Neka valjani ljudi budu na višim položajima od rđavih ljudi, narod će vam se priključiti; učinite li suprotno, narod vam neće pružiti svoju podršku. Ove mudre reči vrede i posle više od 2 500 godina.
Sva i najveća zla po srpski narod i građane Srbije potiču od domaće kompradorske vlasti. Ni jedan narod nije pao u kolonijalno ropstvo, siromaštvo, a da tome nije kumovala domaća izdajnička vlast.“Demokratski“ izabrane „uspešne partije“ u kapitalizmu u praksi su prvenstveno odgovorne krupnom kapitalu, a teoretski narodu, jer im je narod „dao poverenje“ na „legalnim i demokratskim izborima“. U zapadnom svetu krupni kapital finansira sve „uticajne“ partije i ima potpuni uticaj na donošenje odluka unutar tih partija. Političari koji vode takve političke partije su prolazna potrošna roba i zbog svoje prolaznosti su vrlo skloni korupciji i kriminalu.Prazne srpske priče o borbi protiv korupcije i kriminala padaju u vodu, jer se najveće leglo korupcije i kriminala nalazi u vrhovima političkih partija bilo da su one na poziciji vlasti ili u opoziciji. U nemoralnom društvenom uređenju kao što je kapitalizam, korupcija može poprimiti oblik najznačajnije „privredne“grane, gde se obrće najveći novac i tada gotovo da nema čoveka koji joj se može suprotstaviti. Jedini mogući odgovor je u promeni društveno-ekonomskog sistema. Kao rezultat sveopšte korupcije sve je manje uticajnih partija leve orijentacije koje podržavaju interese radnika, obespravljenih, siromašnih i nezaposlenih, jer su sve one u kandžama krupnog kapitala.
Ako poneki političar pokuša da se suprotstaviti interesima krupnog kapitala, nailaziće na prepreke na svakom koraku. Navodno slobodni javni mediji u zapadnom svetu se nalaze u vlasništvu istog krupnog kapitala i igraju po taktu koji svira isti taj kapital. Ta sredstva javnog informisanja će neposlušnog političara optužiti da ne radi dobro svoj posao, naći će mu neki porok, napraviti spletku. Političar koji se pokuša suprotstaviti bogatašima naprosto mora odustati ili je njegova karijera završena.
Koliko god programi partija zastupaju javni interes na kraju oni sprovode politiku u korist najbogatijeg sloja.Nečovečni bezdušni kapitalizam se glorifikuje propagandom koja se sprovodi kroz obrazovanje, rad, kulturu, sredstva javnog informisanja, društvenu zabavu, sport i dobro plaćene skotove koji se ne skidaju sa javnih medija odajući hvalospeve „mudrim“ vođama i uspostavljenom „demokratskom“sistemu koji je zamenio „ nedemokratsku socijalističku diktaturu“.
S obzirom da celokupno društvo nema prave istinite informacije, ono postaje povodljivo i većinom prihvata sugerisane stavove.U takvom sistemu ispiranja mozga, čovek kao pojedinac nema nekog drugog izbora nego da prihvati sugerisana pravila koja određuju njegovo mišljenje. Pod uticajem enormne i besomučne propagande on uglavnom prihvata nametnute stavove, jer ne postoji mogućnost da se upozna sa činjenicama i stavovima koji su drugačiji od ovih nametnutih. Čovek prolazi studiozno ispiranje mozga praktično kroz čitav život i na kraju on ne sumnja u ispravnost takvog sistema. Takav čovek u pravilu i bira partije koje podržavaju programe krupnog kapitala i tu se krug demokratske farse zatvara.Da bi polazale svoju demokratičnost, mnoge partije u svom nazivu imaju pridev demokratska. Najveće zlo koje je snašlo srpski narod nalazi se u liku Demokratske partije i njenih koalicionih partnera. Ne treba zaboraviti ni ostale antisrpske partije koje deluju na političkoj sceni Srbije, kao što su raznorazni preokretači koji uz pomoć izrazito antisrpski nastrojenih „nevladinih“ organizacija, obilato finansiranih od zapada, bljuju otrov po srpskom narodu.Bez obzira koju partiju izabrao, sve su one pod istom šapom koja ih kontroliše i usmerava, tako da izbor između istog nije izbor. Jedni smenjuju druge, ali suština ostaje ista.Zavladavši političkim sistemom bogataši kreiraju ekonomsku politiku kakvu žele i formiraju i usmeravaju delovanje tih partija po sopstvenom interesu.
