Nova srpska kvinsliška vlast u poslednjih 10 god. pod formom „demokratizacije“ i „evropeizacije“ Srbije namakla je ropski jaram srpskom narodu,a Srbiju je dovela do praga uništenja.Može se reći da je Srbija prestala da postoji kao ozbiljna država i postala je nedefinisana teritorija koja može da se čerupa kako se kome na zapadu prohte uz potpunu prećutnu saglasnost srpskih kvislinga. Za potpuno ignorisanje i zanemarivanje srpskih nacionalnih i državnih interesa, predsednik Srbije dobija pohvalu od predstavnika zapadnih centara moći kao „razuman“ predsednik koji vlada nad „nerazumnim“ narodom.
Srpska tragedija se ogleda u tome da je građanima Srbije nametnuta vlast koja jedinu odgovornost ima prema zapadnoj plutokratiji kojoj je cilj uništenje Srbije kao države ( da ih pomenemo SAD, Nemačka i Vatikan i njihovi sateliti), a ne prema interesima građana Srbije. Kao glavne izvršioce uništenja Srbije određeni su domaći kompradori i lešinari iz okolinih zemalja koji imaju teritorijalne aspiracije prema teritoriji Srbije, pravilno osetivši da ne postoji interes sadašnje koalicije na vlasti da brani i odbrani teritorijalni integritet države Srbije. Kako nam je Nato pakt oteo Kosmet bez mnogo muke, tako i lešinari iz okolnih zemalja osećaju da je došao pravi trenutak da zadaju fatalni udarac Srbiji, kako bi Srbija prestala da postoji kao država.
Za globalni zapadni kapital postojanje države predstavlja smetnju u maksimiranju profita, jer svako uplitanje države u tokove kapitala ograničava taj isti kapital, a bilo kakva socijalna i obrazovna funkcija države smanjuje profitnu stopu tog kapitala. Zbog toga vlast posle 2000.god. koja je pod kontrolom zapadne plutokratije ne predstavlja srpsku ili bar prosrpsku vlast, već predstavlja zaštitnike interesa globalnog, uglavnom zapadnog kapitala. Time srpske vlastodršce uopšte ne interesuje ni sudbina srpskog naroda ni ostalih građana Srbije,niti sudbina srpske države, već isključivo zanima očuvanje interesa zapadnog i sopstvenog udela u tom kapitalu. Time Srbija prestaje da bude država, a postaje samo teritorija koju sačinjavaju međusobno pocepani i posvađani regioni, a Srbija postaje prazna ljuštura bez funkcija, teritorije,prava naređivanja i sprovođenja centralnih odluka. Rastakanje Srbije na regione generiše buduće sukobe među njima i svođenje Srbije na niz međusobno sukobljenih feuda. Iz dualiteta vlasti na jednoj teritoriji neminovno izbijaju sukobi gde će centralna vlast očito izgubiti u bici protiv regionalnih vlasti. . Nametanje teze da samo za Srbe granice nisu važne,a da jesu za sve druge okolne narode ima za cilj da se otmu i druge teritorije Republike Srbije.
Da bi se što lakše očuvao vladajući status kvo u društvu, neophodno je bilo naturiti zapadne „vrednosti“ , a sopstvene istorijski potvrđene vrednosti ismevati i podvrgnuti ruglu, gde se vrhuncem pragmatizma smatra bezpogovorno služenje interesima i ideologiji okupatora i njihovih domaćih slugu.Uništavanje Srbije ide postepeno i u fazama pažljivo isplaniranim u kuhinjama zapada. Posle vojnog poraza slede ekonomsko uništenje države, pa posle ekonomskog sledi duhovno uništenje naroda i na kraju kao vrhunac beščašća biće pridruživanje i potpuna lojalnost srpskim uništiteljima. Poistovećivanje srpskog naroda sa evroatlantskim „vrednostima“ označiće duhovni slom od koga neće biti oporavka, srpski narod prestaće da postoji. Upravo po ovoj matrici srpski okupatori i njihove domaće sluge vode građane Srbije. Potpuno ćutanje srpske „intiligencije“ od akademije nauka, pa na dalje samo predstavlja potpuni krah duha srpskog naroda.
