Petnaest godina posle bombardovanja osiromašenim uranijumom, u Srbiji od raka umire sve više mladih lјudi. Domaći i strani stručnjaci za sledeću godinu najavlјuju pravi skok malignih obolјenja. Društvo za borbu protiv raka predložilo da se zatraži odšteta od Amerikanaca, po ugledu na odštetne zahteve posle Fukušime.
Posledice Nato bombardovanja osiromašenim uranijumom pre 15 godina tek sada su ozbilјno počeli da osećaju građani Srbije. Na teritoriji cele zemlјe je primećen porast malignih obolјenja, koji na opšti užas u pojedinim regionima sve više pogađa mlade lјude, koji se, nažalost, lekarima obraćaju najčešće kasno, kad je izlečenje praktično nemoguće.
Na Onkološkom odelјenju valјevske bolnice su uočili da se pojedini tumori, koji su se ranije javlјali uglavnom kod osoba u sedmoj deceniji, sada dijagnostikuju i kod devetnaestogodišnjaka,a najmlađi pacijent kod kojeg je otkriven maligni tumor imao je samo 11 godina.
Kada je u pitanju rak dojke, on se sve češće dijagnostikuje i kod devojaka mlađih od 30 godina, što je ranije bilo veoma retko. Podaci Centralnog registra za rak pokazuju da u Srbiji od raka dojke svake godine oboli preko 4.500 žena, a čak 1.600 njih umre od te bolesti.
Podaci Instituta za javno zdravlјe Srbije „Dr Milan Jovanović- Batut“ pokazuju da je u poslednjih desetak godina broj obolelih od leukemije i limfoma povećan za 110 odsto, ...
Petnaest godina posle bombardovanja osiromašenim uranijumom, u Srbiji od raka umire sve više mladih lјudi. Domaći i strani stručnjaci za sledeću godinu najavlјuju pravi skok malignih obolјenja. Društvo za borbu protiv raka predložilo da se zatraži odšteta od Amerikanaca, po ugledu na odštetne zahteve posle Fukušime.
Posledice Nato bombardovanja osiromašenim uranijumom pre 15 godina tek sada su ozbilјno počeli da osećaju građani Srbije. Na teritoriji cele zemlјe je primećen porast malignih obolјenja, koji na opšti užas u pojedinim regionima sve više pogađa mlade lјude, koji se, nažalost, lekarima obraćaju najčešće kasno, kad je izlečenje praktično nemoguće.
Na Onkološkom odelјenju valјevske bolnice su uočili da se pojedini tumori, koji su se ranije javlјali uglavnom kod osoba u sedmoj deceniji, sada dijagnostikuju i kod devetnaestogodišnjaka,a najmlađi pacijent kod kojeg je otkriven maligni tumor imao je samo 11 godina.
Kada je u pitanju rak dojke, on se sve češće dijagnostikuje i kod devojaka mlađih od 30 godina, što je ranije bilo veoma retko. Podaci Centralnog registra za rak pokazuju da u Srbiji od raka dojke svake godine oboli preko 4.500 žena, a čak 1.600 njih umre od te bolesti.
Podaci Instituta za javno zdravlјe Srbije „Dr Milan Jovanović- Batut“ pokazuju da je u poslednjih desetak godina broj obolelih od leukemije i limfoma povećan za 110 odsto, dok je broj umrih od tih bolesti povećan za 180 procenata.
Londonski Bi-Bi-Si je u septembru objavio tvrdnju britanskog biologa Rodžera Kofila da Srbiju u narednom periodu očekuje najmanje još 10.000 smrtnih slučajeva od raka, kao posledica NATO bombardovanja osiromašenim uranijumom. Kofil je do ove prognoze došao u svojoj laboratoriji u Južnom Velsu, a podatke je izneo na londonskoj konferenciji o bombardovanju američkih i britanskih snaga osiromašenim uranijumom u Iraku pre 23 godine.
