Izdaja Srba sa Kosova i Metohije nije počela juče. Intenzivno je počela instaliranjem kvinsliške vlasti 2000. god. Ma koliko loša i nepravedna bila Rezolucija 1244. i Kumanovski “sporazum” iz 1999.god, ipak su oni nedvosmisleno priznavali teritorijalnu celovitost Republike Srbije. Naravno, još se mastilo na potpisima nije ni osušilo, a već su mnoge odredbe tog “sporazuma” bile prekršene, a neke nikada nisu ni sprovedene u život. Ne postoji ni jedan “sporazum” Srbije sa zapadom koga se zapad pridržavao. To pokazuje samo idiotizam srpskih vlasti još od početka raspada bivše SFRJ gde, da je bilo imalo pameti, srpska vlast je kao garanta trebala imati uz sebe Rusiju. Ma koliko Rusija bila slaba pod Jeljcinom, njena slabost postaje prošlost dolaskom Vladimira Putina na čelo Rusije. Svakim danom sve moćnija Rusija bila bi garant ispunjenja svih sporazuma. Kvislinzi koji su instalirani voljom zapada 2000.god. nisu želeli bilo kakve veze sa Rusijom i to su neskriveno pokazivali. Srpski okupatori i njihove domaće sluge zajednički deluju na ostvarivanju zapadnih interesa , pre svega interesa SAD i Nemačke kojima jeste cilj nestanak Srbije kao države, a po mogućstvu i Srba kao naroda. Time bi se u mnogome olakšao geostrategijski interes Nemačke da izađe na topla mora i interes SAD da opkoli Rusiju sa svih strana i osigura leđa u eventualnom sukobu sa Rusijom. Naravno, tu je nesumnjiv ekonomski interes da se rudna bogatstva Kosmeta otmu od Srbije i besplatno stave u ruke gamadi sa zapada. Isto to se sada radi libiji i njenom narodu. Nadamo se da zapadni krstaši nikada neće na miru otimati libijsku naftu i da će ovaj put ostaviti kosti po libijskoj pustinji. Uostalom, napadom na Tripoli i upadom u zamku Gadafijevih heroja gde je izginulo na stotine elitnih ubica i plaćenika sa zapada, libijski narod je pokazao šta čeka zapadne okupatore.
Međutim, vlast koju je zapad instalirao 2000 god. je poslušnička kojoj ni jedan interes Srbije da opstane kao država nije na prvom mestu. Srbija je danas sprega političara pod kontrolom zapada, krupnog zapadnog kapitala, kriminalaca i tajnih službi u službi režima. Ovakav skup Srbiju, sve njene građane i celokupan srpski narod vodi u neminovnu propast.
Hajde da malo pogledamo šta se sve dešavalo, šta se dešava i šta će se desiti sa Kosmetom ako ova kriminogena vlast opstane.
Osnovno ljudsko pravo Srbima sa Kosmeta je ugroženo, a to je pre svega pravo na život. Van enklava Srbima nije zagarantovano da će živi stići tamo gde su naumili. Ni jedan zločin nad Srbima nije do sada rasvetljen, a počinioci kažnjeni. Kako bi i bili kada takvu „državu“ vode najgori zločinci i kriminalci, ljudski talog i monstrumi postavljeni od istih takvih koji vode zapadnu civilizaciju. Za Srbe ni jedno drugo pravo od tih zlotvora ne važi. Srpska vlast, naravno, o tome ćuti, jer bilo kakva akcija ugrožava „evropski put Srbije koji nema alternativu“.
Da su ekonomski interesi u pitanju vidi se po ponašanju Nemačke koja jeftino želi da se dokopa kosmetskog uglja, pogotovo što uskoro mora da zatvori niz svojih nuklearnih elektrana. Naravno da je zapad isparcelisao celokupnu teritoriju Kosmeta i međusobno se dogovorio šta će ko da otme. O tome srpski kvislinzi ne smeju ni da zucnu.
