Sobarak Husein Muhamed Beri Soto Obama

Ovo je navodno biološki otac Baraka Obame iz studentskih dana. Obratite pažnju da je pozadina fotografije neobično zabrljana i prosvetljena pa se ne može identifikovati gde je zaista načinjen ovaj snimak. Evidentno je da Barak Obama na njega ne liči.

Ukoliko vidite i druge fotografije Obame starijeg ne možete baš prepoznati neki neodoljiv šarm crnca zbog koga bi belkinje padale sa nogu. Ali, Stenli En Danam (Barakova zvanična majka) je i pored protivljenja svojih roditelja ipak pobegla za tog Obamu i udala se za njega.

Obama mlađi se rodio, navodno, na Havajima 4. avgusta 1961., a njegova majka Stenli En Danam, iako je tek upisala Univerzitet na Havajima 1960., odmah prelazi u Vašington. Iz dokumentacije Univerziteta u Vašingtonu se vidi da je ona već septembra 1961. upisana tamo kao student. Kao da nema bebu od mesec dana. I tu je bila upisana dve godina (što se vidi iz dokumentacije), da bi se opet 1963. njeno ime našlo na listi studenata na univerzitetu na Havajima. Čudna majka.

Ali, ovim zvaničnim biografskim podacima ćemo se još baviti. Brak sa Kenijcem Obamom starijim je ubrzo “puk'o” i Stenli En Danam odlazi poslom na drugi kraj sveta, u Indoneziju i postaje Stenli En Danam Sotoro, pa En Danam Sotoro, pa En Sotoro... da li je u pitanju ista osoba nije utvrdjeno, ali utvrdjeno je da se ova imana javljaju na mnogim putnim i drugim dokumentima i u Indoneziji, i u Pakistanu, u Libanu, u SAD u raznim državama.

Pakistanka, Liibanka ili Amerikanka ? Kako bi ste zaključili iz ovih fotografija na kojima je navodno ista osoba? En Sotoro u Indoneziji, Stenli En Danam u srednjoj školi u Libanu i Stenli En Danam sa osam godina u prvom razredu u osnovnoj školi u Oklahomi, 1951.

I tu se upoznaje sa drugim " neodoljivim šarmerom" , Azijatom i Mulsimanom, Lolom Sotorom (ili Sutorom) i sklapa drugi brak u Indoneziji. Malom Baraku tada menjaju i ime i prezime u Beri Sotoro. Ali, po svemu sudeći i državljanstvo.

I taj brak je propao, a mali Beri, kada je imao 11 godina,   vraća se sam u SAD, kod babe i dede, kako bi tamo pohađao srednju školu i  ponovo postaje Barak Beri Obama. (U stvari on je i u sredenjoj školi i na univerzitetu Komumbija, kako ćemo videti kasnije , i dalje Beri Sotoro ili Beri Obama). Nakon srednje škole on odlazi u Kaliforniju na Oksidental koledž da studira umetnost, ali ubrzo napušta tu školu i prelazi na drugi kraj SAD na prestižni Kolumbija Univerzitet, da studira političke nauke. (Zvanična biografija ovo tumači njegovom željom da proširi vidike!)I tu ga navodno uočava i sam Zbignjev Bržežinski.

Nakon što je navodno diplomirao na Kolumbija Univerzitetu (gde se niko od studenata te genaracije ne seća Baraka Obame ili Berija Sotoroa - Indonežanina) , završava i pravnu školu na Harvardu i ubrzo nalazi posao u Čikagu u dobroj advokatskoj kancelariji. Tu sreće i svoju buduću suprugu Mišel. Ona ga uvodi u svet prava, pa Beri (tu je već posto Barak Obama) kao čovek od karijere odmah počinje sa angažovanim društvenim radom skupljajući pare za razne fondove za sirotinju, da bi veoma brzo ostvario veoma dobre poslovne i političke kontakte i veze i došao i do Senata i postao Senator Ilinoisa. Kao rasni mešanac koji obećava , "lako" je sakupio milione dolara za predizbornu kampanju za predsednika SAD i novembra 2008. seo u stolicu “najmoćnijeg državnika” sveta “najdemokratskije države na svetu ".

O tome koliko je škola (osnovnih, srednjih, univerziteta) promenio ovaj lik očito bi se mogla napisti čitava knjižica. Isti je slučaj i sa njegovom navodnom majkom.

Vojni obveznik sa imenom Barak Obama je zaveden 1980. To znači da Beri Sotoro kao inonežanski državljanin tada više nije postojao.

Na žalost njegov uspeh sa njim nisu mogli da podele ni otac, ni očuh, ni majka, jer su svi naprasno smrtno stradali ili pomrli. Ni njegov deda Stenli Armour Danam belac koji je imao tako veliko srce da prihvati malog “crnju” za unuka (što u Americi ni danas nije lako) nije živ, a verovali ili ne i njegova baka Medlin  Pejn Danam umrla je naprasno dan pre nego je Barak postao predsednik. Ali, Berija Baraka Huseina Obamu ništa nije moglo deprimirati na putu velikih poslova na ispunjenju predizbornih obećanja koje je dao – a ona su sva skupljena u jednu frazu koja kaže: "Promene  u koje možemo verovati".

SEJANJE ILUZIJA

I kao mag koji lepo zbori Barak Obama je ubedio (preko elektronskih mašina za glasanje) milione američkih crnaca da je promena u njihovom životu moguća, jer većina ipak živi bedno. Ali, ako je on uspeo da završi prestižni Kolumbija Unoverzitet i posto predsednik u Americi je sve moguće.

Pouka iz ovakve biografije Baraka Obame je da u demokratiji kakva vlada u SAD, u državi gde je izvšena najveća verska i rasna mešavina ljudi (ono što Priroda nije htela da stvori) svako može da postane njen predsednik- bez obzira na boju kože, poreklo roditelja,  veru, mesto rođenja i društveni satus. Inače, Obama u svojim govorima uporno tvrdi da potiče iz siromašne porodice. To je zato što je Amerika “obećana zemlja” za sve, društvo jednakih koji svi imaju ista prava i iste mogućnosti za uspeh i oni koji potiču od plemstva i oni koji potiču od uvezenih afričkih robova. SAD su društvo koje svima nudi jednaku šansu da postanu neko i nešto, da se obogate, čak i da doguraju do pozicije prvog čoveka državne administracije i vojske. Barak Obama na mestu 44. predsednika SAD "dokaz" je da ostvarenje američkog sna o uspehu  postoji kao realnost i nije samo puka priča.

Naravno, kao što je i "dokaz" da su Američki kosmonauti 1969. godine hodali po Mesecu to što smo ih svojim očima videli - na televiziji. E, sad pošto postoje mnoge "neverne Tome" koje ne veruju da su televizija i film odnosno iluzija isto što i realnost, neki su počeli da sumnjaju i u biografiju Baraka Obame nastojeći da provere da li sve što je tamo zapisano ima i druge realne tragove. Jer, verovanje je i prihvatanje iluzija, a materijalne činjenice su ipak nešto drugo.

