Nedavno su sa Zapada stigli opasni “signali” koji upućuju na to da će NATO rado primiti Srbiju u svoje redove. Tako se u diplomatiji počinje kada se želi da se neka određena ideja progura na “mala vrata”. Naime, najpre se počinje sa slanjem tzv. probnih balona čija je uloga da opipaju puls naroda, ali pre svega njegovog političkog rukovodstva oko toga da li je određena ideja prihvatljiva i da li se na njeno prihvatanje može računati.
Ovoga puta ideja glasi: članstvo u falangama NATO pakta. Generalni sekretar Severnoatlantske alijanse Anders fog Rasmusen izjavio je da su Srbiji otvorena vrata NATO-a, ali samo ukoliko ona odluči da se pridruži NATO paktu i ukoliko ispuni određene uslove i kriterijume. “Vrata NATO-a otvorena su za sve evropske demokratije koje dele naše vrednosti i koje mogu da doprinesu evroatlantskoj bezbednosti. Svaka država, međutim, mora sama da odluči da li će da zatraži članstvo. Razumljivo je da je ovo pitanje osetljivo u Srbiji, ali samo na njoj je da odluči kakvu vrstu budućih odnosa želi. “Pozicija NATO je takva da su naša vrata otvorena pod uslovom, naravno, da zemlje zainteresovane za pridruživanje ispunjavaju uslove i kriterijume. Srbija zna šta treba da uradi - da uradi domaći zadatak, da izvede neophodne reforme kod kuće. Naša vrata se ne otvaraju automatski, morate da pokažete vašu dobru volju. Kratak odgovor za Srbiju je - mi smo spremni kad ste vi spremni” ...
Nedavno su sa Zapada stigli opasni “signali” koji upućuju na to da će NATO rado primiti Srbiju u svoje redove. Tako se u diplomatiji počinje kada se želi da se neka određena ideja progura na “mala vrata”. Naime, najpre se počinje sa slanjem tzv. probnih balona čija je uloga da opipaju puls naroda, ali pre svega njegovog političkog rukovodstva oko toga da li je određena ideja prihvatljiva i da li se na njeno prihvatanje može računati.
Ovoga puta ideja glasi: članstvo u falangama NATO pakta. Generalni sekretar Severnoatlantske alijanse Anders fog Rasmusen izjavio je da su Srbiji otvorena vrata NATO-a, ali samo ukoliko ona odluči da se pridruži NATO paktu i ukoliko ispuni određene uslove i kriterijume. “Vrata NATO-a otvorena su za sve evropske demokratije koje dele naše vrednosti i koje mogu da doprinesu evroatlantskoj bezbednosti. Svaka država, međutim, mora sama da odluči da li će da zatraži članstvo. Razumljivo je da je ovo pitanje osetljivo u Srbiji, ali samo na njoj je da odluči kakvu vrstu budućih odnosa želi. “Pozicija NATO je takva da su naša vrata otvorena pod uslovom, naravno, da zemlje zainteresovane za pridruživanje ispunjavaju uslove i kriterijume. Srbija zna šta treba da uradi - da uradi domaći zadatak, da izvede neophodne reforme kod kuće. Naša vrata se ne otvaraju automatski, morate da pokažete vašu dobru volju. Kratak odgovor za Srbiju je - mi smo spremni kad ste vi spremni”
Brisel je i ranije upućivao slične signale Srbiji. Setimo se samo da je 13. juna 2011. pod pokroviteljstvom prethodne vlasti, koja se manje više otvoreno zalagala za prijem Srbije u NATO- u Beogradu održana Konferencija za partnere pod pokroviteljstvom Severnoatlantske alijanse.
