Poznati francuski publicista o krunisanju globalne svirepe elite kojoj smetaju i srednja klasa, i radnička prava, i nacionalni identiteti ...
Raspad SSSR, koji se desio pre 20 godina, za mnoge se pokazao kao loša novost. Rušenje Sovjetskog Saveza proslavila je grupica fanatika raštrkana po čitavom svetu iako su posle tog događaja usledile nebrojene nevolje i obmane.
Umesto Berlinskog zida, izrasli su brojni zidovi, koje su sagradili Vol strit i elektronski sistem za globalnu kontrolu. U mnogim zemljama situacija se pogoršala, što je posebno bilo primetno u Evropi, Americi i bivšim sovjetskim republikama.
Ali šta je zapravo uzrok i ko je konkretno kriv za sve te zločine? Nazovimo ih iluminatima ili – kako je rekao Šekspir – gospodom u senci, miljenicima Meseca.
Krah Sovjetskog Saveza počeo je od ekonomske dezintegracije velike jedinstvene sile, od pljačke njenih resursa i skoro očajnog položaja njenog naroda, koji je zatim usledio. Mnogi stariji ljudi našli su se izbačeni na ulicu, u bivšim sovjetskim republikama indeksi nataliteta su pali a mortalitet se znatno povećao.
Takozvana šok terapija, koju su formirali na Vol stritu harvardski „kuvari“, imala je za stanovništvo pogubne posledice koje se po težini i nepredvidivosti mogu porediti sa teškim 1930-tim godinama. Ruski narod je prilikom brojanja primetio da ga je manje možda i do 10 miliona ljudi.
Treba pažljivo da pogledamo posledice tog mračnog vremena i da osudimo odgovorne ličnosti i špekulante: lako je osuđivati zločine socijalizma, ali treba li da sudimo i nebrojenim zločinima kapitalizma?
GNEVNI AMERIČKI OLIGARSI
Raščlanjavanje SSSR nije donelo korist njegovim brojnim narodima, koji su se najvećim delom našli pod kontrolom oligarha i modernih tirana, potčinjenih zapadnim političarima i „manipulatorima simbola“.
Baltičke države bile su upućene na agresivno (u odnosu na manjinu ruskog stanovništva kod njih) i teško preživljavanje, da i ne govorimo o grotesknoj i apsolutno neopravdanoj potčinjenosti Americi.
Treba dodati da raspad Sovjetskog Saveza uopšte nije poslužio interesima američkog naroda.
Izbezumljeni od gneva, američki oligarsi počeli su nove ratove zajedno sa dinastijom Buš i doveli do kraha finansijskog sistema zemlje. Izražena nejednakost pretvorila se u najbolnije pitanje u američkom društvu kojim upravljaju sumanuti lideri i beskrajni ratovi. Današnja Amerika nazaduje. Amerika je samo baza nove globalne matrice stvorene od ratova i terora, manipulacija i disbalansa.
Kao Francuz, mogu da konstatujem slabljenje moje sopstvene zemlje i cele Evrope, počev upravo od tog varljivog događaja. Umesto da stvorimo novu ujedinjenu Evropu od Pariza do Vladivostoka, mi smo stvorili novo birokratsko čudovište i objavili novi hladni rat. Od pada SSSR NATO je na paradoksalan način dobio novi priliv snaga, a Francuska je počela sigurno da se pretvara – i pretvorila se! – u američku koloniju, nešto se desilo s njom posle Drugog svetskog rata.
Degolistički projekat je uvenuo, a Evropa se sagnula pred svojim novim gospodarima. Pad progresivne politike ubrzao je ono što je veliki sociolog Burdije nazvao restauracijom: restauracija „tri stotine“ onih koji su, prema iskazu Valtera Ratenaua, upravljali svetom pre Sovjetskog Saveza. A sada upravljaju bolje jer je sada njihovo upravljanje surovije. Razbijena Evropa danas nam jasno ilustruje tu činjenicu.
Setite se nepoštedne i skandalozne dužničke krize koju su pokrenule kriminalne privatne banke i nezavisne birokrate (pogledajte primer Španije), krize koja je sada udarila po evropskim poreskim obveznicima i penzionerima. Jačanje pozicija nemačke autoritarne vlasti takođe je jedna od posledica tog apsurdnog federalizma.
STRAH OD DEMOKRATIJE I NARODA
Dakle, raspad Sovjetskog Saveza bezumno je inspirisao iluminate, šogune Bilderberga, njegove naučnike i političare, da uveliko počnu da uništavaju trgovinske saveze i radničku klasu, da slabe kupovnu moć srednje klase i, naravno, da iskorene nacije, kojima upravljaju pohlepne bande centralnih bankara, krupni akcionari i partneri Goldman Saksa.
Nedavno je novi Goldman – zlatni momak – izabran da upravlja Bankom Engleske. On čak i nije Englez, on samo pripada vladajućoj kasti novog svetskog poretka – američkoj vladajućoj kasti, buržoaziji svih buržoazija, koja odlučuje o nama i za nas šta je za nas dobro, a šta nije. A pred buržoazijom nema više Crvene armije, koje se nekad plašila.
Bivši premijer Italije Mario Monti saopštio je ovih dana u Kanu da hiper-klasi i Novom Poretku preti samo jedna opasnost – demokratija i narodi Evrope. A bivši komesar (i predsednik Goldman Saksa) Sazerlend toplo preporučuje da se ukloni sve što je ostalo od našeg nacionalnog identiteta.
Sem toga, raspad Sovjetskog Saveza ubrzao je proces razaranja političke i umetničke kulture: pošto se postkapitalistički sistem izolovao od svih humanističkih premisa, potrebne su mu samo u maloj količini nauka i tehnika radi umnožavanja sopstvene dobiti i modifikacije čovečanstva. A to za sobom povlači sveukupni nedostatak kulture u svetskim razmerama, što ide na ruku svemogućoj tehnologiji i dekadenciji ideologije progresa i prosvećenosti.
Sada naša kultura predstavlja mešavinu satanizma, lejdi Gage i princa Viljema (što je takođe nadimak đavola). Širenje siromaštva i „poterizma“ jednom će podneti visok račun za njihove žrtve.
Od vremena pada Sovjetskog Saveza mi samo prisustvujemo krunisanju svirepe neprijateljske elite, koja svakako nije zainteresovana da nas sačuva. Ko će tim mračnim prinčevima baciti izazov u budućnosti? Pitajte starinu Viljema Šekspira:
O, gospodo, tren života kratak je...
I ako živimo da bismo išli za kraljevima,
A, ako umiremo plemenitom smrću,
onda prinčevi umiru s nama!
(Henrik Četvrti)
Izvor: Fakti
