Svako od nas je odrastao u porodici gde se delilo i dobro i zlo. Odnosi u svakoj porodici su pre svega moraju biti humani kako bi se potomstvo osposobilo da izraste u zdrave ličnosti. Državu tako možemo posmatrati kao skup porodica na jednoj teritoriji gde svi mi zajedno delimo zajedničku prošlost, dobro i loše, sve pobede i poraze koje smo kao narod doživeli. Naravno, birajući najbolje među nama da nas vode, očekivali smo kroz celokupnu istoriju da nam svakim danom bude sve bolje i da budemo ponosni na to što kao narod jesmo. Međutim, 2000. god. nam je nametnuta vlast za koju ni sanjali nismo gde će nas odvesti.
Zamislite da nam u kuću uđe lopov ( zapad) i ponudi nekom od članova domaćinstva ( “prosrpska” vlast ) procenat od svega opljačkanog, ukoliko mu olakša pljačku, pokaže gde nam se nalaze vredne stvari i pomogne mu da to iznese. Rezultat svega toga je da je jedan član porodice radi sopstvene koristi gurnuo u beznađe, očaj i propast sve ostale članove porodice. To može uraditi samo izrod,lišen bilo kakvog osećaja nacionalne pripadnosti. Po logici stvari, oni koji su spremni da ceo narod, radi lične koristi bace u beznađe, moraju biti najveći podlaci bez morala i bilo kakve odgovornosti prema narodu koga uništavaju.
Zapad ( uglavnom Nemačka u ma kojoj formi da je egzistirala bilo kao carska, bilo kao nacistička, bilo kao “demokratska” država ) je kroz vekove bio imperijalistički, zavojevački nastrojen prema Srbiji i na samo njoj, a i danas nije ništa drugačije. Ko to neće da vidi, zaista je budala. Ulaskom u Evropsku Uniju, Srbija neće biti ravnopravna ni jednoj drugoj državi, već može biti samo poslušnik koji će izvršavati volju kolonijalnih gospodara.Srbija bi u Uniju ušla kao neravnopravna, manje vredna
država, beskrajno ponižavana i kao razdrobljena država. Uništavanje Srbije kao države od strane zapada još nije završeno. Prazne priče koje svakog dana gutamo preko medija koji su u rukama zapadnih imperijalista, samo potvrđuju poraznu činjenicu da ne postoji ni jedan jedini ustupak srpskom narodu, niti bilo kakva zaštita srpskih nacionalnih interesa od strane istih. Od početka raspada bivše SFRJ sva rešenja koja je zapad nametnuo srpskom narodu su bila na našu štetu sve do ugrožavanje samog opstanka Srba. Ako to ova vlast neće da vidi da ne bi izgubila mogućnost dalje pljačke ovog naroda, onda bar vi, narode, budi svestan ovoga šta nam radi zapad i kleptokrate na vlasti u Srbiji.
Srpska kleptokratska vlast će svakako ući u istoriju srpskog naroda upisana velikim crnim slovima, jer su od gradjana Srbije stvorili robove u skladu sa potrebama zapadsnog transnacionalnog korporativnog biznisa.
Dakle, šta je posao političara? Da štite ekonomiju države, da štite nacionalnu privredu, prirodne resurse, poljoprivredu itd, kao i da jačaju i održavaju svoju vojsku kako im drugi ne bi otimali teritoriju. Kako nemaju svi narodi na teritorijama na kojima žive neophodne sirovine za život i razvoj, ova dobra se razmenjuju.
Kao sredstvo u ovoj trgovini koristi se novac. Novac sam po sebi nije vrednost (jer se ne može jesti, piti, koristiti kao zaklon, a još manja mu je energetska vrednost ako bi se naložio zarad ogreva). Dakle, novac je samo papir, priznanica koja se koristi u razmeni dobara. Bez obzira koliko novca imali, on vredi samo ako za njega možete zamenom da dobijete neku vrednost. Ako neko ko ima brašno neće ni za milijardu dolara da vam ga proda, vi ćete umreti od gladi kao dolarski milijarder. Isto je i sa zlatom.
Vrednost novcu (kao i zlatu) u medjunarodnoj razmeni daju bankari koji emituju dolare ili evre. Zlato se više ne koristi, jer ga nema toliko koliki je obim razmene dobara, a papira ima beskonačno, pa i mnogo više nego što na tržištu ima stvarnih vrednosti. Na žalost, emitovanje dolara i evra odavno više ne prati i ekonomija država koje ovaj novac izdaju, već se oni i bez kontrole država štampa u onim iznosima koliko to žele privatni bankari (FED i ECB).
