Zapatisti: revolucionarni pokret levice južnog Meksika

Nad južnom meksičkom pokrajinom Chiapas, koja broji preko 4.500.000 stanovnika, centralne vlasti Ciudad de Mexicanemaju ingerenciju od 1994., kada je započela pobuna starosedelačkog stanovništva predvođenog ELZN - om, političkim i vojnim krilom "zapatističkog pokreta" (Ejército Zapatista de Liberación Nacional - ELZN) .

Iako je ELZN službeno osnovan 1983., u početku je to bio marginalan i neprimetan pokret. Ranih 90 - ih, kada se aktivno počinju buniti protiv jednopartijske vladavine Institucionalne revolucionarne partije (Partido Revolucionario Institucional PRI), tražeći prvenstveno poljoprivrednu i socijalnu reformu, ali i veću političku i kulturnu autonomiju za domorodačko stanovništvo i celog Meksika, "zapatisti" privlače više poklonika. „Zapatistička pokret" je politički fenomen koji je podsjetio zapad na malog čoveka, farmera, radnika, na socijalnu pravdu za žene, ulio nadu svim ljudima zanemarenim na marginama društva i ponudio alternativni i inovativan način življenja. Ideologija EZLN - a odbija, nakon početnog poistovećenja sa anarhističkim principima, bilo kakvu političku klasifikaciju izjašnjavajući se borcima protiv neoliberalnog kapitalizma, pa prvenstveno traže povraćaj zemljišnih dobara u ruke naroda .

Kao datum početka njegovog aktivnog delovanja uzima se 1. Januar 1994. kada su pripadnici tog pokreta, maskirani fantomkama ( što će kasnije postati njihov zaštitni znak ), zauzeli više opština u južnoj meksičkoj pokrajini Chiapas. Ustanak je pokrenut u znak protesta protiv potpisivanja ugovora o slobodnom tržištu između SAD - a, Kanade i Meksika ( NAFTA - North American Free Trade Agreement ). Zauzete su opštine San Cristóbal de Las Casas, Altamirano, las Margaritas, Ocosingo, Oxchuc, Huixtan e Chanal.

{xtypo_rounded1}Zapatisti je levo orijentisani pokret kog su osnovali ruralni Maya Indijanci u meksičkoj saveznoj državi Chijapas, u južnom Meksiku. Ovaj seljački pokret zvanično postoji od 1994, kada su njegovi članovi započeli oružanu pobunu protiv meksičkih vlasti na Novu godinu. 
Koordinacija Zapatista vrši se u Comité Clandestino Revolucionario Indígena - Comandancia General del Ejército Zapatista de Liberación Nacional ( " Podzemni revolucionarni indijanski odbor " ), CCRI, najviše telo upravljanja Zapatista. Članovi ovog odbora predstavljaju autohtono stanovništvo i samo indijanci mogu biti članovi CCRI - a. Oni kao zadatak, između ostalog, imaju da daju naredbe EZLN - u koji je militantna grana Zapatista.
CCRI - om zajednički upravljaju 23 komandanta i jedan " podkomandant " ( Subcomandante Marcos, koji uglavnom deluje kao potparol ). Većina komandanata poznata je pod „nom de guerre“ , dok je identitet nekih do kraja nepoznat . Pod CCRI - om su u početku bile dve struje: Frente Zapatista de Liberacion Nacional, FZLN, i Ejercito Zapatista de Liberacion Nacional ( " zapatistička armija nacionalnog oslobođenja ", EZLN ), gde je FZLN bio civilni deo dok je EZLN bio vojni deo. FZLN je prestao da postoji krajem novembra 2005.{/xtypo_rounded1}

U mestu San Cristóbal harizmatični vođa, Subcomandante Marcos, je pročitao svoj prvi proglas, u kojem je objavila rat centralnim vlastima .