I ove godine je načelnik generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković učestvovao na Konferenciji koja je održana nedavno i to 26. 6. 2013. u Stokholmu. Kada govorimo o prethodnoj vlasti ona je otvoreno koketirala sa NATO paktom, a bivši ministar odbrane Dragan Šutanovac u svojim izjavama nikada nije ni krio da članstvo Srbije u NATO paktu uvek ostaje otvorena mogućnost. On je uvek nejasno i smutljivo govorio o potrebnim bezbednosnim saradnjama sa NATO paktom. “Zalažem se da naša država bude u sistemu najrazvijenijih i ekonomski najjačih država koje su članice EU i NATO-a, pre svega jer je to i nama u interesu”, izjavio je Šutanovac. On je dodao i da je bliska saradnja sa NATO važna ne samo za Ministarstvo odbrane već i za brojna druga ministarstva.
Čedomir Jovanović, lider LDP-a, nikada nije ni krio svoju želju da Srbija uđe u NATO, naprotiv, on se oduvek otvoreno zalagao za to da Srbija postane još jedna članica NATO pakta i kao razlog za to je nudio sasvim nebulozne argumente. Setimo se samo jedne njegove izjave date pre dve godine: “Ne idealizujem ni EU, ni NATO, ali moramo voditi politiku u skladu sa potrebama ove zemlje. Ulazak Srbije u NATO, za šta se zalažemo, garancija je za bezbednost u regionu i teritorijalnu celovitost zemlje. Neka Koštunica protestuje, ništa mu više ne preostaje.”
Kako je moguće da ulazak Srbije u NATO bude u skladu sa potrebama ove zemlje? Jovanović kaže da je NATO garancija za teritorijalnu celovitost zemlje. Ovakav argument se direktno kosi sa Ustavom Srbije i sa odlukom Skupštine Srbije o vojnoj neutralnosti Beograda. Kako je moguće u isto vreme insistirati na vojnoj neutralnosti i smatrati da je NATO garant celovitosti zemlje kada se upravo pod pokroviteljstvom NATO pakta stvara armija Kosova?
U svetlu izjave generalnog sekretara NATO-a pojavili su se i domaći zagovornici ideje da bi Srbija trebalo da uđe u NATO. Još jedan probni balon je pušten kada je direktor beogradskog Foruma za etničke odnose Dušan Janjić izjavio da će Srbija naredne godine zatražiti prijem u NATO. Janjić je izjavio sledeće: “očekujem da će rekonstruisana Vlada Srbije u narednih godinu dana ozvaničiti promenu politike i zatražiti članstvo u NATO. Jasno je da se odnos Srbije prema NATO menja odlaskom Borisa Tadića sa funkcije predsednika i usvajanjem nove strategije NATO. Možda to nekome deluje apsurdno, da neko ko ima nasleđe Miloševićeve politike i ko je potekao iz Srpske radikalne stranke ide ka NATO, ali to je činjenica. Srbija je sporazumom Beograda i Prištine prihvatila teritorijalni integritet okupiranih teritorija, a to je vrlo važno za njeno članstvo u Evropskoj uniji i NATO,” izjavio je Janjić.
U uznemiravajućem upozorenju Beogradskog foruma povodom najnovijih najava da bi Srbija mogla zatražiti prijem u Severnoatlantsku alijansu navodi se sledeće: “NATO je osvajački savez, Srbija je miroljubiva zemlja.”
Zašto ne u NATO?
Prosto je frapirajuće i za duboko i iskreno žaljenje to da u Srbiji još uvek postoji klika bilo ona politička, vojna ili ekonomska koja želi da Srbiju vidi u NATO paktu! Zar moramo da podsećamo na 1999. godinu i agresiju NATO pakta na tadašnju SRJ? Zbog izdajničke i prodane klike, koja je na našu duboku žalost pustila veoma jake korene u Srbiji, moramo da se podsetimo šta nam je NATO učinio i šta NATO zapravo predstavlja.
Kao prvo, NATO pakt, koji je nastao kao protivteža Varšavskom ugovoru, predstavlja vojnu mašineriju Zapada uz pomoć koje on realizuje svoje ciljeve i interese koji se protive elementarnim ljudskim slobodama. Zapad uz pomoć zločinačke alijanse pod imenom NATO pakt nasilno sprovodi nametanje sopstvenog viđenja “demokratije” koja u stvarnosti predstavlja okupaciju, porobljavanje i uništenje nepodobnih zemalja i njihovih lidera. Zapad je pomoću NATO pakta 1999. god. izvršio agresiju na našu zemlju kako bi nam oteo integralni deo teritorije, promenio svest ljudi i mržnju usmerio ka tadašnjoj vlasti po principu “oni su krivi što nas bombarduju”. NATO pakt je ubijao i uništavao Srbiju i njeno nedužno civilno stanovništvo i omogućio albanskim teroristima da stvore kvazi državu Kosovo na temeljima srpske istorije, duhovnosti i identiteta.