I vrlo brzo je otkriveno da gotovo niti jedan podatak iz biografije američkog predsednika nije pouzdan i proverljiv. I to ne samo kada je u pitanju negova biografija, već i biografije njegovog oca, očuha, majke, dede, babe…

Prvi nagoveštaj da nešto nije u redu je izvod iz knjige rođenih na Havajima koji je Brak Obama pokazao u svojoj predizboroj kampanji. A na njemu je bilo jako mnogo grešaka te je verovatno falsifikat. Osim što su potpisi matičara bili umrljani, nije bilo navedeno ime bolnice, niti lekara koji je bio prisutan prilikom rođenja deteta, a rasna oznaka za oca je navedana Afro Amerikanac, što nije bio način kako su crnci upisvani 1961. Tada su upisivani jednostavno kao – crnac ili negro. Onda je povedna kampanja da se to ispravi, jer ih degradira da se označavaju po boji kože. Dakle, ako je Obama zaista upisan u knjigu rođenih na Havajima, tako nije moglo da bude napisano u to vreme 1961, ali falsifikator za ovaj detalj nije znao.

Nekoliko nezavisnih novinara je tražilo da im se odobri uvid u knjigu rođenih gde je upisan Barak Obama i to preko suda pozivajući se na američki Zakon o dostupnosti informacija. Ali, iako su ovakve informacije javne, naprasno je doneta odluka da se ti podaci o Obami proglase "nedostupnima za javnost".

Onda se neko dosetio da zvanično traži u Mobasi u Keniji izvod iz knjige rodjenih za 1961. godište, jer se proneo glas da je tamo rođen neki Barak Obama baš u to vreme (1961.) Ali i tamo vlasti naprasno donose odluku da se takav dokument ne može staviti na uvid javnosti.

I papiri o uvođenju u Indonežansko državljanstvo za Baraka Obamu, odnosno Sobaraka (kako je u jednom putnom dokumentu napisano) odnosno Berija Sotoroa u Indoneziji su preko noći postali “nedostupni za javnost”. I to je konačno rasplamsalo velike sumnje. Krenule su opsežne novinarske istrage po SAD o porodici Danam, Pejn, Obama, istrage po Keniji i Indoneziji, kao i o porodici Sotoro.

I verovali ili ne - niti jedno ime iz zvanične predsednikove biografije nema ni rođaka, ni prijatelja, ni školskih drugova, fakultetskih kolega, komšija koji bi mogli da potvrde da su dobro poznavali te osobe pa se čak nekom prilikom i slikali sa njima. A oni malobrojni koji su imali makar neko sećanje o imenima koja s e pominju u biografiji američkog predsednika izneli su i neke informacije koje su s e još manje uklapale u čitavu sliku, pa su čak bile potpuno supotne sa zvaničnim podacima. Jedini "svedoci" koji su nešto znali su anonimusi ili plaćeni agenti na zadatku. I njihove izjave udarni mediji jedino uvažavaju.

Zanimljivo je da se danas na Havajima niko ne seća Obamine majke, Stenli En Danam, iako je ime Stenli karakteristično jer uopšte nije žensko ime, i ona ga je dobila po ocu koji je navodno hteo sina. Zašto odmah muško ime? Kao da su roditelji znali da će imati samo jedno dete i da nikad neće imati sina, dali su joj ime Stenli En. Ovo ime se, medjutim, nalazi u raznim krajevima SAD i po raznim dokumentima, ali i na raznim adresama i kao Stenli Danam, i kao En Danam, kao En Danam Sotoro, pa onda samo En Sotoro, ali i Stenli En Medlin Danam. Najintrigantnije je što se potpisi na raznim dokumentima osobe koja se tako naziva veoma razlikuju, kao da se radi o više osoba. Ukoliko je u pitanju ista osoba, nesporno je da se veoma često selila.

Naravno, ukoliko Barak Obama nije rođen na tlu SAD, on ne može biti predsednik. A na Hvajima se, poznato je, najlakše dobija američko državljanstvo.

Ova istraga u vezi sa biografijom američkog predsednika je dobila tolikog maha u SAD da su određene službe, koje su imale zadatak da ga zaštite, smislile da čitavu prašinu koja s e podigla u alternativnim medijima kanališu tako što će među ljubopitljive istraživače ubaciti svoje ljude. I jedan od takvih “sumnjičavaca” je odjednom postao i samoproklamovani kandidat za predsedničke izbore 2012, Sorošev tajkun za građevinske poslove, Donald Tramp. Tramp je američkoj javnosti više poznat kao ženskaroš i čovek sa smešnom frizurom, dok je njegov biznis jednostavno samo “biznis”  sa tuđim novcem od koga on uzima svoju tajkunsku proviziju.

Tako je Tramp dobio azadatak da izrazi sumnju da je Obamina krštenica verodostojna i zatražio je da se to ispita. I efekat je da je nadležna služba na Havajima posle tri godina ćutanja, “pod pritiskom javnosti” tj. uticajnog Trampa ipak izdala taj famozni dokument - pravi izvod iz matične knjige rodjenih. I Tramp je bio zadovoljan jer je time stavljena tačka na ovaj slučaj. I Obama je bio zadovoljan jer su mu "dosadile te teorije zavere".

Naravno, ovog puta s e radilo o nešto kvalitetnijem falsifikatu, ali ipak - falsifikatu gde su očito kompjuterski umetani podaci  nekog drugog deteta rođenog 1961,. I to pitanje, falsifikovane krštenice  je ostalo nerazjašnjeno.

Poslednji izvod iz knjige rodjenih još jedan je “copy – paste” loše uradjen posao gde se lako otkriva da su na pozadinu nečije krštenice ubacivani podaci neke druge dece. Potpisi matičara su na jednom kompjuterskom sloju, a podaci na drugom.

Sam predsednik Obama na sve ovo ne reagije ni malo predsednički (jer bi kao ozbiljan čovek naložio da se ispita ko uopšte sme da falsifikuje državne dokumenet) već se smeje i pravi viceve na račun Trampa i svih sumnjičavaca. Obama je po tome veoma nalik bivšem glumcu iz Bele Kuće, Ronaldu Reganu. I jedan i drugi su očito samo marionete za zabavu miliona lakovernih i neobrazovanih Amerikanaca.

