Predsednik ideološke komisije Centralnog komiteta Komunističke partije, CK RKPR-KPSS I.Ferberov : Mi komunisti Rusije smo zabrinuti zbog tragičnih događaja koji se sada dešavaju u Siriji, i veoma je važno da iz prve ruke dobijemo informacije i marksističku analizu tih događaja. Ljudi koji su bili u Siriji, okarakterisali su situaciju u zemlji kao potpuno mirnu, a zemlju - kao sekularnu, multikonfesionalnu. I odjednom se sve to desilo. Mi razumemo da je mnogo toga od nedavnih događaja izazvano spoljnim silama. Ali, kako sada objasniti tajming, zašto baš sada?
A.B. : To je pitanje transformacije kvantiteta u kvalitet. Nije moguće razumeti šta se dešava na Bliskom istoku, bez analiziranja korena imperijalističke politike, koji su preformulisani tokom i posle raspada Sovjetskog Saveza. Kasnih 80-ih i početkom 90-ih jedan od najinteligentnijih predstavnika svetskog imperijalizma, je okarakterisao američke interese. On je rekao da su zemlje u području od centralne Azije do Somalije, nacionalni interes za SAD. On je takodje naveo da je u ovom "interesnom regionu" postoji napetost, i da bi se ona smanjila, treba podeliti ove zemlje na osnovu religije, nacionalnosti ili plemenske pripadnosti. To će razdvojiti ove zemlje i osiguraće SAD-u imperijalističke interese. Dakle, Jugoslavija, Somalija (sada postoje tri Somalije), podeljeni Avganistan i najnoviji slučaj - Sudan. Sudan je sad podeljen na Severni i Južni. To je aktuelna generalna strategija imperijalizma.
Drugi faktor - plan za " novi veliki Bliski istok", termin koji je skovao Šimon Peres, čuveni cionista, sadašnji predsednik Izraela. U skladu sa ovim planom, neophodno je izvršiti velike promene da bi se formirao "Veliki Bliski Istok" zasnovan na arapskom novcu. Gomila svežeg novca na poklon zapadnim bankama, jeftin arapski rad i voda koja dolazi iz Turske, Eufrata i Tigra, i sve to pod okriljem američkog imperijalizma i izraelskih operacija. Bez uzimanja u obzir ovih planova, ne može se razumeti šta se zapravo dešava na Bliskom istoku.
Ali Sirija je odbacila jedini plan Velikog Bliskog istoka. Od samog početka podržavala je otpor Iračana okupaciji od strane SAD. Bez podrške Sirije, on ne bi bio tako efikasan. Amerikanci su pretrpeli najveći poraz od Vijetnamskog rata, bio je to irački nacionalni otpor. Sirija je podržala i Libance, posebno pokret koji predvodi Hezbolah,a koji je povezan sa prvim ozbiljnim porazom Izraela 2006. godine. Sirija stalno podržava pravednu borbu palestinskog naroda. Argumenata za NATO agresiju je sasvim dovoljno.
I.F.: Mi razumemo ulogu spoljnih sila u događajima. Ali, u stvari, da li postoje i neki unutrašnji razlozi?
A.B. : Apsolutno. Zavera protiv Sirije je oduvek postojala. Ali, bilo je potrebno da se stvori plodno tlo. Ono je kreirano njihovom neo-liberalnom ekonomskom politikom, protiv koje smo mi komunisti odmah ustali, ne samo kao zaštitnici interesa radnika, već i kao pravi patrioti. Od početka smo upozoravali da bi takva politika ugrozila odbranu od američkih i cionističkih planova. Kao rezultat ove politike povećana je polarizacija društva. Pogoršalo se i stanje seljaštva. Mnogi farmeri su se doselili u predgrađa velikih gradova gde su oni stvorili ,zapaljivo, plodno tlo za subverzivne aktivnosti reakcionarnih snaga. Dakle, od samog početka smo upozoravali da će neo-liberalna politika dovesti do socijalne i političke krize. Da smo se mi jedini distancirali od unutrašnjeg stanja države, mi bismo bili u opoziciji. Zašto nismo u opoziciji?
Prvo, u ozbiljnom političkom problemu uvek moram da sagledamo glavne veze. To je marksizam i marksistička metodologija. Ko je osnovni neprijatelj? … Američki imperijalizam. Sve što se uradi na rušenju američkog imperijalizma je u našu korist. Drugo, možete uspešno da se borite za socijalna prava radnika samo u nezavisnoj zemlji, a ako je zemlja pod stranim protektoratom, to će više vremena trebati da se poboljša socijalna situacija radnika, a problem nacionalnog oslobođenja će pretrpeti veliki korak unazad. I treće - naša komunistička tradicija.