Kofil je objavio i podatke grčkih naučnika koji su na severu zemlјe tokom bombardovanja Jugoslavije, svaki put kada naiđe vetar iz pravca Kosova, beležili povišenu radijacija od najmanje 25 odsto, dok su Bugari tada procenjivali da je radijacija na nebu iznad Srbije bila veća i do 30 odsto od uobičajene. Zabeleženo je i da je pre petnaest godina prašina osiromašenog uranijuma nošena vetrom stizala i u mnoge druge evropske zemlјe, gde su se čestice te prašine taložile na zemlјu i kroz nju dospevale u površinske vode, bilјke i životinje i ulazile u lanac ishrane.
Nažalost, ovi podaci za stručnjake nisu uopšte iznenađujući, jer je na Srbiju tokom NATO bombardovanja bačeno 15 tona osiromašenog uranijuma, koji je i u najmanjim količinama izuzetno kancerogen, i dovodi do genskih mutacija i rađanja potomaka sa psihofizičkim deformacijama.
Posebno je tragično što će osiromašeni uranijum, koji je najviše bačen na Kosovu i Metohiji, i u delovima Pčinjskog okruga na uz makedonsku granicu, ostati na ovom terenu večno, jer je njegovo vreme raspadanja čak četiri i po milijarde godina.
Podmuklost malignih bolesti izazvanih američkim bombama se ogleda i u tome što se one nisu javile odmah nakon bombardovanja, već dosta kasnije, i taj period je za leukemiju i limfome iznosio u proseku sedam i po godina( što se najjače manifestovalo 2006. i 2007. godine), dok za takozvane solidne tumore- karcinom dojke, grlića materice, pluća i debelog creva, on iznosi petnaest godina – i upravo za sledeću godinu stručnjaci u Srbiji najavlјuju pravu ekspanziju malignih tumora.
Istovremeno biolog Kofil ponavlјa da od ovoga nisu pošteđeni ni vojnici KFOR-a, a ni bolničari koji su odmah posle bombardovanja bili u kontaminiranim područjima, jednom rečju, svi koji su se u to vreme zatekli u ovom delu Balkana.
Tužilaštvo u Italiji je svojevremeno pokrenulo istragu zbog sve većeg broja obolelih vojnika od raka posle njihovog boravka u mirovnim misijama, uklјučujući tu i Kosovo. Prema podacima italijanskog Udruženja žrtava osiromašenog uranijuma, preko 300 vojnika, koji su bili pripadnici NATO trupa, umrlo je od raznih vrsta tumora, a preko 3.600 je obolelo.
Svoje tvrdnje biolog Kofil je potkrepio i primerima dece rođene sa deformitetima, ne samo u Srbiji, već i u Bosni i Iraku, gde su Amerikanci, takođe, u bombardovanju koristili osiromašeni uranijum.
Pogubnom uticaju osiromašenog uranijuma izloženo je danas i 15 lokacija u Bosni i Hercegovini. Srbi iz bombardovanih Hadžića čak četiri puta više umiru od raka u odnosu na ostale stanovnike, a to su otkrili slučajno, nakon što se posle reintegracije teritorija u Bosni, oko 5.000 Srba iz Hadžića preselilo u Bratunac, gde su zapazili da u odnosu na zatečenu populaciju, u neobično velikom broju baš Srbi iz Hadžića umiru od raka. Podaci govore da je u Bratuncu od 5.000 preselјenih Hadžićana, njih skoro 800 umrlo od malignih bolesti.
A biolog Rodžer je na pomenutom savetovanju izneo i podatak da su američki fizičari na Univerzitetu u Merilendu odavno došli do istih zaklјučaka kao i on, ali da njihove podatke niko do sada nigde nije javno izneo.
Društvo Srbije za borbu protiv raka je u martu ove godine saopštilo da bi Srbija mogla da traži odštetu od Amerikanaca za bombardovanje osiromašenim uranijumom, a koja bi se merila u milijardama dolara. Realni za to argument im je bio u primeru stranih mornara koji su dobili po dva miliona dolara obeštećenja, jer su bili izloženu zračenju posle havarije u japanskoj centrali Fukušima.
Nažalost, na ovaj, i te kako pravno utemelјen predlog, za ovih devet meseci iz vrha vlasti u Srbiji niko nije odreagovao. A američki osiromašeni uranijum i dalјe odnosi žrtve po Srbiji.