Ali, pogledajmo malo logičnije čitavu priču. Ako je nekome iz senke bilo stalo da na čelu poziciju u državi stavi crnca, meleza, iz siromašne afričke porodice kako bi dokazao da je u SAD američki san ostvariv za sve ljude koji su tu rođeni, zašto je izabran baš neko ko ne može da dokaže da je zaista rođen na tlu SAD, makar na Havajima? Jer, Amerika je puna crnaca, puna meleza, Kineza, Indusa, hispano Amerikanaca i milioni imaju američko državljanstvo, mnogi imaju i diplome sa američkih državnih ili privatnih univerziteta i imaju teorijski čak i bolju šansu da budu stavljeni da obavljaju makar marionetsku službu u Beloj kući. Zašto je za to bio potreban neko toliko komplikovane biografije, da je čak i prosečno inteligentnom čoveku jasno da je ona isfabrikovana. Čak su mnoge porodične fotografije Baraka Obame očita fotomontaža, dok su neke najblaže rečeno čudne. Pogledajmo samo nekoliko zanimljivih fotosa.

FABRIKOVANE FOTOGRAFIJE

Ako pažljivo pogledate samo ovih nekoliko fotografija videćete da su na svim likovima delovi tela ruke ili ramena obavezno preklapaju, kao da su figure izrezane i prenete komjuterskom  “cut “ i “paste” tehnikom na određenu pozadinu koja je uglavnom zamućena , zatamljena i nejasna u detaljima.

 Na slici koja prikazuije Obaminu majku Stelni En Danam (sasvim levo) kao učenicu jezuitske škole u Libanu, koja je slikana prilikom posete svojih “roditelja”, otac Stenli je potpuno preklopio svojim levim ramenom telo majke, iako je mnogo logičije da oni sede jedno do drugog i da su čak izabrali šire mesto za slikanje sa ćerkom, ako su već seli da se slikaju. Upadljivo je da svi gledaju na različitu stranu. Ova kompozicija fotografije je tipično  “filmska” što znači da su akteri uhvaćeni u nekom trenutku u nekoj radnji. Ljudi obično poziraju tako što “pilje “ u fotoaparat. Ovaj snimak je navodno načinjen sredinom pedestih godina. Pozadina se ne može identifikovati.

Zanimljivo je i kako deda Stenli i na ovoj fotografiji i Barak Obama liče. Ako bi ste dedi zasenčilli lice da igleda kao crnac, videli bi ste Barka Obamu. I obrnuto.

Na fotografiji iz Indonezije koja prikazuje Obaminog očuha, Lola Sotoroa, majku , sestru Maju , i malog Brrija (Baraka) Sotoro je “nalepljen” preko majke i vidi s e isto preklapanje. Majka je očito u prvom kompjuterskom“sloju” fotografije, a Sotoro i Bari “nalepljeni” preko nje. Obratite pažnju kako su se Lolo i En stisli, iako sa Lolove desne strane ima još mesta. Ali , Lolo Sotoro je ovde uslikan očito na običnoj fotelji za jednu osobu. Različiti su nasloni iza njega i iza Berija i to je očigledno da su u pitanju dve različite fotelje.

Na ovim fotosima se lako uočava potpuno identičan izraz lica "majke" Stenli En Danam. Na levoj   fotografiji koja je snimljena 1972. na nekom aerodromu, zapitajte se gde je izvor svetla kada je Obama senior u mraku, a En previše osvetljena? Očito je da su tu u pitanju dva izvora svetla i da je fotografija montirana od dva različita fotosa. N a desnoj slici je Stenli En Danam sa drugim mužem Indonežaninom Soterom. Ako En gleda u objektiv, gde gleda Sotoro, ako ih je slikao isti foto-aparat? Neobično je kako su sve fotografije jako lošeg kvaliteta. Snimci sa Meseca načinjeni 1969. su mnogo kvalitetniji.

Na snimku iz 1972. mali Bari Sotoro (kada je imao 11 godina) snimljen sa svojim "pravim" ocem, Kenijcem Obamom, kada je imao 11 godina, na nekom aerodromu. Nije li glava malog Obame prevelika u odnosu na glavu oca? Vrat se ne vidi uopšte, pa izgleda kao da je glava “stavljena” na telo. S obzirom koliko je danas predsednik Obama mršav, neobično je da je u detinstvu bio krupnije konstitucije. Da li je u međuvremenu imao neku tešku bolest?

Imate li utisak da je Beri jednostavno “ubačen” u ovu fotografiju iz srednje škole 1977. na Havajima pa je neproporcionalno veći od ostalih i drži u krilu loptu (čudno savijene leve ruke ) koju obično drže oni koji s e slikaju u prvom redu tima. Zbog ove lopte jedino se kod Baraka ne vidi natpis na dresu i broj. Njegovo desno rame  je postavljeno prako ruke momka do njega pa se uočava opet pomenuto preklapanje. Obratite pažnju da je desna ruka plavog momka sa desne strane Obame od ramena nešto svetlija od drugih delova tela. Kao da je ubačena sa druge fotografije. Saigrači u prvom redu nisu tako sabijeni. Gde je zaista snimljen ovaj Barak (Beri) i zašto je njegov vrat nešto tamnije boje od tela? Kod drugih igrača to nije slučaj, što znači da nije u pitanju isti ugao pod kojim pada svetlo na sve.

Ista fotografija na kojoj su navodno identifikovani svi prisutni naknadno je puštena u javnost i to je učinio navodno neki drugar iz škole. Zašto je tako lošeg kvaliteta?

Tim na slici dole očigledno nije isti tim iako je u pitanju ista škola u Punahu, ali slikano 1979. Primetno je kako su sva lica na slici čudno izobličena i mutna ako uvećate sliku. Beri je u poslednjem redu krajnje desno. Zanimljivo je da je uvek nosio različiti broj dresa. I nema lopti (iako je po svedočenju jednog svedoka plaćenika "Beri uvek držao loptu"). Da li je ovaj Beri Obama, koji se veoma mnogo bavio košarkom tokom čitavog školovanja (i valjda time razvio mišiće) ista mršava osoba koja danas sedi u Beloj kući i koji uopšte nema sportsku muskulaturu?

Fotografija koja prikazuje Obamu kao maturanta na Havajima je očita fotomontaža sa ubačenom pozadinom koja ne odgovara događaju.  Ne samo što svi gledaju na drugu stranu, već se i po razlivenim bojama vidi da je pozadina u vezi sa nekim sasvim drugim događajem.

VIZIJE SESILA RODESA POSTALE SU STVARNOST

Sesil Rodes je bio bogati engleski trgovac dijamantima. Radio je dugo, krajem devetnaestog veka, po Africi uglavnom sa novcem porodice Rotšild. Osnivač je poznate kompanije "De Beers" koja se bavila eksploatacijom i prodajom dijamanata.

Ne postoje pouzdani podaci da je Sesil Rodes bio član jezuitskog bratstva, ali se on ovom bratstvu i te kako divio u svom tekstu   "Priznanje vere" i upravo njihovu organizaciju priželjkivao kao model po kome treba da funkcioniše veliko svetsko “Tajno društvo” preko koga će se sprovoditi globalna uprava najmoćnijih trgovaca koji su imali svoj kartel sa sedištem u Londonu.