U primeru Srbije, krupni zapadni kapital je postavio 2000. vladajući sloj odgajan u njihovim korporacijama, kao i potkupljene političare čiji je prvenstveni zadatak bio preoblikovanje svesti srpskog naroda. U upravljanju državom podstakao je stvaranje korupcije i kriminala, kao i despotizam prema srpskom narodu. Moralna vertikala na kojoj počiva srpski narod je bila ismevana kao ostatak prošlosti u literaturi,filmu, novinama i televiziji.Samo mali broj ljudi je na vreme shvatio o čemu se radi, ali kasno. Svakakve gadosti sa zapada se pretvaraju kao poželjno i društveno prihvatljivo ponašanje, pa je čak i izvitoperena homoseksualnost postala poželjan i sa stanovišta novih upravljača „ponosan“ obrazac ponašanja. Samo nas zanima koje društvo može opstati na homoseksualnim osnovama duže od jedne generacije. Izvitopereni, degenerisani i dekadentni obrazac ponašanja zapada se usađuje pre svega mladim generacijama kako bi se uništila bilo kakva misao o nečem normalnom.Suština je u sledećem, što je društvo pokvarenije, njim je lakše upravljati.
Potpuno pogrešne odluke izdajničke vlasti koja je navođena interesima krupnog zapadnog kapitala se rukovade zapadnim imperativom da treba drugima praviti štetu da bi tebi bilo dobro. Navođenjem na pogrešne odluke je moguće potpuno uništiti državu i narod. Zato svi mi imamo osećaj da bezalternativci u likovima onih koji ništa drugo ne vide osim EU, a koji su stvorili odnarođenu struktura vlasti isporučuju srpski narod EU dželatima. EU sigurno nije onakva kakvom je predstavljaju EU fanatici koji propagiraju lažni bolji život za građane Srbije kada im se pridružimo. To nije slobodna zajednica naroda i država, već naprotiv, to je bezdušna eksploatatorska zajednica krupnog zapadnog kapitala, potpuno odnarođena i birokratizovana do srži. Neverovatno je po kom kriterijumu biraju svoje birokrate koji nadgledaju preavac kretanja Srbije. Nikako se ne možemo oteti utisku da je vrhunac cinizma da nam jedna moralna nakaza u vidu slovenačkog propagandnog monstruma bez prestanka drži predavanja o tome kakvi treba da budemo da bi nas primili u EU. Zar zaista treba da ličimo na Slovence?
Sav taj posao odrađuje izdajnička domaća vlast, a naredbodavci ostaju potpuno skriveni, do trenutka kada narod potpuno padne u kolonijalno ropstvo. Sva krupna pitanja po dalju budućnost Srbije se donose u Vašingtonu i Briselu, a ona sigurno nisu u interesu građana Srbije. Odnarođena vlast od takvih odluka ima enormnu ličnu materijalnu korist , kao i mnogobrojne nagrade i priznanja od strane svojih zapadnih mentora. Vlast koja je na toj strani treba što duže da ostane na vlasti, po mogućstvu večito. Još je bolje ako su i pozicija i opozicija pod potpunom kontrolom zapada, jer je onda potpuno sve jedno ko je na vlasti. Politika kolonije se neće promeniti. Šminkanje sistema hapšenjem i osudom nekoliko budala iz prethodne vlasti je samo bacanje koske gladnom narodu.
Guranjem naroda u kolonijalno ropstvo putem zaduživanja omogućava zapadnim lihvarima da preko MMF-a i Svetske banke namaknu omču oko vrata srpskoj državi i narodu. Kamate koje uskoro Srbija neće moći da plaća, usloviće slom društva i verovatno države, jer se država neće imati čim braniti. Enormno zaduživanje nesposobnih i izdajničkih vlada od 2000. god. gurnula je građane Srbije u najdublje siromaštvo koje je rezultiralo najgorim zdravstvom u Evropi, najkraćim životnim vekom i najbednijim zaradama, gde bi BDP Srbije kao rezultat planskog uništavanja industrije i poljoprivrede, jednostavno bio smešan da nije toloiko tragično mali. Jedini ko dobro živi u takvoj zemlji je kompradorski sloj, dok su svi ostali siromasi. Rezultat je takav da to nosi sve oblike genocida nad vlastitim narodom. Da se osvrnemo na napred rečeno.
Kolonijalizam je najpoželjniji oblik vladavine zapadnih imperijalista nad određenom teritorijom ( koristimo pojam teritorija, jer je od nezavisnih funkcija države malo toga ostalo). Otpadnički sloj koga smo „slobodno birali“ je tu da omogući nesmetanu otimačinu i pljačku privrednih i prirodnih bogatstava, kao i da uvuče zemlju u dužničko ropstvo uzimanjem lihvarskih zapadnih kredita koji se neće upotrebiti za pokretanje proizvodnje, već se koriste za infrastrukturu i za pokrivanje budžetskih rupa. Posebna priča je uništavanje domaćeg bankarstva kako bi se raščistio teren za dolazak lihvarskih zapadnih banaka koje mogu u domicilnim zemljama samo da sanjaju kamate i profit koje ostvaruju u Srbiji.
