Iz našeg ugla

Povodom godišnjice rodjenja (22. april 1870.) Vladimira Iliča Lenjina...
Počev od 1903. godine, kad je naša partija primila program, mi smo se svakom prilikom suočavali sa očajnom opozicijom sa strane Poljaka. Ako proučite zapisnike Drugog kongresa videćete da su oni već tada iznosili iste argumente koje sada srećemo. Poljski socijaldemokrati napustili su taj kongres našavši da je za njih priznanje prava nacija na samoodređenje neprihvatljivo. I od tog vremena mi se svaki put spotičemo o isto pitanje. Godine 1903. imperijalizam je već postojao, ali tada kao argumenat nije bio spomenut imperijalizam; i onda i sad stav poljske socijaldemokratije ostaje čudnovatna, čudovišna greška: ovi ljudi žele da svedu stav naše partije na stav šovinista.
Politika Poljske je potpuno nacionalna, blagodareći dugom ugnjetavanju od strane Rusije, i sav poljski narod je potpuno prožet mišlju o osveti Moskaljima. Niko nije tako ugnjetavao Poljake kao ruski narod. Ruski narod služio je u rukama careva kao dželat poljske slobode. Nema naroda koji u tolikoj meri ne voli Rusiju kao Poljaci, i otuda proizlazi čudnovata pojava. Poljaska predstavlja prepreku socijalističkom pokretu zbog poljske buržuazije. Neka sav svet gori u plamenu – samo da je Poljska slobodna. Naravano tako postavljati pitanje znači terati šegu s internacionalizmom. Naravno, sada vlada nasilje nad Poljskom, ali ukoliko poljski nacionalisti računaju s time da će Rusija osloboditi – to je izdajstvo internacionale. A poljski nacionalisti tako su proželi shvatanjima poljski narod da tamo tako i smatraju...

Osnovno pitanje pre ovih izbora je bilo zbog čega su raspisani izbori kada je koalicija naprednjaka i socijalista tako „dobro“ funkcionisala?

Polazeći u ocenjivanju izbora sa te pozicije, postaje kristalno jasno da se u Srbiji niko od predstavnika vlasti nizašta ne pita, već da je ovo naredba zapada kako bi se stvorila jednopartijska većina za dvotrećinsko usvajanje novog srpskog Ustava iz koga bi se izbacio KiM kao neotuđivi deo Republike Srbije. Nebrojeno puta smo već pisali o notornoj činjenici kako u Srbiji u principu ništa ne zavisi od volje birača, već da presudan uticaj ima zapad kako bi vladajuće stranke ostvarile interese zapada na ovom prostoru. Njihov pečat na novi Ustav biće nesporan. Jedini problem je kako da vladajući naprednjaci to zaviju u oblandu i daju narodu da ga što lakše proguta.

U zvaničnu ludoriju koje bez prestanka arlauču SNS i njihovi prirepci da su izbori neophodni kako bi se pojačale reforme, istrebila korupcija i povećao životni standard građana i zapošljavanje, niko normalan u Srbiji ne veruje. Briselski sporazum i sve ono što iz njega proizilazi zahteva „jaku“ vladu koja mora to sve da progura. Da li je i jedna stranka u vladajućoj koaliciji uopšte pomenula Kosovo i Metohiju? Ne. To pitanje je za sve njih završeno i zato je neophodno da se u Skupštini ne neđe ni jedna stranka koja bi mogla da pomene KiM. Da ne bude nejasnoća - pravni sistem tzv. Republike Kosovo proširen je na celu teritoriju Kosmeta, ustanovljena je čvrsta granica sa Srbijom i uvedena kosovska carina, a likvidirane su i državne institucije Srbije na severu Kosmeta. Izbori 2014. trebalo bi da ovakvoj izdaji srpskih interesa na Kosmetu daju pun politički legitimitet i ozvaniče da je Kosmet definitivno napušten! ...

"Ne bojim se od vražjega kota, neka ga je ka na gori lista, no se bojim od zla domaćega!“. Ovo su reči mudrog  Petra Petrovića Njegoša. Ništa se ni danas nije promenilo, samo što danas u Srbiji imamo malo noviji evolutivni oblik pojma „peta kolona“. Njeni savremeni pripadnici rade za novac i mrvicu podaničke „vlasti“, tako da je pojam izdaje danas je poprimio kvalitativno novi, neuporedivo gnusniji i opasniji, po interese naroda, oblik.

Današnja peta kolona su pre svega vođstva političkih stranaka koji su kupljeni ili ucenjeni od strane zapada, usmereni da  rade protiv interesa naroda nad kojim vladaju i prave sprdačinu nad svim temeljnim vrednostima na kojima narod i otadžbina počivaju. Valjda je najgori vrhunac veleizdaje kada „vražji kot“ u licu predstavnika vlasti javno govori kako se nama Srbima mora promeniti svest. Nismo dovoljno dobri za Novi svetski poredak. Nismo bili dovoljno dobri ni za Hitlerov Novi svetski poredak, nismo ni za ovaj Novi svetski poredak koji je samo nastavljač prethodnog, Hitlerovog.

Kada jedan narod izgubi slobodu, pod uslovom da preživi, postaje odličan genetski materijal za stvaranje novih nacija.

