Članak je napisao naš drug iz Tunisa u kome daje kritiku ideje "vlade nacionalnog spasa" kao rešenja za trenutnu političku krizu u zemlji i umesto toga predlaže revolucionarni put.
U periodu nakon ubistva Mohameda Brahmia, podpresednika Nasserit partije i člana Narodnog fronta, 25. jula, rukovodstva levog i desnog krila partije, zajedno sa sindikatom UGTT i šefovima organizacije Utica, okupili su se u političku inicijativu pod nazivom "Nacionalni front spasa". Njegovi osnovni ciljevi su raspuštanje Narodne Ustavotvorne skupštine, kao i uspostavljanje „tehnokratske vlade". Takva vlada bi bila zadužena za preduzimanje hitnih mera u vezi "ekonomske, socijalne i političke sigurnosti". Potpisnici zahtevaju stvaranje "Komiteta eksperata" zaduženog za izradu nacrta ustava , koji će biti predmet Referenduma. Skandalozno … Narodni front (koalicija levog krila i arapskih nacionalističkih stranaka) i sindikat UGTT su se pridružili inicijativi, rame uz rame sa strankama Nidaa Tounès i Utica, odnosno, kapitalističkim organizacijama.
Béji Caïd Essebsi, bivši premijer i lider Nidaa Tounès, predstavlja se u javnosti kao glavna opozicija Ennahdhi, islamističkoj partiji na vlasti. Njegova ideologija može može se identifikovati kao duga filozofska tradicija Tunisa ("modernizam"), koja se zalaže za sitno-buržoaski oblik emancipacije žena, zajedno sa otvorenošću prema zapadnoj kulturi. ...
Članak je napisao naš drug iz Tunisa u kome daje kritiku ideje "vlade nacionalnog spasa" kao rešenja za trenutnu političku krizu u zemlji i umesto toga predlaže revolucionarni put.
U periodu nakon ubistva Mohameda Brahmia, podpresednika Nasserit partije i člana Narodnog fronta, 25. jula, rukovodstva levog i desnog krila partije, zajedno sa sindikatom UGTT i šefovima organizacije Utica, okupili su se u političku inicijativu pod nazivom "Nacionalni front spasa". Njegovi osnovni ciljevi su raspuštanje Narodne Ustavotvorne skupštine, kao i uspostavljanje „tehnokratske vlade". Takva vlada bi bila zadužena za preduzimanje hitnih mera u vezi "ekonomske, socijalne i političke sigurnosti". Potpisnici zahtevaju stvaranje "Komiteta eksperata" zaduženog za izradu nacrta ustava , koji će biti predmet Referenduma. Skandalozno … Narodni front (koalicija levog krila i arapskih nacionalističkih stranaka) i sindikat UGTT su se pridružili inicijativi, rame uz rame sa strankama Nidaa Tounès i Utica, odnosno, kapitalističkim organizacijama.
Béji Caïd Essebsi, bivši premijer i lider Nidaa Tounès, predstavlja se u javnosti kao glavna opozicija Ennahdhi, islamističkoj partiji na vlasti. Njegova ideologija može može se identifikovati kao duga filozofska tradicija Tunisa ("modernizam"), koja se zalaže za sitno-buržoaski oblik emancipacije žena, zajedno sa otvorenošću prema zapadnoj kulturi.
Ova ideologija se odlučno protivi filozofskoj tradiciji Muslimanskog bratstva, koja se zalaže za povratak u društvo koje će biti regulisano u skladu sa islamskim pravom i odbacuje uticaj sufijske i zapadne tradicije.
Prethodni izbori su bili poprište verbalnih i veoma nasilnih sukoba između ove dve ideologije, u meri u kojoj se sakrivaju ključna pitanja, beda i nerazvijenost, a koja utiču na mnoge regione u zemlji, posebno u unutrašnjosti. Komunistička-Nasserite Revolucionarna Alternativna koalicija je jedina politička organizacija koja može da odredi prioritete i zastupa program u korist ugrožene radničke klase i omladine.
