Američka elita smatra da će spasiti svoj položaj na račun vezivanja Evrope za sebe i njenog izvlačenja iz aktivnih veza sa Evroazijom, što bi kasnije, moguće je, isprovociralo sveobuhvatan konflikt između Rusije i Kine.
Na pitanja odgovara kandidat ekonomskih nauka, predsednik uprave (direkcije) Instituta dinamičkog konzervatizma Andrej Kobjakov.
Andrej Borisovič, prošle godine smo razgovarali o tome da SAD pokušavaju da nađu izlaz iz ekonomske krize pomoću započinjanja lokalnih ratova (Libija, Sirija). Od tada se situacija pogoršala. Ratovi se vode ne samo na Bliskom istoku, nego i u Ukrajini.
Zaista svet je u krizi. Situacija liči na Veliku depresiju 30-tih godina prošlog veka, koja je završena Drugim svetskim ratom. Ispada da stojimo na pragu Trećeg svetskog rata. Malo me teši prisustvo atomskog oružja. Ta činjenica koči (uzdržava) SAD da započne totalni rat protiv svojih konkurenata. Mada, ako se setimo istorije, oružje za masovno uništavanje je ponekad isklјučivano iz velikih vojnih poduhvata. Nemačka u vreme Drugog svetskog rata nije koristila hemijsko oružje, mada ga je u toku Prvog svetskog rata koristila više puta, kao, uostalom, i druge zemlјe. Zasad ne znamo za slučajeve upotrebe atomskog oružja u lokalnim ratovima. Ratovi se vode u Evroaziji, tako da SAD uz njihovu pomoć pokušavaju da oslabe svoje konkurente – Kinu i Rusiju. Shodno teoriji ekonomskih ciklusa Nikolaja Kondratjeva, depresivna faza razvoja svetske ekonomije će trajati otprilike do 2025. godine, tako da ćemo videti zaoštravanje konflikata. ...
Američka elita smatra da će spasiti svoj položaj na račun vezivanja Evrope za sebe i njenog izvlačenja iz aktivnih veza sa Evroazijom, što bi kasnije, moguće je, isprovociralo sveobuhvatan konflikt između Rusije i Kine.
Na pitanja odgovara kandidat ekonomskih nauka, predsednik uprave (direkcije) Instituta dinamičkog konzervatizma Andrej Kobjakov.
Andrej Borisovič, prošle godine smo razgovarali o tome da SAD pokušavaju da nađu izlaz iz ekonomske krize pomoću započinjanja lokalnih ratova (Libija, Sirija). Od tada se situacija pogoršala. Ratovi se vode ne samo na Bliskom istoku, nego i u Ukrajini.
Zaista svet je u krizi. Situacija liči na Veliku depresiju 30-tih godina prošlog veka, koja je završena Drugim svetskim ratom. Ispada da stojimo na pragu Trećeg svetskog rata. Malo me teši prisustvo atomskog oružja. Ta činjenica koči (uzdržava) SAD da započne totalni rat protiv svojih konkurenata. Mada, ako se setimo istorije, oružje za masovno uništavanje je ponekad isklјučivano iz velikih vojnih poduhvata. Nemačka u vreme Drugog svetskog rata nije koristila hemijsko oružje, mada ga je u toku Prvog svetskog rata koristila više puta, kao, uostalom, i druge zemlјe. Zasad ne znamo za slučajeve upotrebe atomskog oružja u lokalnim ratovima. Ratovi se vode u Evroaziji, tako da SAD uz njihovu pomoć pokušavaju da oslabe svoje konkurente – Kinu i Rusiju. Shodno teoriji ekonomskih ciklusa Nikolaja Kondratjeva, depresivna faza razvoja svetske ekonomije će trajati otprilike do 2025. godine, tako da ćemo videti zaoštravanje konflikata. ...
To jest razgovori o postepenom izlasku svetske ekonomije nude želјeno za stvarno?