Evo šta je zapisao Rodes:

“Ostvarenje, unapređenje i razvoj 'Tajnog društva', kao istinski cilj i obaveza momogućilo bi prostiranje britanske uprave po čitavom svetu, i to savršenim sistemom emigracije iz Velike Britanije sa ciljem kolonizacije svih zemalja i poseda gde god postoje mogućnosti za stvaralački život, rad i preduzetništvo i posebno zauzimanjem, od strane bitanskih naseljenika, čitavog afričkog kontinenta, Svete Zemlje, Doline Eufrata, Kipra i Kandije,  čitave Južne Afrike, ostrva Pacifika koja su ranije pripadala Britaniji, čitavog Malajskog arhipelaga, obala Kine i Japana, i konačno oporavkom SAD kao integralnog dela Britanske imperije, i to inauguracijom sistema Kolonijalnog predstavljanja u jednom Imperijalnom parlamentu u komebi zajedno  sedeli svi oni koji su sada razjedinjeni, i tako osnivanjem jedne velike sile kako bi ratovi bili nemogući. I to bi bio najveći interes čovečanstva”.

I to je očito suštinska vizija globalnog sveta koji bi funkcionisao u jednom drugačijem poretku.

Za sprovođenje ovakve ideje neophodni su bili kadrovici- a to su od malih nogu odgojeni i podobni robovi ili krvni srodnici vlastelina (koji mogu biti i vanbračni) i koji bi bili na raspolaganju da deluju u ordedjenoj sredini tj. svuda po svetu gde bi se britanska Imperija prostirala. I oni ne bi bili stranci u kolonijama koje bi morali da pljačkaju, već domaća deca, ali krvno vezana za vlastelu.

Tako bi se pored svetske moćne vojske sa oružijem (što je danas NATO) formirala i vojska u civilu (kao jezuiti u civilu) i ti "vojnici" bi nakon adekvatnog školovanja bili postavljani na uticajna državnička mesta u institucijama širom sveta gde se kaobajagi donose odluke od “interesa” za “narode i države” u  “demokratskom društvu”. U stvari bi radili za interes trgovačkog kartela u Londonu.

Zato je Rodes osnovao poseban fond za školovanje takvih "vojnika " u civilu iz čitavog sveta i to je poznata Rodes stipendija. Ovim novcem školuju se decenijama već mladi iz zemalja koje su nekada  bile britanske kolonije ( a sad su tobože nezavisne) kako bi uticali da se jednog dana njihove države ponovo vrate u okrilje britanske krune. Tako se stipendiraju budući politički službenici koji će raditi u vladama širom sveta onako kako im nalažu njihovi finansijeri iz Londona (koji i danas održavaju ovaj fond). Stipendiju Rodes je dobio i Bil Klinton (takođe veoma komplikovane fabrikovane biografije kojom se prikriva njegova krvna veza sa Rokfelerima).

Da li je Bil Klinton vanbračni sin Vintropa Rokfelara koji je u vreme kada je Bil rodjen bio guverner Arkanzasa, pitanje je koje se sve više postavlja? Pored fizičke sličnosti koja je evidentna, deluje nestvarno da neko iz takve zabiti kao što je Arkanzas munjevito napreduje do predsednika SAD. Desno na slici su Lorens Rokfeler i Hilari Klinton (1995) koja nastoji (kada joj je to potrebno za političku poziciju) da javnost diskretno sazna da ona po svojoj babi (po majci) vuče korene i od ruske jevrejske porodice Rozenberg ili bar ima veze sa tom porodicom. Zvanično Hilari pripada Metodističkoj crkvi.

Fond Braća Rokfeler napravljan je po istom uzoru kako bi njegovi stipendisti radili za interese ove porodice. Na čelu fonda je trenutno Stefan Hajnc (levo). Božidar Djelic (za koga niko nije čuo pre nego je posto ministar finansija u vladi Srbije kod Z. Djindjica) korisnik je jedne takve stipendije (i završio je politicku skolu Džon F. Kenedi pri Harvardu, univerzitetu koji redovno prima ogromne donacije od Rokfelera). Djelić danas radi (sa pozicije ministra u vladi Srbije) na prodaji novca trgovačkog kartela iz Londona koji deluje preko banke nazvane Evropska investiociona banka za obnovu i razvoj i koja je specijalizovana za pljačku i zaduživanje zemalja istočne Evrope. Odvajanje Kosova od Srbije je posledica poslovnog interesa ove porodice , ali je nepoznato o čemu se sve radi. U svakom slučaju stanovništvo Kosova će biti izloženo velikom broju vakcinacija i faramaceutskih hemikalija i medicinskih eksperimenata jer su pored nafte, farmakobiznis i medicina (posebno biohemija) najveći poslovi porodice Rokfeler. Redkcija ukupnog stanovništva na planeti jedan je od njihovih planova. Za interese Rokfelera posluje i srpska Delta Holding, M. Miškovića, ali Z. Djindjić to verovatno nije znao.

I to je apsolutno u skladu sa globalističkom filozofijom u kojoj su najbolje sluge oni koji nemaju nikakav osećaj nacionalne i etničke pripadnosti, a uz to su i "dobro" školovani tako da znaju da su njihov jedini pravi otac i majka – novac i karijera. Tako su se ovi multikulturalisti našli i u kabinetu Baraka Obame i na najuticajnijiom mestima u državnom aparatu. I tu su takođe cionisti i jezuiti i neizbežni Jevreji sa Harvarda. Zanimljivo je da se na deset najznačajnijih pozicija oko predsednika Obame (koji imaju  zadatak da ga savetuju i informišu) nalaze stipendisti britanske fondacije Rodes

Stipendisti Rodes fondacije su: Suzan Rajs, američki  ambasador u UN, meleskinja iz Južne Afrike.; Majkl Mekfol koji je na čelu katerdre za pitanja Rusije pri Savetu za nacionalnu bezbednost; Elena Kejgan – glavni federalni tužilac, Jevrejka –Hazarka; En Meri Slafter – direktor za politička planiranja pri Ministartvu inostranih poslova; Nil. S Volin zamenik u predsednikovom Savetu za ekonomsku politiku; Ezekai Emanuel stariji savetnik predsednika u Beloj kući u kancelariji za upravljanje fondovima u oblasti zdravstva i brat je Rama Emanuela, sada gradonačelnika Čikaga, i naravno Jevrejin; Lorens Samers – direktor Nacionalnog Ekonomskog veća, iz jevrejske porodice; Peter Orzag – direktor kancelarije za upravljanje i budžetom, takođe od jevrejskih roditelja;

Piter Rous stariji savetnik predsednika, ima delimično japansko poreklo. Mona Satfen – zamenik šefa kabineta  Bele kuće, Jevrejka afričko američkog porekla.