U februaru 1995., predsednik Zedillo je pokrenuo širu ofanzivu protiv EZLN - a, ciljajući prvenstveno na vođe pokreta, Marcosa i ostale komandante i ideologe pokreta. Međutim, veliko ogorčenje naroda zbog tih vojnih akcija ubrzo ga je nateralo da se vrati za pregovarački stol ( 1996. ). No, nakon potpisanog ugovora o većoj autonomiji u decembru iste godine, vraća se nasilnim metodama i učestalim napadima. Kako na „Zapatiste", tako i na civilno stanovništvo. Jedan od najstrašnijih napada bio je onaj u decembru 1997., kada su vladine snage u napadu na selo Acteal, pobile 45 ljudi, uglavnom žena i dece .

EZLN, bez obzira na represiju, sa harizmatičnim vođom Subcomandanteom Marcosom na čelu, nastavlja svoju borbu i političku aktivnost protiv neoliberalnog kapitalizma i izrabljivačke globalizacije. U pokrajini Chiapas je zaživelo nekoliko autonomnih opština ( juntas ), nezavisnih od centralnih vlasti, koje ne oporezuju svoje stanovnike, a vremenom su razvile i svoj način preraspodele dobara, zdravstveni i obrazovni sistem .

Konferencija u San Cristobal - " Planet Earth : Anti - Sistemic Movements "
Pre godinu dana se u San Cristobal, središtu zapatističkog ustanka, okupilo na stotine aktivista i akademika iz celog sveta i tako pokazali da ELZN i „zapatistička pokret“ nisu samo lokalni fenomen siromašne meksičke pokrajine Chiapas. Na međunarodnom seminaru „Planeta zemlja - Pokreti protiv sistema" se diskutovalo o važnosti pobune iz 1994., kao i proslavljala 18. godišnjica tog događaja .

Seminar je trajao od 30. decembra do 2. januara, a zaključen je govorom portugalskog sociologa Boaventura de Soussa Santos, koji je rekao da „čovek danas ne može sagledati levicu ili borbu protiv kapitalizma, a bez da se osvrne na uticaj Zapatista."

De Soussa Santos je izjavio „kako je ustanak zapatistička Armije Nacionalnog Oslobođenja ( EZLN ) 1 januar 1994., Bio prvi veliki trenutak globalnog otpora neoliberalizmu. Ustanak starosedelačkog stanovništva u Latinskoj Americi, postao je uzor svim drugim pokretima".

„Naučili su nas da postoji i drugi način gledanja na svet. Raskinuli su sa ortodoksnim marksizmom razvijajući nove ideje. Naučili su nas novoj organizacionoj logici, koja je imala uticaj na ceo svet", rekao je De Soussa Santos u intervjuu .

Paulina Fernandez, profesorka političkih nauka koja prati pokret zapatista od samih početaka, rekla je: „Još uvek nije moguće videti jasno magnitudu značaja zapatističkog ustanka. Pratim vesti na internetu svakodnevno i EZLN je citiran svuda iz ovog ili onog razloga."

„Uprkos pokušajima da se ućutkaju, sakriju, marginalizuju i izoluju, pokret se uspinje i bez podrške medija. Zapatisti grade istinsku alternativu na dnevnoj bazi. Oni su dokaz da ova zemlja može funkcionisati na drugi način kada su ljudi predani i odlučni i rade to bez institucija, partija, političara i bez intervencija zakona. Dokazuju da su jedino službene institucije korumpirane u ovoj zemlji ", dodala je Fernandez .

Predstavnici starosedelačkog stanovništva su se složili kako  „su im u svim procesima u kojima su učestvovali, zapatisti  uvek bili vrlo važni " .

„Ranije je naša borba bila izolovana i nepovezana, ali od 1994., shvatili smo kako nas koči uobičajeni problem za sve pokrete - nedostatka solidarnosti. Počinjemo više sarađivati i razvijamo solidarnost među ljudima i to ne samo u Meksiku, već širom sveta. Iako su reči poput ponosa, slobode i pravde i pre postojale, naša braća i sestre Zapatisti su im dali pravo značenje u našoj borbi ", ističe jedan od njih .