Da. Ako pogledamo objektivne podatke, onda vidimo da nije došlo ni do kakvog pobolјšanja u svetskoj ekonomiji u poslednjoj godini. Posebno, ako se uzme u obzir nezaposlenost u SAD, po njihovim starim metodama, koje su bile preispitane 1990. godine, pokazuje se da broj nezaposlenih već premašuje 20% radno sposobnog stanovništva. Savremene metode brišu iz broje nezaposlenih one lјude, koji su oficijalno prestali da traže posao (izgubili svaku nadu). Vlasti SAD smatraju, da su ti lјudi prešli na samoosiguranje (samoobezbeđenje) (obrađuju svoj vrt ili prose milostinju). Istovremeno, u ekonomiji SAD duvaju se „baloni“. Prometi na berzanskom tržištu tuku rekorde, tako da se tamo lјulјaju ogromne sume. SAD-u je to potrebno da bi demonstrirale svoju snagu. Vidimo da svetski hegemon koji se gasi preduzima očajničke napore da sačuva svoj položaj i da se ne sruši. Upravo zato SAD i njeni saveznici vrše takav pritisak na Rusiju. Američka elita smatra da će spasiti svoj položaj na račun vezivanja Evrope za sebe i njenog izvlačenja iz aktivnih veza sa Evroazijom, što bi kasnije, moguće je, isprovociralo sveobuhvatan konflikt između Rusije i Kine. Pa i u prvoj polovini 20. veka Velika Britanija i SAD borile su se sa naglo ojačanom Nemačkom uz pomoć Rusije.
Američki analitičari ne skrivaju da je glavni njihov košmar savez Rusije s industrijski razvijenom Kinom i Nemačkom, kojima su životno potrebni ruski prirodni resursi.
To je zaista tako, jer bi takav savez postavio krst na američku svetsku prevlast. Upravo zato vidimo da SAD primoravaju Nemačku i EU da uvode sankcije Rusiji. Ja često komuniciram sa predstavnicima nemačkog biznisa, koji ili već rade, ili žele da rade sa Rusijom. Sprovodi se niz mera, koje ujedinjuju predstavnike ruskog i nemačkog biznisa. Nemačke kompanije su pokušale da se suprotstave uvođenju sankcija protiv Rusije. Informisani Nemci su mi anonimno to ispričali, da su predstavnici američke ambasade u Nemačkoj dolazili kod šefova najvećih korporacija i pretili im problemima na američkom tržištu ako oni „dobrovolјno“ ne ograniče svoju saradnju s Rusijom. Biznis ne želi konflikte, ali na njega se vrši ogroman pritisak. U politici je situacija još složenija. Oni lјudi, koji su raspoloženi za partnerstvo s Rusijom, u većini evropskih zemalјa su u opoziciji. Očigledno je – da je danas kancelar Nemačke Gerhard Šreder, bila bi sasvim druga situacija i SAD bi se morale ponašati uzdržanije.
Ali borba se nastavlјa. Nadajmo se da će zdrav razum pobijediti. Ako je reč o Kini, onda u uslovima pogoršanja odnosa Rusije sa SAD i EU ova zemlјa otkriva perspektivu za sebe. Kineske kompanije, prirodno, žele da ojačaju svoje pozicije na ruskom tržištu. Analogna mišlјenja iskazuju predstavnici zemalјa Latinske Amerike, a takođe Turske i Irana.
A i sa Kinom će pokušati da nas posvađaju.
Hoće, naravno. Ali i mi ovde moramo štititi svoje interese, da se ne bismo ugušili u čvrstom zagrlјaja Kine. Očigledno je, Kina ima i novac i iskustvo realizacije ogromnih infrastrukturnih projekata, i tehnologije koje su oni prikuplјali od zemalјa Zapada. U poslednje vreme Rusija pokušava da stvori Evroazijski savez, zasad od zemalјa koje su ranije bile u sastavu SSSR. Ali, tu se već sudaraju naši interesi sa kineskim. Posebno je to primjetno u Centralnoj Aziji. Kirgizija, Uzbekistan, Kazahstan, Tadžikistan i Turkmenistan sarađuju, kako sa Rusijom, tako i sa Kinom. Pri tom, Kina se ovde ponaša mnogo aktivnije. Da bi se sačuvao balans interesa i da se ne dopusti rusko-kineski konflikt, treba iskoristiti sve mogućnosti. Tu mislim i na razvoj saradnje u okviru BRIKS i ŠOS (Šangajske organizacije saradnje).