Nato pakt je nekažnjeno ubijao decu. Setimo se samo male Milice koja je poginula na noši u Batajnici. Ona je postala simbol za svu stradalu nevinu srpsku decu u zločinačkom NATO bombardovanju. Najstrašnija je činjenica da se još uvek ne zna tačan broj poginulih i ranjenih civilnih lica tokom bezočnog bombardovanja Srbije. Spekuliše se brojkom od 2 500 hiljade civila koji su poginuli tokom ovog zločinačkog bombardovanja, međutim, tačan broj stradalih nedužnih civila i dece se verovatno nikada neće utvrditi. Aktuelni ministar odbrane Aleksandar Vučić nedavno je obelodanio tačan broj poginulih pripadnika Vojske i policije. Naime, “NATO snage su ubile 631 pripadnika Vojske Jugoslavije, nestalo je 28, znači ukupno 659 žrtava, od čega je 72 oficira, 41 podoficir, 18 vojnika po ugovoru, 191 vojnik na služenju vojnog roka, 245 rezervista, 60 dobrovoljaca i tri civila u vojsci. Kada su pripadnici MUP-a u pitanju stradalo je 349 policajaca. Preciznije, poginulo je 325 pripadnika MUP-a , a nestalo je 24 policajaca s tim što se nestali kao i u slučaju pripadnika Vojske Jugoslavije, smatraju stradalima.
Šteta je procenjena na blizu stotinu milijardi dolara. NATO pakt ne samo da je ubijao nedužne civile u navodnoj humanitarnoj akciji već je činio i brojne ratne zločine. Setimo se uništenog putničkog voza u Grdeličkoj klisuri, bombardovanja mosta u Varvarinu na pijačni dan kada je stradala među ostalima i petnaestogodišnja Sanja Milenković, devojčica koja je bila prvak u matematici.
Zatim zločinačko bombardovanje mirnog Aleksinca, pa bombardovanje centra Niša i to zabranjenim kasetnim bombama i bombardovanje bolnice Dragiša Mišović u Beogradu gde su se lečili ranjeni pripadnici Vojske Jugoslavije. Da i ne pominjemo zločinačku taktiku ponovnog bombardovanja. To je beskrupolozni zločin koji za cilj ima da ubije što više ljudi. Najpre se izvrši bombardovanje jednog objekta, a zatim se nakon petnaestak minuta nakon što pristignu ekipe hitne pomoći, predstavnici medija i vatrogasne ekipe, bombardovanje istog objekta ponovi. Šta reći za bombardovanje čisto civilnog objekta, zgrade televizije u Abardarevoj ulici kada je poginulo 16 radnika RTS-a. Za ovaj zločin optužen je Dragoljub Milanović, tadašnji direktor televizije, zato što nije izmestio radnike na bezbednu lokaciju.
Kada govorimo o političkim posledicama NATO bombardovanja, Srbiji je oteto Kosovo i Metohija. Tu nije reč samo o površini države koja iznosi oko 15% već je reč o ljudima, i neprocenjivom kulturno-istorijskom blagu koje predstavlja identitet srpstva. NATO pakt ne samo da je ubijao već je i okupirao duhovni centar Srbije. Trenutno, NATO radi na stvaranju tzv. armije Kosova koja će nastati od “kosovskog zaštitnog korpusa”.