Javier Sicilia, pesnik i vođa „Pokreta za mir, pravdu i dostojanstvo", rekao je u intervjuu kako su „poslednjih 18 godina bile ključne, jer su zapatisti otkrili svetu nove mogućnosti. Te godine su ponudile novi sadržaj negacijom, neprihvaćanjem sveta kakav jest, ujedno ukazali svetu na svu neefikasnost države i neoliberalnog sistema " .

Novi pokreti i zapatisti
Mnogi učesnici povezuju zapatistička pokret s pokretima u Španiji, Grčkoj, Sjedinjenim Državama, Tunisom, Egiptom, Jemenom i drugima .
Francuski istoričar Jerome Baschet rekao je :
„Logika neoliberalnog kapitalizma i kapitalizma uopšte, uzrokovala je da smo izgubili kontrolu nad svojim životima i došlo je vreme da tu kontrolu ponovo preuzmemo. Svetski pokret uzdigao se na raskrsnici svih borbi. Borbe protiv pljačke materijalnih dobara, zemlje, načina života, mogućnosti da odlučujemo. To je pokret koji okuplja sve one koji se osećaju prezrenima i uskraćenima od onoga što im pripada. Najnovije pobune ukazuju na rastuću svest o nepravdi i konačno kolektivno buđenje svesti o nužnosti odbacivanja svega što nam je nametnuto."

Feministički antropolog Mercedes Olivera, primetila je kako su zapatističke zajednice razvile trgovačku logiku koja je održiva. Ona je polazište za „sve ljude koji se usuđuju krenuti u gradnju drugačije civilizacije koja neće biti eksploatacijska, već utemeljena na solidarnosti. Obnoviti će humanost postojanja, vitalni osećaj za zemlju i održivu proizvodnju poradi potrošnje, i pokrenuti civilizovanije procese zasnovane na životu, a ne na uništenju, upravo onako kako su zapatisti učinili u njihovoj autonomiji. "

Jedan od važnijih pokreta je svakako čileanski studentski pokret. Daniela Carrasco iz Zajednice revolucionarnih studenata (Tendencia Estudiantil Revolucionaria), takođe se osvrnula na uticaj zapatista na studentski pokret u Čileu .
„Mi smo od njih preuzeli način organizacije. Godinama je Čileanac Studentski pokret bio birokratski i personalizovan. Glavnu reč vodili su pojedinci, tj, predsednik pokreta koji bi pregovarao sa vladom, a potom često izigrao pokret. Ove godine ( 2011. ), ta je praksa konačno ukinuta. Desno krilo koje je činilo deo Konfederacije studenata je izbačeno, a odluke su se počele donositi glasanjem. Došli smo do tačke kada smo doneli zajedničku odluku o gradnji barikada. " Da ili ne ", glasanjem. Svi članovi su dižući ruke znali da učestvuju ne samo kao gledaoci, nego u samom činu prenošenja u borbe na ulice."

„Uvek se govorilo kako studenti ne učestvuju u političkom životu, kako nisu politički isprofilisane i kako ih ne zanima šta se dešava u društvu. Ove godine su se članovi ovog skupa dogovorilo učešću u otporu u Latinskoj Americi, SAD -u i Evropi. Mladi su nezadovoljni bolesnim sistemom, koji proizvodi nejednakost, siromaštvo, nezaposlenost i beznađe. Odlučeno je da se organizuju protesti", rekla je Carracasco .

„Zaživeo je pokret u Čileu, koji se kao studentsko proleće proširio na Kolumbiju, Kostariku i Meksiko", dodala je .

Carlos Marentes, iz Sindikata poljoprivrednih radnika iz El Pasa, u Texasu, rekao je okupljenima : "Uticaj Zapatista će se i dalje širiti među nama. Posebno kada se radi o povezivanju baze sa drugim pokretima i pronalaženju alternative industrijskoj proizvodnji hrane, koja je ključna za našu planetu " .

Izvor: advance.hr