U poslednje vreme mnogo se razgovara o stvaranju finansijskog sistema, alternativnom dolarskom. Da li je moguća pojava takvog sistema?
Takav sistem već postoji. Kina ga je stvorila na bazi juana. Nedavno se, na primer, pojavila informacija da je Šangajska berza počela trgovati fjučersima za zlato. Dakle, Kina će učestvovati u formiranju svetske cijene za taj strateški aktiv, koji se odavno smatra osiguranjem valute. Kina stalno kupuje ogromne količine zlata na svetskom tržištu. Pri to informacije o zalihama zlata Kine nisu obnavlјane već nekoliko godina. Mene neće začuditi ako u najskorije vreme bude objavlјeno da zalihe zlata Kine iznose 4-5 hilјada tona, a ne 1 hilјada tona kako se smatra. Na taj način, Kina će doći na drugo mesto posle SAD po količini zaliha.
Ovih dana ministar finansija Velike Britanije je izjavio da juan ima sve šanse da postane nova svetska rezervna valuta i Englezi su odlučili da u tome učestovuju. Naročito su raspodelili obligacije, koje se nominuju u juanima. A ako pogledamo zemlјe koje su lideri po obimu trgovine za juane, onda tu vidimo istu tu Veliku Britaniju, a takođe Nemačku i Francusku. Prijašnji lider Singapur zauzima tek četvrto mjesto. Juan je već postao svetska trgovinska valuta. Uskoro će on biti i rezervna valuta, budući da će biti osiguran zalihom zlata Kine. Ogromni obim neosiguranih dolara guši svetsku ekonomiju. U najskorije vrijeme videćemo pokušaje Kine da veže juan za zlatni standard. Kako je poznato, SAD su napustile osiguranje dolara zlatom početkom 70-tih godina. Rezultat toga je da virtuelnog novca u svetu ima sto puta više, nego robe koja se za njih može kupiti.
Kakva je perspektiva ruske rublјe?
Hajde da budemo realni. Udeo ruske ekonomije u svetskom BDP-u iznosi, prema raznim ocjenama, 2-4%. Spajanje sa našim pokazatelјima Kazahstana i Belorusije neće značajno pobolјšati situaciju. Očigledno je da su nam potrebni jaki saveznici, da bi igrali značajnu ulogu u svetu. Takvi saveznici mogu biti Iran, Vijetnam, Turska, a zatim i Indija. Te zemlјe pokazuju jako interesovanje za integracione inicijative Rusije. U tom centru moći može početi da cirkuliše valuta, koja je potencijalno sposobna da postane svetska. Danas je rublјa regionalna valuta. U Evroazijskom savezu na njoj se obnavalјa više od 90% robne razmene. Nije tajna da Rusija ima mnogo sirovina uglјovodonika, metala, među njima i zlata. Ti resursi u celosti mogu postati osiguranje rublјe, posebno u uslovima svetske ekonomske krize.
A kako zemlјe Zapada mogu rešiti problem svoje ogromne zaduženosti? Da li će objaviti bankrot?
Pre računaju na hiperinflaciju. Tim putem one već idu. Inflacija će se posmatrati na razne načine. Dok postoje zemlјe sa jeftinom radnom snagom, potrošačke robe su jeftine, ali to ne znači da inflacije nema. Ako pogledamo na umetnička dela ili kolekcionarska vina, videćemo da njihova cijena stalno raste. SAD ne mogu objaviti bankrot, budući da njihovo mesto u svetu brzo može zauzeti Kina. Bankrot SAD je moguć samo u slučaju nekog globalnog rata, kada saveznici budu prinuđeni da se drže Amerikanaca.
