U kapitalizmu ne postoje niti slobodni niti pošteni izbori. U kapitalizmu demokratija ne postoji. Izbori su smo fikcija, farsa i cirkus. Kao što je Marks lepo rekao u predgovoru „Kapitala“ da svi mi živimo u diktaturi uglavnom zapadnog krupnog kapitala, danas se samo potvrđuje. Sve što služi oplodnji kapitala, proglašava se demokratijom, a sve ostalo se proglašava diktaturom. Postojanje višepartijskog sistema se proglašava vrhuncem demokratije, a to predstavlja ismevanje samog pojma demokratije i podsmevanje zdravom razumu, jer su skoro sve stranke i partije u Srbiji pod potpunom kontrolom krupnog zapadnog kapitala, tako da nema nikakve razlike između npr. SPS-a I SPO-a.
Farsa od izbora se potvrđuje neprestano u mehanizmu „demokratskih izbora“.
U „biračkim“ spiskovima ima više „birača“ nego punoletnih građana. Odnos broja registrovanih glasača i popisanih građana stalno unosi konfuziju, a nadležni tvrde da su spiskovi ispravni. Dok demografi stalno upozoravaju na alarmantan pad broja stanovnika, birački spisak se dobro drži. Od prvih višestranačkih izbora „nestalo“ je nepunih 300.000 glasača. Tačnije, 1990. u spisku je bilo nešto više od sedam miliona imena, a 22 godine kasnije pravo glasa je imalo tačno 6.770.013 građana. Od 7 100 000 ljudi u Srbiji notorna laž je da ima toliko birača. Ako se od 7 100 000 oduzme broj maloletnih lica kojih u Srbiji ima oko 1 300 000, broj „birača“ ne može biti veći od 5 800 000.Razlikaod 1 000 000 birača je predmet krađe na izborima. To su mrtve duše, a poznato je da mrtvaci uvek glasaju za vlast, jer je jedino njima dobro u zemlji. Nemoguće je da birački spiskovi nisu revidirani i da su iz njih nisu izbrisana preminula lica. Kada se zna da u Srbiji umire godišnje oko oko 105 000 ljudi, preoizilazi da nijedan pokojnik nije izbrisan sa biračkog spiska u poslednjih 10 godina. Prema potrebi se ti „glasovi“ daju neophodnim partnerima, kako bi „pobednička stranka“ imala sa kim da formiraju buduću vladu. Za neke minorne stranke i njihove lidere koji uvek na neki volšeban način pređu cenzus ni njihove majke ne bi glasale.
U kapitalizmu ne postoje niti slobodni niti pošteniizbori. U kapitalizmu demokratija ne postoji. Izbori su smo fikcija, farsa i cirkus. Kao što je Marks lepo rekao u predgovoru „Kapitala“ da svi mi živimo u diktaturi uglavnom zapadnog krupnog kapitala, danas se samo potvrđuje. Sve što služi oplodnji kapitala, proglašava se demokratijom, a sve ostalo se proglašava diktaturom. Postojanje višepartijskog sistema se proglašava vrhuncem demokratije, a to predstavlja ismevanje samog pojma demokratije i podsmevanje zdravom razumu, jer su skoro sve stranke i partije u Srbiji pod potpunom kontrolom krupnog zapadnog kapitala, tako da nema nikakve razlike između npr. SPS-a I SPO-a.
Farsa od izbora se potvrđuje neprestano u mehanizmu „demokratskih izbora“.
U „biračkim“ spiskovima ima više „birača“ nego punoletnih građana. Odnos broja registrovanih glasača i popisanih građana stalno unosi konfuziju, a nadležni tvrde da su spiskovi ispravni. Dok demografi stalno upozoravaju na alarmantan pad broja stanovnika, birački spisak se dobro drži. Od prvih višestranačkih izbora „nestalo“ je nepunih 300.000 glasača. Tačnije, 1990. u spisku je bilo nešto više od sedam miliona imena, a 22 godine kasnije pravo glasa je imalo tačno 6.770.013 građana. Od 7 100 000 ljudi u Srbiji notorna laž je da ima toliko birača. Ako se od 7 100 000 oduzme broj maloletnih lica kojih u Srbiji ima oko 1 300 000, broj „birača“ ne može biti veći od 5 800 000.Razlikaod 1 000 000 birača je predmet krađe na izborima. To su mrtve duše, a poznato je da mrtvaci uvek glasaju za vlast, jer je jedino njima dobro u zemlji. Nemoguće je da birački spiskovi nisu revidirani i da su iz njih nisu izbrisana preminula lica. Kada se zna da u Srbiji umire godišnje oko oko 105 000 ljudi, preoizilazi da nijedan pokojnik nije izbrisan sa biračkog spiska u poslednjih 10 godina. Prema potrebi se ti „glasovi“ daju neophodnim partnerima, kako bi „pobednička stranka“ imala sa kim da formiraju buduću vladu. Za neke minorne stranke i njihove lidere koji uvek na neki volšeban način pređu cenzus ni njihove majke ne bi glasale.
