Analize

Situacija u Ukrajini poprilično se zakomplikovala zadnjih dana. Nekoliko važnih trendova treba već u početku istaknuti. Kao prvo, argumentima lako dokazivo licemjerje Zapada, naročito Evropske Unije - predsednik Viktor Janukovič ovih dana postaje glavna meta medijske propagande te ga se pokušava prikazati diktatorom.

Daleko od toga da je Janukovič neki veliki pozitivac - nakon što je, mora se naglasiti, legitimnim putem, osvojio vlast 2010., najavio je veliku borbu protiv korupcije. No, barem mi koji živimo u ovd dobro znamo šta se često krije iza pompoznih najava o borbi protiv korupcije. Izgleda kako je slična situacija i u Ukrajini - Janukovič prijatelji i članovi porodice postali su izuzetno bogati i uticajni, operišu celom mrežom profitabilnih kompanija, dok je njegova kupovina luksuzne rezidencije svakako pokazatelj i njegovog karaktera u zemlji koja grca u siromaštvu uprkos...

Svaki sistem svoju efikasnost dokazuje u praksi. Očito je da je kapitalizam posle 500 godina postojanja postao kočnica, a možemo reći i pretnja opstanku čovečanstva. Promovisanje konkurencije,egoizma, odsustvo bilo kakvih moralnih kočnica u ostvarenju jedinog cilja postojanja kapitalizma, a to je profit, teoretski uspostavlja konačni cilj JEDAN JEDINI ČOVEK I POTPUNA PUSTINJA OKO NJEGA. U tom sistemu nema nikakve zajedničke stvari, nikakvog zajedničkog cilja, za koji bi svi ljudi zajednički radili. Poslodavcima je cilj maksimiranje svoje dobiti,a ako je potrebno oni će u tom cilju bezobzirno eksploatisati radnu snagu, a ako treba satiraće je do uništenja. Nigde ne postoji obaveza brige za dobro drugog čoveka, za očuvanje prirode, sem deklarativno. U ideologiji kapitalizma i liberalne „demokratije“ sloboda pojedinca ima prednost pred obavezama prema zajedničkom dobru. U tom sistemu ne...

Nad južnom meksičkom pokrajinom Chiapas, koja broji preko 4.500.000 stanovnika, centralne vlasti Ciudad de Mexica nemaju ingerenciju od 1994., kada je započela pobuna starosedelačkog stanovništva predvođenog ELZN - om, političkim i vojnim krilom " zapatističkog pokreta " (Ejército Zapatista de Liberación Nacional - ELZN) .

Iako je ELZN službeno osnovan 1983., u početku je to bio marginalan i neprimetan pokret. Ranih 90 - ih, kada se aktivno počinju buniti protiv jednopartijske vladavine Institucionalne revolucionarne partije (Partido Revolucionario Institucional PRI), tražeći prvenstveno poljoprivrednu i socijalnu reformu, ali i veću političku i kulturnu autonomiju za domorodačko stanovništvo i celog Meksika, "zapatisti" privlače više poklonika. „Zapatistička pokret" je politički fenomen koji je podsjetio zapad na malog čoveka, farmera, radnika, na socijalnu pravdu za...

FUNKCIONALNA RAZMATRANJA
Moglo bi se tvrditi da je, u određenim sredinama is određenog aspekta, teološki socijalizam funkcionalno svrsishodniji od naučnog socijalizma. Ako se svo znanje određuje egzistencijalno - kao što tvrdi Karl Mannheim - onda u izuzetno heterogenom društvu nema mogućnosti za smislenu komunikaciju između sastavnih društvenih grupa. Nikakav konsenzus nije moguć. Nepismeni seljak i obrazovan gradski stanovnik obično ne mogu da komuniciraju, prvi je podanik, a drugi građanin. Dodajte tome još klasni interes, i rezultat je nepomirljivi klasni sukob. Klasni konflikti mogu se delimično razrešiti, i konsenzus postići, postupnom homogenizacijom društva, kontinuiranom, više ili manje nasilnom, klasnom borbom. Tako se razvijalo građansko društvo. Konsenzus, koji je neophodan za uredan društveni život, može se, međutim, postići i verom. U tom slučaju, nije potrebno razumeti...

U trenutku kada su pisali Komunistički manifest, njegove autore delilo je od francuske revolucije manje vremena nego što autora ovog rada deli od oktobarske revolucije. Sada kao i onda, novi društveni sistem dovoljno je sazreo da dopusti jednu sistematsku analizu i ocenu.
Radi lakšeg razumevanja analize, počnimo određivanjem privremene definicije etatizma. Jedno društvo ćemo nazvati etatističkim ako njegovi vladajući slojevi zastupaju osnovne doktrine tradicionalne socijalističke ideologije, kao što je ukidanje privatnog vlasništva nad sredstvima za proizvodnju i emancipacija potlačenih klasa, ali revidiraju socijalistički pristup u pogledu jednog nadasve važnog pitanja: uloge države. Socijalisti po tradiciji smatraju državu aparatom prinude. Njegova je suština u vladavini nad ljudima koju treba zameniti upravljanjem stvarima ( Saint - Simon, Engels ). „Da bi se spoznali kao pojedinci...

U poslednje vreme (pisano 1989 godine) se na naučnim skupovima, a i u štampi sve više ističe potreba redefinisanja socijalizma. Pri tome zagovornici redefinisanja ne razlikuju socijalizam od onoga što fingira kao socijalizam, a zapravo je njegova karikatura. Kao što je to npr. dogovorna ekonomija plus monopol političkog oktopoda u Jugoslaviji u poslednjih petnaestak godina, Ili još mnogo veća karikatura u obliku » realnog « socijalizma severno i istočno od Jugoslavije.

Kada sam u sklopu predmeta „Komparativni ekonomski sistemi“, svojim evropskim i američkim studentima postavljao pitanje: Šta je socijalizam ? - Dobijao sam kratak i brz odgovor: Socijalizam je društveno - ekonomski sistem u kojem se privreda zasniva na državnom vlasništvu i centralnom planiranju, a politički život kontroliše jedna partija koja ima monopol vlasti. O tome su se, sa delimičnim izuzetkom Jugoslavije...