Američki analitičari se nadaju da će Kina pre ili kasnije uroniti u ambis nestabilnosti. Oni stalno računaju na nemire u Kini.
Nestabilna Kina bi zaista pomogla SAD da zadrže svoj dominantan položaj u svetu. Ali ja ne mislim da ćemo u skorije vreme videti nestabilnu Kinu. Kineska elita je mnogoslojna, armija, na primjer, nikada neće dopustiti građanski rat.
SAD same preživlјavaju probleme sa unutrašnjom stabilnošću. U poslјednje vreme broj stanovnika raste isklјučivo na račun crnaca (Afroamerikanaca). Prema prognozama 2050. godine crnci će postati većina u SAD. Kao rezultat toga, zemlјa se suočava sa snažnim socijalnim konfliktom: većina penzionera će biti belci, a izdržavaće ih latino-amerikanci i Crnci. Već sada često čujemo o oružanim sukobima u SAD na rasnoj osnovi. Osim toga, u susednom Meksiku faktički se vodi građanski rat. Pritom rat se vodi u regionima pograničnim sa SAD, a ne u unutrašnjosti zemlјe. Od 2006. do 2013. godine, u toku sukoba narko-kartela i vojnih jedinica, ovdje je poginulo više od 70 000 lјudi, među njima oko 100 građana SAD. Nestabilnost se iz Meksika u potpunosti može preneti na južne države SAD, gdje već ima više Latino-amerikanaca nego belaca. Kako je poznato Teksas i Kalifornija su ranije ulazile u sastav Meksika i osvojeni su od strane SAD u 19. veku. Mnogi istraživači smatraju da, prije ili kasnije, ove države mogu tražiti nezavisnost od SAD. 2013. godine u Teksasu je proizvedeno više od 35 % nafte SAD. A Kalifornija, sa svojom Silicijumskom dolinom, je centar razvoja visokih tehnologija. Kako je poznato u Kini nema američke dijaspore, a kineska dijaspora u SAD je veoma mnogobrojna, tako da je to veliko pitanje ko koga destabilizuje.
Amerikanci su gajili veliku nadu da će uspeti da destabilizuju finasijski sistem Kine kada ona postane potpuno otvoren. Ali, zasad, Kinezi otvaraju svoje finasijsko tržište veoma oprezno i uspevaju da iskoriste svetski finasijski sistem za svoje interese. Mada u Kini ima problema u finasijskom sektoru, posebno, veoma značajan dio pripada takozvanim lošim dugovima.
Malo njih danas mogu da zamisle realni obim ekonomije Kine. Realni kineski BDP u najmanju ruku duplo premašuje američki. Shvatate, kada je kupovna cena velikog plazma televizora iznosila 120 dolara, u SAD su ga prodavali za 3, 500 dolara, a na kineskom tržištu takav televizor se mogao kupiti za 400 dolara. To govori o tome da BDP Kine, izračunat prema paritetu kupovne moći, može biti znatno viši nego u SAD ili u EU. Pri tom, ekonomski rast za 7,2 % na godinu dovodi do udvostručenja BDP-a za 10 godina. Raste za 7,5 % godišnje, a SAD praktično tapkaju u mestu. Nije tajna, da 80 % BDP-a SAD pripada sektoru usluga. Činjenično SAD nije više velika industrijska država. Jedini sektor industrije, u kome su Amerikaci sačuvali liderstvo, je proizvodnja oružja. Upravo zbog toga oni stalno započinju ratove – bombe i rakete moraju eksplodirati, inače oni će veoma brzo napuniti sva skloništa.
U vezi s tim, očigledno je, Amerikanci će pokušati da destabilizuju situaciju u Rusiji.
Naravno, hoće. U ratu kao u ratu.
Prevod: Milana Babić
Izvor: http://evroazija.info/
