Reč potiče od grčkih reči κλέπτης ("lopov") i κράτος ("vladati") i doslovno znači "vladavina lopova". To je najgori oblik vladavine nad jednim narodom. Takve osobe, postavljene kao vršioci vlasti zapadne plutokratije, izvršavaće uvek i bez pogovora sve naredbe zapadnih vlastodržaca u zamenu za bezprizornu pljačku države i građana Srbije.Trećerazrednim državama, kao što je Srbija, je upravo namenjen ovakav oblik vladavine nad narodom , kako bi se uz što manje muke postigli zacrtani ciljevi zapadne plutokratije (plutokratija označava pojam vladavine bogatih ili vladavine u korist bogatih). Dok se vlade menjaju u toku vremena,pravi vladari zapada (vlasnici mega kapitala) se generacijama ne menjaju, kao ni njihovi fundamentalni ciljevi, a to je pre svega vlast nad celim svetom.
Kada su građanima Srbije 2000. god.nametnuti ovi vlastodršci, većina nas nije u startu shvatila, zaglupljena medijskom propagandom, ko nam dolazi na vlast.Jedan loš režim Slobodana Miloševića je zamenjen još gorim po srpski narod i sve građane Srbije, katastrofalnim „demokratskim“ režimom. Svi ti tipovi koji su uzjahali na grbaču srpskog naroda su veoma pažljivo birani od strane zapada. Izabrani su „ljudi“ bez ikakvih moralnih kočnica. Za mnoge od njih niko nikada u Srbiji nije ni čuo, a pridružili su se već postojećima u zemlji. Izabrani su po poznatom psihološkom obrascu koji je namenjen upravljanju kolonijama.
Kao prva karakterna osobina je slepa poslušnost zapadnim centrima moći. Kao sledeće karakterne osobine su bile potpuno odsustvo morala i nezajažljiva želja za ličnim bogaćenjem. Za mnoge vladare kako u modernom vremenu, isto tako i u prošlosti, možemo mirne duše reći da su žrtvovali sebe u interesu naroda. Ovi srpski vladari će žrtvovati i srpsku državu i srpski narod, kako bi i dalje mogli da ostvaruju lično bogaćenje pljačkajući srpsku državu i građane Srbije. Nezajažljiva želja za ličnim i grupnim bogaćenjem je dovela da sadašnjeg tragičnog položaja Srbije. Najniže plate u Evropi, uništena industrija, upropašćena poljoprivreda izložena monopolskoj konkurenciji u vlastitoj zemlji, uništena vojska, nesposobna da odbrani granice zemlje, uništena socijalna funkcija države, uništena usmerivačka uloga države u oblasti ekonomije,uništeno domaće bankarstvo, uništeno školstvo, uništen moral na kojem počiva srpsko postojanje i nametnuto, čak i zakonski postojanje svih izopačeniosti sa zapada koje dobijaju status društveno poželjnog obrasca ponašanja, strahovita medijska propaganda kako bi se promenila svest srpskog naroda, itd, itd. su rezultati ove „prosrpske“ vlasti. Ta ološ koja vodi Srbiju je potpuno lišena osećaja nacionalne pripadnosti i sudbina srpskog naroda, kao i sudbina srpske države njih uopšte ne interesuje.
Porobljavanje i uništavanje Srbije od strane zapadne plutokratije jednostavno nije bilo moguće bez domaćeg političkog ološa. Naši vlastodršci su samo bedni izvršioci volje zapadnih multinacionalnih kompanija koje samo u najcrnjoj eksploataciji porobljenih zemalja izvlače ekstraprofite. Fantastično bogaćenje ološa na vlasti samo pokazuje da Srbija prestaje da postoji kao država i pretvara se u nedefinisanu teritoriju kojom hara multinacionalni kapital. Da je Srbija država, sigurno bi sprečila sulude ideje MMF-a i Svetske banke kojima su nametnute strukturne promene Srbiji pod izgovorom kako bi privreda postala „efikasnija“ i „konkurentnija“ na svetskom tržištu. Naravno,ISPALO JE SVE SUPROTNO OD TOGA. Pravi cilj ovih aranžmana je bio da u Srbiju uđe krupni kaptal bez ikakvih ograničenja što je postgnuto nametanjem mera „slobodnog“ tržišta, rasprodajom i uništavanjem državnih preduzeća, uklanjanjem ograničenja za strane investicije, smanjivanjem budžeta za zdravstvo, obrazovanje i socijalne službe,kao i uklanjanje uvoznih barijera. Uticaj ovih mera je po Srbiju katastrofalan Kriminalna privatizacija, diktirana od zapadnih multinacionalnih kompanija, pretvorila je Srbiju u koloniju, jer su svi privredni i prirodni resursi prenešeni u manji broj privatnih ruku. Koncentracija bivšeg društvenog kapitala lopovskom privatizacijom u ruke manjeg broja kriminalnih grupa organizovanih u okvirima državnih institucija i međunarodnog kapitala, uslovili su da se veliki brj građana Srbije nađe u zoni siromaštva,bilo zbog bedno plaćenih poslova ili zbog nemanja bilo kakvog posla. Glad se u Srbiji povećava neverovatnom brzinom i možemo bez preterivanja reći da se polovina građana Srbije bori za goli egzistencijalni opstanak.
Težnja srpske kleptokratije za ekonomskom prevlašću jednostavno nema granice. Osim ovih klasičnih lopovskih mera, danas se primenjuju i takve mere koje nas podsećaju na dobro poznato fašističko nasilje, jer je dalja eksploatacija građana jedino moguća kroz totalitarizam fašističkog tipa.
Svaki takav kleptokratski sistem koji osigurava nezapamćeno, fantastično bogaćenje pojedinaca, interesnih grupa i međunarodnog ološa, na štetu naroda i svih građana Srbije, bez totalitarizma fašističkog tipa, neminovno mora završiti u haosu i preraspodeli političke moći. Upravo fašizam produžava vek takvom sistemu, koji antagonistički postavljen u odnosu na celokupan narod, nema nikakvu budućnost.
Pitanje nad pitanjima je koliko je ljudskih žrtava neophodno da bi se takav sistem promenio, jer se takav sistem bez borbe neće predati.