Do sada je Srbija malo toga radila da alarmira potencijalne investitore po Kosovu, da se radi o njenoj imovini, te da jednoga dana, odlukom nekog međunarodnog tela, može da ispadne da je investitor kupio mačku u džaku. Investitor, pak, ma koliko bio moćan nerado kupuje takve mačke, što je i razumljivo, jer daje pare. Ako želi da uđe u jednu tako veliku investiciju, kakva je energetika, Nemačka mora da bude sigurna. Nemačka nije mačji kašalj, pa se može očekivati zahtev Nemačke i ostalih zapadnih strvinara na srpske kompradore da eksplicitno ili implicitno prizna „Ahtisarijev plan“, kako bi nemački kapital bio 100% zaštićen. Srpska vlast će apsolutno izaći u susret zapadnim lešinarima jer “Evropa nema alternativu”, pogotovo ako se na ime kompenzacije slije u džepove vlasti neka stotina miliona evra.
Izlaskom vlasti „Prištine“ na punkt Jarinje ova već 90% stvorena država će se ukliniti u ostatak Srbije. Osim Rumunije, svi susedi imaju određene aspiracije prema Srbiji, i samo čekaju pravi trenutak za njihovu realizaciju. Takvi trenuci dolaze sa slabljenjem naše zemlje. Predajom Ibarskog Kolašina i doline Ibra „Prištini“, strateška pozicija Srbije bi bila ozbiljno poljuljana, a mnoga neprijatna pitanja otvorena. Već je u izgledu da se Raška oblast otkine od Srbije, pogotovo posle izjava versko-političkih lidera muslimana o navodnoj ugroženosti muslimana u Srbiji. Ni ti tipovi ne rade ništa samostalno i na svoju ruku, bez saglasnosti svojih zapadnih mentora.
Srpski narod na severu Kosova je ovih dana pokazao izuzetnu hrabrost, patriotizam, solidarnost i rešenost da se žrtvuje za svoju državu. Vremena nema na pretek. Da je ovo država, ona bi morala pokazati dvostruko više hrabrosti, patriotizma, solidarnosti i rešenosti da se požrtvovano bori za narod, ali nažalost, nije. Srbija odavno nije država, već nedefinisana teritorija koju može nekažnjeno da čerupa kako ko hoće. Čak se i veleizdajničko ponašanje čelnika mnogih partija u Srbiji toleriše. Time se srpski narod na Kosovu ostavilja na milost KFOR-u i „Prištini“,a za konačno etničko očišćenje Kosometa od Srba neće biti potrebna oružana oluja. Biće sasvim dovoljan politički i administrativni povetarac sa juga. U konstalaciji sadašnjeg stanja Srbija predstavlja neponovljivo lak plen. Susedne zemlje će je očerupati i konačno svesti na Beogradski pašaluk. Ne vidimo ni snage ni volje, osim nadljudskih napora naših Srba na Kosmetu, da se išta ispreči ovome scenariju. Rusija ne može delovati bez sadejstva političkog rukovodstva Srbije. Državni vrh i dalje trubi da EU nema alternativu i tu se priča završava. Ako dozvolimo da ijedan Srbin na Kosmetu pogine poraz će biti samo tragičniji. Brojimo „sitno“ do 11 sati, 15. septembra, kada ističe „besa“ koju je dao general Biler, da će čuvati „jug“ od „severa. Srbi i dalje očajnički pruža ruke matici, ali kao da se ona nekako poslednjih dana migolji, jer ova vlast niti hoće, niti može da se suprotstavi svojim gazdama sa zapada . Za ilustraciju samo da spomenemo međunarodne “srpske inicijative” koje su se završavale fijaskom kao i mnoge pre toga. Naročito pamtimo dve: prvu, koja je rezultirala oduzimanjem mandata na Kosovu UN (čiji smo član) i prenošenjem istog na EU (čiji nismo član, a i nećemo biti) i drugu, koja je rezultirala misterioznom promenom rezolucije GS UN u „minut do 12“, toliko misterioznom da je njen sadržaj