Šta je za nas, glavna veza klasne pozicije? Hoće li ovaj korak biti za dobrobit i pobedu socijalizma u mojoj zemlji i širom sveta?. Ukoliko je sirijski režim objektivno protivurečan imperijalizmu, šta da radim? Podržaću ovaj režim u borbi protiv imperijalizma, ali u isto vreme, kao komunista, ja ću štititi prava radnika, prava radničke klase, prava radnog seljaštva, pravo srednjeg sloja, inače neću biti komunista. Ovo je dijalektika.
I.F.: Kominterna je jednom definisala fašizam kao najreakcionarniju otvorenu terorističku diktaturu, uglavnom šovinističku, imperijalističkih elemenata finansijskog kapitala i poseban oblik klasne vladavine buržoazije. Po vašem mišljenju, koliko se spoljna politika današnjeg američkog imperijalizma i Izraela uklapa u ovu definiciju?
A.B. : Gus Hall, predsednik Komunističke partije SAD, je jednom rekao da „režim u SAD nije fašistički, ali vladajuća rukovodstvo, reganova administracija – jeste fašističko“. Jer, znate, imperijalizam je počinio zločine i bez fašista. Kada su 8. maja 1945, na dan pobede nad fašizmom, Francuzi ubili 70.000 Alžiraca, kada su u Indiji, tokom suzbijanju pobune vojnika najamnika oni vezivani za cevi topova i granatama razneti – to nisu nacisti radili već britanski i francuski kolonizatori. Stoga, dovoljno je da kažemo da je imperijalizam u osnovi isto što i fašizam.
Dimitrov je bio u pravu i tačno definisao fašizam na VII kongresu Kominterne. Ali, kao što smo učili i kako je istorija potvrdila, kada se koristi fašizam? Onda kada postoji velika društveno-ekonomska kriza. Prvo, se pokuša sa socijaldemokratijom, koja predstavlja aspirin. Ako aspirin ne pomaže, onda je sledeća sirova batina fašizma. Nažalost, položaj radničkog pokreta nije toliko čvrst, tako da je uglavnom i Aspirin dovoljan.
U Francuskoj izabrani Holland - umesto da govori o klasnoj borbi, nezaposlenosti i tako dalje, vodi diskusije o gej brakovima. Oni koji imaju vlast očigledno znaju kako da koriste ove stvari. Kada je krizna situacija, započnete da vičete, kako treba tamo negde da se sačuva neki cvet, dati veća prava gospodi homoseksualcima, itd. Nažalost, to takođe dolazi i sa navodno levog krila.
Kada su krize buržoazija lako menja Vlade. Francuska je dovela socijaldemokratu Hollanda. Treba imati na umu da su Socijaldemokrate u Francuskoj uvek zastupale veoma agresivnu spoljnu politiku. Na primer, u vreme alžirskog rata, znate li ko je bio ministar za prekomorske teritorije? Fransoa Miteran, socijalista, koji je kasnije postao predsednik Francuske, u vreme agresije na Egipat Francusku vladu predvodio je Gi Molle, takođe socijaldemokrata. Ove socijaldemokrate vrše drskiju i agresivniju imperijalističku politiku čak nego klasični imperijalisti. Jer oni se kriju iza paravana leve strane (daleko su oni od levice).
I.F.: Danas mi možemo videti sasvim demokratsku državu i demokratske društvene odnose unutar kapitalističkih zemalja i otvoreno odbacivanje fašističkih metoda.
A.B.: Da, krvave, totalitarne, moglo bi se reći, imperijalističke metode. Što se tiče unutrašnje demokratije čak je još Engels rekao „najjeftiniji način buržoaske diktature -. buržoaska demokratija“ Manje policija, manje zatvora, više pregovora. Pa, šta? "Vi recite šta želite, a mi ćemo učiniti sve što mi želimo." To je princip buržoaske demokratije.
I.F.: Postoji velika raznolikost u mišljenjima, uključujući i one u komunističkom pokretu. Neke partije izrazile su mišljenje da su u sirijskom konfliktu obe strane krive, i da treba da se pronađe prihvatljiv kompromis. Koji je vaš komentar na fenomen koji unutar komunističkog pokreta odražava razliku stavova po tom pitanju.
