Intervju sa Vojislavom Radojevićem i Ivicom Kostićem, Sekretarima Komunističke Partije Srbije dat italijanskom ćasopisu NOMOS, glasilu Pokreta Millenium. Komunistička Partija Srbije ima veoma bliske odnose i saradnju sa Pokretom Millenium, i predstavlja njegovog glavnog političkog saveznika na Balkanu.
Mario Forgione: Pre ulaska u analizi vaših političkih predloga i uzimajući u obzir sporazum sa Pokretom MILLENNIVM (Italija) , moglo bi biti interesantno da se rasvetli geneza vaše partije i odnos koji vaša partija ima prema staroj vladajućoj partiji "Savez komunista Srbije ". Da li postoji neka vrsta kontinuiteta između dve političke snage i koji pravac delovanja je preduzet od strane vaše partije ?
KPS: Komunistička Partija Srbije (KPS) nastala je u jesen 2007. godine kao posledica političkog vakuma u levici Srbije. Naime, tih godna u Srbiji je bilo puno registrovanih Partija sa predznakom “Komunistička” ali ni jedna nije aktivno delovala. Pored pasivnog delovanja radilo se uglavnom o različitim revizionističkim strujama poput Staljinista , Titoista, Hodžista, ali nije postojala ni jedna partija koja bi zastupala izvornu Marksističko-Lenjinističku ideju. Novostvorena KPS je od samog početka zastupala stavove izvornog Marksizma i Lenjinizma , obogaćene pozitivnim iskustvima radničkog samoupravljanja razvijenog u bivšoj državnoj zajednici Jugoslaviji. Po svom programskom opredeljenju KPS ne predstavlja logički nastavak delovanja Saveza Komunista Srbije ili Saveza Komunista Jugoslavije, ali je ipak komunistička partija koja svoje delovanje zasniva na pozitivnim iskustvima prethodnih partija , izvlačeći iz tog iskustva pouke i stvarajući tako modernu i efikasnu partiju jasnog marksističkog opredeljenja. KPS svoje delovanje zasniva na principima direktne, odnosno imperativne demokratije, tako da nema predsednika. Generalni sekretar se bira samo na 2 godine, a njega menja zamenik, takođe na 2 godine. KPS vodi Sekretarijat, gde su svi članovi potpuno jednaki u pravima i obavezama. Smatramo da princip kolektivnog rukovođenja odslikava pravu suštinu marksizma gde su svi članovi Sekretarijata saradnici, a ne konkurenti.
Smatramo da je radničko samoupravljanje najviši oblik marksističkog shvatanja društvene proizvodnje, a sa nekim malim modifikacijama, može biti uzor celom svetu. Osnovna razlika između kapitalističkog i socijalističkog načina proizvodnje je u tome što je u kapitalizmu proizvodnja podređena maksimizaciji profita, a u socijalizmu zadovoljenju društvenih potreba.Naš najvažniji zadatak je promena svesti ljudi u Srbiji,kako bismo ostvarili jasan cilj kojem težimo, a to je uspostavljanje socijalističkog društveno-ekonomskog sistema na bazi principa direktne demokratije. Promena svesti predstavlja otvaranje očiju građanima Srbije da znaju gde ih vodi ovaj kapitalistički model koji je nametnut Srbiji od strane zapada.
Mario Forgione: Balkan je uvek, zbog svoje neobične istorijske i geografske usaglašenosti , predstavljao nervni centar za konstituisanje geopolitičke structure, koja bi bila u stanju da integriše zemlje koje okružuju Mediteran, a koje, zajedno sa istočnoevropskim zemljama, imaju političke i ekonomske interese u ovoj oblasti. Nakon poznatih istorijskih previranja koje su se desila na Balkanskom poluostrvu , da li mislite da je i dalje moguće da ovo područje budegeografski i kulturni most koji bi bio u stanju da ojača evropski geopolitički region?