Posebna priča su mediji koji nisu nikada ni bili niti će biti slobodni. U rukama su krupnog zapadnog kapitala koji neće dozvoliti da bilo ko, ko nije pod potpunom kontrolom zapada dobije bilo kakvu mogućnost da iznese svoje stavove. Takav je i „javni medijski servis europske Srbije“. Mogućnost iznošenja stavova mogu imati raznorazne spodobe i evrounijatski konvertiti koji svoju sadašnju privrženosteuropskim „integracijama“ moraju besomučno dokazivati u svakoj prilici i na svakom mestu. Narodu se mozak ispira lažima, prevarama i mućkama, gde posebnu ulogu imaju konvertiti koji su najgorišljam koji postoji, jer kada neko svoje mišljenje može okrenuti naglavačke, poništava sebe kao čoveka i postaje fleka kojoj se nikada više ne može verovati. Upravo takvitipovi imaju istaknuto mesto u javnim medijima, jer zapad jako dobro zna da nema većeg Turčina od poturice.
Izopačenost „demokratskih izbora“ se jako dobro ogleda u kupoviniglasova. Neverovatna beda koja pritiska građane Srbije od kojih jedan veliki deo živi ispod granice siromaštva, naterao je mnoge da za 2 000 dinara prodaju svoj glas efemernim partijama koje na taj način uvek pređu izborni cenzus i postaju politički činilac ove uboge zemlje. Sve stranke na vlasti i u lažnoj opoziciji pripadaju istom bloku koji štiti interese krupnog zapadnog i domaćeg kapitala i među njima nikakve razlike, sem nekih manjih kozmetičkih. Potpuno je sve jedno za koga ćete glasati, jer su sve one ( čast malobrojnim izuzecima) pod potpunom kontrolom zapada. Tako i građani koji prodaju svoj glas ( ovo je jelte tržišni kapitalizam gde je sve na prodaju ) za bedan iznos prodaju svaku nadu u neko bolje sutra. Vera u pravdu, demokratiju, pravo i istinu vrede bednih 2 000 dinara. Toliko košta poniženje, jad, čemer i muka građana Srbije. Ljudi nikako da shvate da smo robovi novog svetskog poretka i kao takvi nemamo mogućnost da živimo kao ljudi. Samo slobodan čovek može živeti životom dostojnim čoveka. Samo u slobodnoj zemlji se može živeti dobro.Laži koje svakodnevno prodaju politikanti na vlasti i u lažnoj opoziciji da će nam njihovim izborom biti bolje padaju na elementarnoj logici. Pitanje je šta se to promenilo da bi nam bilo bolje? Ako je vaš odgovor NIŠTA, pa kako može išta da se promeni na bolje? Izlaskom na izbore samo sebi potpisujemo smrtnu presudu. Izdajnička ološ od 2 000 god je skratila ubogu zemlju Srbiju za 15%, a galopirajući demografski sunovrat će za pedesetak godina izbrisati srpsku naciju.
Da bi sebi obezbedila bilo kakvu podršku, vlast se dosetila da natera zaposlene u državnim ustanovama da izađu na izbore i da glasaju za štetočine na vlasti, jer u protivnom svima koji ne izađu na izbore i ne glasaju za vlast, preti otpuštanje sa posla. Mehanizam kontrole je vrlo prost. Potreban je jedan prazan listić na biračkom mestu da bi se obezbedila potpuna kontrola robova koji glasaju. Naime, prvi koji izlazi na biračko mesto iznosi napolje prazan listić. Drugi dobija taj sada naknadno zaokružen listić za određenu stranku koji ubacuje u kutiju, a iznosi novi prazan listić i tako u nedogled.
Posmatrajte politikante na vlasti, miljenike zapada. Svi imaju iste njuške iz kojih izlaze idiotluci kojima niko živi više ne veruje. Sve laži su ispričane i novih više nema. Na svim tim licima postoji paničan strah da ne budu eliminisani od političke konkurencije, da ne budu uhvaćeni u lopovlucima, i ne mogu da sakriju najveći strah, strah od uništenog naroda, jer taj ceh mora doći na naplatu.
Jedino promena društveno-ekonomskog sistema, odnosno uspostavljanje istinskog socijalističkog sistema kojim ćemo eliminisati političko đubre,može sačuvati državu i građane Srbije od neizbežnog nestanka i propasti. Prvi korak na koji pozivamo sve građane Srbije je da izađemo na izbore i sve ih precrtamo, kako ne bi ukrali naše listiće i da znaju da im vreme ističe.
IZAĐI I SVE IH PRECRTAJ!
{facebookpopup}
