Mehanizam ...

Osnovno pitanje pre ovih izbora je bilo zbog čega su raspisani izbori kada je koalicija naprednjaka i socijalista tako „dobro“ funkcionisala? 

Polazeći u ocenjivanju izbora sa te pozicije, postaje kristalno jasno da se u Srbiji niko od predstavnika vlasti nizašta ne pita, već da je ovo naredba zapada kako bi se stvorila jednopartijska većina za dvotrećinsko usvajanje novog srpskog Ustava iz koga bi se izbacio KiM kao neotuđivi deo Republike Srbije. Nebrojeno puta smo već pisali o notornoj činjenici kako u Srbiji u principu ništa ne zavisi od volje birača, već da presudan uticaj ima zapad kako bi vladajuće stranke ostvarile interese zapada na ovom prostoru. Njihov pečat na novi Ustav biće nesporan. Jedini problem je kako da vladajući naprednjaci to zaviju u oblandu i daju narodu da ga što lakše proguta. 

U zvaničnu ludoriju koje bez prestanka arlauču SNS i njihovi prirepci da su izbori neophodni kako bi se pojačale reforme, istrebila korupcija i povećao životni standard građana i zapošljavanje, niko normalan u Srbiji ne veruje. Briselski sporazum i sve ono što iz njega proizilazi zahteva „jaku“ vladu koja mora to sve da progura. Da li je i jedna stranka u vladajućoj koaliciji uopšte pomenula Kosovo i Metohiju? Ne. To pitanje je za sve njih završeno i zato je neophodno da se u Skupštini ne neđe ni jedna stranka koja bi mogla da pomene KiM. Da ne bude nejasnoća - pravni sistem tzv. Republike Kosovo proširen je na celu teritoriju Kosmeta, ustanovljena je čvrsta granica sa Srbijom i uvedena kosovska carina, a likvidirane su i državne institucije Srbije na severu Kosmeta. Izbori 2014. trebalo bi da ovakvoj izdaji srpskih interesa na Kosmetu daju pun politički legitimitet i ozvaniče da je Kosmet definitivno napušten! 

Podjednako nestvaran, a u suštini najopasniji zahtev zapada je promena svesti srpskog naroda. Ukoliko to buduća vlast sprovede nestaće i srpska država i srpski narod. 

Pravo pitanje je zašto je i ko je glasao za SNS, kada je politika izdaje zemlje,naložena promena svesti srpskom narodu i bezuslovno ispunjavanje volje zapadnih okupatora, okosnica delovanja SNS? Ovim ne kažemo da su ostale stranke drugačije od SNS-a. Sve su potpuno iste, sem nekoliko manjih, a sada već marginalnih političkih stranaka, koje nisu preskočile cenzus.

 Da vidimo samu suštinu prevare na ovim izborima.

Zar zaista iko može pomisliti da u diktaturi kapitala može postojati slobodna volja birača? Samo idiot može u to poverovati, a naravno tu su sredstva javnog informisanja koja ga moraju ubediti u to. Nije potrebno ponavljati u čijim su rukama informacije i ko ih i kako plasira i tumači.

Pokušaćemo da razjasnimo zabezeknutim čitaocima rezultat prevare poslednjih izbora u Srbiji. To se odnosi i na sve ostale prethodne „demokratske“ izbore.

Jedna od prevara je u cenzusu od 5% koji svaka stranka mora preći da bi ušla u Skupštinu. Jedino ispravno bi bilo da taj cenzus ne postoji, jer ako ima 250 poslaničkih mesta, onda svaka partija koja osvoji 1/250 biračkog tela ima pravo na jednog poslanika. Ovako se suludom izbornom matematikom najjača poslanička stranka nagrađuje povećanim brojem poslanika na osnovu izbornih rezultata stranaka koje nisu prešli izborni cenzus. Time se preko 20% izašlih na izbore koji su glasali za stranke koje nisu prešle cenzus uglavnom „opredelilo“ za SNS, jer su njihovi glasovi u najvećem broju pripisani SNS-u.

Pravi hohštapleraj su birački spiskovi na kojima se nalazi preko 1,1 milion umrlih lica. Vladajuće stranke nisu namerno izbrisale mrtvace iz spiskova kako bi mogle da ih uvrste u svoju biračku mašineriju. Po našoj proceni preko 800 000 mrtvih duša je uglavnom glasalo za dosadašnje vladajuće stranke. Očito je da su ovoga puta ostale kratkih rukava LDP i URS. Predsednik URS-a je shvatio da je vreme da se povuče, jer je ostavljen od svojih zapadnih prijatelja na cedilu, dok Čeda Jovanović to nije shvatio. Osećaj potpune paralize i ogromnog straha se video na njemu kada je shvatio da ga zapad više ne želi na političkoj mapi Srbije. Očito je da nije razumeo zašto je to tako, jer je upravo on ispunjavao svaku želju svojih zapadnih gospodara. Verovatno su i njemu pre izbora garantovli sigurno mesto u skupštini Srbije, a kada je uvideo da su ga zapadni prijatelji izigrali pobeleo je od straha. Nema više policjske pratnje i službenog obezbeđenja. Obezbeđenje će morati sam da plaća, što mu i ne bi teško palo. On para ima. Pre bi se reklo da ga je paralisao strah da i on može da bude meta za odstrel. Verovatno je Čeda pomislio da je jedino siguran 100 metara ispod površine mora ili na vrhovima Popokatepetla ili Mont Everesta, što i nije neka uteha.