Imajući ovu činjenicu u vidu mi nikako ne možemo da odbranimo Kosovo i Metohiju i da sačuvamo teritorijalni integritet zemlje jer je ostatak Srbije proglasio vojnu neutralnost, a Kosovo će težiti članstvu u NATO paktu što je nedopustivo. Aktuelna vlast nije sposobna da anticipira ono što će se nesumnjivo dogoditi. Sadašnja vlast deluje prilično meko kada je u pitanju članstvo u NATO zato što teži tzv. evroatlantskim integracijama koje podrazumevaju i članstvo u Severnoatlantskoj alijansi.
Odnos aktuelne vlasti prema NATO paktu
Briselskim sporazumom faktički je prećutno priznata nezavisnost južne srpske pokrajine. Jedino što ostaje jeste da Priština zatraži članstvo u NATO paktu. To će i de fakto pocepati Srbiju i glavni krivac za to će biti aktuelna vlast koja je pregovore o budućnosti Kosova vodila u Briselu, a ne u UN gde imamo saveznike i prijatelje koji bi nas podržali. Ali to je nasleđe bivše vlasti koja je izabrala EU kao posrednika u dijalogu sa Prištinom. Dok sadašnja vlast vodi politiku “EU nema alternativu”, to će nas postepeno dovesti i do devize “NATO pakt nema alternativu”.
Sadašnja vlast čini se da nastavlja sa politikom prethodne vlasti kada su u pitanju evrointegracije koje uključuju kao svoju krajnju konsekvencu i članstvo u NATO paktu. Strašno je to što postoje ljudi koji se zalažu za članstvo u NATO paktu, jednoj po svojoj prirodi agresivnoj vojnoj alijansi. NATO pakt je u Libiji pokazao svoje pravo lice i gotovo je frustrirajuće da postoje ljudi kao što je general u penziji Aleksandar Dimitrijević koji napominje da će država uskoro morati da se jasnije izjasni i o ovom pitanju.
“Vojna neutralnost u sadašnjim uslovima izraz je svojevrsnog kukavičluka države u izboru svoje budućnosti”, smatra Dimitrijević. “Sami ne možemo da izađemo ni sa gradom, a ne sa neprijateljima. Moramo biti u nekom društvu, a pitanje je da li je reč o NATO-u ili Organizaciji za kolektivnu bezbednost, koja se već naziva “Istočni NATO”. Politika će uskoro morati da da svoju reč, jer se na dve stolice ne sedi dugo.
Dimitrijević podseća na to da argument da nas je NATO bombardovao ne pije vodu, zbog većinskog opredeljenja da se krećemo ka EU, čija je većina država u ovom vojnom savezu. On ističe i da kretanje ka Evropi podrazumeva i bezbednosne integracije.
“Članstvo u NATO-u trenutno je u drugom planu naših političara, ali nije isključeno da će vrlo brzo biti ponovo otvoreno”, naglašava Dimitrijević.
Međutim, Dimitrijević je u jednoj stvari u pravu, a to je da se ne može dugo sedeti na dve stolice i da će aktuelna vlast morati uskoro da se opredeli kom vojnom savezu mora pristupiti. Naime, politika vojne neutralnosti nije nažalost održiva zbog mnogobrojnih faktora. Mi smo na primer na listi čekanja za dobijanje naoružanja ruske proizvodnje koje uključuje najsavremenije sisteme PVO koji će umnogome poboljšati odbranu naše zemlje, ali ukoliko Rusi procene da se aktuelna vlast okreće Zapadu i još gore NATO paktu, od isporuke tog oružja neće biti ništa. Što je sasvim razumljivo. General u penziji Radovan Radinović s druge strane kaže da Srbiji nikako ne bi odgovaralo članstvo u NATO paktu.
