Početak 2013. godine ne nudi mir Evropi. Glavni politički događaj će biti jesenji federalni izbori u Nemačkoj. Oni mogu biti opasni po državu, koja je evropski teškaš čitave Unije. Nisu nikud nestali ni dužnički problemi. Doneta krajem 2012. odluka da se nastavi kreditiranje Grčke je za Atinu neophodan predah – ali ne i više od toga. Temu nastavlja naš posmatrač Petar Iskenderov.
Što se tiče dugoročnih perspektiva za Evropu – stručnjaci nisu uvereni da je evrozona sposobna da u najbliže vreme prevlada krizu. Analitičari rejtinške agencije Fič i dalje smatraju da će Grčka verovatno bankrotirati. To je svedočanstvo da zasad ne uspeva da se prelomi situacija u Grčkoj – rekla je u razgovoru za Glas Rusije šef katedre za evropsku integraciju MGIMO MIP-a Rusije Olga Butorina. Ona je podsetila da je grčki problem sazrevao u Evropi više decenija:
Grčka je više decenija imala makroekonomske pokazatelje, koji nikako nisu odgovarali kriterijumima evrozone. Na primer, deficit državnog budžeta je dugi niz godina pre nego je Grčka primljena u EU iznosio oko 8%. Međutim mi znamo da su kriterijumi bili da deficit iznosi najviše 3%. To se tiče i tempa razvoja grčke ekonomije. Ipak, EU se nada da će već donete mere naterati Grčku na strogu budžetsku disciplinu. Ako EU uspe da prelomi nepravilnu politiku zemlje, Grčka će ostati u evrozoni.
Prema mišljenju stručnjaka Fič, nije samo Grčka na granici da bankrotira, već su tu i druge problematične zemlje Sredozemnog mora. A ekonomski rast ove godine može da očekuje samo Nemačka. Naravno ako ne dođe do jakih predizbornih i postizbornih potresa.
Izbori zaista mogu ove godine da destabilizuju situaciju. Već u februaru će glasati Italijani. Očekivana promena vlasti nudi neodređenost, a stručnjaci američke banke Morgan Stenli prognoziraju da će političke snage Italije kritikovati mere štednje. To može da izazove paniku kod investitora, uplašenih da će Italija napustiti zonu evro. Dalji efekat domina je lako predvideti: od Portugalije i Španije do Grčke, kolaps evra i novi talas izolacionističkih raspoloženja u stabilnim državama EU.
A onda dolaze federalni izbori u Nemačkoj koji mogu pokazati nove tendencije u političkom životu zemlje, rekao je stručnjak Instituta za Evropu RAN Vladislav Belov:
Veoma su opasne izjave koje se čuju u Nemačkoj da postojeća koalicija HDS-HSS i „slobodnih demokrata“ neće opstati do izbora. Sada vidimoda je pala popularnost velikih tradicionalnih partija, jer se biračima čini da one nisu sposobne da predlože nešto pametno za prevladavanje krize.
U to vreme vodeći predstavnici britanskog poslovnog sveta su ozbiljno zabrinuti povodom mogućeg izlaska Velike Britanije iz EU. Agencija Rojters javlja da su se obratili sa otvorenim pismom premijeru Dejvidu Kameronu, u kojem ga pozivaju da postupa pažljivo i da ne pokuša da radikalno promeni odnos Velike Britanije prema EU. Biznismeni su ubeđeni da Britanija mora biti centar jake, reformisane EU. Ranije je premijer obećao da će sprovesti referendum po pitanju statusa zemlje u EU. Neki stručnjaci su referendum uporedili po važnosti sa planiranim plebiscitom 2014-2015 o tome treba li Škotska da ostane u sastavu Britanije.
Preuzeto od: Glas Rusije
