April 1999. godine za Srbiju će ući u istoriju ratovanja, nažalost, bez apela svetskih pokreta zelenih da se to nikad više ne ponovi. NATO je 18. aprila bombardovao Rafineriju nafte u Novom Sadu (u 1 čas), a između 1 i 1:10 časova Petrohemiju, Fabriku azotnih đubriva i Rafineriju u Pančevu. Ovi objekti su bili meta višestrukog bombardovanja i pre i posle ovog datuma, ali tog dana su napadi bili gotovo istovremeni i sa gledišta atmosferskog transporta dimne perjanice, koje su se dizale i do 2-3 km, sjedinile su se u jedan otrovni oblak.
Vetar je nosio taj oblak ka jugoistoku Srbije. Duž puta su se taložile čestice čađi na kojima su se apsorbovale toksične, kanceregone, mutagene i teratogene materije obuhvaćene jednim zajedničkim imenom – postojane organske zagađujuće materije. U sledećim danima bilo je i kiše koja je spirala te materije iz tog oblaka i unosila u zemljište i rečne tokove, na prvom mestu u široj okolini Beograda. Na severu Grčke, u gradu Ksantiju, izmerene su njihove visoke koncentracije u vazduhu, a naročito najtoksičnijih predstavnika – dioksina. Istraživači nisu verovali da je tolika količina ovih materija mogla dospeti tako daleko. Modeliranjem atmosferskog transporta pomoću originalnog modela Beogradske meteorološke škole, poznatog kao ETA model, uspostavljena je veza između enormne akcidentalne emisije iz bombardovanih izvora i izmerenih koncentracija u Ksantiju.
Ipak, najteže je bilo građanima Pančeva. Da bi se umanjila opasnost, tog dana je stanovništvo iz najbliže okoline pomenutih izvora bilo evakuisano, ali se sutradan vratilo kućama. Sam naziv "postojani" ukazuje na dugoročnu opasnost. Londonski list Gardijan je 7. jula 1999. godine objavio članak o potencijalnim dugotrajnim opasnostima u okolini Beograda na koje je upozorila delegacija Federacije evropskih pokreta zelenih...
April 1999. godine za Srbiju će ući u istoriju ratovanja, nažalost, bez apela svetskih pokreta zelenih da se to nikad više ne ponovi. NATO je 18. aprila bombardovao Rafineriju nafte u Novom Sadu (u 1 čas), a između 1 i 1:10 časova Petrohemiju, Fabriku azotnih đubriva i Rafineriju u Pančevu. Ovi objekti su bili meta višestrukog bombardovanja i pre i posle ovog datuma, ali tog dana su napadi bili gotovo istovremeni i sa gledišta atmosferskog transporta dimne perjanice, koje su se dizale i do 2-3 km, sjedinile su se u jedan otrovni oblak.
Vetar je nosio taj oblak ka jugoistoku Srbije. Duž puta su se taložile čestice čađi na kojima su se apsorbovale toksične, kanceregone, mutagene i teratogene materije obuhvaćene jednim zajedničkim imenom – postojane organske zagađujuće materije. U sledećim danima bilo je i kiše koja je spirala te materije iz tog oblaka i unosila u zemljište i rečne tokove, na prvom mestu u široj okolini Beograda. Na severu Grčke, u gradu Ksantiju, izmerene su njihove visoke koncentracije u vazduhu, a naročito najtoksičnijih predstavnika – dioksina. Istraživači nisu verovali da je tolika količina ovih materija mogla dospeti tako daleko. Modeliranjem atmosferskog transporta pomoću originalnog modela Beogradske meteorološke škole, poznatog kao ETA model, uspostavljena je veza između enormne akcidentalne emisije iz bombardovanih izvora i izmerenih koncentracija u Ksantiju.