Period od 27. februara do 24. decembra 2011, u kome je bio premijer, Béji Caïd Essebsi pokrenuo odlučnu pro-kapitalističku politiku, pod okriljem Svetske banke i MMF-a. Nazvana Deauville partnerstvo, sa tačke gledišta tuniskih radnika i širokih slojeva društva, ova politika je vodila ka reakcionarnim reformama. To partnerstvo je stavilo tunisku državu pod diktat MMF-a i Svetske banke za sve što je u vezi sa tokovima kapitala, javnim dugom i socijalnim regulativama.
Odluke se donose na anti-demokratski način od strane ne-izabrane vlade, ovu politika sprovodi vlada Troïke, koja je došla na vlast nakon izbora od 23. oktobra 2011, vlada u kojoj je Ennahdha preovlađujuća komponenta. Od svih opozicionih stranaka, samo Narodni front, naslednik Revolucionarne alternativne koalicije, je osudio ovo krivično delo. Nekoliko dana pre nego što je ubijen, Chokri Belaïd, njen lider se žestoko protivio potčinjavanje zemlje MMF-u i Svetskoj Banci. Što se tiče zamenika Mohameda Brahmia, on je samo nekoliko dana pre nego što je ubijen, previše glasno, osudio veze između Ennahdha i Nidaa Tounès. I pored toga, 30. jula, jedan od predstavnika Ennahdha predložio je "vladu nacionalnog jedinstva" sa opozicionim strankama, uključujući njihove "neprijatelje" , Nidaa Tounès !
Činjenica je, da se mit tzv. antagonizam između religije i sekularizma, dobro održava od strane dve partije. S jedne strane, jasno je da neće biti ništa od implementacija šerijata, ali će pored toga ostati katastrofalni položaj za sve žene u zemlji. S druge strane, od malograđanskog feminizma će imati koristi samo mali broj žena Tunisa. One su te koje vode kapitalističke kompanije, one koje zauzimaju visoke pozicije unutar uprava i sve žene koje pripadaju dobrostojećoj sitno-buržoaskoj klasi visokog životnog standarda. Ali druge žene u zemlji, kao što su ugnjetene radnice u tekstilnoj industriji, čistačice koje su eksploatisane od detinjstva u buržoaskim porodicama i koje su žrtve svih oblika ugrožavanja, mlade žene sa diplomom koji očajnički traže budućnost , sve u svemu, većina žena neće imati nikakvu korist. Samo oslobođenje cele radničke klase Tunisa će omogućiti socijalnu i političku emancipaciju svih žena u zemlji.
Zaslepljeni brzinom događaja, UGTT i Narodni front ne uzimaju u obzir masovnu mobilizaciju koja se dešava u čitavom regionu zemlje. Radnici i nezaposleni zauzeli su na juriš gradske skupštine čitavih regiona u unutrašnjosti zemlje, i odlučili da krenu na marš ka glavnom gradu Tunisa. Suočeni sa lošom idejom Vlade nacionalnog spasa, jedina alternativa bi bila Revolucionarna skupština, čiji bi se predstavnici izabrali u bazi, iz revolucionarnih komiteta, na radnim mestima i naseljima, u gradovima regiona, i stvorila istinska Revolucionarna Ustavotvorna Skupština, sposobna da preuzme vođenje zemlje. Tuniskim revolucionarima očajnički je potreban politički izraz njihove mobilizacije na terenu. Umesto da učestvuju u "Frontu nacionalnog spasa", oličenju među-klasne saradnje, Narodni front i UGTT moraju verovati svojoj društvenoj bazi i krenuti ka osvajanju vlasti, čime, takođe otpočinje arapska i svetska socijalistička revolucija.
Preveo i uredio - Ivica Kostić