KPS: Istorija Balkana kako novija tako i ona starija je izuzetno teška po sve njene narode. Tu sudbinu nije mogao da izbegne ni srpski narod. Odlukom zapada da se rasturi SFRJ, Srbi su ostavljeni na milost i nemilost novoformiranim državama bivše SFRJ. Bivša SFRJ je iznedrila 3 nove nacije kao što su Crnogorci, Muslimani i Makedonci. Ne ulazeći u razloge za njihovo stvaranje, oni svi zajedno ne ispunjavaju uslove da bi postali nacije. To se pogotovo odnosi na Muslimane koji su u najvećoj mogućoj meri postali od islamizovanih Srba,a tokom vekova su instrumentalizovani uvek protiv Srba. Gotovo ne postoji rat u kome su Muslimani, Hrvati i Srbi bili na istoj strani. Isto se odnosi i na Albance, koji nikada nisu bili sa Srbima na istoj strani. Duboki ožiljci koje srpski narod nosi, a koji su ostavili dubok trag na biće srpskog naroda, odredio je položaj Srba prema ostalim narodima u bivšoj SFRJ kada je ona počela da se raspada. Svim narodima u bivšoj SFRJ je dozvoljeno da se izjasne o svojoj budućnosti, samo je srpskom narodu ta mogućnost uskraćena. Uz pomoć zapada, Srbi su od konstutivnih naroda postali nacionalne manjine u novoformiranim državama. To je osnovni razlog izbijanja krvavih građanskih sukoba. Svim nametnutim rešenjima od strane zapada koja nisu ni pravedna ni pametna, ostale su neraščišćene stvari koje uvek mogu da potpale nove krvave sukobe na tlu bivše SFRJ. Zbog toga će teritorija bivše SFRJ biti bure baruta na tlu Evrope i više nikada neće biti most saradnje. Sumnjamo i da je moguća bilo kakva iskrena saradnja među bivšim narodima SFRJ, jer ni jedan narod ne vodi svoju nezavisnu politiku.
Mario Forgione: Stratezi Severno-atlantskog bloka su uvek bili protiv mirnog suživota među kulturno i etnički različitim entitetima, tipičnim za Balkansko poluostrvo . Zaista , Evropa je oduvek sprovodila servilnu politiku interesa Vašingtona. Kao na primer, možemo da se prisetimo italijanskog doprinosa intervenciji protiv Srbije i KiM marta 1999 godine, a u korist NATO-a, kao i na činjenicu da je Evropa podržavala Hrvatsku i Sloveniju tokom razbijanja ove balkanske federacije. Danas, u svetlu izbora Tomislava Nikolića za Predsednika Srbije, postoji li još uvek šansa za Srbiju da se oslobodi političkih uplitanja sa Zapada, a koje je njegov prethodnik, Boris Tadić, u potpunosti prihvatao?
KPS: Narod Srbije na prethodnim izborima nije imao mogućnost da bira izmedju različitih političkih opcija , već samo da bira izmedju različitih slugu istog gospodara. Izbor između istog nije izbor. Srbiji je nametnut najogavniji sistem vlasti, vlast kleptokrata. Danas, u parlamentu Srbije sedi unipolarna politička opcija koja slepo izvršava zahteve zapanog plutokratskog imperijalizma, a za svoje usluge biva nagrađena mogućnošću da može bez ikakve smetnje ili pravnih posledica da neograničeno pljačka sopstvenu državu. Promena vladajuće partije u Srbiji je samo kozmetička promena, izvedena tako da predstavlja novo zamazivanje očiju naroda, dok će suština spoljne i unutrašnje politike vlade Tomislava Nikolića, po svemu sudeći, ostati nepromenjena u odnosu na vladu Borisa Tadića. Srbija više nije nezavisna zemlja, već nedefinisana teritorija okupirana spolja i iznutra. Neshvatljiva je težnja pristupanja Srbije EU, kada se zna da su upravo zapadne zemlje okupirale i ekonomski uništile Srbiju. To samo pokazuje da je Srbija voljom domaćih kvislinga postala kolonija zapada. Najveća zasluga za ovakvo stanje u Srbiji je veleizdajnička politika Borisa Tadića i njegovih koalicionih partnera od 2000 god. kada su pretvorili građane Srbije u moderno roblje zapada. Društvenu imovinu su prvo oteli od naroda tako što su je preveli u vlasništvo države (oko 150 milijardi evra ), a zatim ukrali za sebe ili poklonili zapadnim firmama kroz privatizaciju za oko 800 miliona evra. Svi oni koji su učestvovali u pljački naroda moraju odgovarati pred zakonom, a oteto vratiti pravim vlasnicima – narodu.