Stipendista fondacije Rodes je u sadašnji guverner Luizijane, čije su obale teško natopljene naftom u nedavnoj katarsofi Britiš Petroleuma, i puno ime mu je Pijuš Amrit “Bobi”Džindal, poreklom Indus iz Pendžaba koji je došao na tlo SAD šest meseci pre nego što će se roditi i tako postao pravi američki državljanin koji neće imati problema sa izvodom iz knjige rođenih kada se 2012. bude kao republikanac kandidovao na predsedničkim izborima. I to kao veoma ozbiljan kandidat.

Pošto je mnogo je lakše manipulisati civilizacijski manje razvijenim narodima, imperijalnoj oligarhiji su najservilniji ovakvi mešanci, jer nisu vezani za zemlju porekla po zakonima vezanosti za prirodno stanište.  Čuvenu knjigu “Majn kamf”, koja se pripisuje neukom Hitleru (agentu treniranom u Londonu za funkciju nemačkog kancelara), zapravo su napisali učeni jezuiti znajući da svaka rasa ima svoje karakteristike i određene kvalitete. Mešanci te kvaitete gube. Zato su janjičari bili suroviji od Turaka. Jevreji su takođe jedna velika globalna mreža mešanaca koja nema osećanje nacionalne pripadnosti.

Rajs, Kejgan, Satfen, Benjamin, Džindal - univerzalna humana mašinerija za globalne državničke poslove. Oni mogu bez ikakve griže sasveti poslati NATO avione na bilo koje mesto u Evropi, u Africi u Aziji, ali i u SAD. Oni nemaju "svoj" narod, svoje stanište, oni nemaju moralna ograničenja. Oni su od malih nogu odgojeni kao rasni i etnički humani hibridi na koje zakoni prirode ne funkcionišu. Kao da su sa druge planete. Oni su programirani da služe novcu i da jednostavno funkcionišu (kao šrafovi) u mašini koja radi u skladu sa interesima globalne oligarhije. Pročitajte biografiju svakog od njih i uverite se sami. Ako bi ste ih slušali kako govore čuli bi ste uvek istu gomilu uoštenih fraza.

STVARANJE RASNIH I ETNIČKIH MEŠANACA JE CILJ IMPERIJALNE OLIGARHIJE I SPROVODI SE VEĆ VEKOVIMA

Sam proces stvaranja rasnih mešanaca u SAD je počeo kada je 1930. godine jedan broj nemačkih Jevreja, profesora raznih profila, prebačen u SAD (na zadatak) gde su postavljeni na državne američke koledže i srednje škole za crnce. U to vreme rasna segregacija je još bila uobičajena, a jevrejski profesori su verovali da su uspeli da pobegnu od nacista i bili srećni što su našli takvo uhlebljenje – da edukuju crnce. Da su finansijeri čitave nacističke ratne mašinerije u stvari bili takozvani judeo bankari, odnosno bankari i kapitalisti koji rade po nalogu i za interese Vatikana,  nisu tada mogli da znaju. O ovoj perfidnoj ratnoj prevari na svetskom nivou saznajemo tek danas otvaranjem raznih držanih arhiva iz Drugog svetskog rata.

Koliko je ova rasna netrpeljivost bila prisutna u SAD, posebno na jugu, govori podatak da je 1957. guverner Arkanzasa, Orval Faubus, naredio policiji da spreči ulazak nekolicine crnaca u Visoku školu u Litl Roku. On se time suprostavio naredbi Vrhovnog suda iz 1954 . koji je utvrdio da se rasna segregacija u školama kosi sa 14. amandmanom Ustava SAD.

Tada je predsednik Ajzenhauer (kripto Jevrejin i imperijalni kadar na zadatku američkog predsednika) na policijske snage Arkanzasa poslao federalnu vojsku kako bi devetorici crnaca omogućio ulazak u školu. Iako je američkoj vojsci zabranjeno da se upotrebljava unutar granica SAD. Ko "šiša" američki Ustav i zakone kada su u pitanju interesi oligarhije?

Da ovde napravimo i jedno malo poređenje sa Srbijom. Ono što se danas događa u Srbiji davanjem posebnih prava Ciganima (kojima se čak ne dozvoljava da napuste Srbiju i zatraže azil u EU) deo je plana koji su skovali isti mozgovi kako bi etnićki “obogatili” srpski narod i postavili u njega etničke klinove koji će uvek moći da se aktiviraju kada je to potrebno da bi se većini nametnuli razni represivni zakoni. Insistiranje na nazivu “Romi” je čista sprdnja jer je baš to pežorativan naziv iz anglosaksonskog jezika  i znači – “skitnica”, što potiče od reči “roam”. Takodje je smišljena kovanica “romska nacionalnost” iako nacionalnost označava mesto rodjenja (natio), a Cigani (skitnice) poznato je nemaju svoju državu, pa samim tim nisu nacija već narod koji nacionalno (po mesto rodjenja) pripada tamo gde je rodjen. Rođeni u SAD -cigani su Amerikanci, u Hrvatskoj su Hrvati, a u Srbiji - Srbi. Kao narod oni se mogu asimilovati ili ostati etnički Cigani. Pošto su Cigani uglavnom pagani, oni su vekovima i zadržali svoj stil života - u skladu sa prirodom i teško se uklapaju u rigidnu hrišćansku zajednicu.

Sa tim ciljem je Rodes školarinu dobio i američki Senator iz Arkanzasa, Vilijam Fulbrajt, inače član bratstva Sigma kaj. Fulbrajt se zvanično deklarisao ka pripadnik Apostolske hrišćanske crkve. Za nau temu je značajan fond koji nosi njegovo ime, iako se radi o američkom državnom fondu, jednom od mnogih fondova koji imaju za cilj da školuju kadrove različitih kultura, rasa, nacionalnosti i tako stvaraju multikulturalne i rasne mešance koji bi bi nakon adekvatne edukacije izgubili svaki osećaj za stvarne ekonomske vrednosti i nacionalnu i versku i rasnu raznolikost. Stipendisti ovog američkog fonda tako mogu biti samo strani državljani koji bi studirali u SAD ili Amerikanci koji bi se školovali u inostranstu.

Podatak koji je objavila američka organizacija “Sloboda informisanja”, 2009. da je Fulbrajtovu stipendiju 1979. tražio i jedan strani državljanin, student sa imenom Beri Sotoro , uz priloženu fotokopiju molbe, otvorio je brojna pitanja u vezi zvanične biografije američkog predsednika.

Ako je Beri ovu stipendiju dobio, a verovatnio da jeste, to je bio logičan razlog da on napusti studije umetnosti na Aksidental koledžu u Los Andjelesu (nakon dve godine) i pređe na Kolumbija univerzitet u Njujorku na političke nauke. A, drugo pitanje koje se otvara je koje je državljanstvo Bari Sotoro ili Barak Obama tada imao? Kenijsko ili Indonežansko? Američko nije mogao imati ako je bio Fulbrajtov stipendista na Kolumbiji,

Zvanična biografija naravno ovaj podatak ne pominje, a agentura nastoji da priču o Fulbrajtovoj stipendiji prikaže kao čistu izmišljotinu. Ali  koji je onda razlog promene univerziteta i samih studija? Najzad da li su Beri Sotoro i Barak Obama ista osoba?

