Zakon o udruženom radu kog su ljudi skraćeno zvali po akronimu samo ZUR, bio je jedan od temeljnih zakona samo upravne socijalističke Jugoslavije od 1976. sve do njenog raspada 1990-ih. ZUR je stupio na snagu ukazom predsednika Tita 25. novembra 1976. posle prethodnog izglasavanja u tadašnjoj Saveznoj Skupštini.
Istorija
Idejni kreator tog zakona bio je Edvard Kardelj koji je od 1970. godine bio je predsednik koordinacione komisije svih veća Savezne skupštine za ustavna pitanja. Ta Komisija (čiji se sastav menjao članovima iz svih republika i pokrajina) izradila je ustavne amandmane 1971., a zatim pripremila Posljednji Ustav SFRJ, koji je usvojen u februaru 1974. godine.
Formalna potreba za donošene ZUR-a, bilo je stvarno stanje u zemlji posle donošenja Ustava iz 1974., kad su počele nicati Organizacije udruženog rada one su posle Zakona o udruženom radu, postale jedini mogući pravni oblik, po kojem su društvena preduzeća i ustanove mogla poslovati, tako da se svaka dotadašnja radna organizacija morala pravno uskladiti sa ZUR-om.
Pozadina nastanka zakona
Načelno cilj svih tih promena - bilo je dalje jačanje samoupravnog socijalizma - kao magične formule kojom bi se mogle prevazići sve Scile i Haribde u kojima se Jugoslavija našla u to doba. Savez komunista Jugoslavije je posle velikih političkih potresa; Studentskih demonstracija 1968., demonstracija na Kosovu 1968., masovnog pokreta (maspok) u Hrvatskoj 1970. i brojnih štrajkova po preduzećima - bio svestan da mora nešto preduzeti - izlaz je ponovno nađen u daljem jačanju samoupravljanja.
Organizacija udruženog rada 1
( Osnovna organizacija udruženog rada (akronim: OOUR) koju su ljudi skraćeno zvali samo OUR - bio je naziv za osnovni (najniži) poslovni pravni subjekt u nekadašnjoj samoupravnoj socijalističkoj Jugoslaviji od 1974. sve do njenog raspada 1990-ih. )
Dekada pre toga prošla je u ideološkoj borbi protiv centralizma (zvanog - unitarizam) i planske privrede, odnosno kako se to tada tumačilo - protiv staljinizma, kao grubo pojednostavljene verzije marksizma. Zapadne republike i njihova rukovodstva (Kardelj, Bakarić) načelno su bile za smanjenje uticaja centralne države i jačanje tržišnih mehanizama - verujući da će tržište biti magična formula kojom će se ispraviti sve jugoslovenske dubioze (sve veći trgovinski deficit, nacionalne tenzije i tehnološko zaostajanje), a istočne ili odlučno protiv ili su bile za status qo (iako to treba uzeti sa rezervom, jer je takozvanih boraca za dalje jačanje samoupravljanja bilo po svim republikama kao i onih drugih zvanih unitaristi .
Konvergencija jugoslovenskog samoupravnog socijalizma sa zapadnim ekonomijama
U razvijenim kapitalističkim zemljama bila je moda od 1960-ih cepati velike mamut korporacije na manje organizacione jedinice, zbog lakše kontrole poslovanja i povećanja njihove efikasnosti, razno raznim organizacionim formama franšiza, holding ... Nesumnjivo je da su se i jugoslavenski kreatori OOUR-a ugledali na zapadne uzore i želeli postići slični efekat tom formom u jugoslavenskoj privredi.
