Sahrana zdrave pameti ...
U kapitalizmu ne postoje niti slobodni niti pošteni izbori. U kapitalizmu demokratija ne postoji. Izbori su smo fikcija, farsa i cirkus. Kao što je Marks lepo rekao u predgovoru „Kapitala“ da svi mi živimo u diktaturi uglavnom zapadnog krupnog kapitala, danas se samo potvrđuje. Sve što služi oplodnji kapitala, proglašava se demokratijom, a sve ostalo se proglašava diktaturom. Postojanje višepartijskog sistema se proglašava vrhuncem demokratije, a to predstavlja ismevanje samog pojma demokratije i podsmevanje zdravom razumu, jer su skoro sve stranke i partije u Srbiji pod potpunom kontrolom krupnog zapadnog kapitala, tako da nema nikakve razlike između npr. SPS-a I SPO-a.
Farsa od izbora se potvrđuje neprestano u mehanizmu „demokratskih izbora“.
U „biračkim“ spiskovima ima više „birača“ nego punoletnih građana. Odnos broja registrovanih glasača i popisanih građana stalno unosi konfuziju, a nadležni tvrde da su spiskovi ispravni. Dok demografi stalno upozoravaju na alarmantan pad broja stanovnika, birački spisak se dobro drži. Od prvih višestranačkih izbora „nestalo“ je nepunih 300.000 glasača. Tačnije, 1990. u spisku je bilo nešto više od sedam miliona imena, a 22 godine kasnije pravo glasa je imalo tačno 6.770.013 građana. Od 7 100 000 ljudi u Srbiji notorna laž je da ima toliko birača. Ako se od 7 100 000 oduzme broj maloletnih lica kojih u Srbiji ima oko 1 300 000, broj „birača“ ne može biti veći od 5 800 000.Razlikaod 1 000 000...