Beri Sotoro u katoličkoj osnovnoj školi (St. Fransiskus Assisi ) u Džakarti koju su mogli pohađati samo oni koji imaju indonežansko državljanstvo. Dvojno državljanstvo nije bilo moguće. Dakle Beri Sotoro je u vreme kada je živeo u Indoneziji mogao biti samo državljanin Indonezije. To mu je omogućilo da 1981. boravi bez problema u Pakistanu u vreme političkih trzavica koje je orkestrirala američka tajna služba, a on je bio njen agent. Zanimljivo je da se u pasošu En Sotoro nalazilo ime deteta Sobarak Husein Obama. Ovo je, navodno, dodato kao indonežansko ime upravo zato da bi Beri dobio indonežansko državljanstvo kao "usvojeni" sin Lola Sotora i da nema veze sa američkim državljanstvom. Dakle, da li je En Danam dala lažni podatak o državljanstvu svog deteta ili je Sobarak (Beri) zaista rodjen u Indoneziji, uvedan da radi za CIA (i za to pripreman od malih nogu) i tako poslat u SAD na školovanje? Za taj zadatak Beri je mogao biti predoređen ako su mu i roditelji na neki način bili agenti CIA, ali i baba i deda. A to ćemo kasnije i videti.

Zanimljiv je i podatak da nakon završenih studija na Kolumbija univerzitetu, gde je Beri diplomirao na političkim naukama, njemu je odjednom postalo važno da upiše pravnu školu na Harvardu. Da li zato što ga je već čekalo mesto u čikaškoj advokatskoj kancelariji odakle će krenuti njegova obuka za senatora, pa za predsednika SAD? Da se tamo upiše interveniso je za njega u SAD veoma poznati saudijski advokat Khalid Abdullah Tariq al-Mansour koji je u američkim crnačkim krugovima poznat kao "ortodoksni Musliman" i "deklarisni crni nacionalista ", "medjunarodni pregovarač", pedagog i "istaknuti neprijatelj" Izraela. Ovaj očito profesionalni agitator i agent (jer da to nije već bio bio optužen za nacionalizam, antisemitizam ili rasnu netrpeljivost ili ko zna šta još) istovremeno sedi i u velikom broju upravnih odbora kao što je npr. Saudijsko- Afrička Banka ili kompanije LaGray Chemical Co. sa sedištem u Čikagu.

Čikago je inače glavna izborna i politička baza Baraka Obame, a njegov glavni politički guru je Ram Emanul koji je bio njegov prvi šef kabineta, a onda je stavljan na poziciju gradonačelnika Čikaga gde je i danas.

Ram Emanuel na inauguraciji predsednika Obame (levo) i kao lični šaptač američkog predsednika na javnim istupanjima. Emanuelov otac Benjamin je po raspoloživim podacima bio član terorističke organizacije Irgun iz Izraela, a i Ram je sa dvojnim državljanstvom (američkim i izraelskim) i kao agent Mosada služio vojsku u Izraelu gde je izgubio jedan prst. Bio je i član srpskog kokusa u Kongresu , što je u stvari običan klan koji koristi svoju poziciju za legalno reketiranje raznih država. I Srbija je morala da plati određenu svotu. Srpski "pregovarač" za Kosovo, izvesni Borko Stefanović (obučavan za te poslove u SAD, a koga zbog toga ni jedna suverena država ne bi stavila ni na jednu državnu poziciju) hvalio se javno kako mu je Ram Emanuel prijatelj. Sad vam je jasno da je čitava igra oko Kosova jedna velika sprdnja u kojoj su uloge dobile mnoge budale. Dobit imaju samo Rokfeleri i njihovi poslovni karteli.

Iako je Obama nakon studija počeo da radi u jednoj privatnoj tržišnoj kompaniji, on je posao nakon godinu dana naustio i prešao u neprofitne, ali  dobro finansirane nevladine organizacije. I to je mogao učiniti samo po nalogu CIA, jer zašto bi neko iz profitabilnog posla ušao u neprofitni?

Mnogi veruju da je Halid al Mansur u stvari bio isturena ruka saudijskog kralja Abdule za njegove poslove u SAD, pa zaključuju da je Barak Obama ubačeni sudijski kadrovik u Beloj kući.  U tome vide i razlog zašto se ovaj formalno “najmoćniji lider na svetu” poklonio Saudijskom kralju.

Ipak, mnogi zaboravljaju da sve te pravne i političke škole koje se plaćaju budućim sintetisanim političkim liderima  ne daju pravo fundamentalno znanje (npr. iz nauke i tehnologije), već se uglavnom od njih stvara pseudoobrazovana elita.

Jer, kakva je stvarna moć Saudi Arabije bez nafte kao strateškog globalnog energenta, koju ona  eksploatiše za interese imperijalne oligarhije iz Londona održavajući istovremeno cenu dolara.  U slučaju promene tehnologije, (na primer izbacivanjem nafte kao goriva) praktično čitav Srednji Istok bi bio neupotrebljivi pesak, a njihov ogroman kapital i investicije po celom svetu (čitaj imperiji) običan papir koji takođe preko noći može postati bezvredan. A kakva će se tehnologija koristiti odlučuju oni koji imaju znanje i druge resurse na rapolaganju. I to znanje čuva Vatikan preko jednog broja veoma skrivenih društava.

MANDŽURIJANSKI KANDIDAT

Ali, Halid al Mansur očigledno nije saudijski igrač već on ima ulogu da stvara kadrove među Muslimanima i crncima koji će služiti kao političke marionete za transnacionalni korporativni biznis i sve druge poslove koji uz to idu, a to je i izazivanje etničkih sukoba i ratova na prostorima gde koporacije imaju svoje poslove. I svi oni završavaju na listi agenata CIA.

I to nije ništa novo. Stotinama godina vladajuća elita je birala svoje naslednike i svoje agente – izvršioce. Danas se biraju  u srednjim školama ili univerzitetima i to nisu  najbolji djaci (za najbolje su zainteresovane proizvodne kompanije) već se radije biraju “mandžurijanski kandidati”, a to su mentalni sklopovi podobni za manipulaciju.

Radi se o malim ljudima sa velikim sujetama, koji su povodljivi, gramzivi, lakoverni, prevrtljivi, seksualno devijantni i uglavnom psihološki neformirane ličnosti. Njih je lako ucenjivati i zaglupljivati. Ako im date novac , fomalno (pseudo) obrazovanje i društveni status o kome su mogli samo da maštaju, oni postaju veoma samoljubivi i grozničavo nastoje da taj svoj status zadrže. U tom cilju spremni su da učine sve što se od njih traži. Mogu i da ubiju i da ubijaju.