A.B.: Na XIII Međunarodnom kongresu komunističkih i radničkih partija u Atini, 65 od 79 prisutnih potpisali su deklaraciju u znak podrške borbi sirijskog naroda protiv imperijalizma. U Bejrutu je potpisao 44 od 59 prisutnih. Hajde da vidimo ko nije potpisao. Francuska Komunistička partija, koja ne podržava sirijsku vladu jer joj je važniji postojeći pojam formalne buržoaske demokratije od koncepta anti-imperijalističke borbe. Sada ta ista gospoda menjaju komunističke principe, stvarajući alternativu komunističkog pokreta - tzv levičarski pokret. U Evropi, predvodnici takve politike su Francuska i Italijanska komunistička partija, Die Linke - levica u Nemačkoj i Švedska Leva partija. Prvo su govorili, Staljin i socijalizam su nespojivi. Zatim su, u narednoj fazi, govorili: ne samo Staljin, već i uopšte, cela teorija nije više odgovarajuća, ona ima ciljeve, možda čak i dobrih, ali to ne znači ništa, jer su priznali nasilje kao metod. A mi ne želimo nasilje. Finale će biti degeneracija i kolaps komunističkih partija. Ova "leva alternativa" (socijaldemokratija – p.p.) nije prisutna samo u Evropi. Ovaj recept se koristi u svim delovima sveta. A one koje se odupiru katastrofalnoj politici, koja je dovela do krvavih događaja u našem regionu, su naša Sirijska Komunistička partija, Komunistička partija Palestine i Alžirska partija - u ime socijalizma i demokratije. Oni koji su izgubili klasni kompas, naravno, ne razumeju zašto mi podržavamo sirijski režim. Jer za nas je jedino važan krajnji cilj. Sećam se reči starog Bernštajna: "u pokretu - sve osim krajnjeg cilja – je nevažno"
I.F.: Izvinite za ovo direktno, možda i teško pitanje. Situacija u Siriji je veoma komplikovana. Kakva je vaša prognoza, hoće li biti u mogućnosti aktuelna vlada Sirije da se odupre spoljnim napadima i unutrašnjoj reakciji, i na čijoj strani je narod Sirije?
A.B.: Vi znate, mi ćemo izdržati. Ovo nije samo naše mišljenje, to je i mišljenje NATO-a. Pre osamnaest meseci, NATO je održao sastanak sa predstavnicima general-štabova Turske, Francuske i Italije. Oni su rekli da Sirija - nije Libija, i da je sirijska vojska - veoma jaka vojska. U slučaju direktne agresije, biće velikih gubitaka. Dakle objavili su saopštenje koje ne podrazumeva prisustvo NATO vojnika u Siriji. Ne zbog ljubavi prema Siriji, naravno, ali su nakon Iraka i Avganistana, Amerikanci postali jako oprezni. Više ne rade ništa što je skupo za njih. U Iraku, potrošen je veliki novac, a rezultat - nula. Mentalni sklop američkog biznisa jedino poznaje, "Gde sam protraćio novac?" Ako uzmete metodološki, neosporno je da jačaju agresivne tendencije imperijalizma, ali je materijalna baza za ove agresivne ambicija sužena pošto se i strukturna kriza nastavlja. U Maliju, oružana pobuna Tuarega je isplativa, ali su velike agresije skupe.
I.F.: Ali agresija se vrši i od strane Turske.
A.B.: Nju pritišću članice NATO-a kao i Saudijci i Katar. Oni moraju da obore sirijski režim, pa šta bude, inače će im se prestolje ispreturati. Takođe su puno toga stavili na tu jednu kartu. Oni su ti koji podstiču Turke.
Subverzivna delatnost protiv Sirije je prošla kroz tri faze. Prva – da se pokuša sa egipatsko-tuniskim scenarijem. Odnosno, da se stvore masovne demonstracije - i režim će pasti. Ali, postojala je značajna razlika: oni su imali pro-imperijalističke režime, a mi imamo anti-imperijalistički. I to nije uspelo. Glavna središta Sirije, Damask i Alepo, nisu se priključili savezu kontrarevolucionarnih snaga. Odigrali smo tu veoma važnu ulogu, jer smo imali jake partijske organizacije, a nismo bili ni usamljeni.
Nije moglo reakcionarno, pa se prešlo na drugu fazu. Na teror. Na tri vrste terora. Prva - selektivni individualni teror. Atentati na naučnike, profesore univerziteta i profesionalne vojnike. Na primer, iz zasede su ubijena sedmorica naših najboljih borbenih pilota. Korist od takvih ubistva, posebno ima Izrael. Druga - haotične eksplozije. Svuda gde ima puno ljudi - tržnice, bolnice, škole. Da se zaplaše ljudi, a možda i izazvati međunacionalne sukobe. Treća vrsta terora - ekonomski. Terorističke eksplozije na železnici, paljevine u fabrikama, bombaški napadi na javne prodavnice.
Mi komunisti moramo da kažemo istinu. Dakle, da pobunjenici nisu imali, definitivno, masovnu bazu, svaka spoljna podrška ne bi imala svrhe. A oni, bez spoljne podrške, ne bi postojali ni dve nedelje. Svako od njih ima platu od 2.000 sirijskih funti, što je dobro za nezaposlene – odnosno, 350$ po danu za trčanje okolo i mahanje pištoljem. Plus instruktori i plaćenici koji dolaze iz zemalja sve od Pakistana pa do Australije.