Mario Forgione: Politika Borisa Tadića pokazala je pasivno podnošenje političkih diktata od strane Vašingtona. Štaviše, srpska zvanična kandidatura da postane članica EU, izneta na dan 22. decembra 2009, je bila praćena snažnim političkim pritiskom da Srbija izgubi svoj kulturni identitet. Takođe, prema vašim političkim iskustvima sa Slobodanom Miloševićem, može li buduća pobeda KomunističkePpartije Srbije Srbiji dati novu političku naboj?
KPS: Želimo da napomenemo da je Slobodan Milošević, iako u početku fukcioner tadašnje Komunističke partije, vrlo brzo promenio stranu i otvoreno se stavio u službu zapadnog kapitala koji je, zahvaljujući servilnoj politici Miloševića, već u prvim godima tranzicije došao u posed 3 500 najbogatijih i najsnažnijih preduzeća u Srbiji i to potpuno besplato ili za tako smešne sume da za njih nije bilo moguće kupiti ni kilogram hleba. Dolazak na vlast Slobodana Miloševića predstavlja ujedno i početak kontra-revolucije u Srbiji i rušenje socijalističkog sistema. Glavni deo posla je obavio on, a pljačku novonastale tvorevine nastavlja DOS, pučem od 5. Oktobta 2000 godine. Konačnu tačku na sunovrat Srbije staviće vlada Tomislava Nikolića.
Neophodnost promene društveno-političkog sistema, a time i zaustavljanje erozije države, očuvanje fizičke egzistencije gradjana i na kraju i povratak normalnom standardu gradjana, jedino je rešenje za Srbiju. Pogledajmo, podsećanja radi, rezultate predhodnog socijalističkog sistema u odnosu na današnje kapitalističke : Krajnje lažljivo deluje tvrdnja da je socijalizam bio neefikasan kao sistem, jer je dovoljno pogledati statističke podatke o BDP 1989. i sada:
U stalnim cenama BDP u 2011.god. iznosio je 64% od BDP iz 1989.god., odnosno ako je 2011.god. BDP iznosio 32 milijarde evra, onda je 1989.god. bio 50 milijardi evra. Da nije bilo nametnutih ratova, sankcija i dovođenja kvislinga na vlast, srpski BDP bi uz najnižu prosečnu stopu rasta od 4% na godišnjem nivou 2011.god. bio oko 120 miljardi evra. Ovde ističemo da je industrija činila 30% BDP 1989.god. a sada 2011.god. samo 13 % BDP.
Ovim se veoma dobro vidi “uspešnost” prelaska iz socijalizma u kapitalizam. Svi mi zajedno ispali smo naivni verujući da ćemo u kapitalizmu živeti bolje. Uostalom brojke govore sve. Kapitalizam je pokazao svu neefikasnost u Srbiji i samo promenom ekonomskog sistema svima nama biće bolje. Ovaj sistem će nas sve zajedno odvesti u propast. Uzroci pada BDP ne mogu se objasniti drugačije nego ekonomijom pljačke, kao i dugogodišnjim odsustvom razvoja i dominacijom destruktivne potrošnje akumuliranog i na druge načine stečenog društvenog bogatstva. Posledica toga je izostanak novih i drastično smanjenje postojećih realnih izvora ekonomskog rasta. Kretanje industrijske proizvodnje u istom periodu to dobro ilustruje i pokazuje trend koji je jasno opadajući - sa 100 u 1989. na 45 u 2009 indeksnih poena. Ne želimo da zamaramo čitaoce iznošenjem svih ostalih statističkih podataka, samo ćemo još ukazati na BDP okolnih zemalja u poređenju sa srpskim BDP, pa će svakome biti jasno gde se Srbija nalazi. Hrvatska je ostvarila BDP od 60,9 milijardi dolara, Slovenija 40,9 milijardi dolara, Srbija 38,4 milijarde dolara u 2010.god. U njima se vidi sva razbojnička, a možemo reći i genocidna ekonomska politika prema građanima Srbije prethodne Tadićeve vlasti. Smešno mali društveni proizvod po glavi stanovnika Srbije uslovljen je uništavanjem industrije i poljoprivrede. Srbija ima 7 300 000 stanovnika,Hrvatska 4 400 000,a Slovenija 2 000 000.Naravno, rezultat uništavanja privrede je masovna nezaposlenost građana Srbije koja je dostigla 1 000 000 nezaposlenih ljudi, kao i najniža prosečna plata u Evropi u iznosu manjem od 300 evra.
