Mali je velika kontinentalna zemlja u zapadnoj Africi sa populacijom od skoro 15 miliona stanovnika. U poslednjih nekoliko nedelja Mali je postao ključna tačka za ono što se, sve češće, naziva "nova utrka za Afrikom".
Severni deo zemlje zahvata deo Sahare tako da većina stanovništva živi na jugu oko reka Niger i Senegal. On, dakle, pripada i saharskoj i sub-saharskoj zoni. Devedeset procenata stanovništva su muslimani. Kao i mnoge zemlje Zapadne Afrike, Mali je kolonijalizovan (okupiran) od strane Francuskoj krajem 19. veka kao deo trke za Afrikom i nije dobio nezavisnost sve do 1960. Prosečni životni vek stanovništva je 49 godina. Većina stanovništva živi ispod granice siromaštva. Mali je pretežno poljoprivredna zemlja, a pamuk je glavni proizvod. On se izvozi na zapad preko Senegala i Obale Slonovače. Zlato se eksploatiše na jugu zemlje.
Od januara 2012 pobuna militantnog džihada je brzo napredovala i preuzela kontrolu celog severa zemlje, a od nedavno preti i da ugrozi glavni grad na jugu, Bamako. Pobunjenike čine sledeće 3 grupe:
- Etnički Tuarezi (sekularni nacionalisti) nomadski narod koji traži autonomiju za sever Malija (MNLA),
- Ansar Dine (takođe etnički Tuarezi) koji su radikalni islamisti i žele da nametnu šerijatsko pravo, i
- Al-Kaida islamskog Maghreb-a (AQIM), koji deluju u nekoliko zemalja regiona Sahela i Sahare.
Tri grupacije su daleko od toga da su ujedinjene. Situacija je dodatno zakomplikovana vojnim pučem u glavnom gradu, marta 2012, od strane oficira nezadovoljnih načinom kako vlada vodi rat. Pritisak Francuske i njenih saveznika na kraju je rezultirao postavljanjem aktuelnog prelaznog predsednika Dioncounda Traore.
Predsednik Francuske, Holland, pokrenuo je vojnu intervenciju (agresiju), jer je izgledalo da će prestonica Bamako verovatno pasti u ruke pobunjenika. Francuska već ima 750 vojnika u ovoj zemlji, a planiranih dodatnih 2.500 već se raspoređuju. Počevši od 7 januara, eskadrila od četiri aviona Miraž i četiri Rafala kao i eskadrila borbenih helikoptera vrše stalna 24 časovna vazdušna bombardovanja pobunjeničkih položaja. Vojne regionalne trupe iz Nigerije i drugih zemalja zapadno Afričkih država (ECOWAS) su takodje prethodnih dana pokrenute. Velika Britanija je dala svoja dva transportna aviona C-17 kako bi obezbedila efikasan transport trupa i materjala. Sjedinjene Države su takođe poslale svoje transportne avione, avio-tankere, bespilotne naoružane i izviđačke letelice.
Zverstva su već učinjena sa obeju strane u sukobu. Islamističke snage navodno koriste dece kao vojnike i vrše bičevanja, sakaćenja i kamenovanje protivnika na okupiranim područjima. Vladine snage su optužene za politička ubistva, torturu i masovna hapšenja etničkih Tuarega.
Prema Hollandu, cilj intervencije je da se zaustavi napredovanje pobunjenika, da se obezbedi glavni grad, Bamako, kao i da pomogne vladi Malija da povrati kontrolu nad zemljom. On je ovo opisao kao intervenciju koja se dešava pod izuzetnim okolnostima i u ograničenom vremenskom periodu. Svrha francuske vojne intervencije je, dakle, da stabilizuje situaciju, pomeriti ravnotežu moći ka pro-vladinim snagama i nada se da će podrška od oko 3.000 zapadno-afričkih vojnika uraditi ostalo. Ali, dok čekaju da stignu snage ECOWAS-ove trupe, francuske su već na terenu i kreću u zonu sukoba.
Holland potom izjavljuje da će francuske snage nastaviti da deluju dok sve islamističke snage ne budu zbrisane. Ovo bi mogao da bude recept za produženi rat sa velikom rizikom da susedne zemlje, kao što su Alžir, Niger, Senegal i Nigerija, budu uvučene u njega. UNHCR je već izvestio da je više od 350.000 ljudi raseljeno zbog sukoba, u neke susedne zemlje. Zbog prošlogodišnjeg vojnog puča, vladi, koju podržavaju francuske snage, nedostaje legitimitet u zemlji.
Izgleda da ova intervencija ima daleko više veze sa zaštitom francuskih i zapadnih strateških interese u regionu, nego sa smirivanjem sukoba ili zaštitom ljudskih života. Među susednim državama Niger je najbogatiji uraniumom, Burkinu Fasso zlatom i cinkom, a Gvineja zlatom i industrijskim mineralima. Trka za afričkim prirodnim bogatstvima se nastavlja …. glava po kilogramu rude.
Teško posrnula imperijalistička ekonomija i privreda, pronalazi još jedino preostali put, pljačka malih i nemoćnih ali zato bogatih strateškim sirovinama. Umirući sistem, u svom očaju, svojim poslednjim snagama razara sve pred sobom grabeći još koji dan, mesec ili godinu, bez obzira na cenu ili žrtve. Ljudski život nikad nije bio jeftiniji nego danas na početku 21 veka.
