Smrtna presuda srpskoj državi i srpskom narodu odavno je skrojena na liniji Vašington Brisel uz ne malu pomoć ostalih zapadnih „prijatelja“ . Za realizaciju takvog projekta koji se sprovodi u fazama nije dovoljan samo spoljni pritisak, već su neophodni i domaći pomagači.Da bismo shvatili da specijalni rat protiv srpskog naroda i Republike Srbije od strane Zapada nikada nije ni prestajao u modernoj istoriji, osvrnućemo se na poslednja dešavanja u Srbiji. Suština stvari je u nečemu što bismo definisali geostrateškim interesom Zapada da Republika Srbija nestane sa geografske karte sveta. Ovo je pre svega odraz mišljenja na Zapadu da su Srbi istorijski brana prodora Zapada ka Istoku , bez obzira ko je na čelu srpske države. Čak ni ovakva prozapadna i interesima srpskog naroda suprotstavljena vlast nije dobra garancija za ostvarivanje cilja rasturanja Srbije, jer zbog nestabilne političke i krajnje teške ekonomske situacije može biti zamenjena vlašću kojoj će interesi srpskog naroda i Republike Srbije biti iznad bilo kakvih ličnih i stranačkih interesa. Zbog toga se i pribegava neprestanom specijalnom ratu kako bi se izmenila svest srpskog naroda. On se pre svega ogleda u tome da se neprestano nameće osećaj krivice za rat u bivšoj SFRJ srpskom narodu, iako je samo srpski narod imao interes da se SFRJ očuva. Nameće se svim mogućim falsifikatima da su Srbi genocidno nastrojen narod protiv koga su sva moguća sredstva dozvoljena ( pogledajte na šta liče holivudski filmovi u kojima se pojavljuju srpski likovi). Time se opravdava varvarsko i zločinačko bombardovanje svih teritorija na kojima živi srpski narod od strane NATO pakta koji je kulminaciju doživeo 1999.god. Rat protv Srba je dozvoljen svim vojnim sredstvima do upotrebe osiromašenog uranijuma ( iskorišćeno gorivo u nuklearim elektranama sa kojim SAD nije znala šta će, pošto skladištenje tog nuklearnog otpada predstavlja ekološki i tehnološki, kao i finansijski problem ) koji je sručen nama na glavu. Posledice toga osećamo svi mi, jer nam je zagađeno zemljište, voda i vazduh za dugi niz godina, i što je za posledicu imalo drastičan porast malignih oboljenja o kojima marionetska vlast ne govori ništa, jer bi inače morala da tuži svoje mentore za ratne zločine. Deset godina kasnije uveliko se od strane marionetske i kompradorske vlasti (komprador na portugalskom označava „stručnjaka“ za varvarska pitanja ) otvara pitanje priključenja Srbije NATO paktu. Obrazloženje je: kao sve zemlje u okruženju su članice NATO pakta, pa zbog svoje sigrnosti i Srbija mora da se pridruži Nato paktu. Znači, ako nećemo da se pridružimo NATO-u reskiramo agresiju NATO-a na nas. Postanimo članica NATO-a da bi nas NATO štitio od NATO-a.Zašto nam kompradori ne kažu da li smo mi ugroženi možda od Ruske Federacije , Kine, Indije ili možda Brazila i Japana pa nam je potrebna zaštita NATOa. Srbija i srpski narod su samo dobra laboratorija za mnogo veći zalogaj koji se zove Ruska federacija.