Ali morate u isto vreme da shvatite da sirijska vojska ne bi bila dovoljna da se izdrži 22-mesečna pobuna. Za tako nešto vam je potrebna veoma velika masovna podrška, i to je činjenica. Ne govorim kroz parole, već kroz realnost. I Sirijska vlada ima snažnu podršku, a i pobunjenici imaju podršku. Podrška pobunjenicima je naročito snažna u zaostalim i ekonomski zapostavljenim područjima.
I.F.: Dobro je poznato da je Komunistička partija Iraka pozdravila zbacivanje diktature Sadama Huseina od strane imperijalističkih snaga. Danas, zahvaljujući tom svrgavanju, ona je izašla iz podzemlja, ima priliku da učestvuje na izborima. Kako se osećate zbog hipotetičke mogućnosti uspostavljanja demokratskog poretka u Siriji posredstvom stranog mešanja? Jednostavno rečeno, šta će učiniti Komunistička partija Sirije u slučaju spoljne agresije?
A.B.: U februaru ili martu 2003, pre početka agresije protiv Iraka, bili su nam u poseti dva člana Centralnog komiteta Komunističke partije Iraka. I oni su tad pitali: "U ime Centralnog komiteta i našeg sekretara, želimo da znamo poziciju bratskih stranaka u slučaju agresije." Rekao sam im tada: Čujte, drugovi, ja sam zgađen Sadamom Huseinom. On je diktator, krvavi diktator. Ali postoji koncept matice. Pogledajmo istorijske primere. Godine 1927, Chiang Kai-shek je sproveo teror protiv komunista. On ih je spaljivao u pećima. Ipak, kada je Japan izvršio vojnu agresiju protiv Kine, komunisti su ušli u savez sa Chiang Kai-sekom protiv spoljne agresije. Još jedan primer, Grčka pred naletom Musolinija i Hitlera u 1941, tada je tamo bila fašistička vlada, ali kada je zapretila spoljna agresija, grčki komunisti su stali u prve redove za odbranu Grčke, a sekretar CK KPG je otišao direktno iz grčkog zatvora u Dahau. Ali niko sada ne može da kaže za grčke drugove da su oni bili nepatriotska snaga. Oni su svojom krvlju dokazali da su avangarda odbrane svoje otadžbine. Dakle, ako postoji agresija, onda komunisti treba da budu prvi koji će braniti otadžbinu. Moj sagovornik mi je tada rekao da me irački drugovi ne bi razumeli. Kada se desila američka agresija, iračka Komunistička partija se nije usprotivila. Zatim su pristupili Nacionalnom prelaznom savetu. Tako je sebe ponizila zvanična iračka Komunistička partija, i sada je teško ubediti iračke patriote da je ona narodna partija. Ali ona ipak ima veoma slavnu prošlost i stotine poginulih boraca. Ali ovakva stranka - ona je iz vremena perestrojke, sve što je "demokratski" je "skladno", i evo rezultata. Što se nas tiče, bićemo na čelu otpora ako dođe do direktne vojne intervencije. Demokratija i napredak društva ne mogu postojati pod stranom okupacijom.
I.F.: Vaša poruka je jasna, a mi se solidarišemo sa njom. Međutim ja predviđam da će primedbe uputiti neki ljudi koji sebe smatraju komunistima, ali koji nisu ovladali dijalektičkim razmišljanjem. Oni će podsetiti na Prvi svetski rat i na stav Lenjina. Ako se sećate, ovaj stav je odražavao želju za porazom Vlade svoje zemlje i pretvaranje imperijalističkog rata u građanski rat.
A.B.: Slažem se sa Lenjinom, a američki komunisti sada moraju istaći isti takav stav. Sećam se svojih lekcija iz naučnog komunizma na institutu Plehanov. Naš profesor nas je pitao: da li je po Lenjinovoj definiciji, Prvi svetski rat bio pravedan ili nepravedan? Svi su povikali "nepravedan". Ja kažem, nepravedan od strane svih učesnika, osim Srbije. Srbija je branila svoju nacionalnu nezavisnost od Austro-Ugarske. Zatim profesor pita, a Drugi svetski rat, pravedan ili nepravedan? Svi viču: ”Pravedan“. Ja kažem - ne, od 1. septembra 1939 do 22. juna 1941, bio je nepravedan, imperijalistički. Kada je Sovjetski Savez ušao, on je postao pravedan. Profesor gleda u mene i kaže, ”među vama sedi samo jedan marksista“. Dakle, ako uzmemo istorijske analogije, mi ćemo biti kao Srbija, za nas će to biti pravedan rat.
Izvor: http://tr.rkrp-rpk.ru/