Od 7,1 milion građana Srbije pravo glasa može imati najviše 5,8 miliona građana. Ovaj broj se dobija kada se od ukupnog broja stanovnika oduzme broj maloletnih lica, a to je 1,3 miliona.

Od oko 3,7 miliona „izašlih“ birača treba odbaciti 700 hiljada pokradenih mrtvih duša da bi se dobio pravi broj izašlih, a to je oko 3 miliona. Tako je osnova za izračunavanje procenata za parlament 3 miliona i prema toj računici u parlament bi ušla DSS.

Za kontrolu izbora je neophodno da svaka stranka ima 2 predstavnika kako ne bi bila pokradena na izbornom mestu. Pošto je bilo oko 10 hiljada izbornih mesta, to bi svaka stranka morala da ima oko 20 hiljada kontrolora u čije poštenje ne bi morala da sumnja. Toliko ljudi malo koja stranka ima.

Ako sve ovo sumiramo, opet ostaje pitanje zašto je iko glasao za SNS?

Osnovna snaga naprednjaka je, ma kako paradoksalno izgledalo, u potpunoj nesposobnosti njihovih kadrova počevši od vrha države do samog dna vlasti. U Srbiji svako može da posle ovakvog predsednika države postane novi predsednik. Nesumnjivo sumnjiva diploma fakulteta gde danas ne postoji nikakav kriterijum po kojem se polažu ispiti na privatnim fakultetima uslovio je da ni predsednik države ne zna ime sopstvenog diplomskog rada. O znanju stranih jezika dotičnog da i ne govorimo. Njegovi javni gafovi postaju predmet sprdnje.

Ništa bolja situacija nije ni na svim ostalim nivoima naprednjačke vlasti. Upravo zbog toga su se mnogi ponadali da će se dokopati javnih funkcija, jer za izbor takvih ne postoji nikakav kriterijum. Važno je samo da su članovi SNS-a. Rezultati takvih kadrova mogu biti samo jedni POTPUNA KATASTROFA. Psihološki profil takvih ljudi je ono što dominira Srbijom danas, a to je sebičnost, gramzivost, alavost, samoživost, želja da samo njima bude dobro, a na uštrb svih onih hiljada i miliona drugih sa kojima žive prijatelja, komšija, rođaka, sugrađana i građana ove zemlje. Tako to biva kada gomila nesretnih, gladnih, obespravljenih, očajnih ljudi, naviklih da nemaju ništa, u želji da konačno i oni postanu neko i nešto, tu svoju nemoć, glasanjem, pretvori u moć onog, koji će i da ih tom istom snagom, snagom proisteklom iz njih samih da satre, jer za veliku većinu posla nema, niti će ga biti. Time što su se ponadali da će dobiti bedne mrvice sa stola vlasti, poništili su sebe kao ljude. Uostalom, moralno propadanje srpskog naroda dobija na intenzitetu. Promenom svesti kod Srba koju najavljuje vođa SNS-a, najavljuje slom srpske nacije i kraj Srbije, jer evrounijaćenjem postajemo izrodi koji će poništiti sopstvenu osnovu na kojoj počivamo i postati odličan genetski materijal za stvaranje novih nacija. Jednom rečju, postajemo stoka koja neće pamtiti ni prethodni dan, a istoriju ćemo učiti samo od dana kada smo postali kandidat za članstvo u Europskoj uniji. Ovo nisu izbori, nego izborna katastrofa, jer su već sada Vučiću odrešene ruke ne samo da promeni Ustav Srbije, ni da prizna de jure Kim kao nezavisnu državu, već i da krene u obračun sa sadašnjom svešću srpskog naroda. Ovo je sigurno najvažnija misija koju je zapad poverio Vučiću. Ovde moramo spomenuti najavljene od strane Vučića, a još neiskazane, „bolne i teške“ reforme.

Zar zaista iko ko malo misli svojom glavom u Srbiji može predvideti da ćemo preživeti kao država i narod još jedan eksperiment zapadnih zlotvora?

Ako ne promenimo društveno – ekonomski sistem NESTAĆEMO i kao država i kao narod.