Dakle, koje je državljanistvo mogao da ima Beri Sotoro ili Barak Obama kada je konkuriso za Fulbrajtovu stipendiju?

Džon S. Torel, koji je istraživao Obaminu biografju navodi da bi on mogao da bude rođen u Keniji, tako što su njegova navodna majka Stenli En Danam i njegov biološki otac Obama senior bili 1961. u Keniji baš pred Barakovo rođenje, ali kada su planirali da se vrate na Havaje, Amerikanci im nisu dozvolili da uđu u avion i mali Barak je rodjen 4. avgusta 1961. u Keniji. Zato je izvod iz knjige rodjenih na Havajima morao da bude falsifikat. Zanimljivo je da pošto je Kenija u to vreme bila formalno britanska kolonija, Barak je u stvari državljanin Britanskog komonvelta. Ali, podaci o tome su u Keniji preko noći postali nedostupni.

Sa kenijskim državljanstvom Barak Obama je mogao lako da uđe u Keniju kada je imao 20 godina i kada je tamo krišom i poslat na jedan politički zadatak kao mladi “otporaš” (u organizaciji CIA) , a zvanično je išao da poseti familiju “svoga” oca.

U istraživanje Obamine biografije upustio se i Don Nikolof koji navodi informacije do kojih je došao iz jednog Mosadovog izvora. Taj “otporaški” posao je bio usmeren na rušenje tadašnje kenijske vlade. Svi podaci o ovome, tvrdi Nikolof, izneti su u jednom dokumentarnom filmu u kome se prikazuje Obama kao agent koji je već u to vreme 1980, 81, i 83 bio angažovan na takvim poslovima. Ovaj film je navodno skinut sa Interneta samo 24 sata nakon što je stavljen, tvrdi Nikolof. Nikolof još tvrdi da je Obama imao sve dotle indonežansko državljanstvo, ali ga je promenio za kenijsko. Dokaza za ove tvrdnje ipak nema, osim navodnih svedoka iz Kenije koji su ovakve tvrdnje izneli u filmu. Glavni izvor informacija je Obamim kenijski “rođak” opozicioni lider od pre dvadeset godina , Luo Rail Oding. Još neki kenijski izvori su potvrdili da je drugo Barakovo srednje ime bilo Muhamed.

“Obama, senior je ubijen u Keniji 1982. i zapravo je ućutkan. Barakova sestra Auma, koja mu u stvari nije polusestra kako on to tvrdi,  oterana je 2007. nazad u Keniju kako bi se izbeglo DNK testiranje”, potvrdio je Nikolofu Mosadov izvor.

Ovaj Mosadov izvor još tvrdi da ne postoji nikakva krvna veza između Baraka Obame i porodice Danam. On je tako naveo da je biološki otac Baraka Obame verovatnije Frenk Maršal Dejvis (1905-1987), deklarisni komunista i levičar, koji je poreklom iz Čikaga gde je kao agent CIA radio kao špijun kod levičarski orijentisanih umetnika i koji je po zadatku poslat na Havaje. Dejvis je inače bio u braku sa belkinjom sa kojom ima četiri ćerke i sina i bio je talentovan za pisanje. I taj je talenat je navodno preneo navodno na Baraka. Maršal je poznavao Obaminog dedu Stenlija.

Vizuelno Obama u svakom slučaju više liči na Dejvisa, nego na Kenijca Obamu seniora. Ipak, dokaza za ovakvu tvrdnju nema, a i razlika u godinama je velika za oca i sina. Barak mu pre može biti unuk ili je čitava priča samo bacanje prašine u oči onima koji čačkaju po Barakovoj biografiji. Ko je u tom slučaju biološka majka Baraka  Obame ne pominje se. Daleko logičnija je kombinacija da je Barak vanbračno dete nekog vlastelina i neke mlade i lepe crnkinje. I tako je on deo Familije i uvaženi gost kod britanske kraljice.

MUSLIMAN, HRIŠĆANIN, KATOLIK, SATANISTA, JEVREJIN = JEZUITA

U svakom slučaju Baraka Huseina (Muhameda) u Beloj kući blagoslovio je i sam Papa Benedikt 16-ti, što nije uobičajeno. I Husein Obama , koji za sebe kaže da je hrišćanin i koji se klanja saudijskom kralju i otac mu je Musliman na isti način ljubi ruku i papi. Način na koji Barak Obama drži svoje govore su nalik misionarskim propovedima, a njegova inauguracija u Belu kuću je nalikovala velikoj katoličkoj misi.

Da je 44. američki predsednik čovek sa više lica evidentno je. I ovo je karakteristično za jezuitske djake. U ostalom, katolički (jezuitski) Georgetown University je njegov drugi dom, kako sam jednom reče.

Evo šta kaže deo iz jezuitske zakletve:

"Sine moj, sada si naučen da igraš prikriveno - među katolicima da budeš katolik i da špijuniraš sopstveno bratstvo; da ne veruješ ni jednom čoveku, niti u jednog čoveka; među reformistima da budeš reformista, među hugenotima da budeš hugenota, među kalvinistima da budeš kalvinista. Među protestantima da budeš protestant i pridobijanjem njihovog poverenja da držiš čak i besedu sa njihove propovedaonice i da ih potkazuješ svom silinom svoga bića naše svete religije i našeg pape. I da si u stanju da se spustiš tako nisko da postaneš Jevrejin među Jevrejima, što će ti omogućiti da prikupiš sve informacije za svoj Red kao odani vojnik pape..."

I vidljive veze sa drugim jezuitskim kadrovima u Beloj kući su bojne. Na primer: Mišel Obama je radeći u advokatskoj kancelariji Chicago Loop law, Sidnija Ostina u Čikagu ( gde je upoznala i Baraka),  bila  mentor svom mladjem kolegi Majku Štrautmanisu. On je kasnije postao pravni savetnik predsedničkog tima Baraka Obame. Štarutmanis je školovan u jezuitskom St. Ignatius College Prep, a to je jedna od cenjenijih katoličkih škola u Čikagu.

Obamin Čikaški mentor je i Gregori Galučo – bivši jezuitski sveštenik, koga pominje u svojoj knjizi Vebster Tarpli: “Barack H. Obama: The Unauthorized Biography”.

Obamin glavni pisac govora je Džon Favra, koga su takođe obučili jezuiti.

Obamin stariji vojno- politički savtenik je general - major J. Scott Gration, takođe jezuitski djak.

Obamin zamenik direktora za komunikacije, Don Fajfer je učeni jezuita.