Ipak, najteže je bilo građanima Pančeva. Da bi se umanjila opasnost, tog dana je stanovništvo iz najbliže okoline pomenutih izvora bilo evakuisano, ali se sutradan vratilo kućama. Sam naziv "postojani" ukazuje na dugoročnu opasnost. Londonski list Gardijan je 7. jula 1999. godine objavio članak o potencijalnim dugotrajnim opasnostima u okolini Beograda na koje je upozorila delegacija Federacije evropskih pokreta zelenih.
U Novom Sadu takođe su u vazduhu izmerene visoke koncentracije kancerogenog benz(a)pirena, a bila su ugrožena i izvorišta pijaće vode. U tom istovremenom bombardovanju obe rafinerije izlilo se ili izgorelo oko 30 000 tona nafte. U atmosferu su dospele iz objekata u Pančevu velike količine sumpor-dioksida, hlora, amonijaka, azotnih oksida, fozgena, azotne i hlorovodonične kiseline. Pogođen je rezervoar vinil-hlorid monomera (VCM), od koga se pravi polivinil (PVC), u kome je bilo oko 440 tona VCM-a (goreo do 8:00), kao i šest cisterni, svaka od 30 tona, a VCM je sagorevao do 15:30 časova. U periodu od 6 do 8 časova ujutru izmerena je koncentracija kancerogenog VCM-a od 530 miligrama po kubnom metru, što je oko 10 000 puta viša vrednost od tadašnje dozvoljene koncentracije u Srbiji.
Najgori mogući uticaj je prouzrokovan bombardovanjem pogona za proizvodnju hlora iz koga se izlilo osam tona žive. Kasnije je nađeno na podu u Petrohemiji oko 100 kg, a u kanalu 200 kg. Ne zna se gde je ostatak, ali je izvesno da je dobar deo ispario. U Pančevu su privatni ginekolozi nudili besplatne abortuse. U pomenutom članku u Gardijanu navedeno je da su eksperti UN u preliminarnom izveštaju potvrdili da su pod tim uslovima fetusi mogli biti oštećeni, što bi rezultiralo ili neuspelim trudnoćama ili deformitetima novorođenčadi.
Po svoj prilici, to je zabranjeni izveštaj, o kojem je bilo reči u Uvodniku lista Politika od 6. marta 2014. godine pod naslovom „Ozračena politika“. Na taj tekst reagovao je prof. Radovanović tekstom „Povampireni uranijum“. Nije bila u pitanju radioaktivnost, već nedovoljna obaveštenost o tome da ima opasnijih agenasa od osiromašenog uranijuma i da se njihova zloupotreba mora osuditi.
Postavlja se pitanje da li se ove posledice po zdravlje i životnu sredinu mogu proglasiti kolateralnom štetom, kao i ubijanje nedužnih civila, ili je to bio deo ratovanja da bi se izazvala panika i nezadovoljstvo protiv režima. U okviru NATO deluje Komitet za izazove savremenog društva (NATO/CCMS-North Atlantic Treaty Organization/Committee on the Challenges of Modern Society), koji se bavio definisanjem opasnosti od grupe jedinjenja dioksina i furana. To su jedinjenja koja nastaju kao sporedni proizvodi u procesima sagorevanja komunalnog otpada, fosilnih goriva u termoelektranama, transformatorskog ulja na bazi piralena pri havarijama u termoenergetskim objektima, prilikom požara u objektima sa tapetama i predmetima od PVC-a, kao i u izduvnim gasovima motora koji koriste gorivo sa aditivima od hlorovanih ugljovodonika.
Komitet je utvrdio ekvivalent toksičnosti za ovu grupu jedinjenjenja koja se javljaju u tim procesima u gotovo 5000 oblika. Dakle, u NATO krugovima zna se da sagorevanjem VCM-a i RVC-a nastaju dioksini i furani. Pored toga, ovaj komitet organizuje godišnje skupove o modeliranju transporta zagađujućih materija u atmosferi. Posle uvođenja UN sankcija nisu se prihvatali radovi naših istraživača. Na veliko iznenađenje mnogih istraživača u ovoj oblasti, rad tima Instituta za meteorologiju iz Beograda o regionalnom zagađenju u ratnim uslovima (Z. Vukmirović i sar.) prihvaćen je da bude saopšten na Milenijumskom NATO/CCMS skupu, koji je održan u maju 2000. u Boulderu u Koloradu. (nato.int/science/publication/ .../ springer.html). Isti tim publikovao je detaljniju analizu u knjizi o posledicama po životnu sredinu u toku i posle rata, koju je izdao 2009. godine poznati nemački izdavač (Environmental Consequences of War and Aftermat). Nema dileme da su ovo bili stavovi pojedinaca, a ne promena zvanične politike njihovih vlada prema Srbiji.