Deindustrijalizacija koja je izvršena otimanjem i uništavanjem društvene imovine, što je u stvari rezultat privatizacije, ujedno je osnovni pojam biološkog uništavanja srpskog naroda, davno isplaniranog u zapadnim kuhinjama. Suština je u tome da ni jedan narod, ni jedna država ne može da opstane ako joj se unište industrija i poljoprivreda. Deindustrijalizacija je osnovni princip i osnovna snaga ekonomskog i biološkog uništavanja srpskog naroda. Zapad koji je kreirao srpske vlastodršce od 2000., enormno ih obogatio na srpskoj nesreći i uverio da će trajno ostati na vlasti ako budu poslušni, dobio je njihovu saglasnost da do kraja uništi Srbiju.
Funkcionisanje države se svodi na najmanju moguću meru kako bi građani Srbije shvatili da od njihove države nije ostalo ništa za šta bi se vredelo boriti. Maćehinski odnos kretena na vlasti prema građanima je mnogima ogadio i samu pomisao na državu Srbiju, jer svi mi osećamo da smo postali robovi zapada u vlastitoj zemlji i mnogi ne vide izlaz iz takvog stanja koje svakim danom postaje sve gore i gore. Defetizam građana je u velikoj meri odredio budućnost Srbije. Ako hitno ne dođe do promene društveno – ekonomskog sistema kao jedino mogućeg opstanka Republike Srbije, od Srbije, a uskoro i od Srba neće ostati ništa. Ako mislite da preterujemo pogledajte statističke podatke o starosnoj strukturi građana Srbije. Mi, građani Srbije, smo na 4.mestu u svetu po starosti stanovništva. Za prethodnu vlast, ovi podaci nisu značili ništa, jer da su značili,mogli su bar nešto preduzeti da zaustave uskoro nezaustavljiv nestanak srpske nacije. Samo samoživi skotovi na vlasti mogu mirno posmatrati nestanak naroda kome, bar formalno, i sami pripadaju. Selo je na samrti, a ista sudbina uskoro čeka i gradove.
Planskim uništavanjem industrije i poljoprivrede iz čijeg se rada jedino stvara profit, srpski narod je doživeo da socijalna pomoć skoro ne postoji, jer zaista nije moguće da se nahrani 1 000 000 nezaposlenih, kao i članova njihovih porodica. U tom začaranom krugu nemaštine se nalaze i obrazovanje, zdravstvo, kultura i penzije, a uzak krug skotova na vlasti i oko njih je ogrezao u enormnom bogatstvu.
Svima nama mora dopreti do mozga nikakve strane investicije neće pomoći da ekonomsko stanje u Srbiji bude bolje. Sva istraživanja pokazuju da je posle stranih investicija stanje u Srbiji još gore nego što je bilo, jer kapital nije tu da pomaže razvoj Srbije, već je tu da izvuće maksimalni profit koji u vlastitim zemljama ne može. Krv, znoj i nesreća srpskog naroda su samo posledice enormnog iskorišćavanja skoro besplatne radne snage. Nadnice uglavnom nisu dovoljne ni za elementarno egzistencijalno preživljavanje, a biti nezaposlen je ravno osudi na smrt od gladi. U takvom stanju je preko 30% građana Srbije koji u ovom kapitalističkom sistemu nikada neće naći posao, jer posla nema. Jedino rešenje je uspostavljanje socijalizma, gde mora biti zagarantovano osnovno ljudsko pravo, a to je pravo na rad. Samo vlastite investicije države i podruštvljena sredstva za proizvodnju , mogu izvući ovu zemlju iz faze kliničke smrti. Racionalno korišćenje vlastitih prirodnih bogatstava mogu biti jedina osnova za opstanak i napredovanje Srbije. Ako se ne spreči prodaja, a pre bi se moglo reći rasprodaja i poklanjanje naših još preostalih prirodnih bogatstava, građani Srbije će upasti u nepodnošljivo siromaštvo i konačno biološko nestajanje biće nezaustavljivo. Nažalost, gro ljudi iz prethodne vlasti, nalazi se i u ovoj, pa smo u velikoj meri skeptični da će se išta promeniti na bolje u Srbiji.
Jedina nada smo mi, Komunistička Partija Srbije, koja ima jasan cilj da spase Srbiju od propasti. Dođite i pridružite nam se.