Sada se gura kroz Skupštinu Republike Srbije lažljiva rezolucija o „genocidu“ nad muslimanima u Srebrenici iz 1995.god. Iako ni po definiciji, ni po stvarnim događanjima nema reči ni o kakvom genocidu nad muslimanima, lažna osuda samo će doprineti uništenju Republike Srpske i nametanje plaćanja ratnih reparacija muslimansko-hrvatskoj ferderaciji, a možda i Hrvatskoj. Time će biti natovaren teret koji Republika Srbija neće moći da otplati ni narednih 100 godina.Neka znaju oni koji će glasati za takvu rezoluciju da su navukli omču oko vrata srpskom narodu u Republici Srpskoj i Republici Srbiji. Zaista neverovatno zvuči da niko u i oko Srebrenice nije snimio „genocid“ nad muslimanima,kao i da američki sateliti koji su mogli snimiti sve što su želeli,nisu snimili ništa od „masovnih grobnica“. Nemoguće da ni Holanđani, ni muslimani i ni bilo ko od Srba nije snimio nikakav „genocid“ nad muslimanima, jer takav broj ubijenih muslimana nije mogao biti sakriven. Upravo zbog toga je neverovatno koliko maloumnosti ispoljavaju kompradori u ispunjavanju naloga zapadnih mentora kada jednu laž pokušavaju pretvoriti u neprikosnovenu „istinu“. Sledeće što će se proturiti kroz srpski parlament je zakonsko sprečavanje svakog pokušaja da se utvrdi prava istina na bazi stvarnih činjenica o događanjima u Srebrenici od 1992.god do 1995.god. Kao da u svemu tome nema granice ponižavanja srpskog naroda, kada nikakva istina ne može da dobije pravo postojanja.Haška istina se utvrđuje kao na pijaci. Nije uopšte važna istina po anglosaksonskom pravu, već je istina samo ono oko čega se dogovore optuženi i sudija. Na taj način može se isfabrikovati i najveće nebuloze koje kasnije predstavljaju „neoborivu“ istinu. Naš Predsednik je izgubio i glavu i obraz izvinjavajući se svakakvom ološu za nekakve ratne zločine, a da za uzvrat sem poniženja nije dobio ništa. Naravno da svaki zločin mora biti ispitan,a krivci kažnjeni,samo što kod okolnih naroda to nećemo dočkati, jer time bi ti isti narodi izgubili oreol žrtve. Time je naš Predsednik ispao naivčina. Umesto izvinjavanja trebalo je da traži da se sve izbeglice vrate na svoja ognjišta i da im se omogući da ne budu građani drugog reda. Ponavljam, ovo treba da važi za sva izbegla lica. Upravo zbog toga se i ne vrši popis stanovništva u muslimansko/hrvatskoj federaciji jer bi se tek tu videlo drastičo etničko čišćenje Srba od strane Muslimana i Hrvata. U jednom od najvećih srpskih gradova posle Beograda Sarajevu, Srba gotovo više i nema. Od 150 000 Srba, nije ostao gotovo niko. Isti slučaj je i sa Mostarom i sa drugim delovima muslimansko/hrvatske federacije. Ako je neko direktan krivac za rat u bivšoj BiH, to je svakako Alija Izetbegović i njegova suluda politika bazirana na njegovom rukom napisanoj „Islamskoj deklaraciji“.
Nikakva istina ni pravda ne postoje na Zapadu,samo interesi i ništa drugo. To su prave „vrednosti“ zapadne civilizacije koje nam uporno nameću domaći kompradori. Naravno da su u ovu prljavu rabotu uključene pre svega neke „nevladine“ organizacije poznate po svojoj neverovatno velikoj mržnji prema svemu što ima srpski predznak, kao i neke stranke lažne opozicije. Međutim, oni samo služe da ispipaju puls srpskom narodu, kako bi stranke na vlasti izvršile isti domaći zadatak.
Narod u Srbiji nema kontrolu nad sopstvenim životom. Zakoni se donose na štetu građana, a u interesu zapadne plutokratije i domaćih kriminalnih „biznismena“. Mediji, u rukama zapadnih moćnika služe ulepšavanju stvarnosti, obmanjivanju javnosti, sve u cilju omogućavanja što dužeg opstanka ovih marioneta. Za ispiranje mozga narodu služe novine koje se besplatno dele, a kojima se kreira neka virtuelna stvarnost. U njima se ništa ne događa.
Priča o ulasku u bankrotiranu Evropsku Uniju postaje nova religija domaćih kompradora. Obećani „raj“ koji nam se svaki dan servira iz svih mogućih medija ima za cilj stvaranje iluzije da će svi naši problemi biti rešeni, a stvarno stanje je da je Republika Srbija zemlja pod okupacijom globalnog multinacionalnog kapitala kome je jedini interes raubovanje srpskih privrednih resursa po što nižoj ceni, a ako može besplatno, još bolje. Ni kamate međunarodnim lihvarima na ovom nivou proizvodnje ne možemo da vratimo. U ovom trenutku dugujemo oko 33 milijarde evra. Nešto manje od ove cifre iznosi naš brutodruštveni proizvod. Kako domaći kompradori misle da vrate uzete kredite? Time je još jedna smrtna presuda ispisana ovom narodu, ovog puta na ekonomskom planu.
Jedino rešenje koje može da izmeni postojeće stanje je nacionalni konsenzus koji će ustanoviti prag ispod koga se ne može ići. Povezivanje sa svim onim državama koje imaju isti zajednički interes kao i mi, u borbi protiv novog svetskog poretka može nam pomoći da opstanemo kao država i kao narod u ovom, po srpski narod i Republiku Srbiju, teškom vremenu. Promenom društvenoekonomskog sistema olakšaćemo odbranu opstanka Republike Srbije i srpskog naroda u celini