Ovim bezvrednim papirićima njegovi vlasnici već decenijama veoma efektno “kupuju” realna dobra širom sveta. To rade vojnom silom koja se uvek upotrebljava kada politički pritisci nisu dovoljni, ali i korumpiranjem domaćih političara. Bankari zato na čelu država najviše vole glupe, finansijski neuke, kao i gramzive političare pogotovu ako su bolesne kleptokrate. Takvima obilato finansiraju predizborne kampanje širom sveta i zasipaju ih donacijama i takozvanom “bespovratnom” finansijskom pomoći. A ako mogu naći ljude koji su po svojoj suštini patološki lopovi i instalirati ih na vlast u dotičnoj zemlji (npr. Srbiji) onda su stvoreni svi uslovi da takva vladavina kleptokrata odvede narod na rub nestanka. Besomučnim zaduživanjem kod bankarske oligarhije, svoje građane pretvara u robove. Tako mnoge države dugove otplaćuju svojim sirovinama, proizvodima (ako ih imaju), ili radom svojih gradjana koje kao skoro besplatnu radnu snagu ustupaju bankarima i njihovim transnacionalnim korporacijama.
Nakon 5. oktobra 2000. ogromna količina ovakvog zamišljenog novca, bez ikakve realne vrednosti preko donacija i kredita ušla je u Srbiju. Gradjani Srbije taj novac nisu stvorili prodajom svojih proizvoda i sirovina, već su ga dobili kao kredit. Ovaj novac inače gladni i siroti grdajani nikada ne dobijaju u ruke, već on završi u džepovima političara i njihovih prijatelja. Tako je ova "pomoć" u stvari mito za političare. Sada znate odakle našim političarima velike pare.
Ovaj spekulativan novac medjutim nije ušao sam, jer se u siromašnoj zemlji koja nema robu ni tehnologije ništa ne može kupiti. Sa njim je u Srbiju ušla trećerazredna strana roba uglavnom široke potrošnje. Čak i takav novac nije potrošen na to da se modernizuju, izgrade i poprave sopstvene fabrike, kupe nove tehnologije, da se pokrene sopstvena ekonomija kako bi Srbija ovaj dug mogla da vrati. Sada, nacionalna privreda ne radi, a dug stoji kao omča oko vrata svima nama. Ono malo uspešnih kompanija koje su donosile zaradu poklonjene su zapadnim imperijalistima. Mobtel, cementare, Satrid, Frikom, Satrid, Takovo, Merima, Hemofarm, Knjaz Miloš, Duvanska industrija... Redjajte sami.
Novac (papir) od njihove prodaje se sada rasporedjuje i dalje u potrošnju i ta raspodela se zove "Nacionalni investicioni plan". Njime se "investira" u kulturu, u krečenje svega i svačega, asfaltiranje ulica, puteva... Kako će to što je okrečeno da proizvede hranu, lekove, energente...?
Srbija je tako perfidnom igrom medjunarodnog faktora i neznanjem, glupošću i potkupljivošću domaćih političara ostala bez kapitala. Sve je uglavnom poklonjeno strancima. Kada jedan narod ustupi svoju svoju ekonomiju (preda drugima na gazdovanje) on više nema potrebe da ima svoju državu. Ustav tu paše kao toalet papir gladnom čoveku.
Takvom narodu ni vojska više nije potrebna jer nema šta da čuva. Vojska se onda ustupa (prodaje) onome ko ima različite ekonomske interese. Takve usluge se danas zovu "mirovne misije" i one se obavljaju baš tamo gde se nalaze strateški resursi i jaki ekonomski potencijali potrebni transnacionalnim korporacijama u čije ime se organizuju “mirovne misije”.
Narod bez svoje zemlje, bez svojih sredstava za poizvodnju ostaje samo gola radna snaga koja grozničavo očekuje da joj neko da,da za njega nešto radi, kako bi se prehranio. Ko nema za hleb ne postavlja pitanje cene svoga rada. i pored mizernih nadnica za koje srpski radnik radi, preko million ljudi nema posao.
Narod da radi, a stranci da gazduju i ubiraju dobit. Eto, to je politika koju po nalogu stranog korporativnog lobija sprovode narodni izdajnici.
Koliko je ovo licemerno, govori i to da je novi Ustav ugradjena i odredba o "zabrani ropstva, položaja sličnog ropstvu i prinudnog rada" (čl. 26). i baš je to kao pohvalu novom Ustavu pred parlamentarcima izneo, niko drugi do predsednik Tadić.
Pa šta je nego ropstvo kada čovek mora da radi za drugoga, jer je ostao bez ikakvih materijalnih dobara? Šta je nego prinudan rad kada danas zaposleni u mnogim stranim kompanijama i bankama nemaju radno vreme i ne mogu da koriste godišnji odmor. Ne da gazda! Šta je nego položaj sličan ropstvu kada radnici ne dobijaju plate mesecima, kada nema ko da ih zaštiti, kada tužilaštva neće da pokreću sudske sporove protiv korumpiranih i povezanih sindikalnih i državnih funkcionera?
Ono što u novom Ustavu ne piše, a moralo bi, to je NEOTUDJIVO PRAVO GRADJANA SRBIJE DA RASPOLAŽU REZULTATIMA SVOGA RADA. Ovo će pisati, ali samo kada promenimo društveno-ekonomski model.
Ako ne želite da budete robovi, dođite i pridružite nam se.