Koliko jezuita ima Obama u svom timu, niko ne zna. Kako piše o njima američki istoričar Dž Vejn Lorens “ONI (jezuiti) nisu samo sveštenici ili jedan religiozni red... oni su trgovci (bankari sa Vol Strita)… urednici, novinari i ljudi bilo koje profesije (ali i bilo koje vere), koji ne nose vidljivu oznaku  preko koje bi bili prepoznatljivi…)

U svakom slučaju oni su danas mozgovi politike koja će obeležiti rad 44. američkog predsdnika. I oni odavno vuku glavne poluge u Pentagonu.

Da li je onda za čudjenje kada Barak Obama na javnim istupanjima pokazuje dva prsta kao poznati satanistički pozdrav, ili se sa svojim okruženjem i svojom ženom javno pozdravlja udaranjem stisnutom pesnicom (čime pokazuje svoju buntovničku opredeljenost iako je na funkciji predsednika države), ili kada kao deklarisni hišćanin organizuje bal za noć veštica…

Sam Obama je izjavio da je religijsku poduku dobio od babe i dede za koje on tvrdi da su baptisti, ali je istina da su bili sledbenii Unitarijanske crkve, a što znači da ne moraju da prihvate postojanje boga. Da li to Obama ne zna, ili mu je svejedno? Biće da mu je svejedno. Njegovi stipendisti i nalogodavci imaju samo jednu veru- to je vera u silu i moć. I to je satanizam. Zato je Obama čovek svih vera.

Da li je ovaj politički “janjičar” upravo tako napravljen da bude univerzalan igrač: i da bude Musliman, i hrišćanin, i katolik i baptista i komunista ateista i po potrebi cionista, iako sam tvrdi da nije Jevrejin?

Ovako perfektno odgojen lik (kao programirani politički robot za široku upotrebu) može u jednoj ruci držati Nobelovu nagradu za mir, a u drugom slati (svojim formalnim potpisom) avione da bombarduju Avganistan,   Libiju ili Pakistan ili bilo gde… On  može biti simbol promena i nada za siromašne crnce u SAD, jer im lepo zbori kako i sam  potiče iz siromašne porodice, a onda ići na prijeme u Bakingemsku palatu gde će biti u društvu najbogatije kraljice sveta. Da li joj je prilikom posete došapnuo kako u SAD, ili u Africi njegovim obojenim sunarodnicima beda i siromaštvo postju sve teži?

Zato je možda najbolja tvrdnja Don Nikolofa koji je ispitujući biografiju Obame došao do zaključka da je on sistemski odgojeno dete da bude upravo takav i da je to učinjeno u određenim krugovima uz pomoć izabranih agenata službe. I Barakova “majka” En Danam i “baba” Medlin Pejn i “deda” Stenli Danam su na neki način samo njegovi surogat roditelji, a zapravo zavrbovani agenti koji su se čitavog života selili u zavisnosti do zadataka koje su dobijali.

RASNI I VERSKI HIBRID OD SUROGAT RODITELJA ZAVRBOVANIH OD CIA

U svom istraživanju, Don Nikolof otkriva da nema podataka da je u vreme 1967-1972 u Džakarti živeo lik sa imenom Lolo Sotero (Obamin očuh), ali takvo ime se nalazilo u Maleziji gde je bilo sedište naftne kompanije Mobil Oil Co, Rokfelerovog malezijskog partnera.

“Majka “ Baraka Obame Stenli En Danam , navodno je umrla 1995 i njen pepeo je bačen u okean. Baš tako je učinjeno i s a pepelom Obamine bake Medlin koja je bila direktor jedne banke na Havajima? Zašto?

Da više niko ne bi mogao da utvrdi da li mu je zaista majka ili samo surogat majka. U stvari, DNK analiza bi utvrdila da porodice  Danam i Pejn nemaju nikakve krvne veze sa Barakom Obamom. Još zanimljivija je tvrdnja da obe žene mogu biti i danas žive, ali one više ne postoje na tom zadatku kao likovi potrebni u životu Baraka Obame, prvog potpuno sintetičkog američkog predsednika.

Stalno seljakanje ove porodice, ista imena koja se ponavljaju sa kolena na koleno, pa  čak i ćerka Stenlija Danama nosi očevo ime Stenli En, samo je prividna maska koja je bila potrebna za fabrikovanje čitave ove iluzije.

Jedna od informacija je da je ova porodica vrbovana da radi za CIA zbog toga što je otac Obaminog dede (Stenli Danam Stariji) bio osumnjičen zbog špijunaže i da u kompaniji Boing postoji dosije da je čovek sa imenom Stenli Danam bio uključn u pokušaj sabotaže na jednom avionu na aerodromu u Vićiti i krađu nacrta za B-29, koji su preko Lisabona prebačeni 1944. u nacističku Nemačku. En Danam je izabrana kao surogat majka 1963. jer je čitava porodica povezana sa nemačkom obaveštajnom službom. Na osnovu nekih Mosadovih izvora Nikolof tvrdi da postoje fotografije iz juna ili jula meseca 1961 na kojima se En Danam vidi u bikiniju na Havajima, i da nije bila pred porodjajem. Fotosi Obame seniora iz 1960. sa Havaja koji su objavljeni na internetu pokazuju da na njima nema En Danam.

DA LI JE MIŠEL OBAMA JEVREJKA

Kakva slučajnost da je rođak Barakove supruge, Mišel (Robinson) - Kejpers C. Funaj mlađi, glavni rabin jevrejske crnačke kongregacije “Beth Shalom B’nai Zaken”. Tu kongregaciju čine  etiopski Jevreji u Čikagu. Njihova sinagoga se trenutno nalazi u bivšoj sinagogi Aškenaza (Hazarskog plemena). Jevreji su takođe etnička i rasna mešavina i to je očigledno.

Ova kongregacija etiopskih Jevreja je sastavljena od potomaka robova koji su bili vanbračna deca belih trgovaca robovima i njihovih cnih robinja i tako obojeni ubacivani su da prevarama odrađuju poslove koji su bili u interesu belim trgovcima. i naravno da špijuniraju među crnim robovima - radnicima. Rabi Funaj je i suosnivač Udruženja Crnih Jevreja koje je osnovano 1995. Mišel Obama je tako posetila i staro jevrejsko groblje u Pragu prilikom zvanične posete Češkoj.

Postaviti pitanje da li je i sama Mišel Obama Jevrejka,  postpuno je izlišno jer najkorisnije poslove u mreži rade upravo “prikriveni” mešanci, dakle oni koji su formalno pripadnici hrišanske ili islamske vere, a u suštini su deo imperijalne tajne mreže. I to je humana alhemija koju već vekovima sprovodi Vatikan.

 Neprijatelji su svuda i borba protiv njih mora biti konstantna. Borba, borba, borba...  Amerikanci su bili i ostali i biće još dugo robovi trgovačke oligarhije iz Londona kojom diskretno upravlja Vatikan preko svoje jezuitske vojske i svojih sintetisanih političkih marioneta.

Preuzeto sa 

http://www.ivonazivkovic.net