Satanizovanje srpskog naroda ( ne i predstavnika sadašnje koalicije na vlasti) koji je predstavljan u dugoj višedecenijskoj propagandi na zapadu kao narod divalj, necivilizovan, krvoločan,genocidan, prepun ološa, pa kao takav izopšten iz međunarodne zajednice „civilizovanih“ naroda novog svetskog poretka ima priznanje od strane predstavnika vladajuće koalcije da smo zaista takvi i da su srpski neprijatelji bili u pravu što su nas vekovima uništavali, tako da su sva zverstva zapada prema srpskom narodu bila opravdana i sa moralnog, političkog i pravnog aspekta. Jedino za čim zapadna ološ žali to je što srpski narod nisu da kraja uništili. Sadašnja srpska prozapadna vlast i ostala „elita“ stala je uz srpske zlotvore amnestirajući potpuno genocid nad srpskim narodom. Kompromitacijom uporišta ljudskog dostojanstva u rodoljublju kao brani političkoj tiraniji i ideološkom totalitarnom nasilju, načinjen je konačni i presudan korak ka porobljavanju svesti i gubitku svake nade u dobro među ljudima,pa čak i najbližim srodnicima.
Bilo je potrebno urušiti ideju o nacionalnoj srpskoj državi kao brani raspadu i okupaciji. Nacionalnu ideju trebalo je zloupotrebiti i iskoristiti kao sredstvo destrukcije jedne višenacionalne države, a veštački stvoriti osećaj kod pripadnika nacionalnih manjina o navodnoj ugroženosti u Srbiji i pripremati ih za oružanu secesiju kao u slučaju Kosmeta. Bilo je potrebno srušiti nacionalne mitove i poruke koji oni nose, sublimirana iskustva na kojima počiva srpski etnos kao temelj prirodnog osećanja ponosa pripadnosti srpskom rodu, psihološku osnovu solidarnosti i ograničavanja samoživosti pojedinaca, kao osnove ličnog samopoštovanja, samopouzdanja i međusobnog uvažavanja. Pravi cilj je izmena pojedinačne i kolektivne svesti, rušenje prošlosti , relativizovanju istorijskih istina kako bi se na lažima, novim veštačkim mitovima i raznoraznim falsifikatima gradila nova globalizovana budućnost na kojoj počiva novi svetski poredak. Izokrenuti sistem vrednosti koji promovišu srpski kompradori i njihovi zapadni gospodari pretvara srpsko rodoljublje u šovinizam, svaki patriotizam u fašizam,a svaki srpski nacionalizam je primitivizam gde će naši bezalternativni evropejci uz pomoć lažne opozicije i ocvalih baba iz nevladinih organizacija prevaspitati srpski narod i da se „međunarodna zajednica“ konačno oslobodi „mračne“ srpske istorije i kolektivnog „ludila“ uz „nesebičnu“ pomoć od strane zapada formiranih raznoraznih sudova pravde. Mnoge mrzitelje iz mnogih plaćeničkih NVO zapad je involvirao u strukture sadašnje vlasti kako bi što lakše uništili i ovo malo što je preostalo od Republike Srbije. Naravno i neki srpski „umetnici“ i kulturni najamnici dodaju svoj doprinos prevaspitanju srpskog naroda.
Glupava priča kako će strani gospodari i njihove domaće sluge pokrenuti srpsku privredu pala je uvodu pred nepobitnim činjenicama da je od 2001 do 2010 god. broj industrijskih radnika smanjen sa 700 000 na 200 000, da je bruto društveni proizvod najniži u Evropi, da su plate takođe najniže u Evropi, da nam je natalitet – 35 000 ,da Srbiju svake godine napušta preko 40 000 ljudi, da sela izumiru, da je narod na pragu biološkog nestanka, da ceo narod sve više siromaši dok se ološ oko i u vlasti sve više bogati, itd, itd .