U okviru programa UN za zaštitu životne sredine, misija koja je posetila SR Jugoslaviju označila je Pančevo, Novi Sad, Kragujevac i Bor kao crne tačke. Misija FOKUS, u kojoj su učestvovali predstavnici Grčke, Rusije, Švajcarske i Austrije, nešto objektivnije je sagledala posledice. Grčka delegacija je izdvojila svoje mišljenje ukazujući na problem regionalnog zagađenja. Uopšte, pored velike humanitarne pomoći iz Grčke, njihovi naučnici su pružali pomoć u reagensima i standardima da se vrši monitoring ovih jedinjenja u svim segmentima životne sredine. Nažalost, sistematskog monitoringa nije bilo ni u toku bombardovanja, ni u posleratnom periodu. Kada su u pitanju dioksini, to ne bi bilo kasno ni danas, jer takvo zagađenje zemljišta će se smanjiti tek na polovinu posle nekoliko decenija, a nestati posle nekoliko vekova. U izveštaju savezne vlade iz februara 2000. godine na nekim lokacijama su umanjivane štete u odnosu na prethodna saopštenja (Imternational Action Center, Press Release, May 20, 1999 www.iacenter.org).
Više je nego očigledan zaključak da su se znali efekti bombardovanja hemijskih postrojenja, rafinerija i skladišta nafte i goriva, velikih transformatora, znalo se takođe kako će se kretati dimne perjanice u atmosferi, te je izabrana takva vremenska situacija u kojoj transport neće ići ka zapadnoj Evropi. Regionalni transport je išao ka Grčkoj i Bugarskoj, kao i u prethodnoj epizodi od 6. do 8. aprila, u kojoj su 
detektovane takođe visoke koncentracije ovih zagađujućih materija u Ksantiju. Istom metodologijom utvrđeno je da je zagađenje poreklom od istovremenog bombardovanja objekata namenske industrije u Lučanima kod Čačka i skladišta goriva u Prištini. U obe epizode planinari su na severu Grčke nailazili na mrtve sokole, međutim još ne znamo posledice u Srbiji, ali je evidentiran značajan porast slučajeva kancera u protekloj deceniji.
Imajući u vidu da ova dejstva nisu odobrena od Saveta bezbednosti UN, nema opravdanja za uništavanje vojne moći SR Jugoslavije bombardovanjem objekata namenske industrije, skladišta goriva i nafte, fabrika veštačkog đubriva i plastičnih masa, kao i termoenergetskih objekata, što je ugrozilo životni standard civilnog stanovništa u dužem periodu i predstavlja neoprostivu agresiju.
S obzirom na to da su se u okolinu izbacile toksične, kancerogene, mutagene i teratogene materije sa dugotrajnim štetnim posledicama po živi svet, čije je uklanjanje iz životne sredine obuhvaćeno mnogim konvencijama UN, to su UN morale osuditi ovakav način ratovanja i kvalifikovati ga kao indirektno korišćenje hemijskog oružja. Sem upozorenja na dugotrajnu opasnost, ni pokreti zelenih nisu to učinili, a bez utvrđivanja krivice za agresiju ne postoje uslovi da Srbija naplati ratnu i ekološku štetu (Akademik Čavoški, Okrugli sto DVERI, Beograd, 24. marta 2014).
(Autorka je naučni radnik u penziji.)
Preuzeto od NSPM