“U „namigivanju“ Brisela general u penziji Radovan Radinović, nekada prvi čovek Katedre za strategiju u centru Visokih vojnih škola, vidi interes ovog saveza da Srbiju, kao državu koja zauzima ključnu poziciju na Balkanu, uključi među svoje članice. Članstvo u NATO-u, kako ističe, nije u interesu Srbije. “Ne samo što je reč o agresivnom vojnom savezu koji je u službi američke globalističke hegemonije, već članstvo u ovom savezu nosi velike rizike i pretnje”, objašnjava Radinović. “Srbiji danas vojno ne preti nijedna država iz okruženja, što je već duže vreme evropski trend, pa joj nije potrebna ni zaštita neke alijanse. Članstvo, sa druge strane, nosi svrstavanje i otvaranje neprijateljstva sa nekim snagama i državama koje nas neće ugrožavati u slučaju neutralnosti. Radinović i kao argument protiv vojne opredeljenosti za zapadni savez navodi i činjenicu da NATO pomaže stvaranje vojske Kosova, što direktno ugrožava balkansku i evropsku bezbednost. “Ukoliko Srbija postane član Severnoatlantskog saveza ruske rakete bile bi okrenute ka nama. Tu nema ljubavi, već čiste politike odbrane” ističe Radinović.
Ipak, general ističe prednost vojne neutralnosti. Srbija ne može da ostane vojno neutralna upravo zbog toga što će Kosovo tražiti članstvo u NATO paktu. Ovo Srbija kao vojno neutralna zemlja nikako ne bi mogla da spreči i to bi značilo i konačno odvajanje Kosova i njegovo otcepljenje. Politika sadašnje vlasti i njen odnos prema NATO paktu se čine veoma mlakim. Srpski političari stalno ističu činjenicu da je Srbija vojno neutralna, ali čini se da je to odraz politike ni tamo ni ovamo što nije održivo u sadašnjim geostrateškim okolnostima. Ukoliko vojna neutralnost nije održiva a članstvo u NATO paktu nezamislivo zbog gore navedenih razloga šta je onda prava i istinska alternative Srbije i gde počiva njena budućnost?
Alternativa počiva na istoku
Organizacija Ugovora o kolektivnoj bezbednosti, koja okuplja šest država, naime, Belorusiju, Rusku Federaciju, Jermeniju, Kazahstan, Kirgiziju i Tadžikistan takođe nudi zaštitu zemalja članica u slučaju napada na neku od država, ali za razliku od NATO pakta ona nije i ne predstavlja agresivnu vojnu alijansu koja po svetu nasilno sprovodi ciljeve Zapada. Osim toga ova organizacija nas nije bombardovala i nije učinila nikakvo zlo Srbiji jer to nije u njenoj prirodi.
Srbija treba da postane punopravna članica ovog vojnog saveza zbog jednog veoma bitnog razloga. Naime, ukoliko se Srbija opredeli za članstvo u ovom vojnom savezu, kome istorijski i duhovno pripada (pri ovome imamo na umu Rusiju pre svega) ona može obezbediti teritorijalni integritet i suverenitet na svakom delu svoje teritorije uključujući i Kosovo i Metohiju. Zašto? Upravo zbog toga što se glavna i vodeća sila ovog vojnog bloka, Ruska Federacija, oštro protivi nezavisnosti Kosova. Ukoliko Srbija postane deo alijanse pod imenom Organizacija Ugovora o kolektivnoj bezbednosti ona će u potpunosti da sebi obezbedi mir i rešenje pitanja nezavisnosti Kosova i Metohije jednom za svagda.
Na aktuelnoj vlasti je da probuši sve probne balone koji stižu sa Zapada i iz same Srbije i da se konačno okrene pravim i istinskim prijateljima i saveznicima koji će nam obezbediti teritorijalni integritet, zaštitu, ekonomski boljitak i svetlu perspektivu. Ovo se odnosi i na članstvo u EU takođe. Nije tačno ono što nam pričaju i serviraju tandem Vučić-Dačić, da nam plate i penzije zavise jedino od EU. Aktuelna vlast je briselskim sporazumom prodala Kosovo, dušu Srbije, za dobijanje tamo nekog datuma koji apsolutno ništa ne znači. Ova država odnosno njeni lideri će pre ili kasnije morati da počnu da osluškuju želje stanovnika Srbije. Trenutno više od polovine stanovnika Srbije je protiv ulaska u EU a tri četvrtine Srba se protivi ulasku u NATO pakt. Cifre govore za sebe samo je potrebno da ih neko sagleda i prihvati i okane se prazne retorike da naša budućnost počiva na Zapadu.
Preuzeto od : NSPM.RS