Mario Forgione: U svojim prvim izjavama, kao Predsednik Srbije, Tomislav Nikolić je rekao da neće napustiti politiku puta ka Evropskoj uniji koju je započela vlada Borisa Tadića, ali Pristupanje Srbije EU se neće desiti po svaku cenu. Kakav je stav Komunističke Partije Srbije o ovoj temi i koje se uloge stranka namerava da drži u trenutnom političkom okviru?
KPS: KPS smatra da je EU unija kapitala, a nikako unija naroda i kao takva, potpuno je za nas neprihvatljiva. U takvoj Evropi je dominacija nemačkog kapitala i politika Nemačke nesporna. EU je postala grobnica evropskih naroda, isrpljujući i stavljajući u potpunu ekonomsku zavisnost većinu svojih članica, a zemlje članice iz istočne Evrope u još i gori položaj. Srbija je dovedena u takav položaj, da svake godine izgubi oko 110 000 svojih građana, 47% zbog negativnog nataliteta, 50% raseljenja u druge države i 3% po osnovu suicida , otmica ili smrti od gladi. Da li su to evropske vrednosti koje se nameću Srbiji ? KPS se, pre svega zalaže za nezavisnost (političku i ekonomsku), ali će, ukoliko bude morala da bira stranu, uvek izabrati savez sa državama koje nisu nikada vršile agresiju na Srbiju ili na bilo koji način ubijale gradjane Srbije.
Mario Forgione: Uprkos " modernizmu " koji je karakterisao političke akcije Borisa Tadića, odnos između Srbije i Kosova nije bilo izuzeta od napetosti i realnih sukoba - posebno posle jednostrano proglašene nezavisnosti (17. februara 2008 god.) od strane vlade u Prizrenu. Da li Tomislav Nikolić namerava da zaoštri odnose ili će radije koncentrisati svoju politiku na nacionalna domaća pitanja? Kakav je stav Komunističke Partije Srbije o Kosovu?
KPS:Tomislav Nikolić, kao vazal zapada i zapadnog imperijalizma, nema nikakve ingerencije da bilo šta odluči po pitanju Kosova i Metohije, niti će to činiti, izuzev možda jalovih i blagih političkih akcija, kako bi smirivao tenzije srpskog naroda. Takođe verujemo da će, u skladu sa planovima neoliberalne mašinerije, na kraju i priznati nezavisnost Kosova i Metohije.
Stav KPS po pitanju Kosova i Metohije je sledći: Kosovo i Metohija su okupirani delovi srpske teritorije i u skladu sa tim , Srbija ima sva legitimna prava da te teritorije oslobodi i ponovo pripoji matici zemlji. Kada će to biti učinjeno , zavisi od mnogih faktora, ali je neosporno da će biti učinjeno. Nikakav dogovor, ugovor ili akt koji bude potpisla sadašnja ili je potpisala prethodna vlast, a koji su na štetu srpskog naroda, KPS smatra ništavnim.
Mario Forgione: Uzimajući u obzir složenu evropsku ekonomsku situaciju, moguće tvrditi da u Srbiji okolnosti uopšte nisu povoljne. Zaista , stopa nezaposlenosti je 25% , dok je inflacija ide ka 11%. Štaviše, situacija je pogoršana snažnom političkom korupcijom. Koje ekonomske mere predlaže Komunistička Partija Srbije, kao moguće rešenje za izlaz iz ove krize?
KPS: Samo da vas ispravim. U Srbiji je stopa nezaposlenosti prešla 30% radno sposobnog stanovništva, i time postala evropski rekorder. Ni prethodnu, ni ovu sadašnju vlast to ne interesuje, jer po postulatima neoliberalnog kapitalizma, nezaposlenost nije problem. Nezaposlenost izaziva najveće moguće probleme u jednom društvu, jer takvo društvo tone u beznađe, kriminal i pucanje društva po svim šavovima. Bilo kakve popravke kapitalističkog modela u Srbiji neće dati nikakav povoljan ishod, već će Srbija kao država nestati, a srpski narod može biti uništen ili u najboljem slučaju možemo postati moderni Kurdi, narod bez svoje države. Jedino korenita promena društveno-političkog uređenja, odnosno uspostavljanje socijalizma, može omogućiti ponovnu revitalizaciju Srba, odnosno prvo opstanak srpske države, a zatim i ubrzan ekonomski razvoj Srbije koji će omogućiti svim građanima Srbije život dostojan čoveka. Samo istinska komunistička partija koja će dobiti poverenje građana, a to je pre svega KPS, može omogućiti opstanak srpke države. Promenom društveno-ekonomskog uređenja, Srbija se može osloboditi kriminala i korupcije koje su rak rana kapitalizma, a direktno su vezani za vrh političkih partija koje vladaju Srbijom. Nikakva kozmetička promena sistema neće doneti ništa dobro građanima Srbije. Srbija jeste kolonija zapada, a zna se da u kolonijama nema dobrog života. Time socijalizam postaje egzistencijalna nužnost opstanka države i njenih građana.
