Pre nekoliko dana dobili smo tekst od drugova iz Komunističke Partije Grčke u prevodu i redakciji druga D.Opačića i prenosimo ga u celini.
MILIONI GRKA PROTIV MMF-a i EU ...
Stotine hiljada radnika u privatnom i javnom sektoru, nezaposleni, mladi, penzioneri, imigranti i mali trgovci, ispunili su ulice svih grčkih gradova prošle srede, 5.maja. 2010. i uključili se u generalni štrajk. To su najmnogoljudnije i najmasovnije demonstracije u poslednjih nekoliko decenija koje su se dogodile u Grčkoj. Velike demonstracije održane su u Atini, Solunu, Patrasu, Janini, Larisi, Volosu, kao i u gradovima Egejskog mora, Jonskih ostrva i većih gradova Krita. Na ovaj način je postalo jasno da je grčki narod velikom većinom protiv mera koje je preduzela vlada zajedno sa MMF-om i ECB, i odlučni da se bore do povlačenja ovih mera.
Mere u dogovoru sa PASOK-ovom vladom, MMF i EU poziva na velike platne rezove u javnom sektoru, kao i na desetine hiljade otpuštanja, otpuštanja u privatnom sektoru, smanjenja penzija, smanjenja nadnica, ukidanja kolektivnih ugovora, podizanja poreza na dodatnu vrednost, velike rezove u državnoj potrošnji u zdravstvu, obrazovanju i socijalnoj zaštiti. U suštini svega navedenog je strašna politika varvarstva, porast siromaštva, nezaposlenosti i bedu za velike delove društva. Cilj ovih mera je da spasi kreditore i špekulante u zemlji, kako bi radna snaga bila što jeftinija i kako bi privukli strane investicione lešinare da bi se prodali svi resursi u zemlji, a zaštitila dobit lokalne buržoazije. Uz ove mere Grčka se predaje u potpunosti stranom kapitalu i postaje ekonomska kolonija.Grčka nacija postaje sluga i rob Međunarodnog monetarnog fonda i Evropskih imperijalista.
Ovaj razvoj nije nastao odjednom. Prijem zemlje u EU je označio podređivanje grčke privrede direktivama globalnog kapitala i gubitak ekonomske nezavisnosti. Postepeno poljoprivredni sektor je likvidiran, zajedno sa lakom industrijom i proizvodnom infrastrukturom, propao je izvoz lokalne proizvodnje i počeo je uvoz iste takve robe. Ovaj ulaz Grčke u evro zonu dao je kao rezultat onesposobljavanje države da ima nezavisnu monetarnu politiku i gubitak nacionalne valute.
Grčka, zajedno sa ostalim zemljama evropske periferije, postala je najbolji klijent nemačko - francuskog izvoza koji je subvencionisan od strane države, dok povoljne kredite i ekspanziju uživaju samo pojedine porodice lokalnih kapitalista. Grčka, zemlja usluga i turizma, srušena je pod diktatom stranog kapitala.
Dužnička kriza Grčke je deo opšte krize EU i njene ekonomije , kao rezultat rata kapitala, valute, deviznog kursa, i politike imperijalističkih sila. Grčka je izabrana kao slaba karika u ovom lancu.
Nezavisno od kursa evra i međunarodne krize, važan deo je da samo borba radnih ljudi može odbaciti i pobediti varvarsku politiku aktuelnih kapitalista i vlastodržca. Grčki radnici se bore na ulicama protiv policijske brutalnosti i provokacija od strane vlade koja želi da zaplaši ljude. Radnici su poslali poruku međunarodnoj radničkoj klasi na solidarnost i poziva radnike Evrope da ustanu i da se bore protiv mera štednje koje su prevaljene na najsiromašnije delove društva.
Grčki radnici, nezaposleni, imigranti, mladi i stari ljudi se bore da proteraju MMF-a i Evropske banke i da ponište mere koje je preduzela vlada Papandreua. Oni se bore da izvedu Grčku iz Evropske unije. Oni moraju da se bore za ekonomski nezavisnu Grčku i socijalnu pravdu, i to je jedini izlaz iz situacije gde bi globalni kapital i lokalna buržoazija doživala svoju potpunu propast.
SVET PRIPADA SOCIJALIZMU!
DANAS GRČKA SUTRA SRBIJA!
Naš komentar
Ono na šta već dugo vremena upozoravamo domaće kompradore je da EU nije nikakva kapitalistička krava muzara niti zemlja dembelija, već surova eksploatatorska tvorevina stvorena u interesu kapitala, a ne rada, pokazuje se kako na primeru Grčke tako i na primeru mnogih slabih privreda država EU. Privrede periferije kapitalizma surovo su platile lakomisleno zaduživanje svojih vrhuški. Navučeni na lakomisleno trošenje tuđeg novca koji nije potrošen u proizvodne svrhe, već u neproizvodnu potrošnju, opijeni tako dostignutim visokim životnim standardom, doživeli su jezivu realnost. Naime, u kapitalizmu nema besplatnog pića, sve se mora platiti. Dan za naplatu je došao. Globalni kapital u sprezi sa domaćim kompradorima je trijumfovao. Ne treba zaboraviti da je uslov za političku samostalnost neke zemlje, njena ekomomska nezavisnost. Kakvu će cenu platiti Grčka i ostale evropske nesrećnice, tek ćemo videti. Naša je sreća da Srbija nije postala deo EU i nadamo se da to nikada neće ni postati, jer takvu „sreću“sigurno ne bismo preživeli.