od 9. septembra 2010. do današnjega dana ostao maglovit. Ali ovaj treći i poslednji diplomatski fijasko je izgleda overio sudbinu severa Kosova i njegovog stanovništva. Overa se ne može uraditi bez pečata, a njih je naša “vešta” diplomatija velikodušno predala u ruke „Prištine“.Sa još uvek snažnim zujanjem u ušima, posledicom „šljage“ „milosrdne“ Angele Merkel, „naši“ predstavnici trkom odlaze u Brisel i tamo bez trunke srama aminuju carinski pečat koji „prištinske“ vlasti koriste još od 1. decembra 2008. godine, kao carinski (dakle državni) pečat. Nisu pokušali čak ni da na tom pečatu izdejstvuju natpis na srpskom jeziku, nego aminuju trojezični: albansko-hrvatsko-engleski natpis. Naravno, sve se to predstavlja kao diplomatska “ pobeda” obe strane, s tim što izgleda da je ona druga zaista u pravu.Nemajući dilemu da li da sve obavi dok još uši zuje, ili da čeka novu Angelinu šljagu, Borko Stefanović pokušava da nam objasni da taj pečat neće važiti za sever Kosova. Zar ga nije sramota da toliko laže?. Ako KFOR od 26. jula, kontroliše promet na punktovima Jarinje i Brnjak, uz hermetičko zatvaranje čitave linije prema Raškoj i Novom Pazaru za račun „Prištine“, nema razloga da ne verujemo da će i ubuduće podržati svaku njenu akciju. Komandant KFOR-a, i njegova šefica iz Berlina, više nego jasno su stali na stranu Tačija. U tom svetlu, dolazak šiptarskih carinika na Jarinje i Brnjak je logično, jer neko carinske pečate koje je Srbija aminovala mora da udara. Sigurno to neće raditi ribolovci niti kafedžije, već carinici. A gde je carina, tu je i granična policija, i polako dolazimo do vrlo poražavajućih zaključaka.
Drugi član diplomatskog dvojca sa bezalternativnim kormilarom, ministar Bogdanović, izjavljuje da država čini sve da stane na put nameri Prištine da jednostrano vuče poteze. Ovde je, mora se priznati, država vrlo efikasna. Naime, slaže se sa svakim potezom „Prištine“, kako se ne bi radilo o jednostranim potezima.
Da li će Angela opet da zasuče rukave ili ona prethodna šamarčina i dalje odzvanja u glavi našeg vođe, ne znamo , uglavnom što se tiče Kosmeta dobio je sledeći zadatak : da se ukinu institucije koje finansira republika, a nalaze se južno od Jarinja i Brnjaka, pre svega: sudstvo, školstvo i zdravstvo. Njihov značaj za opstanak srpskog naroda sa Kosova, a i onog iz Metohije je ogroman, a verovatno i ključan. Velikim naporima Srba sa Kosova uspostavljen je relativno pristojan stepen zdravstvene zaštite i obrazovanja, valjda u celom svetu priznatim temeljima ljudskih prava.U političkom žargonu, ove institucije se sve više krste imenom, paralelne, iako su suštinski one jedine legalne.Napadom na ove institucije, štaviše zahtevom da se one ukinu, Nemačka u liku kancelara Angele Merkel, nastavlja politiku nekih ranijih nemačkih kancelara koja je po pravilu rezultirala katastrofalnim posledicama po srpski narod . Politika koju vodi aktuelna nemačka vlast uz pomoć domaćih kvislinga je potpuno ista kao kada je carska Nemačka preuzela napad na Srbiju 1915.god i pomogla da se istrebi jedna trećina stanovnika Srbije, potpuno ista kada je hitlerovska Nemačka 1941. napala Jugoslaviju i u zajednici sa ostalom muslimanskom i hrvatskom “braćom po oružju” lišila života preko 1 700 000 stanovnika Jugoslavije, uglavnom Srba. To niko od zvaničnika ove vlasti nije ni smeo da pomene Angeli Merkel. [1]