Mario Forgione: Srbija je enklava pravoslavnog hrišćanstva koja je tokom vremena, a kroz svoju politiku, imala stabilan i povlašćeni dijalog sa Moskvom. Danas, i pored toga što doživljava široku finansijsku krizu, Evropa je i dalje u stanju da stvara, monetranom politikom, jak geopolitički region. Imajući u vidu izuzetne kulturne afinitete sa Beogradom, može li Ruska Federacija smatrati vrednim opcije za podsticanje investicija?
KPS: Srbija mora da napusti izuzetno glupu ideju Borisa Tadića da Evropska Unija nema alternativu. Samo Srbija nema alternativu. Srbija se mora okrenuti drugim savezima i državama koje ničim ne ucenjuju Srbiju, koje nisu ratovale protiv Srbije i srpskog naroda, koje nisu priznale nezavisnost samoprozvane države Kosovo. Srbija mora potražiti nova tržišta i energente, a to sigurno nisu zemlje Evropske Unije. To su pre svega Rusija koja ima izuzetno veliko tržište i raspolaže energetskim resursima. Srbija i pored izuzetno dobrog trgovinskog sporazuma sa Ruskom Federacijom, ne može da iskoristi ni delić tog sporazuma pošto nema šta da izveze u Rusiju. Srpska proizvodnja je uništena i trebaće dosta vremena da bi se ona obnovila i iskoristile sve pogodnosti koje nudi ekonomski sporazum sa Rusijom. Ulaskom Srbije u Evropsku Uniju, Srbija gubi sve pogodnosti koje su sklopljene sa Rusijom i verovatno zauvek gubi Kosovo i Metohiju, jer glavni uslov za pristupanje Srbije EU postaje priznanje Kosova kao nezavisne države. Visoka cena za malu korist.
Mario Forgione: MILLENNIVM i Komunistička Partija Srbije žele da zaustave kretanja neželjenih efekta proizvedene od strane unilateralne politike. Oba pokreta veruju da kulturna pitanja igraju fundamentalnu ulogu i predstavljaju nužnost za stvaranje evroazijske političke platforme. Da li je Komunistička Partija Srbije spremna da formira ključne saveze sa sličnim pokretima, kako i da učestvuje kao protagonista u geopolitičkim kretanjima?
KPS: KPS želi da uspostavi mnogo bližu saradnju sa svim državama, partijama i pokretima širom sveta koje imaju iste interese, probleme koje možemo rešavati uz uzajamnu pomoć, ne mešajući se u unutrašnje stvari tih država, partija i pokreta. Želimo da uspostavimo i akciono jedinstvo sa svima njima kako bi se stvorio zajednički front protiv kapitalizma, kao i da se razmenjuju iskustva u toj borbi, jer je svima nama zajednički neprijatelj isti. Izuzetna bliskost po mentalitetu srpskog i italijanskog naroda, omogućava da se jako dobro razumemo. Globalizacijom cele Evrope, nametnuti su veoma slični problemi, a oni zahtevaju veoma slična rešenja, odnosno zajedničku borbu protiv globalnog kapitala, jer svi mi živimo pod diktaturom istog krupnog kapitala. Borba protiv njega zahteva zajedničku koordiniranu akciju svih snaga celog progresivnog čovečanstva. KPS je spremna za zajedničku akciju i akciono jedinstvo na globalnom nivou sa svim snagama sličnih po idejnom usmerenju.
Sekretarijat Komunističke Partije Srbije
Sekretari partije:
Vojislav Radojević
Ivica Kostić
Objavljeno u http://www.millennivm.org/nomos/numero-V.html