Ova konstatacija odslikava sudbinu srpskog naroda kroz vekove. Nažalost, u današnje vreme sudbina srpskog naroda je više nego mračna. Srbija je okupirana politički, ekonomski i vojno. To su dovoljni razlozi da se preko kvislinga krene u poništavanje srpskog nacionalnog bića kroz poništavanje  i prevrednovanje srpske istorije kako bi se izmenila svest postojećih i budućih srpskih naraštaja i kako bi se stvorila evrounijatska, odnosno evropoturčena nacija otrgnuta...

Građani Srbije, zlo se nadvilo nad Republikom Srbijom i svima nama. Zlo u vidu vladajućih partija i stranaka i lažne opozicije. Skoro sve one su u rukama krupnog zapadnog kapitala koji svakim danom uništava sve ono što je preostalo od bilo kakvog suvereniteta Republike Srbije. Okupirani smo, poraženi i poništeni kao narod i kao ljudi. Suluda politika približavanja EUropskoj uniji čije članice uglavnom ne priznaje granice Republike Srbije i rade na njenom daljem uništavanju.

Zločinačko približavanje vekovnim neprijateljima Srbije i srpskog naroda, a bežanje od vekovnih prijatelja mogu dati samo jedan rezultat, a to je NESTANAK DRŽAVE I NARODA. Nikakav ekonomski prosperitet ne očekuje Srbiju ako nastavi tim putem. Očekuje nas brzi sunovrat. Zar treba isticati primer svih onih zemalja koje je krupan zapadni kapital gotovo uništio.

Zašto ne pitamo građane Španije, Grčke, Italije, Letonije, Litvanije, Estonije, Irske, Mađarske, Bugarske, Rumunije, Slovenije i Francuske kako im je. Zašto ne pitamo Island, Norvešku i Švajcarsku kada će se pridružiti EUropskoj uniji? Nisu ludi. A zašto mi jesmo ludaci koji srljaju u sopstvenu propast? Zato što nas vode izdajnici i propalice koje zarad sopstvenih i grupnih interesa žrtvuju državu i narod...

Danas se navršava tačno 90 godina od smrti Vladimira Iliča Lenjina - osnivača sovjetske države i jednog od klasika marksizma.

Vladimir Ilič Uljanov "Lenjin", rođen u Simbirsku, 22. aprila 1870 godinea, a umro u Gorkom kraj Moskve, 21. januara 1924 godine, je ruski revolucionar, državnik, filozof i publicist; predvodnik Oktobarske revolucije 1917., osnivač prve Komunističke partije i Kominterne, osnivač Ruske Socijalističke Federacije Sovjetskih Republika i Sovjetskog saveza.

Lenjin je postao uzor radnim lјudima širom sveta. Istorijski razvoj nepobitno potvrđuje da lenjinistička doktrina duboko internacionalna, svetska i istorijski ključna. Ime Lenjina se izgovara sa velikom lјubavlјu na svim jezicima sveta. Veliki internacionalista, strastveni borac protiv svih oblika društvenog i nacionalnog ugnjetavanja, borac za uspostavljanje i jačanje međunarodne proleterske solidarnosti i borac za revolucionarni preobražaj sveta, Lenjin pripada svom progresivnom čovečanstvu.

Lenjin je dao neprocenjiv doprinos razvoju marksističke teorije. Lenjin je postao simbolom želja i snova milionima radnih lјudi i milionima potlačenih, a njegovo učenje i danas predstavlja barjak borbe protiv imperijalizma, protiv ugnjetavanja i eksploatacije, borbe za mir, slobodu i nezavisnost, za socijalnu pravdu. Danas, kada se, posle teškog istorijskog poraza, komunisti ponovo bore za pobedu socijalističke revolucije širom sveta, možemo se iznova uveriti da su Lenjinove ideje i smernice, ne samo prazna priča, već da je to efikasno oružje moderne političke borbe.

Uprkos svim današnjim nastojanjima kapitalista da se Lenjin prikaže ignorantski, kao manijak ...

Novim Zakonom o radu Srbija će se vratiti dva veka unazad, kada su se radnici borili za osnovna sindikalna prava i prava iz radnog odnosa. To je daleko ispod standarda međunarodnog radnog, socijalnog i prava građana garantovanim međunarodnim dokumentima. Kao država sa njim ćemo drastično zaostajati i za praksom najrazvijenijih zemalja sveta, posebno najstarijih članica Evropske unije, dok u odnosu na zemlje u okruženju, radnici Srbije dobijaju ubedljivo najliberalnije, antiradnički usmereno zakonodavstvo.

Ovako Nacrt novog zakona o radu ocenjuje dr Nada G. Novaković, naučni saradnik u Institutu društvenih nauka u Beogradu. Ona naglašava da sa njim nestaju osnovni elementi dostojanstvenog rada kao što su pravo na radni odnos, zaradu od koje se može živeti, zdravstvenu i socijalnu zaštitu i socijalno pregovaranje.

“Nema uopšte posebnih sudova za radne sporove, ni traga od bilo kakve participacije zaposlenih, koja je prisutna u Nemačkoj, Francuskoj i Holandiji“ kaže dr Novaković. - Do apsurda je izigrana, a sada ozakonjena, obaveza poslodavca da isplaćuje zarade. ...