U čast Čaveza i Manuel Marulanda ... Kao dete, od možda desetak godina, u selu gde sam živeo, video sam nekoliko postera na zidu. Bila je tamo i Čavezova slika, ali bilo je i drugih među kojima i Uribeova. Nisam imao pojma ni ko je Čaves ni ko je Uribe, ali kada samnegde otišaosa sestrom neko je pocepaopostereČaveza, još uvek ne znamo zašto, i ostali su samo oniUribeovi. Sada mislim da je tad čak bilo i naivnopomislitida je taj čovek dobar.
Nakon što sam napuniodvanaestupočeo sam da shvatam stvari bolje. Ovde u FARC su me učilida je Čavezbio čovek koji se borio za prava siromašnih, čak je jednom pokušao da preuzme vlast silom, kao što to mi činimo u odgovoruna fašističkuagresijui oduzimanju prava siromašnima. Takođe sam naučio da je došlo vreme za Bolivarskianti-imperijalizam. Testvari su ostavile duboki tragu mojojduši i zbog njih sam krenuo revolucionarnimputem.
Takođe sam saznaomnogo o istoriji druga Fidela, koji je još jedan veliki revolucionar i koji je izveorevoluciju na Kubi zajedno sa Cheom, koristeći oružanu borbu u vidu gerilskog rata. Takođesam naučio i mnoge druge činjenice, kao one oMarksui Lenjinu, kao o našemmarksističkolenjinističkomFARC-u i Bolivarskoj revoluciji.
Ali sam znao i istoriju našeg komandanta Manuel Marulanda Veleža, čovek koji je potekaoiz radničke klase i koji je bio u stanju da stvorivojsku kakav je današnjiFARC. Borio se do poslednjeg dana zasiromašne, dajući im nadu za boljimživotom krozprimerČaveza koji jeuspeo da uradi to sa ljudima uVenecueli i FidelaKastrana Kubi.
Ova tri čoveka, Čavez, Fidel i Manuel ušli suu moje srce, asiguran sam i u srce svakogrevolucionara koji zna ove priče. Ovatri su kao jedan. Njihovi životi su veoma slični, oni su tri velikana našegdoba. Kaorevolucionari,borili su se za pravasiromašnih i zbog toga su proganjani, klevetanii omraženi od stranevelikih kapitalističkih sila. Nikada nisu izdalisvoja sela i ostavili sunam u zadatak da Venecuelanci, Kubanci i Kolumbijci nastave da se,bukvalno,svaki dan sve žešće bore za svoju slobodu. Oni su dali sebe za nas, moramo i mi da damo sebe ida ostvarimosvoje snove.
Pre pet godina, umartu, umro je naš vrhovni vođa Manuel MarulandoVelež, drugi lideri su takođe ubijeni,Raul Rejes i Ivan Rios. NarodiVenecuele održalisu simboličnu ceremoniju u čast našeg vođe, podigli mu spomeniki tako i na mnogo načina direktno izrazilisvoju solidarnost sa ljudima iz Kolumbije. FARC oplakuju smrti svojihi ne zaboravljada je ovo najtragičniji mesec borbe. Sada, sa smrću Čaveza 5. marta, takođe istogtog meseca,ovo postaje mesec bola.
Međutim, i Kolumbijci i Venecuelanci znaju da su oni umrli samo fizički, jer njihove ideje i ljubav nikada neće umreti, nikada nećedozvolitida uspomene izblede i oni budu zaboravljeni, nikada, jer smo se zakleli na odanost, vernost i ljubav. Kantautor Ali Primera je rekao „one koji umru zbogživota ne možemoproglasiti mrtvima“.
Danas slušamo drugapotpredsednikaMadura koji saopštava strašnuvest da je Hugo Čavez Rafaela Frias, predsednik i komandant naroda Venecuele, usled bolesti umro. Osetio sam duboku bol u grudima, lice mi je okupanosuzama, knedlu je u grlu, moja tuga je toliko velika kao da mi jeumrootac. Kao da je deo mene. Otišao sam svom drugui rekao, između jecaja, da semoj san nikada neće ostvariti. Moj san je oduvek bio da lično upoznamČaveza, Fidela i Manuel Marulanda. Ostao je samoFidel, ali realno, ne verujem da ću i njega moći da upoznam.
Ali, rekao sam sebi, nema veze. Nikada ih nisam upoznaofizički, ali jesam njihove priče, njihoveživote, njihova dela. I to je dovoljno da se osetitako velika ljubav samo zato jer suživeli tako blizu mene. Ono što ostaje je da se sledinjihovo učenje. Znam da je kao i meni, svim gerilcima toproizveloistubol, i da svi mi osećamo veliku solidarnost sa porodicom i narodom u Venecueli.
Lično sam veoma ljut napredsednikaSantosa, jer znamo da su mnogi ljudi usvetu, izsolidarnosti ilipoštovanja premaČavezu,naložilinekoliko dana nacionalne žalosti,aKolumbija, prvi komšija Venecuele, nije čak ni jedan dan žalosti mogla da proglasi.
Nama se nije dalo da imamo nekog poputČaveza. Venecuelanci su imali tu srećuda imaju takvog predsednika, i ja sa siguran da će njegovu zaostavštinu čuvati i negovati još mnogo godina.
Pišem ove redove,inspirisan svojomljubavlju koju osećam za Čaveza. Ona me vodi i daje mi snage da se borim za mir u Kolumbiji jer želimnajbolje za svoju zemlju. Takođe i ja i svi gerilci i pravedniljudi ovezemlje,želimodobro naroduVenecuele, i poručujemoodavde da je saČavezom i Madurom budućnost sigurna.
Živeo Čaves! Živeo Manuel Marulanda! Živeo Fidel!
U planinama Kolumbije, 4. april 2013.
Yuri Lizet Linares Padilja
Izvor: http://www.farc-ep.co/