Ukinu li se legalne institucije Republike Srbije na Kosovu, srpskog naroda tamo više biti neće. Valjda smo dovoljno iskusan narod da možemo sagledati da tamo gde nema institucija države Srbije, nema više ni srpskog naroda. Ko može da živi u zabludi da će Srbi tražiti lekarsku pomoć od šiptarskih lekara (sve i da nema etičkih dilema, ima stručnih), ili da će dozvoliti deci da u školi uče o junaštvu Adema Jašarija i besmrtnosti dela Hašima Tačija, neka nastavi da živi u zabludi. To je individualna stvar. Od suštinskog je nacionalnog interesa te institucije po svaku cenu (ali baš po svaku) očuvati, inače će niz dolinu Ibra krenuti još jedan talas izbeglica. Ovo je nakon „sporazuma“ o pečatima mnogo teže ostvariti nego pre, jer sada „Priština“ ima međunarodno priznata sredstva da davi kao zmija žabu te institucije i taj narod. Iskustvo nas uči da oni to znaju da rade izuzetno dobro i efikasno.Ko god u ovo sumnja, neka prizove zdrav razum u pomoć. Tačno je da je sever Kosova, za koji su vezani i Srbi iz enklava i iz Metohije, etnički srpski. Ali, svaki će roditelj slati dete na školovanje tamo gde je to moguće, a to neće biti ni Metohija ni Kosovo. S vremenom, omladina će biti desetkovana, a samim tim i budućnost srpskog naroda ukinuta. Ovih dana, severom Kosova se pronela vest da je čak i ministar Bogdanović, preselio porodicu u Beograd. Ne zalazeći u privatnost takvog postupka, pitanje je koliko je on politički opravdan u ovom trenutku. Kakvu poruku šalje? Suviše je snažna kampanja izvršena, između ostalog i u domaćim režimskim medijima, kako bi se sever Kosova predstavio kao leglo kriminala. Beogradski mediji i „intelektualci“ su znatno pre šiptarskih stvorili o „severu“ takvu sliku. Život hiljada običnih ljudi se kod njih po pravilu ne razmatra. Razmere kriminala na jugu i severu se ne mogu porediti, ali je srpski narod sa severa Kosova u terminologiji vladara naših sudbina okarakterisan kriminogenim. Stoga opravdanje za oružani sukub posle 15. septembra postoji. To je „borba protiv kriminala“. Ako, ne daj Bože, do oružane akcije dođe, a što se iz „prištinskih“ kabineta uveliko najavljuje, već po samom isteku Bilerove „bese“, pod izgovorom „borbe protiv kriminala“, a u čemu i Euleks i Kfor imaju obavezu da pripomognu, jer se i oni navodno, bore protiv kriminala, posledice mogu biti mnogo teške. Vremena nema mnogo. Napad sa „juga“ se najavljuje. Ne bude li država nešto zaista efikasno i brzo preduzela narednih dana, bojim se da uskoro srpski kompradori sportski čestitati dragoj Angeli Merkel, zapadnom ološu i šiptarskim zverima na uspehu.
Da li nešto možemo da uradimo. Da. Ovo je pitanje opstanka srpskog naroda i krajnje je vreme da se sve patriotske stranke, celokupan srpski narod okupi, okrene leđa ideji o priključenju Evropskoj Uniji i zajedničkim dogovorom i uz podršku srpskih prijatelja iz sveta, zaustavi uništenje srpskog naroda na svim etničkim teritorijama na kojima živi, a pre svega na Kosovu i Metohiji. U međuvremenu se već pokreće nova priča i nova otimačina, dojučerašnji okupatori i pripadnici zloglasne Princ Eugen SS divizije bi da im se sada vrati njihova imovina u Vojvodini a možda i da im se plati odšteta za "nepravdu". Bezobrazlucima nikad kraja, poniženja nikad dosta, obraza nikad manje, "demokratije" nikad više ... PRIKLJUČITE NAM SE DA VEĆ JEDNOM, SVI ZAJEDNO, STAVIMO TAČKU NA OVU SRAMOTU !
