaj je potpuno u stranom vlasništvu. Sedište tog preduzeća je na Kipru, a tri klјučna mesta zauzimaju sin potpredsjednika SAD, Joe Bidena, sin najvećeg finansijera Državnog sekretara Džona Kerija, a tu je još i bivši polјski predsednik Aleksander Kvašnjevski; najveći ukrajinski akcionar, nije potrebno ni naglašavati, je naravno Igor Kolomojski. To je preduzeće "Wall Street Journal" definisao kao: "zločinačku organizaciju političkog kova".
Posedujući Krimu Rusija sebi može dozvoliti da se uputi severnije, dublјim vodama te da napravi jeftiniji i sigurniji naftovod i gasovod. No između Krima i Bugarske cevi idu delom mora, što se nalazi upravo ispred Odese. A Odesa je većinom rusofonski grad, u kojem su simpatije za novu vlast više nego ništavne. Sledeći potez opisao je "The Guardian". "U mesecu aprilu senator John McCain i Državni podsekretar Victoria Nuland odleteli su u Sofiju, gde su se susreli sa predsednikom Rosenom Plevnelievom. Pre no što su se popeli u avion sa mobilnog telefona Mekejna otišla je sledeća sms poruka." U Bugarskoj je sve išlo glatko . Sad se moramo potruditi u Odesi ". Na što se odnosila ta poruka američkog senatora? Kroz koji dan Bugarska je nagovestila nameru, da do dalјnjega zaustavlјa radove na South Streamu". A šta je s Odesom?
"Deutsche Welt" je otkrio: "Krajem aprila Nuland i Mekejn su po ko zna koji put doputovali u Ukrajinu. Ovaj put su se zaustavili jedino u Odesi. U sedištu gubernije održavala se sednica. Na njoj su bila prisutna dva američka ministra, gubernator Dnieprovodska Kolomojski i gubernator Odese Igor Mače, Sekretar za nacionalnu odbranu i bezbednost Andrej Parubij i vođa partije Desni Sektor, Dmitro Jaroš.
" Prisustvo Mc Kejna i Nulandove nije uopšte slučajna. Ne zbog službenih dužnosti, koje vrše, nego po tome što oni predstavlјaju. Kako je to već pre otkrio Popov, prvi od od dvojice je na čelu složenog sistema terminala, a taj se krije iza 20:02 revolucije, koje su se jedna za drugom dogodile u svetu (a neke pri tom nisu bile uspešne) od godine 2000 do danas, a druga ženska osoba bila je šefica CIA-e u Sovjetskom Savezu i bila je, između ostalog, mozak državnog udara u Moskvi godine 1991, koji je doveo do kraja Sovjetskog Saveza (o tome smo već pisali kao i o ulozi Popova).
O čemu su razgovarali, ne zna se. Ono što je poznato je, da je nekoliko dana nakon toga u tom lučkom gradu došlo do pokolјa, u kojem je izgubilo živote oko 300 osoba od ruke nacističkih letećih odreda. U tom pokolјu, kako je to dokumentovao Popov, direktno su bili umešani Parubij, Jaroš, Mače i Kolomojski. Od tog dana Odesa je čvrsto u rukama centralne vlade. I to u tolikoj meri, da ju je sredinom maja posetio glavom Karri i čak Bajden otac, potpredsednik Obame, dok su oko luke baš u tim danima započinjali radovi za postavlјanje ukrajinskog gasnog terminala.
I tu još nije kraj. Najveća i najbogatija ležišta ukrajinskog gasa nalaze se u istočnim oblastima. Baš u onima, koje kontrolišu separatisti. I tako se dogodi da prvo vlada, a potom i novoizabrani Predsednik otpočnu besomučnu ofanzivu protiv buntovnih pokrajina. Tu ofanzivu podržava i pomaže (prema mnogim svedočenjima međunarodnih izvještača) Batalјon Dnjepra."Ofanziva koja se isuviše očigledno podudara sa interesima Burisme" piše "Wall Street Journal".
A sve bi to bilo nemoguće bez jednog od protagonista naše priče: Timothi Bella. Taj Englez od 73 godine se od 1959. bavi publicitetom i komunikacijama. "Nјegova mreža veza je silno jaka i rasprostranjena je po celom svetu. Bell Pottinger je sjajna multinacionalna kompanija. Godinama već deluje u tišini i vrši uticaj na život miliona osoba", kazao je o njemu glavni konkurent na polјu komunikacija i aktivnosti lobiranja Ujedinjenog Kralјevstva, Mark Borkovski. "Nјegove ideje o etici i o moralu jako su različite od onih uobičajenih. Oduvek se sam hvalio, kako je odvratni manipulator medijima, i još češće, autor pravih pravcatih prevara na štetu javnog mnjenja« napisao je "Daily Telegraph".
Bell Pottinger je firma koja se bavi komunikacijama. Savremene firme toga tipa ne bave se reklamama ili time da organizuju za nekog ured za komuniciranje sa štampom. Nјihov je zadatak da stvaraju informacije, da preoblikuju javno mnjenje o nekome ili o nečemu, da promovišu ratove, da omogućavaju velikim multinacionalnim kompanijama da mogu zagađivati ili eksploatisati sirovine neke zemlјe, postižući blagonakloni stav stanovništva.
Verovatno bez agencije za odnose s javnošću ne bi bilo Zalivskog rata, niti bi ratovi u Jugoslaviji krenuli onim tokom kojim su krenuli, mnoge od navodnih revolucija ne bi imale uspeha, mnogo diktatora ne bi više bilo na vlasti, multinacionalne kompanije i velike banke imale bi mnogo manje moći. "Moje je duboko uverenje, da je sa malim brojem reči, a koje jako deluju na emocije, mogu preoblikovati uverenja javnog mnjenja", izjavio je Tim Bell.
Bell Pottinger vodila je izborne kampanje za Margaret Tačer, a potom je radila za sve njene vlade. Imala je za mušterije: korumpiranog predsednika Borisa Jelјcina, ženu sirijskog predsednika Asada, diktatorske vlade Uzbekistana i Belorusije, Zimbabvea, radila je za egipatskog predsednika Hosni Mubaraka i za čileanskog generala Augusta Pinočea, za marionetsku vladu, koja je instalirana u Iraku za vreme Bušove administracije , za ruskog oligarha Borisa Berezovskog, za ratnu industriju različitih zemalјa, pomagala je Blairovoj vladi za vreme Drugog iračkog rata, sprečila je uspeh revolucije u Bahreinu 2011, pomogla je da se prekriju zaboravom neke ambijentalne katastrofe, koje je izazvala holandska multinacionalna kompanija Trafigura, branila je vladu Šri Lanke od optužbi za pokolјe civilnog stanovništva, branila je izdavačku grupu Ruperta Murodocha od skandala izazvanog prisluškivanjem. "Nikad nisam radio za levičarske institucije ili za neku levu vladu", objasnio je ponosno Bell.
God 2012. Bell Pottinger potpisala je nove ugovore, presudne za našu priču, sa Burismom i sa Kolomojskim.Prema onom što tvrdi "Gardijan", "preduzeće je pokazalo veliku brigu u praćenju pobune na trgu Majdan kao i za sve ostale faze ukrajinske krize." Nikada u Evropi nije bilo tako velike jednodušnosti u informisanju, kao o događajima, što su se zbivali u Ukrajini. Čak je i pokolј, koji se odigrao u Odesi prošao u tišini, a građanski rat se smatra za "rat terorista".
Franco Fracassi
Preuzeto od : advance.hr
izvor(i):www.resistenze.org