Zakon
Zakon je napisan u maniru napoleonovog „Code civila“ vrlo uopšteno i kratko - imao je samo 16 članaka. OOUR-i su idealizovano zamišljeni kao asocijacije slobodnih proizvođača, organizaciona forma kojom će se povećati efikasnost privrede. (Edvard Kardelj ). Praktično se sukus čitavog zakona nalazi u njegovom prvom članu, koji glasi; „ Radnici u ostvarivanju svoga dominantnog položaja u udruženom radu i društvu slobodno, neposredno i ravnopravno, u odnosima samoupravne demokratske povezanosti, uzajamne zavisnosti, odgovornosti i solidarnost! te u odnosima ravnopravnosti naroda i narodnosti upravljaju svojim i ukupnim društvenim radom u osnovnoj i drugim organizacijama udruženog rada, drugim samoupravnim organizacijama i zajednicama kao i u društvu u celini.“
Zakon u sledećim člancima govori o OUR-ima, SOUR-ima i SIZ-ovima i načinu kako oni treba da deluju.
Kontroverze oko ZUR-a i njegovog sprovođenja u praksi
Posle proglašenja zakona počelo je njegovo sprovođenje u praksi, koje je poprilično zakomplikovalo jugoslovensku ekonomiju, koja je ionako bila sputana brojnim zakonima i administracijom koja je to trebala kontrolisati i sprovoditi. Isprva se to svodilo na pisanje, a kasnije čisto prepisivanje akata, kojim bi se neka radna organizacija uskladila sa ZUR-om, koje su radili istrenirani pravnici. Vremenom su osnovani i posebni Sudovi udruženog rada, jer je ispalo da se redovni sudovi ne mogu baviti tom materijom.
Zbog tog su za ZUR sami tadašnji samoupravljači u šali rekli da je akronim od sintagme zadnji udarac radniku, misleći pri tom na njegove negative posledice, - jer se zakon pretvorio u svoj antipod - umesto da stvarno oslobodi rad, - smanjenjem birokratskih stega i oslobođenjem rada od nepotrebne i suvišne administracije - paradoksalno doveo do bujanja administracije i birokratske procedure. Poredeći sa današnjom domaćom i evropskom administracijom birokratizacija koju je doneo Zakon o udruženom radu izgleda trivijalno.
Istina i sam idejni kreator tog zakona Edvard Kardelj bio je svestan toga, on je na kraju i rekao:
"Zakon o udruženom radu predstavlja, tako reći, samo osnovni pravac izgradnje sistema samoupravnog udruženog rada. U praksi će se društvo, u ostvarivanju tog sistema, susretati sa nizom otvorenih problema za koje se moraju potražiti kako demokratska tako i naučna i stručna rešenja i opredeljenja. Jer ne mogu da se, da tako kažem, paragrafima davati rešenja za svakodnevne otvorene probleme u praksi. "
Kontroverze oko ZUR-a posle 1990-e
O ZUR-u se posle demokratskih promena uglavnom pisalo i mislilo isključivo negativno, i to od Jesenica do Gevgelije. U novije vreme, posle zaoštrene ekonomske situacije i krize, odnos se počeo polako menjati, i mnogi počinju uviđati da ZUR i nije bio toliko loš.
Rezultati i problemi
Osnovni problem u primeni Zakona o udruženom radu, u odnosu na zamisao i ideju radničkog samoupravljanja, jeste da je OOUR u praksi počeo da poprima osobine preduzeća orjentisanog na principu kapitalne dobiti, dok su radne organizacije, čiji je OOUR zakonski morao da bude deo, došle u drugi plan. Time su osnovne organizacije udruženog rada sve više ličile na akcionarska društva sa zapada, čime se suštinski gubila kontrola prirodnih osobina kapitala od strane radnika što je osnovna ideja socijalizma. Konkretno, svaki OOUR je imao svoje finansijske aparate nezavisne od finansija radnih organizacija kojima su pripadali.
Ovo je ispravljeno 1987. godine Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o udruženom radu u kome je finansijska administracija zakonski prenesena na radne organizacije, ali tada je radnički pokret u svetu već izgubio bitku sa kapitalom pa su uspesi Jugoslovenskog modela društva, radničkog samoupravljanja i ovog zakona uopšte, ostali nevidljivi u šarenilu proizvoda kog je nudio sistem orjentisan prema maksimalizovanju i istiskivanju kapitala iz društva. Nesumnjiv rezultat i uspeh kog su ostvarili Zakon o udruženom radu i samoupravna ideja u celini ogledao se u visokom radničkom standardu, neusiljenom radu i visokom ekonomskom i kulturnom proizvodu celokupnog jugoslovenskog društva.
______________________________________
1) Organizacija udruženog rada (ceo tekst)
Osnovna organizacija udruženog rada (akronim: OOUR) koju su ljudi skraćeno zvali samo OUR - bio je naziv za osnovni (najniži) poslovni pravni subjekt u nekadašnjoj samoupravnoj socijalističkoj Jugoslaviji od 1974. sve do njenog raspada 1990-ih.
Istorija
OOUR-i su počeli da niču posle donošenja Ustava iz 1974, a posle Kardeljevog Zakona o udruženom radu donesenog 25. novembra 1976. postali su obligatni pravni oblik, po kojem se svaka dotadašnja radna organizacija morala preoblikovati. Oni su idealizovano zamišljeni kao asocijacije slobodnih proizvođača, sredstvo da se poveća efikasnost privrede u društvenom sektoru i samoupravljanjem reintegriše već prilično dezintegrisano jugoslavensko društvo.
Kako se navodi u samom Zakonu o udruženom radu:
"Osnovna organizacija udruženog rada je osnovni oblik udruženog rada u kome radnici, neposredno i ravnopravno obavljajući privrednu ili drugu društvenu delatnost i radeći sredstvima u društvenom vlasništvu, ostvaruju svoja društveno-ekonomska i druga samoupravna prava i odlučuju o drugim pitanjima svog društveno-ekonomskog položaja. "
OOUR-i su udruživani u Radne oganizacije ili u Složene organizacije udruženog rada - SOUR. Svaki OUR, bio je formalno pravno samostalni pravni subjekt, finansijski i komercijalno nezavisan. Svi zaposleni radnici OUR-a imali su pravo da učestvuju u radu zbora radnika (skupštine) i pravo da biraju i budu izabrani u formalno najviše telo OUR-a - Radnički savet. Radnički saveti, kao najviši organ, određivao je poslovnu politiku - cene i planove, odlučivao o raspodeli dohotka i nagrađivanju, odobravao ulaganja i zaduživanja, odobravao poslovne račune, te kao zadnja instanca odlučivanja, davao odobrenje za imenovanje direktora i ostalih rukovodioca.
OOUR - i kao osnovne organizacione jedinice su razvijeni za sve oblike rada, od industrije, poljoprivrede, usluga, školstva i kulture. Prosečna radna organizacija imala bi 3-4 OOUR-a i jednu radnu zajednicu, četiri godine posle donošenja Zakona o udruženom radu u Jugoslaviji je bilo registrovano 94.415 OOUR-a, tadašnji PTT je imao 291 OOUR-a. Zagrebačka INA, organizovana kao SOUR od 1974., imala je 13 radnih organizacija i 57 OOUR-a.
Politička dimenzija OOUR-a
OOUR-i nisu imali samo proizvodnu ulogu, on su trebali postati baza za samoupravno pluralističko društvo, jedan jugoslavenski eksperimentalni specifikum. Za razliku od buržoaskih društava u kojima su različite političke partije - nosioci različitih pogleda na istu stvar, ovde su udruženi slobodni proizvođači zbog svog različitog interesa trebali biti nosioci borbe različitih stavova, i time dovesti čitavo društvo do boljih rezultata. Njihova borba na kraju nije trebala završiti - sukobom, već društvenim dogovorom. Tako su OOUR-i trebali postati integrativni stub jugoslovenskog samoupravnog socijalizma, jer se zemlja već dobrano dezintegrisala po nacionalnoj, verskoj, ekonomskoj i kulturnoj osnovi.
U praksi je to ipak izgledalo bitno drukčije, dešavali su se paradoksi da bi radnici iste radne organizacije ili SOUR-a, bili protiv jednog (ili više) od sopstvenih OOUR-a, opstruisali njihov rad i praktično tako radili protiv sopstvene egzistencije.
